Фото: Блиц

Земна нит руде никла води од Фоче, у Републици Српској, преко Вардишта до Мокре Горе, у Србији, ка Тополи, Трстенику и Врњачкој Бањи, па преко Косова ка Македонији, где завршава и друга жила, из правца Албаније…

Ту жилу упорно прати ”министарска нит” у Србији од Радомира Наумова, Оливера Дулића, Милана Бачевића и, данас, Александра Антића, министра рударства у актуелној Влади. Ову ”министарску нит”, у коју су уплетени готово сви помоћници и државни секретари набројаних министара, грађани који живе на територијама које се незаконито уступају за истраживање руде никла, називају и ”преварна нит”, што је и благ израз за читав низ  докумената донетих мимо закона, а у корист ”Јуропиан никла”, ”Динара никла”, ”Србија никла”, ”СММ”, ”Шумадија минерала”, ”SEE Београда”, ”Глобал мининга”…

За огромним рудним богатством, које се само на територији Мокре Горе процењује на 7,5 милијарди долара, набројане фирме упуштају се у  нимало неизвесну ”трку”, у којој се истражује већ истражено и по основу ”новог истраживања” стиче експлоатационо право на руду или на – новац из буџета Србије, директно!

Како?

Тако што је у Србији на снази закон који гарантује следеће: ако држава некој фирми изда сагласност за истраживање руде на одређеној територији, па онда одлучи да утврђене резерве не експлоатише, држава је дужна да тој фирми плати све трошкове истраживања!

Где је, онда, ту интерес фирми?

На први поглед, реч је о праведној накнади трошкова, јер држави остају на располагању резултати истраживања и валидно процењене залихе руде, па је фер да се то и плати, како поступају и друге државе у сличним ситуацијама.

Али, друге државе не уступају на истраживање већ истражено и познато!

Осим ако је реч о превари и корупцији.

Како функционише тај систем?

Тако што фирма ”истражује” већ истражену територију. Конкретно: Мокра Гора, где је руду никла истраживао Завод за геолошка и геофизичка истраживања из Београда, од 1958. до 1961.године, утврђене су залихе на 30 квадратних километара, детаљни резултати познати, јавно доступни.

Фирма поново ”истражује” руду на тих 30 квадратних километара, незнатно прошири границу и повећа истражну површину уз минималне стварне трошкове, а потом држави Србији преда добијене резултате (валидно засноване на познатим, туђим истраживањима), искаже комплетне, вишеструко увећане трошкове који би били стварни за, рецимо, 35 квадратних километара. Чак и плате ”трошкове истраживања” некој од страних, ”сестринских” фирми, тако да новац  ”остаје у кући” – а када се наплате ”трошкови истраживања” из буџета Србије – то је чиста добит која иде у руке оснивача београдске фирме основане за истраживања у Србији, дакле у руке светског корпоративног капитала…

А на штету свих грађана Србије.

Опоненти ће рећи: ”теорија завере”!

Али – како ће одговорити на питање: како то да су  те фирмице, основане у Београду – од великих светских корпорација или са Девичанских острва – све сиромашак до сиромашка, без запослених, без стручних кадрова и без пара – а са најављеним, познатим трошковима истраживања од једног до два ипо милиона евра?

Предузеће ”Србија никл” је основано 2010.године, оснивач и власник ”Ранин ЛТД” са Малте, директор у Србији држављанин Аустралије, Радомир Вукчевић. До 2012. године није имала ниједног запосленог, а потом има пет и губитак од 11 милиона динара. Добили на истраживање Липовац и Руђинце, на подручју Врњачке Бање и Белуће у близини Трстеника.

Београдско предузеће CMM / Consolidaded Nicel Mines and Metals, основано када и ”Србија никл”, а оснивач је    Consolidaded Nicel Mines из Велике Британије, директор и једини запослени је Матија Божовић, губитак 1,8 милиона динара, добијена истражна права за гвожђе и никл на лежиштима Липовац, Коларевићи и Бучје, у општинама Аранђеловац и Топола.

Фирма ”Шумадија минерали” д.о.о. са оснивачким улогом од 500 евра, са једним запосленим, директор Радош Илинчић, отишла у минус јер није имала пословних прихода, а добила истражна права као и СММ.

