Фото: pravoslavie.ru

– Са архимандритом Методијем нам увек дође благослов српске Царске Лавре Хиландара и увек му се овдашњи верни народ радује. Радост и благослов сусрета обострана је. Боравак у завичају духовних горостаса и светионика вере Христове, Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина, за њега је свеколико душекористан јер „овде се њихово живо присуство осећа“. Уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, разговарали смо са оцем Методијем о томе како да живимо по узору на свете Божје људе у наше доба, а поделио је са нама и своје утиске о мисионарском заједничарењу са лекарима из Србије и Републике Српске, као и свом учешћу у прослави јубилеја Руске Православне Цркве – 1000. година присуства руског монаштва на Светој Гори.

Питање: Међ’верним народом Ваљевске епархије увек сте радо виђени. Како се Ви осећате када дођете овде, у завичај двају духовних дивова Српске Православне Цркве и православног хришћанства уопште?

Игуман Методије: Овде се осећа њихово „живо присуство“ и човек некако овде има потребу да себе преиспитује. Јутрос, пре Свете Литургије (на празник Светих Врача, славу Опште болнице Ваљево, нап. аут.), читао сам беседе Оца Јустина и некако их доживео другачије, него што их доживљавам кад их читамо у Хиландару. Овде се осећа његово присуство и имао сам утисак као да ми их он лично говори.

Питање: Када говорите о светитељима, истичете да су „они били једни од нас“. Савремен човек је умногоме огрезао у материјализму и стил живота базиран му је на брзој и обилној потрошњи материјалних добара. Хришћански подвиг му је недовољно позната категорија и светитељи му се чине као неки „надљуди“. Како се ваљано одредити према њима? Шта чинити да и ми постанемо једни од њих?

Игуман Методије: То је највећа тајна спасења, тајна циља који нам је постављен овде на земљи – обожења. Сви ми који смо крштени у име Свете Тројице, који смо чланови Цркве Христове, дужни смо да очистимо наша срца, победимо греховне навике и будемо сасуди Духа Светог. Кад се Дух Свети усели у нас, доживљавамо обожење и на земљи имамо предукус Царства небеског. Многи светитељи су у једном делу живота били незнабошци. Грешници, такође. Знали су јеванђељске истине, али су под утицајем пале природе грешили, али и покајали се. Сви они могу да нам буду пример да је већ овде на земљи могуће доживети Царство небеско. Живели су на истом месту као ми, имали слабо тело и наслеђену палу природу од заједничких нам прародитеља. Али, све су то победили. Ако се угледамо на њих и не дозволимо себи оправдања да су ти подвизи били оствариви у неким давним временима, уз помоћ њихових молитава, успећемо да, у мери у којој је то могуће данас, подражавамо њихове подвиге, ревност према Богу и служењу народу и Цркви Христовој.

Питање: Шта монашка предања о томе казују?

Игуман Методије: Забележено је да су неки ученици у ранохришћанском периоду питали старце, искусне духовнике, како се сад живи, како ће се живети неколико векова после и како пред крај света. Старци би увек говорили:“Међу нама су сад велика светила, велики чудотворци. После ће такође бити светих људи, али неће достићи наше савременике. На крају времена, монах ће се од мирјанина разликовати само по оделу… Међутим, ако се људи тада буду мало више потрудили, назваће се већим од нас у Царству небеском.“

Питање: Како то да разумемо?

Игуман Методије: Старци су говорили:“Ми у нашем времену имамо велике примере и није нам тешко да тако живимо. Они су нам подстицаји. Људи после нас биће усамљени у врлини и зато ће њихов подвиг пред Богом бити већи од нашег.“ То је утеха за савременог човека да не падне у малодушност. Ми не можемо да испунимо оно што су хришћани пре нас могли. Али, ако се иоле потрудимо, наш подвиг пред Богом ће бити велики и Он ће нас наградити.

Питање: Свако време је нечим бивало обремењено. Не постоји време без искушења…

Игуман Методије: Тачно. Кад читамо историју првих векова, за које мислимо да су „златна времена“ у којима су сви били благочестиви, видимо да то ни изблиза није тако. Рецимо, велика искушења су преживели Свети Јован Златоусти, Свети Атанасије Велики… Имали су више снаге да претрпе и Господ је на њих попуштао већа искушења, али им је и веће награде обезбедио. Дакле, ако погледамо шта су светитељи преживели, схватићемо да је ово што је нама дато права ситница.

Питање: Шта бисте Ви препознали као највећа оптерећења за духовни живот савременог човека на основу разговора са људима, који Вам долазе у манастир и које срећете на путовањима?

Игуман Методије: Мислим да је стил живота данас такав да човека онемогућава да се посвети свом унутрашњем свету, већ је све устројено тако да он гледа само спољашње. Савремен човек често укључи радио или телевизор, иако нема намеру да прати програм. Једноставно, не може да трпи тишину. Јер, тишина нас подстиче да обратимо пажњу на своју унутрашњост, у којој постоје страсти и много тога против чега се треба борити. Уплашимо се и бежимо у свет забаве и губљења времена. Али, једног дана, животне околности ће нас навести да се замислимо и боље је да то учинимо пре него што искушења наступе.

Питање: Ипак, потрошачки свет, чини се, не дозвољава одвајање од забаве…

Игуман Методије: Тако је. Нон – стоп се појављују нови видови забаве и човек не обраћа пажњу на духовни живот. Када дођу несреће и страдања, приморан је на то, али тад је много теже. Проблем савременог човека огледа се у томе што, кад пожели да живи у подвигу, окрене се око себе и види да нико тако не живи. Онда, помисли да можда то и не треба. Такође, изокренут систем вредности који нам се намеће, у ком се врлина потискује, а грех пласира као пожељан, јесте велика опасност. Због тога треба читати Свето Јеванђеље и друге свете књиге, као и слушати беседе светих људи јер се уз помоћ њих сазнаје и чува систем вредности, који је у сагласности са науком Христовом.

