(Слободан Стојановић) Фото: РТРС

Тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић најавио је тужбу против заштићеног свједока „С-3“ због давања лажног исказа на суђењу Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, због чега је замолио Суд БиХ да му доставе транскрипт и аудио запис са данашњег рочишта.

Заштићени свједок Тужилаштва БиХ данас је тврдио да оптужени Сакиб Халиловић звани Кибе, кога зна још из школских дана, током боравка на подручју Каменице, од маја до септембра 1992. године, није имао никакву улогу у војном смислу, те да није видио да је имао своју групу.

Тужилац му је предочио запис са саслушања, који је дао 15. септембра 2009. године Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ када је рекао да је Халиловић био предсједник Кризног штаба у општини Зворник и да је чуо да је са 20 људи у униформама са ознакама хрватских јединица дошао у његово родно село Сејфиће.

Данас је рекао да је само једном срео Кибета и његову групу на Доњој коси, који му је рекао да иду на купање на Дрињачу, додајући да су сви били у шорцевима и мајицама и да је међу њима била најмање једна женска особа.

У ранијем исказу, свједок је рекао да је у Кибетовој групи била једна женска особа нижег раста, тамније косе и пути, а данас је навео да се не сјећа како је изгледала та особа, додајући да „има деменцију, која је посљедица шећерне болести“.

На данашњем рочишту, које је дијелом било затворено за јавност, он је потврдио да се причало да је било неко дијете, али да не зна ко је то рекао.

У исказу Сипи свједок је навео да је од Алмира Сеферовића чуо да се неко дијете – каравлах из Каменице, појавило на тим просторима и да је убијено, али није рекао ко га је убио.

Други свједок Тужилаштва Нинко Сембер рекао је да је за убиство дјечака чуо од војника, који су долазили у његову механичарску радњу у Тузли. Свједок је објаснио у Суду да су младићи са надимцима – Жило, Нико, Хузе, Книнџа и Џемо свако јутро током седам-осам мјесеци долазили код њега ради одржавања њиховог возила.

„Нисам их смио питати за имена, било ме страх, јер сам Србин. Они су се међу собом ословљавали само надимцима, а свако јутро су ишли на Мајевицу према Зворнику и долазили мени“, рекао је Сембер.

Свједок је навео да је Жило једном приликом 1993. године причао осталим младићима о убиству дјечака.

„Тада је рекао – ал намучи оно дијете, једва га закла. Увати га за врат, пресијече вену, неће кап крви да потече. Пуцала му је из пиштоља у главу“, навео је свједок Жилове ријечи, додајући да је Нико рекао – „Што није наоштрила нож“, а да је Џемо тада само ћутао.

Према ријечима свједока, Жило је казао да је дјечака убила – Урфета, те да је он из њихове приче закључио да су Урфету сви познавали.

Он је рекао да су ови младићи до доласка у Тузлу били у Каменици, те да о убиству дјечака више никада нису причали.

Сердар је навео да је једном у љето 1993. године испред своје радње с леђа видио жену за коју су говорили да је Урфета, описавши је као малу, мршаву, црну жену у униформи.

Тужилаштво БиХ терети Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице.

Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дјечака тако што му је, док је био на бициклу, пришла са леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али да није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Суђење се наставља 5. децембра.

Чланак САРАЈЕВО: Тужилац најавио тужбу због давања лажног исказа у предмету „Халиловић и други“ се појављује прво на ИСКРА.

Суђење Елфети (Фото: РТРС)

Драстичном измјеном исказа два свједока Тужилаштва БиХ, настављено је суђење Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, због убиства 12-огодишњег Слободана Стојановића 1992. године у Каменици код Зворника. Изет Карић и Абдул-гафар Алихоџић до 2014, када су исказе давали инспекторима СИПА, били су Халиловићеви ратни борци и Елфетини саборци. Данас у судници тврдили су да у рату уопште нису били војно ангажовани. Свједочила је и дјечакова сестра Слађана, која је у судници препричавала потресне сцене са идентификације братових посмртних остатака.

