Aлександар Вучић (Фото: РТС)

Председник Србије и СНС-а Александар Вучић изјавио је да никада неће пристати да оде на РТС док не потпише уговор да нико не сме да му смањује тон, а после случаја са гостовањем члана Председништва СНС-а у емисији „Упитник“ на РТС-у, који је окарактерисао као најдиректнији политички напад.

Чланак ВУЧИЋ: Нећу више на РТС без уговора да ми неће смањивати тон се појављује прво на ИСКРА.

Стефан Немања (Фото: Sputnik/ CC0 / Јавно власништво)

Програмски савет Радио-телевизије Србије затражио је од менаџмента и уредничког колегијума Јавног медијског сервиса да не емитује наредне наставке игране телевизијске серије о Немањићима, док се на интерној пројекцији у РТС не одгледа цела серија, или бар њена половина, изјавио је за „Фонет“ председник Програмског савета проф. др Миливоје Павловић.

Павловић је потврдио да је такав став већином гласова усвојен у петак на састанку Програмског савета и оценио да тиме неспоразуми око ове серије, чију је прву епизоду РТС приказао у новогодишњој ноћи, по свему судећи, улазе у нову фазу.

Према Павловићевим речима, Програмски савет РТС је писани захтев о томе упутио проф. др Владимиру Вулетићу, председнику Управног одбора РТС, Драгану Бујошевићу, генералном директору, и Небојши Брадићу, главном и одговорном уреднику Културно-уметничког програма РТС.

У писму, које је потписао Павловић, „овај захтев се образлаже програмским, продукционим и културолошким значајем серије о Немањићима, као и претежно негативним реаговањем опште и стручне јавности после емитовања прве епизоде“.

Како се у допису наводи, „захтев Програмског савета темељи се на одредбама Закона о медијским сервисима, Статуту РТС и актима о делокругу рада Програмског савета, односно, оним ставовима ових докумената који наглашавају право и обавезу Савета да разматра квалитет програмских садржаја и вреднује домете остваривања програмске концепције Радио Београда и Телевизије Србије“.

Павловић није желео да говори о будућим потезима Програмског савета, истичући да је РТС велики и добро уређен систем, у којем се „тачно зна ко шта ради и за шта одговара“.

„Ми ћемо у потпуности уважавати начела слободе стваралаштва и ингеренције уредничких тимова РТС. Кад одгледамо бар половину серије, формулисаћемо своје ставове, а коначна одлука биће на менаџменту и уредницима Телевизије“, напоменуо је Павловић.

Он се „искрено нада да је наставак серије бољи, и да ће се смањити или сасвим отклонити она предуга листа примедби на прву епизоду“.

Упитан шта ће се догодити у супротном случају, Павловић је одговорио: „Е, онда бисмо сви били у великом проблему…“.

Чланак РТС: Прекида се емитовање „Немањића“? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Wikipedia/ Goldfinger

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?“, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 наших колега.

Тачно у два сата и шест минута навршило се 18 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије, који су страдали у НАТО бомбардовању.

Породице, колеге и пријатељи минутом ћутања одали су почаст страдалима, положили венце и упалили свеће код споменика „Зашто?“ у Ташмајданском парку.

У име породица присутнима се обратио Милорад Медић.

„Ми их носимо у срцима и они су у нашим мислима. Жртве и овај споеник ‘Зашто’ су опомена да се овакав злочин више никада не понови и никада не заборави зарад будућих генерација“, рекао је Медић.

Венце су положили Илија Церовић, в. д. директора Телевизије Србије и Драган Караџић, заменик председника Управног одбора РТС-а.

НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ саопштила је 2000. године да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде Телевизије.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић(39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић(50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Чланак НИ ЗАБОРАВИТИ НИ ОПРОСТИТИ: Сећање на жртве бомбардовања РТС-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Tanjug/ DRAGAN KUJUNDZIC

Руски амбасадор Александар Чепурин каже за РТС да Русија нема намеру да било коме држи лекције, као и да Срби најбоље знају шта је за њих добро. Потврдио је да ће премијер Дмитриј Медведев посетити Београд, али није могао да прецизира датум посете.