Предузеће за минералне сировине SEE из Београда основано 2002.године, власник је Sauder Juropien eksplorejšn са Девичанских острва, директор Александар Обреновић, без пословних прихода, у губитку, 2011.године добија дозволу за истраживање никла за подручје централне Шумадије…

У неким од наведених фирми – мењали су се директори и управљачка структура, углавном пратећи промене у структури власти у Србији, посебно у ресорном министарству рударства.

Тако се међу оснивачима фирме ”Србија никл” у Београду појавило и име Ане Коларевић, сестре Мила Ђукановића.

У једном раздобљу, политичком, када је министар животне средине и просторног планирања  био Оливер Дулић, демократа,  директор ”Србија никла” био је Драгослав Зека Божовић, некадашњи народни посланик Демократске странке у Скупштини Србије, некадашњи директор Спортско-рекреативног центра ”Ташмајдан”, кум Бориса Тадића, тада председника Србије…

Ни најновији претендент на српски никл, ”Глобал мининг интернационал” из Београда, који је од Завода за заштиту природе одбијен као истраживач руде никла у Мокрој Гори, заштићеном природном добру, није нимало већа фирма од оних са којима се упушта у рударску трку:  нема запослених, а оснивачки улог је хиљаду динара…

Како такве фирме добијају истражна права у Србији? Зашто се не расписују јавни позиви, конкурси, јавне набавке, а дозволе за истраживања издају фирмама које и немају запослених, а о стручној квалификационој структури и да не говоримо? Зашто Врховни суд није поступао по тужби Града Ужица, који је поднео тужбу са доказима за силне злоупотребе положаја и кршења закона? Ако је суд одустао – зато што је министарство повукло дозволу, зашто тужбу није предао истражним органима или тужилаштву, јер докази о кршењу закона са докзима постоје?

Зашто је Скупштина Србије изменила Закон о рударству тако да се дозволе за рударске истраживања сада издају без сагласности општина на чијој територији се изводе истраживања? Зашто је Милан Бачевић, претходни министар рударства у Влади Србије, инсистирао на таквим изменама и зашто суд одбацује тужбе градова, а поступа по тужбама ”истраживача никла”?…

То више не би смела да буду само новинарска питања, него и предмет антикорупцијске истраге. Задњи је час – јер је намера да се и Завод за заштиту природе Србије обесправи и уклони као последња препрека између светског корпоративног капитала и копања и прераде руде никла у Србији.

Или одвожења руде на прераду у косовски ”Фероникл”.

Радоје Андрић

У наставку:

Како је министар Бачевић ”проширио мала врата” за

рударење никла у Србији

Чланак ”НИКЛОВАЊЕ” ШУМАДИЈЕ: Седам фирми без капитала и запослених трага за никлом на четири локације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

За истраживаче руде никла у Србији, судећи по њиховој најезди која не јењава, ускоро би се могао отворити посебан шалтер у Министарству рударства.

А, дијалог странке и чиновника – могао би бити овакав:

– Молим вас, дајте ми формуларе за истраживање руде никла.

– Које ћете? Са министром, његовим помоћником, државним секретаром као партнером или обичне?

Ово је шала – заснована на збиљи која говори да су све до сада издате дозволе за истраживање руде никла у Србији издате уз перманентно и флагрантно кршење неколико закона! Државни функционери и чиновници, чак и када су суочени са доказима о кршењу закона – то игноришу, а ”кривицу” за спречавање незаконитог истраживања руде никла – сваљују на ”јавност и локалне заједнице” и ”њихов негативан став и противљење истраживању и експлоатацији руде никла”.

Неки министри, као бивши министар рударства – Милан Бачевић, отишли су и корак даље, оптужујући стручну и грађанску јавност за ”незнање”, јер ”експлоатација никла апсолутно је безбедна”, а Бачевићев ”корак најдаље” био је  – измена Закона о рударству којом је ”локална заједница” потпуно развлашћена и елиминисана из одлучивања – хоће ли се на територији на којој живи и којом управља отворити неки рудник или не!

Да претходне тврдње не би остале само ”прича без доказа” или ”засноване на личним ставовима противника експлоатације никла”, читаоцима ”Искре” предочавамо низ докумената. Њихова хронологија и садржај – прилично су ”сувопарни”, како и доликује правним документима, али је упознавање са њиховим садржајем – неопходно за потпуно разумевање државно-приватног марифетлука који траје и који за исход може имати укидање законских одредби које онемогућују спрегу личних интереса и корпоративног капитала, а на штету здравља и буџета грађана Србије.