Питање: Лекари из Ваљева и других градова Србије и Републике Српске долазе код Вас, у манастир Хиландар, и својим радом учествују у мисији Царске Лавре. Како то заједничарење изгледа?

Игуман Методије: Ми смо у једном од обновљених конака формирали амбуланту за основне потребе манастира, која је опремљена углавном поклонима из Србије. Након оснивања Хиландарског српског лекарског друштва (Београд, децембра 2015. год.), у манастир добровољно долазе по два лекара и бораве седам дана. Дежурство им почиње након Литургије и ручка (у Хиландару постоје два оброка:ручак после јутарње Литургије и вечера после вечерње службе, нап. аут.). Одлазе у амбуланту и монаси, који имају здравствених тегоба, могу да им се обрате за помоћ. Наравно, не само монаси, већ и радници који код нас бораве због обнове светиње и поклоници. Увек имају понеки пријем јер је увек присутан велики број људи. За монахе постоји картотека. Треба истаћи да су почели да долазе и монаси других светогорских манастира, будући да ниједан од њих нема тако организован рад амбуланте током целе године. Лекари долазе на богослужења, што им чини духовну корист. Такође, кад монах дође на преглед, лекару поклони иконицу или бројаницу, узме списак имена чланова његове породице за молитвено помињање… То је диван, заиста посебан доживљај и сви лекари се радују да нам поново дођу.

Питање: Ове године, навршило се 1000 година присуства руског монаштва на Светој Гори. На који начин сте учествовали у прослави тог великог јубилеја наше сестринске Цркве?

Игуман Методије: Централна прослава организована је у манастиру Светог Пантелејмона и део ње били су Свјатјејши Патријарх руски Г. Кирил и председник Русије Г. Владимир Путин. Овај јубилеј обележило је и неколико догађаја у Русији. Ја сам имао част да учествујем у монашкој конференцији у Јекатеринбургу, заједно са бројним епископима и монасима из свих православних земаља. Добио сам благослов од Митрополита јекатеринбуршког Г. Кирила да припремим реферат са темом „Исповедање помисли као устаљена пракса у манастирима“. Сви учесници конференције имали су реферате о разним монашким темама. Сличан скуп био је и у Москви у Храму Христа Спаса, на коме сам такође учествовао.

Неки светогорски монаси су сматрали да је непримерено да се тако нешто обележава. Јер, постоје схватања да монаси Светогорци нису ни Руси, ни Грци, ни Срби, већ само Светогорци. Мишљења сам да су Руска Црква и друштво у једном великом духовном замаху, након десетина година страдања у безбожничком совјетском режиму, и да су ову прославу приредили не ради истицања националне припадности, већ да би дали још један подстрек духовној обнови народа и обнови монаштва. Тако сам доживео и ове конференције – да за циљ имају да се искуство других православних народа пренесе на руско монаштво. Организоване су заиста на високом нивоу.

Питање: Уз неизмерно благодарје на овом разговору, за крај бих Вас замолила да упутите неку поруку верном народу Ваљевске епархије и свима који буду читали…

Игуман Методије: Преподобни Јустин Ћелијски оставио је писана дела у наслеђе свим православним народима. Међу њим можда највреднија су „Житија светих“, која је приредио на српском језику. Поуке светих отаца много користе и нама монасима и људима који живе у свету. У књигама Оца Јустина налазе се бројне поуке, али и живи примери светог живота. Кад их читамо, могу да нас подстакну да и ми тако живимо. Дакле, моја порука и поука верном народу је да се користи тим духовним благом, које је оставио Ава Јустин, да се светитељима моли и настоји да их у свом животу подражава.

Разговор водила: Јадранка Јанковић

Епархија ваљевска

Чланак АРХИМАНДРИТ МЕТОДИЈЕ: Изокренут систем вредности у ком се врлина потискује, а грех пласира као пожељан, јесте велика опасност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Одбор Европског парламента за спољне послове позабавио се проблемом пропаганде против земаља ЕУ одобривши нацрт за супротстављање информативној борби.

Конкретно, означио је најгоре ривале — Русију и терористичку организацију ДАЕШ. Међу главним алаткама Кремља је посебно телевизија РТ, новинска агенција Спутњик и РПЦ. Посланици Европског парламента сматрају да би супротстављању оваквом утицају помогло упозорење грађана о тренутној информативној обради и повећавању њихове политичке писмености.

„Руске власти активно користе широк спектар инструмената, укључујући вишејезичне телевизије (као што је РТ), новинске агенције, друштвене и религијске групе (укључујући Руску православну цркву, друштвене мреже и интернет ботове) да би изазвале западне вредности, поделиле Европу и нашле подршку у земљи“, наводи се у саопштењу Одбора ЕП.

У Европском парламенту истовремено сматрају да је непродуктивно контрапропагандом одговарати на пропаганду. Већи ефекат у овом случају, према мишљењу посланика, јесте информативна-образовни рад са грађанима ЕУ у циљу повећања њихове писмености и проширивање могућности за критичку анализу медијских порука.

За подршку нацрта документа гласао је 31 члан одбора, против је било осам, а 14 уздржано.

Главна уредница телевизије РТ и међународне информативне агенције „Русија севодња“ Маргарита Симоњан коментарисала је овај документ.