Чланак ЧЕПУРИН ЗА РТС: Русија није равнодушна према судбини Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Онима који маштају о урушавању Дејтонског споразума и нестанку Републике Српске поручујем да се то неће десити, рекао је премијер Александар Вучић за РТС.

Премијер Вучић је рекао да је важно да Србија сачува стабилност у земљи, јер, како каже, све што се код нас дешава, утиче и на регион.

– Ако то успјевамо да сачувамо, нећемо имати проблема са економијом – истакао је Вучић и додао да ће Србија уложити све да сачува мир.

– Рећи ћу онима који маштају о урушавању Дејтона и нестанку Републике Српске: Република Српска је установљена вољом народа, Дејтонским споразумом, а Србија има одређене обавезе по том споразуму. Република Српска неће нестати – поручио је премијер.

Како је рекао, Србија поштује Босну и Херцеговину и сматра да је однос Срба и Бошњака од виталног значаја за будућност.

Не плашимо се економске будућности Србије, каже Вучић истичући да сви виде резултате које су грађани Србије постигли у расту и фискалној консолидацији. С друге стране, додао је премијер, Београд је забринут за стање у региону.

Одговарајући на опаску да се чини да ипак постоји неки „камен у ципели“ у односима са свијетом, премијер је рекао да „имамо више тих каменчића у ципели“.

Чланак ВУЧИЋ: Онима који маштају да ће Српска нестати, поручујем да се то неће десити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић оценио је за РТС да начин на који Србија и РС протекле две године обележавају страдање Срба и током деведесетих и у Другом светском рату, јесте начин да се креира сећање на злочине, да људи знају о томе, да се суочавају са тим и превазилазе прошлост.

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да је Јасеновац једини концентрациони логор на овим просторима који нису основали и којим нису руководили Немци и Аустријанци, једини логор који су ослободиоци заобилазили када су други логори ослобођени, као и једини логор у коме су систематски убијана и деца.

Такође, како додаје, то је једини логор где се процене броја жртава разликују и до педесет пута – од неколико десетина хиљада, како је говорио Фрањо Туђман, па до милион, милион и двеста хиљада.

„Тај логор и уопште злочин геноцида у Независној држави Хрватској треба креирати као једно трајно сећање“, сматра Павловић.

Србија и Република Српска протекле две године на другачији начин обележавају страдање Срба и током деведесетих и у Другом светском рату.

Павловић сматра да је то начин да се креира сећање, да људи знају о томе, да се суочавају са тим и превазилазе прошлост.

Комунисти су после рата креирали заборав зарад југословенства и братства и јединства, а Срби након рата прихватају да живе са Хрватима и нема ексцеса и сукоба, указује Павловић.

„Јавни делатници морају да престану са, по мени, тим изазивачким манипулисањем историјом“, каже Павловић.

Што се тиче релативизације злочина у Хрватској, Павловић каже да што су Хрвати „за дом спремнији“ то су мање спремни за суживот и демократију, а да усташофилија, негирање и релативизовање злочина стварају конфузију и неиздиференцирано сећање.

„Србија треба да учи од Јевреја, од Јермена, од других народа да креира то сећање стварањем меморијала, стварањем музеја“, каже Павловић.

Што се тиче тврдњи на се Балкану ратови никад не завршавају, већ само прекидају на одређено време, Павловић каже да на Балкану увек може бити горе него што јесте, али да се велике емоције у политици могу сузбити широм интеграцијом и уравнотеженим приступом свим национализмима.

„Шира интеграција, сав тај југословеснски багаж одједном у ЕУ амортизовао би наше унутрашње сукобе. Ми, иначе, више галамимо него што реално можемо да произведемо кризу“. сматра директор Института за савремену историју.

Павловић не верује да ће доћи до сукоба, али сматра да ће с времена на време бити ексцеса, као и да „менаџери кризе“ у међународној заједници могу да појачавају тензије.

Чланак ПАВЛОВИЋ: Геноцид у НДХ креирати као трајно сећање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?“, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 наших колега.

Тачно у два сата и шест минута навршило се 17 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије, који су страдали у НАТО бомбардовању.

Породице, колеге и пријатељи минутом ћутања одали су почаст страдалима, положили венце и упалили свеће код споменика „Зашто?“ у Абердаревој улици.