Пример први: одустајање пред тужбом

    Интересовање за рудне залихе никла у Србији у овом веку први пут је испољено 2004.године, када је ”Европа никл” из Велике Британије у Београду регистровала фирму ”Динара никл”. Ова фирма одмах је добила дозволу за истраживање руде никла на два локалитета: у Мокрој Гори, код Ужица, и Липовцу, код Аранђеловца.

Негативна реакција становништва Мокре Горе и Емира Кустурице, тада директора Парка природе ”Мокра Гора” – којег је основала Влада Србије да би  управљао заштићеним природним добром ”прве категорије”, као и шире јавности, учинили су да Министарство рударства убрзо ”повуче дозволу” коју је издало ”Динара никлу”.

То је образложено ”негативним реакцијама јавности” – па је остављен утисак да је Министарство ”брижно изашло у сусрет грађанима”.

Таквим понашањеим и стварањем таквог утиска, Министарство је успешно одвратило пажњу јавности са несумњивог кршења закона, због којег је неко морао да одговара. У чему је кршен закон?

По Закону о рударству, Министарство је пре издавања дозволе морало тражити сагласност локалне самоуправе на чијој територији би се вршила геолошка истраживања. Другим речима, дозволи претходи сагласност СО Аранђеловац (Липовац) и СО Ужице (Мокра Гора). Та сагласност нити је тражена – нити је Министарство рударства обавестило две општине о издатим дозволама. Ужичани су за дозволу сазнали из новина, па су тек након упорних, двомесечних урганција, од Министарства добили дозволу на увид!

Прекршен је и Закон о заштити природе – јер се, према његовим одредбама, дозвола за истраживање руде никла на територији заштићеног или претходно заштићеног природног добра (што је случај са Мокром Гором), не може издати без претходне сагласности Завода за заштиту природе. Ту сагласност Министарство је тражили тек после издавања дозволе, а након ”прозивки” у медијима и Влади Србије.

Докази?

Прву дозволу за истраживање руде никла у Мокрој Гори потписао је Дејан Рајковић, помоћник тадашњег министра рударства Радомира Наумова (ДСС), 16.новембра 2004.године. Дозвола није достављена ни Скупштини општине Ужице (иако на крају решења, под насловом ”Достављено”, пише да јесте), а ни Заводу за заштиту природе Србије.

То је само ”врх леденог брега” кршења закона у овом случају.

Два месеца касније, када је Ужичанима коначно омогућено да добију дозволу којој су претходно требали да дају сагласност,  јавни правобранилац Ужица је 21.јануара 2005.године против Министарства рударства и енергетике поднео тужбу Врховном суду Србије!

Осим на већ поменута кршења одредби Закона о рударству и Закона о заштити природе, Јавно правобранилаштво у тужби наводи да ”није уважен ни важећи Просторни план Србије, којим је подручје Таре, Златибора и Златара у планска документа уврштено као регија националног ранга, односно као туристичка регија првог и другог ранга”.

У не као рударски басен!

Игнорисан је и Закон о планирању и изградњи, наводи се у тужби,  односно овим Законом установљен Просторни план посебне намене Националног парка ”Тара” у којем су Мокра Гора и Шарган саставни део.

Тужба указује Врховном суду  да су Просторним планом Србије вршена и планирана основна геолошка истраживања, те да у Плану истраживања (на карти бр.5) нема Мокре Горе ни као зоне са перспективним појавама и условима за развој нових капацитета.

Ужичани су Врховном суду указали и на кршење одредби Закона о  општем управном поступку  (чл. 184, став 1) којим се прописује да се решење пред једним органом – ако је предвиђено доношење претходног решења пред другим органом – не може донети без претходног решења (у овом случају: СО Ужице и Завод за заштиту природе). Суду су предочени докази да је Министарство накнадно тражило сагласност Завода за заштиту природе – тек на инсистирање СО Ужица и да је решење које је донео Завод било одбијајуће!

Према Јавном правобранилаштву, најдрастичније је кршење Закона о рударству: ”У решењу (дозволи) није прецизирано да ли се ради о основним или детаљним геолошким истраживањима. Ова чињеница је од изузетног значаја, јер у зависности да ли се ради  основним или детаљним геолошким истраживањима прописан је посебан поступак. Члановима 40-44 Закона прописано је да се основна истраживања врше на основу дугорочних и годишњих програма… Дугорочне доноси Скупштина Србије, а годишње Влада Србије, док радове, по тим плановима, уступа Министарство рударства и то путем јавног конкурса”.