„Била сам изненађена сазнањем да су РИА Новости телевизија. Остатак документа заснива се отприлике на сличном познавању предмета. Они који су састављали резолуцију треба за почетак да науче неке материјалне ствари“, изјавила је Симоњанова.

Напомињемо да нацрт резолуције садржи велики број грешака, конкретно, новинска агенција РИА Новости у њему се назива телевизијом.

Саопштење о усвојеном документу коментарисао је члан одбора Државне думе Русије за послове ЗНД, евроазијских интеграција и везе са сународницима Василиј Лихачов. Он сматра да нови нацрт резолуције представља још један покушај да се науди угледу Русије.

„Последњих неколико дана траје свеобухватни напад на Русију на неколико праваца. Употребљавају се свакакве приче којима може да се науди угледу Русије, а посебно у јавном простору. Било да је то војна тема, питања привреде, санкције. А сада су се дотакли области пропаганде“, изјавио је Лихачов.

Он је истакао да Русија, покривајући свој став у медијима, поступа у оквирима правног оквира и уопште нема намеру да намеће своје виђење савремених проблема.

Он је додао да усвајањем таквих докумената ЕП делује искључиво из русофобичних уверења.

„Такав неадекватан одговор у виду употребе термина као што су ’рат‘ и ’агресивне акције‘ указује на то да наше легитимне методе и технике имају већи утицај на западно јавно мњење и много активније објашњавају структуру, различите нивое и контекст руског спољнополитичког, економског и хуманитарног положаја на међународној сцени.“

„Европски парламент је једна од најјачих политичких организација у савременом свету која се бави русофобном теоријом. Русофобија је тамо већ одавно мотив уједињења, платформа свих оних снага које нису заинтересоване за стварање правог европског безбедносног система. Те снаге се противе економском простору од Лисабона до Владивостока, које су у тренду и у водама америчке спољне политике“, истакао је Лихачов.

Међутим, он је изразио уверење да такви поступци неће постићи много ефекта и да ће подићи краткорочну буку.

Чланак ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ: Главна претња су нам РТ, ДАЕШ и Руска православна црква се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Поглавар Руске Православне Цркве је на празник Благовести Пресвете Богородице позвао вернике на то да теже истинској слободи и да је не мешају с паролама људи који овај појам користе зарад сопствених циљева, преносе РИА Новости.

«Права слобода човека чини снажним, независним и способним да се супротставља свему, чак и најтежим животним околностима. Човек губи слободу онда кад престаје да буде сам свој господар, кад престаје разумно да одређује своје мисли и поступке, кад постаје слаб и неспособан да издржи притисак спољашњих околности. Нисмо у стању да издржимо ове ударце зато што смо унутрашње неслободни,» – рекао је патријарх Кирил после богослужења у Благовештењском храму у московском Кремљу.

Додао је да данас има много оних који «говоре о слободи као о највећој вредности» и смештају овај појам «у сасвим конкретне социјалне и политичке животне услове» и чак се боре за слободу, али притом остају «потпуно заробљени». «Чак и у овој својој борби често нису самостални, раде и причају како им други кажу, допуштају да на њих утичу друге мисли и постају слуге других људи, те не стичу никакву слободу,» – истакао је првојерарх.

Стари руски обичај – да се на Благовести пуштају на слободу птице које су живеле у кавезима – упоредио је с тежњом са стицањем праве слободе. Поглавар Руске Цркве је убеђен да залог оваквог стицања слободе обвезно треба да буде стремљење ка небу и човекова жеља да победи самог себе.

Са руског Марина Тодић

Чланак ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Они који данас говоре о слободи ништа не знају о њој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Руска Православна Црква се нада да Грчка неће подлећи притиску који врши низ европских парламентараца и чиновника и да ће сачувати духовну традицију и историјски статус Атона као вишенационалног центра целог православног света, – преноси дописник портала «Руски Атон».

Ово је 5. фебруара на конференцији за новинаре у МИА «Росија севодња» изјавио представник Одељења за спољашње црквене односе Московског патријархата (ОСЦО) протојереј Игор Јакимчук.

Одговарајући на питање како се треба односити према изјавама које се могу чути у Европском парламенту о томе да савремени статус Атона не одговара законима Европске уније и да га треба изменити, свештеник је истакао да је «приликом уласка Грчке у Европску унију постојао специјални договор о питању статуса Атона».

«Ово питање представља унутрашњу ствар Грчке републике и Европска унија нема права да се правно меша, премда, безусловно, свих ових година видимо притисак који се врши на Грчку како би статус Свете Горе био промењен,» – изјавио је руководилац секретеријата за међуправославне односе ОСЦО РПЦ.

Он је изразио наду да «притисак неће уродити плодом, јер је Света Гора до данашњег дана сачувала своју јединствену духовну традицију управо због тога то је била одвојена од живота осталог света».

«И не бисмо желели да изгубимо ову традицију,» – додао је свештеник на брифингу који је уприличен поводом 1000. годишњице присуства руског монаштва на Светој Гори Атон, која се обележава 2016. године.

Са руског Марина Тодић

Чланак БРИСЕЛ УДАРА НА СВЕТУ ГОРУ: Представници РПЦ сматрају да Европска унија нема права да мења статус Свете Горе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Председник синодалног Одељења за спољне црквене односе Волоколамски митрополит Иларион уздржано оцењује перспективу сазивања Свеправославног сабора, преноси Интерфакс-Религија.