Мучно је било у судници отрпјети саучешће које је Слободановој сестри Слађани, упутила Елфета Весели – „жена монструм“ како су је и саборци звали, оптужена за свирепо Слободаново убиство. Да сцена буде „употпуњена“, чак је Елфета пустила и сузу. Чим је судско вијеће преусмјерило поглед са оптужене, осмијеха јој није мањкало.

На потресно Слађанино свједочење није реаговала. Тада 15-огодишњу сестру са ванредне наставе позвали су да идентификује посмртне братове остатке. Тијело је било унакажено и расјечено, лобања од трупа одвојена, свједочила је Слађана, због безбједности не дозвољавајући да се њено свједочење публикује.

Говорила је и како је са родитељима и братом претходно избјегла из Горње Каменице у Доњу, и како се Слободан вратио кући да спасе завезаног пса. Свједочила је и како су њеним родитељима, у рату заробљени муслимани, казивали да је „Слободана убила Албанка из Власенице, кћи шумара, Елфета Весели“. Послије рата исто су препричавале комшије повратници. Но, судница је постала срамотно трагикомично позориште, тек када су наступ започели Абдулгафар Алихоџић и Изет Карић.

– Ја ниједан дан нисам био припадник никакве јединице тако ни припадник Армије БиХ – тврдио је данас Алихоџић.

Но, у октобру 2014, Алихоџић је инспекторима СИПА казивао да је мобилисан. До танчина је тада објашњавао ко су му све били саборци и гдје су те 2014. живјели, од које болести су умрли или како су у рату погинули. На то га је подсјетио тужилац Мирослав Јањић.

Јањић га је данас упитао: „Кажете `мобилисан сам у јединицу којом је командовао Сакиб Халиловић. Добили смо униформе шарене, маскирне и дужили смо углавном аутоматско наоружање, а ја сам носио митраљез М53`. Шта је тачно?“.

Алихоџић је одговорио: „Часни суде, ја нисам изјавио да сам био мобилисан.“

На писаном исказу претходно, Алихоџић је на свакој страници препознао властите потписе. Ни то му није сметало да у судници, од Халиловићевог војника напрасно „постане“ цивил који је помагао мјештанима. Самоиницијативно је ишао до Церске да „спасава“ друге цивиле.

Халиловић је у Алихоџићевој ревизионистичкој причи, од команданта „постао“ вођа пута групи цивила, а „жена монструм“ Елфета – болничарка.

Ни Изет Карић „није био војник“ – све до ’95. године. Док је рат бјеснио он је по Каменици и околни каже „гањао дјевојке“. И са Елфетом се забављао, али гле чуда не зна како је изгледала. Дјечака Слободана је „видио само једном – на путу у Доњој Каменици“.

Међутим, који минут касније омакло се Карићу да је са дјечаком у истој просторији знао и да преспава. И Алихоџићу се у одговорима на тужиочева питања омакло да је као цивил, ипак, имао митраљез. Но, није „знао“ ко му је тај митраљез дао.

Ни одбрана оптужених није била безгрешна у овом лажирању исказа. Адвокат Лејла Човић тврдила је да никада прије суднице са свједоцима није контактирала. Но претходно- „омакло се“ – изнијела је детаље са саслушања које је једино у контакту са свједоцима могла да сазна.

Случај „Весели“ по много чему подсјећа на суђење Насеру Орићу, које су пратили до сада невиђени притисци, пријетње и уцјене, што је у најмање два случаја и полицијски документовано! Хоће ли оваква срамотна понижења и жртава и јавности икада престати, а кривци за то одговарати?

Чланак СУЂЕЊЕ УБИЦИ ДЈЕЧАКА: „Жена монструм“ пустила сузу у судници, па се наставила смијати се појављује прво на ИСКРА.

Суд и Тужилаштво БиХ (Фото: РТРС)

Свједок Тужилаштва Омер Ђулбеговић рекао је пред Судом БиХ на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године у општини Зворник, да је дјечак био затворен у подруму и испитиван, да је једном приликом покушао и да побјегне из села Бајрићи, али су га стигли и тукли, те да је чуо приче да га је убила Веселијева.