У пракси, Министарство рударства је увело ”Динара никл” у посао  – без икаквог конкурса.

У тужби се указује и на избегавање јавних набавки и концесија:

”Уколико се ради о детаљним геолошким истраживањима – донето Решење (дозвола) је у супротности са  Законом о средствима у јавној својини Републике Србије, што природна богатства јесу, а  у том случају решење се издаје када сагласност да Влада Србије, по поступку прописаном Законом о јавним набавкама  и Законом о концесијама истраживања и експлоатације свих минералних сировина, уз обавезно спровођење јавног конкурса. На јавном конкурсу могу да учествују домаћа и страна правна лица под условима и на начин прописан Законом о геолошким истраживањима, а то значи да испуњавају услове из члана 12. Закона  у погледу броја и структуре запослених”.

Норилск, рудник никла у Русији, Фото: Google earth,

Епилог 1: Тужба је поднета врховном суду Србије 21.јануара 2005.године. Истог дана СО Ужице дописима је од Владе Србије тражила поништење решења Министарства рударства, а од Министарства је тражено одлагање извршења решења.

Епилог 2:  Влада није разматрала захтев и није укинула решење, нити је Врховни суд разматрао тужбу, јер су Министарство рударства и ”Динара никл” одустали од  истраживања, само четири дана након подношења тужбе!

Решење о укидању свог решења потписао је помоћник министра Дејан Рајковић, а званично обавештење о одустајању потписао је министар Радомир Наумов, 25.јануара 2005.године и послао га Скупштини општине Ужице:     ”Обавештавамо вас да је Министарство рударства 25.јануара 2005.године укинуло решење о извођењу истражних радова руде никла… Наиме, после разговора представника Министарства и представника ”Динара никла” – пише министар Наумов – а имајући у виду негативне реакције које су у јавности и код локалне самоуправе проузроковане доношењем решења којим се одобрава извођење геолошких радова на подручју Мокре Горе, обе стране дошле су до закључка да је у овом тренутку у обостраном интересу да предузеће ”Динара никл” одустане од геолошких истраживања на подручју  Мокре Горе”.

    Тог 25.јануара 2005.године, познатом и као ”три одустајања у једном дану”, ”Динара никл” заиста је званично одустала од истраживања у Мокрој Гори.

Фото: Project for Serbia

Коначан епилог:

    После свега – заиста није дошло до истраживања руде никла у Мокрој Гори, али нико није нити смењен нити је одговарао за кршење закона и   ”марифетлук у покушају”.

Истраживања су спречена реакцијом Парка природе са Емиром Кустурицом и грађанима Србије, а не претходном применом закона која не би ни дозволила издавање дозволе.

Изостала је и ”пост примена” закона, јер ниједан појединац нити институција нису процесуирани, упркос тужби Скупштине општине Ужице.

Уместо свега побројаног, а подразумевајућег у правној држави, коначан епилог је да се изашло у сусрет незадовољним локалним заједницама и грађанима који мисле да ће истраживање никла и његова експлоатација угрозити њихово здравље.

    Наравно да би огрозило њихово здравље, али одустајање од истраживања руде никла никако није ”милосрдни чин” власти, него законска премиса коју бахато и крајње неодговорно игнорише власт, срамно потцењујући интелигенцију сопственог народа.

Истог народа коме се ”никловано кукавичје јаје” поново покушало подметнути 2012.године, па 2017.године, са новом влашћу, новим министрима, новим партијама – али са свима њима само  једном заједничком особином: никл и новац не разликују њихове страначке боје, нити њих интересује цена  здравља којим ће народ платити њихово богатство.

У наставку: Пример други, покушај ”никловања Шумадије”

Чланак ПАДАЈУ ”НИКЛОВАНЕ” МАСКЕ: Ко опструише закон и обмањује грађане Србије (2) се појављује прво на ИСКРА.

До милијарду тона руде никла у Мокрој Гори, од којих је 300 милиона тона одмах експлоатабилно – а вреди 7,5 милијарди долара, и овог пута покушава да дође још једна ”фирмица” са оснивачким улогом од хиљаду динара!

На путу ка остваривању идеје да се руда никла копа у Мокрој Гори и транспортује до ”Фероникла” у Гњилану, на Косову, где би се прерађивала, све је мање препрека. Оне главне, законске, уклања држава Србија, односно њена законодавна власт: Скупштина Србије усвојила је измене Закона о рударству према којима се ”локална заједница”, односно грађани и њихова локална власт, више не питају хоће ли се на њиховој територији вршити геолошка истраживаа и отворити неки рудник или не.