«Изазива сумњу сама могућност одржавања Свеправославног сабора у време док се неке Православне Цркве налазе у стању нерегулисаних сукоба, а низ Православних Цркава није признао статус поглавара Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, а да не говоримо о крајње нестабилној општеполитичкој ситуацији у свету,» – каже се у изјави митрополита којег у петак увече цитира прес-служба синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија.

Истовремено, јерарх је истакао да је Руска Црква увек учествовала и да и даље врло активно учествује у предсаборном процесу, «без обзира на очигледне тешкоће у припреми Сваправославног сабора».

«Што се тиче конкретних рокова за његово одржавање, мислим да би било преурањено да се о њима говори,» – изјавио је јерарх.

Свеправославни сабор није сазиван преко хиљаду година и припрема се већ пола века.

Поглавари Православних Цркава су 2014. године донели одлуку о сазивању Свеправославног сабора 2016. године у Истамбулу, начинивши притом опаску: «уколико то не буде спречено због непредвиђених околности».

«Сматрало се да ће за преостале две године бити довољно времена да се редигује, а у неким случајевима и поново напише већи део нацрта докумената за Сабор, од којих су многи застарели, пошто су сачињени пре око 30 година,» – објаснио је митрополит Иларион.

По његовим речима, рад на поновном разматрању докумената се одвијао крајње споро и «на крају је од осам тема за које је било планирано да буду изложене на Сабору до сада потпуно усаглашено само три, а рад на преосталима није завршен».

«Засад међу помесним Црквама нема јединственог схватања о томе на основу којих правила треба да ради Свеправославни сабор и какав треба да буде његов правилник. Специјална међуправославна комисија која је сасвим недавно окупљена ради разматрања ових питања била је приморана да прекине рад, пошто није постигнут консензус. Још увек нема одговора на многа питања која се тичу припреме Сабора, а која је прошле године Његова Светост патријарх Кирил више пута постављао у писмима Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју,» – изјавио је митрополит Иларион.

Са Руског Марина Тодић

Чланак МОСКВА: У Руској Православној Цркви сумњају у могућност одржавања Свеправославног сабора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Његова светост патријарх српски Иринеј, који је у Руској цркви у Сан Франциску одликован Орденом Светог Јована Шангајског, истакао је да су руски и српски народ два једнокрвна народа и да је немогуће одвојити Србију од Русије.

„То је тако било у прошлости. Хвала Богу, тако је и данас“, истакао је патријарх српски Иринеј, који се налази у вишедневној посјети епархијама Српске православне цркве у Америци и Канади.

Обраћајући се окупљенима, патријарх српски је упозорио да би многи жељели да разоре то православно братство и да одвоје Србију од Русије, али да то није могуће, саопштила је данас СПЦ.

„Ми смо били и остали два братска народа“, рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да Срби никада не могу заборавити велико дјело руског цара Николаја, који је у Првом свјетском рату дао ултиматум западним савезницима да помогну српском народу који је трпио голготу у Албанији.

Патријарх српски је подсјетио и да су Српска православна црква и држава послије Октобарске револуције у Русији примили елиту руског народа.

„Уверен сам да ће та љубав и пријатељство и остати“, додао је патијарх.

Патријарх српски Иринеј, са црквеном делегацијом, налази се у посјети православним епархијама у САД и у Канади, током које ће му бити уручен почасни докторат из богословских наука.

Патријарх је 5. септембра у сједишту Епархије западноамеричке у Алхамбри (Лос Анђелес) присуствовао свечаном чину канонизације и проглашавања светим мисионара српског поријекла епископа Мардарија и архимандрита Севастијана .

Патријарху Иринеју ће 11. септембра на Академији Светог Владимира у Њујорку бити уручен почасни докторат из богословских наука, након чега ће Његова светост одржати предавање о теми „Богословље као нада за будућност Цркве“.

Партијарх ће посјетити Епархију канадску од 12. до 23. септембра.

Чланак ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Многи би жељели да разоре православно братство, али, немогуће је одвојити Србију од Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Патријарх Московски и целе Руси Кирил оценио је да је „недопустиво одрицање братства руског и украјинског народа”.

Поглавар РПЦ је притом нагласио да су таква порицања братства народа који живе на простору „јединствене историјске Руси” у функцији „мобилизације људи за борбу са истокрвном и једноверном браћом”.

Кирил је ове речи наменио пре свега украјинском председнику Петру Порошенку који је изјавио да Руси и Украјинци нису браћа и да не могу постојати братски народи „за време рата”. Чак је додао: „Постоји јединствени украјински народ који је за Европу и постоји руски народ који се налази у дубокој кризи”.

Фото: vostok.rs

Патријарх Кирил је у Москви предводио литију посвећену успомени на првог московског патријарха Петра. Кренула је од Успенског сабора Кремља до Високо-Петровског манастира.

Митрополит Петар је одиграо важну улогу у историји РПЦ јер је центар управљања руском црквом пре 700 година пренео у Москву и залагао се за „јединство Руске Земље”, а носио је титулу „митрополита Кијевског, Московског и целе Руси”.

„Није случајно што се данас сећамо митрополита Петра чија титула – митрополит Кијевски, Московски и целе Руси – истовремено обједињује целу Рус, а баца изазов свима који данас, идући путем некадашњих размирица удеоних кнежева, покушавају да поделе народ и да га сукобе у борби. Изазов онима који се усуђују да један део Руси називају својим „непријатељем” и да мобилишу људе за борбу са браћом” – подвукао је Кирил.

Поглавар РПЦ је на крају обраћања учесницима литије још рекао: „Верујмо да ће нам Господ, дозвољавајући да наш народ прође кроз искушења и жалости, даровати мир и благостање. Свима на територији историјске Руси”.