Одговарајући на питања тужиоца Мирослава Јањића, Ђулбеговић је потврдио да је био члан интервентне јединице, као и да је њихов командир био Сакиб Халиловић звани Кибе, те да је у тој јединици, која је из Дубрава код Тузле пребачена на подручје села Бајрићи и Каменице, била и „нека жена по имену Елфета“.

Он је препознао у судници у Сарајеву Халиловића и Веселијеву.

Свједок је рекао да је та интервентна јединица имала између 20 и 25 људи и да су били униформисани и наоружани, а униформе и наоружање им је стигло аутобусом из Хрватске, из Нашица, те подијељено у Дубравама.

„Не сјећам се ко нам је подијелио оружје и униформе. Ми нисмо били на ватреној линији, али су нас третирали као интервентну јединицу, мада нисмо учествовали ни у једној оружаној акцији. Имали смо само једно извиђање терена и тада је погинуо један наш човјек, којег је ранио наш колега“, навео је Ђулбеговић.

Он није могао да одговори како се дијете које им се представило као Слободан обрело у Бајрићима, али је рекао да је то дијете, отприлике дванаестогодишњак, било са њима у некој кући и да се слободно кретао, али да је прије тога био затворен у подруму гдје је испитиван.

Према његовим ријечима, Слободан им је рекао да је побјегао из свог села јер су му оца „тјерали у војску“ и зато није желио да се тамо врати. Наводно, то дијете је потом припадницима интервентне јединице открило мјесто гдје му је комшија закопао митраљез М-84, и када су двојица војника из Ђулбеговићеве јединице отишла да то пронађу, Слободан је покушао да побјегне, а они су га стигли, ухватили и претукли.

Свједок каже да је том приликом Слободан наводно признао да је он убачен са српске стране, како би шпијунирао муслиманске снаге.
Послије тога, каже Ђулбеговић, Слободан је поново затворен у подрум неке куће, да би потом чуо приче да га је убила Елфета, али да се не сјећа других детаља.

Свједок је навео да је његова јединица отишла из села пет до шест дана након убиства, али да не зна да ли је за то вријеме неко истраживао овај злочин.

Одговарајући на питања одбране, адвоката Мирне Делалић, Ђулбеговић је истакао да не зна ни за какву наредбу о постављењу Халиловића за командира интервентне јединице.

Делалићева је покушала да оспори карактер и формацију те јединице, тврдећи да је ту ријеч о „неформалној групи добровољаца“, на шта је тужилац Јањић уложио приговор који је судија Дарко Самарџић прихватио.

Свједок је навео и да је командант муслиманске војске у том подручју био извјесни Алмир Сеферовић.

Према његовим ријечима, он има потврду о времену проведеном у интервентној јединици, коју је потписао управо Сеферовић, али му то још није признато као војни стаж, који му тече од 15. новембра 1992. године.

Он је додао да је Елфета дошла са њима из Дубрава у Бајриће, гдје им се придружила извјесна Разија, и још једна жена.

„За вријеме док је Слободан био са нама нико га није малтретирао и он се слободно кретао“, рекао је Ђулбеговић.

Предсједавајућег судског вијећа Дарка Самарџића интересовало је да ли су се војници некоме јављали када су привремено одлазили из села, на шта је Ђулбеговић одговорио да не зна, мада је у изјави током истраге, коју је тужилац данас презентовао судском вијећу, јасно навео да су се сви јављали само Сакибу Халиловићу Кибету јер нису имали коме другом.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену Веселијеву да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег дјечака српске националности у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице, у општини Зворник.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници се наводи да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Наставак суђења заказан је за 14. септембар у 14.00 часова, када би требало да буде прочитан исказ Слободановог оца Илије Стојановића, који је у међувремену преминуо, као и да буде саслушан свједок тужбе под редним бројем осам.

Чланак СУЂЕЊЕ ЕЛФЕТИ ВЕСЕЛИ: Дјечак је покушао да побјегне се појављује прво на ИСКРА.

Елфета Весели (Фото: РТРС/СРНА)

Због свирепог убиства 12-огодишњег дјечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника 92. године, у Суду БиХ почело је суђење Сакибу Халиловићу званом Кибе и Елфети Весели, команданту и припадници Диверзантског вода здружених јединица Липље и Каменица тзв. Армије БиХ. Уз много контрадикторнисти, у ранијим исказима и данашњем свједочењу, саслушан је и први свједок.