То, сада укинуто законско право, својевремено су искористили грађани и власт у Тополи, Трстенику, Аранђеловцу, Ужицу, Чајетини и Мокрој Гори, када су се успротивили и зауставили већ  одобрено истраживање руде никла на својим територијама.

”Коперникански обрт” у најновијем покушају ”убиства” природе и људи у Србији – дешава се у ”бермудском троуглу” корпоративног капитала, извршне и законодавне власти у Србији! У том троуглу – треба да нестану читави делови Србије, онакве какву знамо, и да се претворе у милијарде новчаница, за које такође знамо како се деле. Новост у овом ипак ”пакленом плану” је у следећем: на бунт грађана и струке против експлоатације руде никла, која се нигде у свету није доказала безбедном, власт ће одговорити да је прерада руде никла могуће  штетна по здравље и животну средину и да, због тога, неће дозволити прераду у Србији!

Руду ће само ископавати и транспортовати до најближих постројења за прераду. Где? У ”Фероникл”,  на Косову.

Нереално?

А, зар је реално да се у толико велики посао, који се мери милијардама долара и милионима људских живота који могу бити угрожени, улази са ”фирмом”  која располаже са 1.000 (хиљаду) динара оснивачког улога? То је у Србији – реално: најновији претендент на геолошко истраживање (и обезбеђивање експлоатацијоног права)  у Мокрој Гори, јесте ”Глобал мининг интернационал” д.о.о. из Београда, фирма коју је 18.новембра прошле године основао Бранислав Радошевић. Месец дана по оснивању – ”глобални рудар” је од Завода за заштиту природе Србије затражио ”услове за заштиту природе за истраживање руде гвожђа и пратећих метала”.

Предузетничка ”ингениозност” –  да се не тражи никл, ”него гвожђе за железару у Смедереву”, стручњаке Завода за заштиту природе није импресионирала нити ”патриотски” приволела да не поштују закон! Напротив: захтев ”Глобал мининга” је одбијен, а ”рудару” са хиљаду динара у џепу – за посао истраживања вредан најмање 1,2 милиона евра (како су јавности предочили претходни потенцијални истраживачи), преостаје право жалбе на решење.

Завод за заштиту природе заиста је последња институционална препрека у Србији коју ће, нема сумње, светски корпоративни капитал покушати да савлада. Ако не могу да подмите стручњаке овог Завода, а не могу, извесно је да ће у сарадњи са ”кооперативним” министрима и посланицима, покушати да промене  закон у Скупштини Србије, као што су променили Закон о рударству.

Немогуће?

Немогућим се чини и да ће се руда никла од Бранешког Поља, недалеко од Мокре Горе, возом превозити до Гњилана, а затим и аутопутем који ће се од Пожеге градити баш до Мокре Горе, односно до границе са Републиком Српском.

Зашто?

Зато што се на територији Вардишта, односно Вишеграда, налази још већа количина руде никла него у Мокрој Гори!

Али, Скупштина Републике Српске – није своје грађане и локалне власти – развластила права да одлучују о својој судбини, па је Скупштина Вишеграда забранила истраживање и експлоатацију руде никла на својој територији. На жалост и ”Србијаникла”, фирме коју границе не занимају, када је у путању никл, а коју су основали Радомир Вукчевић из Аустралије и Ана Коларевић из Црне Горе, сестра Мила Ђукановића.

Радоје Андрић

У наставку: Сви претенденти на српски никл

Чланак ПАКЛЕНИ ПЛАН: Руда никла копаће се у Мокрој Гори, а прерађивати на Косову (1) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Сагласност за рударска и геолошка истраживања сада даје само министарство, док се локалне самоуправе и институције за заштиту животне средине и споменика културе ништа не питају. То значи да свако коме још важи дозвола министарства за копање никла може слободно да прионе на посао

Све компаније које имају дозволу за истраживање и експлоатацију руде никла у Србији практично ће до краја године моћи да започну тај посао и нико више неће моћи да их спречи.

Наиме, Законом о рударству и геолошким истраживањима који је у Скупштини Србије усвојен 4. децембра, општинама, али и другим институцијама које су могле да спрече експлоатацију ове опасне руде на одређеној територији одузета су сва овлашћења која су имале по старом закону.