Чланак ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Порошенко мобилише Украјинце за борбу са истокрвном и једноверном браћом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Русија је упутила изазов силама зла и чекају је тешка времена, изјавио је први човек одељења за односе цркве и друштва Светог Синода Руске православне цркве Всеволод Чапљин.

„Сада је посебно време у животу Русије и целог света. Много шта указује да ће наредне године, а можда и месеци, бити веома сложени, како у животу наше земље, тако и у животу њеног окружења, у животу целог света. Многе противречности су дошле до тачке у којој неће успети да се њихово решавање одложи за касније. Њихово решење може бити најразличитије” – рекао је Чапљин приликом сусрета са ходочасницима и монасима Спасо-Преображенског Соловецког манастира.

По речима оца Всеволода, Руска црква и патријарх Кирил „не плаше се да зло називају злом, разоткривају неистине, да говоре о томе да се чак и у свету, где се сматра да је хришћанство сахрањено и послато на руб историје, може живети у Христу – не само један човек, већ заједнице људи, чак и цели народи”.

„То је невиђени изазов силама зла у последњих вероватно 50 година, изазов лажном разуму, који покушава да створи земаљско благостање без Бога. Ми знамо да је то током целог ХХ века доводило до нечег потпуно супротног – до људских страдања, масовног убијања невиних, еколошких катастрофа, атомизације друштва” – казао је свештеник.

„Данас наша земља, наша црква и лично свети Патријарх упућују изазов том злу. И све зле силе, видљиве и невидљиве, дижу се против нас и већ су се дигле. Ми знамо да Русију сада називају малтене главним непријатељем, малтене породом пакла. Видимо како данас Руску цркву сваки дан покушавају да представе као нешто страшно, што гуши људску слободу, као нешто грозно и одбијајуће. Многе стреле су уперене лично у Његову светост Патријарха” – констатовао је Чапљин.

Чланак РПЦ: Русија је упутила изазов силама зла и чекају је тешка времена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

У Кремљу је одржан свечани пријем у име председника Русије поводом хиљадугодишњице престављења светог равноапостолног кнеза Владимира. Пријему су присуствовали представници Руске Православне Цркве, државни и друштвени прегаоци, преноси сајт председника.
Говорећи на пријему Владимир Путин је, између осталог, рекао:

«Значај овог догађаја – то што је народ стекао веру и духовни ослонац – тешко је оценити онолико колико завређује. Очигледно, Крштење је представљало кључну прекретницу све руске историје, државности и наше културе. Наша заједничка дужност је да поштујемо ову судбоносну етапу у развоју Русије. И данас су се овде окупили представници органа власти, грађанских удружења, јерарси Руске Православне Цркве и Помесних Православних Цркава и представници свих традиционалних религија Русије, која се као велика држава градила на вишенационалној и многоконфесионалној основи.

У црквену традицију, у сећање народа Крштење Русије је заувек ушло с повезано с именом и делима светог равноапостолног кнеза Владимира. Хиљадугодишњица његовог престављења нам је омогућила да постанемо свесни величине његове личности као истакнутог градитеља Русије, свег значаја његове одлуке за будуће генерације и да постанемо свесни нераскидивости наше многовековне историје и неразориве везе са заветима предака.

Кнезу Владимиру је било суђено да постане велики владар. Његов избор је био прозорљив и у највећој мери одговоран и представљао је извор настанка Русије као јединствене земље-цивилизације.

Фото: vostok.rs

Примање хришћанства се заснивало на дубокој љубави кнеза Владимира према рођеној отаџбини, на његовим озбиљним духовним размишљањима, на трагању за јединственим начелом које може да учини народ сложним и да уједини разједињене земље.

«Достојно је дивљења то колико је добра учинио Руској земљи крстивши је,» – каже «Повест о древним временима». Прекинувши међусобице и победивши спољне противнике кнез Владимир је поставио темељ настанака јединствене руске нације, практично је прокрчио пут за изградњу снажне и централизоване руске државе.

Русија је ојачала, постала је моћна и угледна у очима ближих и даљих суседа и равноправно је разговарала с народима и Запада и Истока.

У кнежевој одлуци огледала се и тежња нашег народа ка високим идеалима добра, истине и правде, братској слози и солидарности с целим светом. Фјодор Михајлович Достојевски је ово назвао «свечовечношћу».

Велики кнез Владимир је уредио рођену земљу, њен културни и привредни развој, био је мудар и далековид владар Русије. Такав је остао за нас после примања светог крштења у древном Херсонесу – Корсуњу. Ови духовни извори и данас хране братске словенске народе Русије, Украјине и Белорусије.

Остали смо верни избору кнеза Владимира. За нас су драгоцени мир и слога у нашој вишенационалној земљи, заједно стремимо ка њеном добру и процвату, с поштовањем се односимо према обичајима свих њених народа, према свим традиционалним религијама Русије.»

«Још једном честитам данашњи празник Његовој Светости патријарху, поглавару Цркве, и свима онима који исповедају православље. Посебно желим да се захвалим представницима других традиционални религија у Русији због тога што су данас заједно с нама. Ништа нас не дели, већ нас спаја много тога: јединство моралних вредности и заједничка отаџбина коју сви волимо,» – такође је рекао председник.

Чланак ПУТИН: Крштење је кључна прекретница руске историје, државности и културе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Патријарх московски и целе Русије Кирил позвао је омладину да памти лекције руске историје и гради благостање руске државе без уздања у „спољне снаге” и помоћ Запада, наводи се на сајту Руске православне цркве

РПЦ је у уторак славила Дан „Казањске богородице”, та икона се 1612. године налазила код народне војске која је ослободила Москву од пољских интервециониста захваљујући заступништву Богородице.