Жена монструм, како су о Елфети Весели раније казивали њени саборци, у судницу је, са лисицама на рукама, доведена из притвора.

Ратни јој претпостављени – Сакиб Кибе Халиловић, дошетао је са слободе.

Оптужница, коју потписује тужилац Мирослав Јањић, терети их за убиство дванаестогодишњег Слободана, крајем јула или почетком августа 92. у засеоку Бајрићи.

Према оптужници, Весели је наочиглед Халиловића, ликвидирала дјечака.

– Ухватила га за косу и стегла рукама, да би потом прислонила главу оштећеног на своја прса и заклала га пререзавши му врат и гркљан, а затим његово тијело одгурнула од себе говорећи док је чистила крв са одјеће “Ј…. му матер, шта уради од мене, наводи тужилац Мирослав Јањић.

Халиловић је све то посматрао из непосредне близине. Нити је злочин спријечио нити касније починиоца казнио, што му је као надређеном била обавеза.

– Уз знање и свијест да је његов подређени учинио кривично дјело пропустио да предузме нужне и разумне мјере, да учинилац кривичног дјела буде кажњен, наводи дање тужилац.

Оптужницу ће, каже тужилац Јањић, доказивати уз помоћ 25 свједока.

Међу њима и очевидац који је ликвидацију посматрао са удаљености од 5 до 7 метара.

Најмање 10 свједока – били су припадници Диврезантског вода, Халиловићеви борци и Елфетини саборци.

Први од њих – Ђевад Ходић, свједочио је већ данас.

Халиловића је у судници препознао! Елфету, гле чуда, није, мада се детаљан опис изгледа из ратног времена не разликује много од данашњег.

– Била је нижег раста, мршава, црна, говорио је Ходић раније инспекторима. Но симптоматично, и прије него је сјео у клупу за свједоке, одбрана, тј. Лејла Човић адвокат првооптуженог Халиловића је “пророчански” најавила…“да су докази контрадикторни који ће бити изведени на главном претресу, него нарочито докази које одбрана намјерава извести ће доказати супротно.“

“Најављенe” контрадикторности, овај пут Судско вијеће је “задржало” само за себе

Наиме, од новембра 2014. године па до марта 2017. Ходића су три пута саслушавали истражиоци Сипе и Тужилаштва БиХ.

И сваки пут је тврдио – како им је Халиловић био командант или вођа. Издавао им наредбе још од Хрватских Нашица, гдје су, с почетка рата, били на обуци.

Касније их упућивао на линије фронта. Данас међутим, “увјежбаног” памћења тврди како је Халиловић био само “логистичар”.

У судници првобитно није знао ни ко им је униформе и наоружање у Хрватској подијелио. Потом се, ипак, притиснут питањима тужиоца Јањића и предсједавајућег Вијећа, Дарка Самарџића, “присјетио” и признао – “учинио је то Кибе Халиловић”.

“Кратког” памћења свједок је био и док је описивао један од сусрета са заробљеним дјечаком Слободаном и то у просторији за исљеђивање.

– Присутни су били и Халиловић и Елфета. Дјечак је био го до појаса са масницама испод десног рамена, говорио је раније истражиоцима.

Маснице су данас волшебно “претворене” у “огреботине” које су могле бити узроковане и “провлачењем кроз грмље”.

Примјера “напрасне амнезије” или “накнадне памети”, код свједока под заклетвом, било је још!

Час је тврдио да је од априла 92. био припадник тзв. Армије БиХ, час опет да није!

Сценарио неодољиво подсјећа на суђење ратном команданту Сребренице Насеру Орићу или његовим саборцима у предмету Изет Арифовић и други.

И адвокати и њихови сарадници су мање–више у свим овим предметима исти!

Суђење се наставља 31. августа.

Чланак ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СМРТ МАЛОГ СЛОБОДАНА: Почело суђење за један од најмонструознијих ратних злочина у протеклом рату се појављује прво на ИСКРА.