– Из члана 9 старог закона, који је подразумевао да општине дају сагласност на истраживање и експлоатацију на својој територији, локалне самоуправе су избрисане, а дозволе искључиво даје надлежно министарство. Све што нам је давало могућност да спречимо уништавање животне средине и пољопривредне производње, као и здравља људи овим законом нам је одузето. Верујем да су одређене лоби групе издејствовале да се нама одузме право да одлучујемо на територији својих општина и све компаније с дозволом надлежног министарства сада могу да дођу и копају шта им падне на памет, а да нас који ту живимо ништа не питају – објашњава Мирослав Алексић, председник општине Трстеник, чији су одборници пре две године једногласно одбили да дозволе компанији „Србија никл“ да истражује и експлоатише руду никла на њиховој територији.

Он истиче да по новом закону потенцијалним инвеститорима више неће бити потребна ни сагласност Фонда за заштиту животне средине и Фонда за заштиту споменика културе.

– Један од разлога је сигурно то што смо ми у Трстенику, Врњачкој Бањи, Тополи, Аранђеловцу и Чајетини пре две године спречили истраживање и пробну експлоатацију руде никла на територији наших општина, а коју је требало да спроведе компанија „Србија никл“. Овим законом општинама су везане руке и неће моћи да заштите своје грађане и животну средину од интересних група чији је циљ искључиво профит и једнократна корист – каже председник општине Трстеник.

Ово практично значи да ће инвеститори имати обавезу само да 15 дана раније обавесте општину да долазе да истражују и копају руду на њеној територији.

По новом закону инвеститори више неће имати обавезу да приликом подношења захтева за дозволу за истраживање доставе доказ да су власници земљишта или да имају право коришћења на земљишту на коме планирају да копају руду.

Чињенице
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ЛОКАЦИЈЕ:

– Три локације у Србији су потенцијална места за истраживање руде никла: Топола – Аранђеловац, Врњачка Бања – Трстеник и Мокра Гора.

– Никл је блистави метал сребрнобеле боје отпоран на корозију

– 320 милиона тона су процењени укупни минерални ресурси никла у Србији, од чега је истражено 130 милиона тона

– 8.760 долара кошта никл по тони

Сум(п)орна будућност
ЗАШТО ЈЕ НИКЛ ОПАСАН

Има алергогена и веома канцерогена својства

– Никл је по токсичности у равни са уранијумом, живом, хромом

– Већа концентрација никла у дужем временском периоду уништава одбрамбене снаге организма и може да изазове бројна аутоимуна обољења и карцином

– Експлоатацијом никла ослобађа се много сумпора, који с течностима из ваздуха ствара киселине које, ако су стално присутне, преко подземних вода улазе у ланац исхране и контаминирају и биљни и животињски свет.

НОВИНЕ У ЗАКОНУ О РУДАРСТВУ:

Члан 4 – Влада својим актом одређује минералне сировине од стратешког значаја, на основу чега се врши експропријација земљишта за експлоатацију драстично су смањене Накнаде

Из члана 9, који се односи на сагласност за истраживање и експлоатацију, општине су избрисане

Смањен је обим потребне документације за добијање дозволе – Завод за заштиту животне средине и Завод за заштиту споменика културе инвеститорима издају само акт о условима за израду пројекта

Инвеститору није потребан доказ да је власник или корисник земљишта

Одредбама чланова 21. до 53. општинама је одузето право да дају одобрења из области геолошких истраживања

У одредбама чланова од 65. до 118. општине су брисане у вези с давањем сагласности из области рударства

Чланак ОПАСНА РУДА НИКЛА САД МОЖЕ ДА СЕ КОПА БИЛО ГДЕ У СРБИЈИ: Одузете надлежности општинама! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Рударска америчка компанија „Фрипорт Мекморан“ пронашла је у околини Бора златну жилу, која представља једно од највећих лежишта злата и бакра на свијету, а процјењује се на 18 милијарди долара.

Рачунајући бруто вриједност бакра и злата у новооткривеним лежиштима, по званичним цијенама на Лондонској берзи, произилази да се у околини Бора крије богатство вриједно готово 18 милијарди долара.

Ово лежиште је пронађено на локацији „Чукар пеки“, на дубини нешто већој од пола километра, гдје је откривен невјероватан садржај од 50,3 грама злата и око 25,7 одсто бакра по тони руде, пишу „Вечерње новости“.