Поглавар Руске цркве молио се током литургије у Успенској саборној цркви у граду Иваново, а затим се обратио окупљенима.

Он је напоменуо да је после дугог периода међусобних размирица и борбе са татарско-монголским освајачима, Русија, коначно, у XV-XVI веку „почела да јача своје границе, да се шири и добија обрисе велике евроазијске државе — почео је „процес окупљања руских земаља”. Међутим, додао је поглавар РПЦ, после кратког времена све се променило.

„Пољски освајачи нису случајно прошли практично кроз целу Русију, јер им није пружан отпор. А многи су сматрали да је исправно да се учини избор у корист страног владара који ће доћи са Запада, који ће донети наводно високу културу, говорећи данашњим речима — нове технологије, нови начин живота, нови поредак — и многи су погнули главу пред том силом и нису се супротстављали” — рекао је руски патријарх.

По његовим речима, у то време се код многих, укључујући представнике свештенства, „помешала истина и лаж, отаџбина и слобода са ропством и зависношћу”, због чега се земља нашла на ивици пропасти.

„Историја нас много чему учи, и ако људи не познају историју, они могу да изнова и изнова понављају своје грешке – грешке свог народа, својих претходних генерација.

Да нам се више никада тако нешто не би догодило, да нико не би могао да нас доведе у заблуду, да нико не би могао да нас заведе причама о некаквим спољним снагама које, наводно, једине и могу да донесу слободу, напредак, богатство -морамо одолети тим искушењима” — упозорио је поглавар Руске цркве.

Он је признао да „многи припадници данашњих генерација немају појма о тешким 1990-тим годинама, о страдању народа у великом отаџбинском рату, да не говоримо о ранијој историји”.

„У тој историји је било много тога тешког, али из целе те историјске драме може се извући само један закључак: када смо се чврсто држали своје вере, када смо је подстакнути хришћанском љубављу усмеравали ка свом народу и својој отаџбини, када смо умели да опраштамо слабости једни другима, не улазимо у међусобне размирице и истовремено се консолидујемо приликом приближавања спољног непријатеља — тада смо били непобедиви” — нагласио је руски патријарх.

Чланак КИРИЛ: Не рачунајмо на „спољне снаге” и да ће нам помоћи Запад се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Ових дана су посланици Јелена Мизулина и Сергеј Попов доставили Државној думи нацрт закона о забрани абортуса у приватним клиникама и искључивању из система ОМО. Документ је изазвао различите реакције. Своје мишљење о овом проблему у интервјуу за РИА Новости изложио је шеф информативног одељења Руске Православне Цркве Владимир Легојда.

Још у јануару 2015. године у оквиру рада парламентарних божићних сусрета патријарх Московски и целе Русије Кирил апеловао је на законодавце да искључе вештачки прекид трудноће из система обавезног медицинског осигурања (ОМО). Ових дана су посланици Јелена Мизулина и Сергеј Попов доставили Државној думи одговарајући нацрт закона о забрани абортуса у приватним клиникама и њиховом искључивању из система ОМО. Документ је изазвао различите реакције парламентараца и широку дискусију у јавности. Своје мишљење о абортусима, иницијативи патријарха и току њеног разматрања у друштву у интервјуу за РИА Новости изложио је шеф информативног одељења Руске Православне Цркве, отац троје деце Владимир Легојда. С њим је разговарала Олга Липич.

– Владимире Романовичу, с чим је повезана оштрина дискусија о абортусима, коју је покренуо патријарх Кирил?

— Пре свега, дискусија је, како ми се чини, намерно или ненамерно заоштрена тиме што је низ медија иницијативу Његове Светости патријарха позиционирао као иницијативу усмерену на потпуну забрану абортуса. Неки људи виде или чују оно што желе да виде и да чују и зато се упуштају у борбу с ветрењачама. Дакле, подсетићу да је говорећи у Државној думи патријарх Кирил предложио да се абортуси искључе из полисе обавезног медицинског осигурања, зато што верници не могу да финансирају убијање деце.

Руска Православна Црква је у принципу против абортуса, без обзира на то ко их плаћа, али овакав захтев сад нисмо поставили у погледу руских закона.

– Али зар ће потреба да својим средствима плати абортус спречити жену да га учини?

— Чини ми се да ће је натерати да се замисли. За човека је увек веома важно како се раде ствари које представљају друштвену норму. Нажалост, године совјетске власти су довеле до тога да је абортус за многе постао лажна норма понашања. Међутим, прекид трудноће не може бити бесплатна операција као порођај. У суштини, наш систем медицинског осигурања на основама нуди овакве услуге које се не подударају по моралном садржају.

Осим тога, задатак није само то да се одрекнемо прихватања абортуса као норме, већ и да створимо жени материјалне услове за рађање и васпитавање деце. Избацити на маргине живота жену с новорођеним дететом је подједнако срамотно као и бесплатно јој помоћи да га убије у утроби. Црква активно подржава рад људи који помажу мајкама које су доспеле у тешку животну ситуацију. Постоје и црквени центри у којима ће таквим женама увек бити пружена помоћ.

– Постоји мишљење да су активности против абортуса усмерене на ограничавање права жена?

— Историјски, кад је абортус увођен, најмања брига се посвећивала правима жена и њиховом здрављу. Тада уопште нико никога ништа није питао. Требало је створити јефтин систем контрацепције, која не би одвлачила жену-радницу од производње. Требало је испунити петолетку за четири године, а мала деца су представљала сметњу за то.