До сада је најбогатије лежиште у свијету било у руднику Холистер у Америци, гдје се извлачи 27,20 грама злата по тони руде.

Стручни савјетник Удружења за енергетику Србије Љубинко Савић рекао је да су резултати ресурса у Бору изузетно откриће које може у потпуности да промијени тешко стање у комплетној рударској индустрији у Србији.

– Уколико су истраживачи стварно открили 25,7 одсто бакра и 50,3 грама злата по тони руде, ови резултати су запањујући – рекао је Савић, наводећи да су сада на реду даља испитивања како би се прецизно утврдиле количине на том лежишту.

„Вечерње новости“ пишу да су да процјене колико би коштало отварање рудника у овом тренутку незахвалне и непоуздане, али да би вриједност улагања могла да буде од од пет до десет милијарди долара.

Америчка компанија „Фрипорт Мекморан“, са канадским партнером „Ресервоар минералс“, до сада је у околини Бора открила 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто, а злата од 1,5 грама по тони.

Најновија истраживања показују да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра, у којем је садржај бакра 10,75 одсто, а злата од 10,86 грама по тони.

У Бору је за протеклих 110 година рударења добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

Чланак НА ДУБИНИ ОД ПОЛА КИЛОМЕТРА: У Бору откривена једна од највећих златних жила у свијету? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свих 576 радника рудника угља на истоку Украјине је евакуисано, након што су остали блокирани испод земље, саопштило је Министарство за ванредне ситуације самопроглашене Народне Републике Доњецк /НРД/.

Инцидент се догодио у руднику угља Засјадко у Доњецку данас послије подне, када је усљед украјинског гранатирања дошло до нестанка струје, након чега је више од 500 рудара остало блокирано испод земље.

„Снабдијевање електричном енергијом је успостављено. Сви рудари су евакуисани“, саопштило је Министарство, додајући да нико није тражио медицинску помоћ, пренијела је новинска агенција Доњецк.

Радови су тренутно у току на евакуацији рудара из рудника угља Скочински код града Доњецка, пренио је ТАСС.

Више од 300 радника блокирано је испод земље, саопштио је портпарол локалног Министарства одбране Едуард Басурин.

Чланак ДОЊЕЦК: Евакуисано 576 рудара, у току евакуација и у другом руднику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Око 950 рудара је остало заробљено под земљом у рудницима „Скочињски“ и „Засјатко“ на истоку Украјине, након великог артиљеријског напада. У току је евакуација, јавља Ројтерс.

Усљед борби у два украјинска рудника дошло је до прекида снабдијевања струјом, услед чега је око 950 рудара заробљено под земљом.

Послије великог артиљеријског напада, најмање 379 рудара је остало заробљено у руднику „Скочињски“ на истоку Украјине, а у руднику „Засјатко“ је под земљом 576 рудара. У току је њихова евакуација, јавља Ројтерс.

Како је саопштио представник Министарства одбране „Доњецке Народне Републике“ Едвард Басурин говорећи о руднику „Скочињски“, гранате су погодиле рудник и оближњу пијацу Сокол, а од експлозија је повређено двоје људи, док је истовремено нестала струја због чега су рудари принуђени да остану под земљом, пренијела је агенција Тас.

Засад нема извештаја о евентуалним жртвама.

Украјинска војска, иначе, гранатира од синоћ позиције проруских активиста у области Доњецка на истоку Украјине, при чему је погинуло 15 људи, саопштио је министар одбране „Доњецке Народне Републике“. Истакао је да је дјеловање украјинске војске било унапред планирано, пренијела је руска агенција Тас.

Чланак УКРАЈИНА: У два рудника заробљено 950 рудара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Захваљујући стручном, одговорном и домаћинском раду запослених, Рудник и Термоелектрана „Угљевик“ направио је у прошлој години својеврстан рекорд – радио је непрекидно 100 дана! То је рекорд не само гиганта под Мајевицом, већ и Републике Српске, којој РиТЕ „Угљевик“ дарује трећину електричне енергије за њене потребе, милионе кубика угља, као и испуњавање свих осталих обавеза.

Екипа на челу са генералним директором Жиком Крунићем, самопрегорним радом успела је у последњих неколико година да направи кораке које су овај привредни систем уздигли до највиших европских и светских стандарда струке.

– Лане смо готово седам дана пре истека године успели да испунимо ребалансирани план, тако што смо испоручили у систем ЕП РС 1.555 гигават-часова електричне енергије – каже поносно генерални директор Жико Крунић, истичући да је пре рока остварен и план откривки угља, захваљујучи чему су обезбеђене резерве на рок од најмање месец дана. То је омогућило да стабилно раде и у овим, зимским условима.

Рудник и ТЕ „Угљевик“ показују своју одговорност, поред осталог, и тако што је све обезбеђено за премештање гробља у селу Сарије. То је само један у низу примера да, упркос светским резултатима, имају и те како слуха за невоље обичних људи, што их, уз све остало, чини и омиљенима међу људима у овом крају.

Чланак РЕКОРД РиТЕ УГЉЕВИК: Радили пуних сто дана без прекида се појављује прво на ИСКРА.

Фото: АП

Доњецк и Луганск створиће заједнички фронт против украјинских снага – објавио је председник ДНР Александар Захарченко.

Обишавши Горловку, велики град који украјинске снаге већ десетак дана непрекидно гранатирају и ракетирају, Захарченко рекао:

„Борбе трају. Покушавамо да спојимо свој и фронт који држи Луганска Република. То је неопходно да бисмо онемогућили украјинске снаге да туку наше градове и насеља уз линије раздвајања. Због тога морамо и нападати.

Војни Владислав Шуригин сматра да је Кијев – одлучивши се за ескалацију ратних дејстава – направио „озбиљну грешку у процени ситуације и снаге противника“.

Шуригин посебно наглашава: „Све су ово добици и хватање залета за главне битке које ће уследити, по свему судећи, у наредних 10-14 дана. А те битке ће одлучити исход зимске војне кампање.

Око 500 рудара, који су јутрос остали живи затршани у руднику „Засјадко“ у предграђу Доњецка пошто је експлозија гранате затворила улаз у окно у ком они раде, евакуисано је, јавља Раша тудеј.

У самопроглашеним народним републикама Доњецка и Луганска обновљене су борбе између украјинске војске и локалних снага самоодбране, које, по речима председника ДНР Александра Захарченка, желе да се уједине и поравнају линију фронта.

Чланак ОДГОВОР УКРАЈИНСКОЈ ОФАНЗИВИ: Доњецк и Лугањск спајају фронт пред одсудне битке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Покушајем да преузме „Трепчу“, влада Косова намеравала је протеклих дана да под контролу стави и руднике „Црнац“ на Рогозни и „Бело брдо“ на Копаонику, који су делом и на територији централне Србије. Мада је ова „акција“ званичне Приштине стопирана, Албанци ће сигурно и даље настојати да се, уз помоћ страних ментора, домогну овог богатства.

На терену све је јасно. Само су улази у ова два рудника на територији општине Лепосавић, односно северног Косова. Руда се махом копа у окнима која залазе дубоко на територију централне Србије, односно општина Нови Пазар и Рашка, а постоје чак и улази у руднике из ових општина – објашњава Милутин Стефановић, доскорашњи председник МЗ Лешак и један од иницијатора за повратак Лешка, Белог Брда, Бистрице, Врачева и других делова општине Лепосавић Србији, односно за формирање општине Лешак.

– Без обзира на то како ће се завршити преговори око „Трепче“, Србија нипошто не би смела да дозволи да ова два рудника, пребогата рудом олова, цинка и сребра падну у руке Албанцима. Само „Бело брдо“, где се руда копа од 1933. године, могао би да храни знатан број житеља Лепосавића. Ту су и „Црнац“, „Копорић“ и „Жута прла“, који такође располажу значајним резервама обојених метала. Ако се све то тек тако преда Приштини, имаћемо преседан, јер ће самопрокламована држава Косово експлоатисати рудно богатство на територији Србије – наглашава Стефановић.

Наш саговорник истиче да је овај простор, који никада није био Косово и на коме никада нису живели Албанци, са комплетним рудним богатством педесетих година прошлог века тадашњој албанској врхушки у Приштини партијским декретом, на силу, из само њему знаних разлога, поклонио тадашњи Титов саборац Петар Стамболић.

– Да је било добре воље и памети, Србија је све то на време могла да поврати, имала је више прилика. Нажалост, све је сада делом и у рукама самозване државе Косово и моћника из иностранства – упозорава Стефановић.

Чланак ТРЕПЧА НА УДАРУ: Улази у руднике на северном Косову, а окна на територији централне Србије! се појављује прво на ИСКРА.