Убијање деце је представљало обавезан елемент ратоборног безбожништва за које је вредност људског живота тежила нули. Ако су на олтар светле будућности приношене читаве класе «непоузданих грађана», на пример свештеника, ко је још водио рачуна о неким ембионима? Државно безбожништво је остало у прошлости, али болести које је оставило у друштвеној свести, треба лечити.

– Али неке жене се ипак залажу за абортусе.

— Појам мушког и женског достојанства данас не ужива нарочито поштовање. Неке савремене жене захтевају право на бесплатан абортус, али због нечега не размишљају о томе како да издејствују однос према себи као према настављачици људског рода. Друштво у целини, а посебно мушкарци, треба да издржавају оне којима дугују своје рођење. Добро плаћена породиљска одсуства, помоћ за негу деце су питања у којима жене због нечега нису довољно активне. Не треба мислити да ће нас у старости неговати наше осигурање. На пример, лечиће нас наша деца и деца других људи. Ако их нико не роди, не ишколује и не васпита, осетићемо се као непотребан биоматеријал. Управо онакав, каквим сада неки сматрају ембрионе.

– Какве закључке бисте могли донети о развоју друштвене дискусије на тему абортуса?

— Мислим да је данас однос према абортусима показатељ морала, човекове способности да макар нешто стави изнад своје сопствене удобности и комфора. Ни за кога није тајна да се деца слабо уклапају у егоистички доживљај стварности која нас окружује. Она захтевају самопожртвовање, време и снагу, које би човек могао да потроши на вољеног себе.

Чини се да норме закона које код нас важе показују да је горе описана слика – општепризната. Али није тако, наше друштво се веома променило у поређењу са совјетским периодом и људи се не смеју без питања приморавати да финансијски учествују у нечему што сматрају аморалним.

– А како су представници државне власти реаговали на предлог Цркве?

— Некима се чини да је једноставније обезбедити приступачне абортусе него приступачне дечје вртиће, школе и домове здравља. Више пута сам имао прилике да чујем питање: зашто стварати сиромашну децу? Мислим да је то врло ангажовано мишљење. Деца и породица су најсигурнија инвестиција у будућност сваке државе. Ако не будемо имали људски капитал, сва друштвена достигнућа имају смисла само ако их припремамо з анеки други народ који је способан да се репродукује.

Мислим да у владајућим круговима Русије добро схватају да абортуси представљају акт самоуништења, и личности, и друштва. Црква и власт активно разматрају предлог и сигуран сам да ће овај дијалог довести до међусобног разумевања и резултата.

Чланак ПОКАЗАТЕЉ МОРАЛА: У Државној думи нацрт закона о забрани абортуса у приватним клиникама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/ФОНЕТ

Старјешина Подворја Московске патријаршије у Београду, протојереј Виталиј Тарасјев демантовао је да Руска православна црква негативно сагледава одлуку Сабора Српске православне цркве о оснивању канцеларије СПЦ у Бриселу.

Он је истакао да није тачно да је патријарх московски и цијеле Русије Кирил упутио писмо патријарху српском Иринеју, у којем наводно критикује СПЦ због недавне одлуке о отварању канцеларије у Бриселу.

– Такво писмо не постоји, нити би патријарх Кирил нешто таквог садржаја потписао – рекао је отац Виталиј за црквени Радио „Слово љубве“.

Он је рекао да Руска црква и сама већ двије деценија има канцеларију у Бриселу и да ће радо сарађивати са канцеларијом СПЦ-а.

– РПЦ то има већ 20 година и у Бриселу и Стразбуру и другим еворпским центрима гдје постоји адмистрација ЕУ. Имамо већ двије деценије своје сталне представнике које сарађују како са свим црквама у ЕУ, тако и са органима ЕУ – рекао је Тарасјев.

Он је писање појединих медија о наводном незадовољству РПЦ оцијенио као злоупотребу Цркве у дневно-политичке сврхе, изношењем нетачних информација, без икакве аргументације, нагласивши да су оваква писања „напад на цјелокупну православну цркву, а не само на руску или на њене поједине личности“.

Поједини медији у Србији су, прије два дана, објавили информацију да је руски патријарх упутио писмо патријарху српском Иринеју у којем наводно критикује СПЦ због одлуке о отварању канцеларије у Бриселу.

Чланак ПРОТОЈЕРЕЈ ТАРАСЈЕВ: Руска црква није против канцеларије СПЦ у Бриселу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Руска православна црква прекинула је званичне контакте са протестантима из Шкотске и Француске због њихових признања истополних бракова.

Генерална асамблеја Шкотске цркве је 16. маја 2015.  дозволила посвећивање за пасторе припадника сексуалних мањина који су у „грађанској вези”.

Синод Обједињене протестантске цркве Француске је два дана касније дозволио давање благослова „истополним везама”.

У саопштењу РПЦ се наглашава: „Руска православна црква је дубоко разочарана одлукама протестантских цркава Шкотске и Француске. Те одлуке су неспојиве са нормама хришћанског морала. Са жаљењем контатујемо да данас имамо нове поделе у хришћанском свету. Не само поводом богословских питања, него и на плану морала”.

РПЦ је 2003. прекинула контакте са Епископалном црквом САД. Након што је та црква хомосексуалца прогласила за епископа.

Чланак РАЗЛОГ – ПРИЗНАЊЕ ИСТОПОЛНИХ БРАКОВА: Руска православна црква прекинула контакте са протестантима Шкотске и Француске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, А. Васиљевић

Када се Швеђанима покварио компас, како у шали каже старешина подворја Руске православне цркве у Београду, Виталиј Тарасјев, па су кренули ка Русији, Александар Невски усрдно се молио Светом кнезу Владимиру Кијевском за помоћ.

Био је то 13. век, време крсташких ратова, али су шведски крсташи уместо пут Јерусалима, кренули ка Русији. С молитвама упућеним Светом кнезу Владимиру, Александар Невски успео је да одбије напад опремљеније шведске војске, прича отац Виталиј. Он препричава тај давни догађај у години када Руси славе хиљаду година од упокојења Светог кнеза Владимира, једног од најпоштованијих руских светитеља. Он је запамћен по томе што је крстио Русе, односно многобожачка словенска племена која су живела на простору који је данас канонска територија Руске православне цркве.

– Светог кнеза Владимира његова бака, кнегиња Олга, васпитала је у хришћанском духу. Када је дошао на власт имао је хришћанску духовну основу и када је требало да бира религију за себе и своје поданике, послао је емисаре у разне религиозне центре, између осталог и у Цариград. Управо емисари који су се из тог града вратили, били су одушевљени оним што су видели и доживели за време патријаршијске литургије у Храму Свете Софије. Тако је Свети кнез Владимир одлучио да се крсти и потом да организује крштење својих поданика. Он је крштен у древном грчком граду Херсонесу, који се налази у континенталном делу Крима. Затим је јавно позвао целокупан народ да приђе крштењу, јер је тада био обичај да које је вере владар, те вере буду и његови поданици. Историчари су чак записали да је изрекао да онај ко не дође на крштење постаје његов непријатељ. Имао је, дакле, јако убеђење да је то исправан чин – наводи отац Виталиј Тарасјев.

Како каже, данас готово да нема руског православног дома или цркве без иконе овог светитеља. Хиљадугодишњица његовог упокојења обележиће се и у Русији и у Србији. Руска православна црква организоваће у Москви тим поводом свечаност од 25. до 29. јула и на њу су позвани представници свих православних помесних цркава. У Подворју руске цркве у Београду, у храму посвећеном Светој Тројици, на Духовски понедељак после литургије биће служен молебан Светом кнезу Владимиру. Силазак Светог духа на апостоле је и слава ове цркве и по традицији, од када је основана Руска црква у Београду 1924. године, дан касније, на Духовски понедељак у њој служи српски патријарх, па ће тако бити и овог пута.

– У част Светог Владимира и његовог празника припремили смо и пригодна издања РПЦ као дар његовој светости патријарху Иринеју. Иначе, богослужења у Руској цркви су на црквенословенском језику, последња редакција је из 18. века, тако да ни богослужбени језик не представља препреку међу Русима и Србима. Тако и Срби долазе у ову цркву и моле се заједно са нама. Тек последњих година неки краћи делови службе, као што је читање Светог писма, читају се на руском савременом језику – објашњава отац Виталиј.

Јубилеј везан за великог руског светитеља обележиће Руска црква у Београду и објављивањем научног зборника у којем ће своје радове о Светом кнезу Владимиру сабрати научници из Русије и Србије, историчари, филозофи, археолози, као и теолози. Зборник, за чије објављивање отац Виталиј каже дугују посебну захвалност Дирекцији Владе Србије за односе са црквама и верским заједницама, биће представљен у октобру у Руском дому у Београду.

Чланак ХИЉАДУ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА СВЕТОГ КНЕЗА ВЛАДИМИРА: Светац крстио Русе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник/Никола Јоксимовић

Сваког 9. маја, на Дан победе, у свим храмовима Руске православне цркве одржавају се литургије за душе свих бораца и људи изгинулих током Другог светског рата.

У Србији, у подворју Руске патријаршије у Београду, одржан је парастос у част совјетских и српских војника палих за слободу.

„У нашем храму увек су сабрани на молитви и Руси и Срби, тако да никада не одвајамо оно што представља нашу заједничку историју. На нашим окупљањима увек се молимо за оба народа који су у историји увек ишли један уз другог и помагали су један другоме“, каже за Спутњик отац Василиј Тарасјев.

Парастосу су, поред великог броја руских и српских верника присуствовали и амбасадори Русије и Белорусије у Србији.

„Данашњи дан треба да буде пример млађим поколењима да никада не заборављају наше честите претке који су положили животе за слободу и напредак отаџбине. Велики је духовни дар када, вршећи и овакве молитве, можемо да васпитавамо младе нараштаје да у сваком од њих постоји духовна вертикала, да знају ко су, одакле потичу, шта су им били очеви и дедови, шта они представљају као људска бића и шта треба да дају, не само својим породицама, него и својој отаџбини“, каже Тарасјев.

У ситуацији када је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез, дошло је до својеврсног споразума државе и цркве. Руска православна црква, увидевши да Немачка жели уништење Словена позвала је на општи отпор нацизму.

Од средстава Руске православне цркве формиране су две тенковске дивизије које су добиле имена по двојици великих војсковођа из руске историје — кнезу Дмитрију Донском и кнезу Александру Невском. Руска православна црква помогла је опремање једне ваздухопловне ескадриле која је такође носила име по Александру Невском.

Имена ових јединица нису одабрана случајно — кнез Дмитриј Донски донео је прву велику победу Русима против Монгола на Куликовском пољу, а кнез Александар Невски више пута је одбранио руску земљу управо од немачких напада.

Чланак ОНИ СУ ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА СЛОБОДУ: Литургије за душе бораца у свим руским храмовима се појављује прво на ИСКРА.