Брат страдалог Синише Медића, Мирослав захвалио се окупљенима што чувају сећање на погинуле раднике РТС-а.

Помену жртвама напада НАТО присуствовали су и генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић.

НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ саопштила је 2000. године да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде Телевизије.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић(50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Чланак „ЗАШТО“: Сећање на жртве бомбардовања РТС-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС, Танјуг

У Дому гарде на Топчидеру приказан документарни филм РТС-а о једном од највећих страдања у историји српског народа „Срби на Крфу – 100 година од Албанске голготе“. Филм је реализован уз подршку Министарства за рад, Министарства одбране, амбасада Велике Британије и Француске. Филм ће на РТС-у бити приказан 18. априла, када се и званично обележава Дан Албанске голготе.

Аутор филма Слађана Зарић прати повлачење српске војске 1915. и 1916. преко Албаније до грчког острва Крф, њен опоравак и припреме за ослобађање Србије у Првом светском рату.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјанла питања Александар Вулин истакао је да то није прича о делићу кратке историје, већ о једном народу, који се пред недаћама није мењао.

Министар је рекао да прича о Србима на Крфу, њиховој храбрости, верности, држању заклетве пре тачно 100 година није само прича о томе, „већ о једном народу, који пише и чита на свом језику већ више од 1.000 година, о народу, који, где год да се нађе, остави иза себе сећање и трајање вредно помена, вредно понављања“.

„Загледајте се у очи оних који ће данас проћи филмском траком, реците да ли препознајете у њима ратнике пре њих, да ли ћете видети имена оних који су гинули у Косовском боју, у Маричкој бици, да ли ћете препознати Карађорђеве и Милошеве устанике, загледајте се добро у њих, сигурно ћете видети Миланову војску из 1876. и 1878. године“, рекао је Вулин.

Како је нагласио, у „нестварној озбиљности деце која су их пратила, у њиховим очима ће се препознати слутња Јасеновца, Јадовна и Голубњаче“.

„Немојте да мислите да је ово залеђени део српске историје, на једном острву, ово је прича о једном народу, који се пред недаћама није мењао, који је водио ратове које није ни тражио ни желео, које није могао да избегне, народу који је са собом где год био, у рату и миру, увек носио своје име, сетно окретао главу тамо где су његове мале, крај друма сазидане, ниске на четири воде, кућице окречене у бело“, рекао је министар.

Нагласио је да српски народ никада већем од себе није допустио да одлучује уместо њега, нити је мањем народу допустио да се плаши његове величине, те да су Срби народ који је могао да разуме све, осим да буде неслободан.

„Немојте да мислите да је ово само прича о Крфу, о једној сјајној и херојској генерацији, јер таквих генерација било је увек када год је било потребе за тим“, рекао је Вулин и истакао да није до сада у историји српског народа било баш ниједне генерације која се није одазвала позиву мајке земље, „није било и неће је бити, јер зато Срби постоје“.

Уредник културно-уметничког програма РТС-а Небојша Брадић рекао је да је РТС у претходном периоду урадио велики број емисија из области Првог светског рата и нагласио да су се том темом бавили креативно, аналитички и веома посвећено.

„Овај филм је по нечему посебан, бави се трагичним данима, када је ужас, очај и вечно херојство обележило трагичну епопеју српског народа“, рекао је Брадић.

Подсећајући на ту велику голготу српског народа и допринос Србије савезничкој победи у Првом светском рату, државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић истакао је да је од последица глади хладноће и болести, тада изгубљено 240 хиљада живота, а преживали су нашли спас на грчком острву Крф.

„То јунаштво положену у част отаџбине за слободу Србије, које је своје победе дала за бољу Европу, чему и данас искрено тежимо, опомена је и подстицај потомцима да чувају оно што имају. Да чувају Србију и да стварањем и поштењем граде бољу будућност и вредну заоставштину за будуће нараштаје. Наша војска, модерна Војска Србије, чини то на најбољи могући начин, чувајући нашу безбедност, доприносећи миру у свету, и стајући прва уз свој народ када је најтеже“, поручио је државни секретар Нерић.

Филмска прича, поткрепљена је документима и архивским фотографијама савезничких армија које до сада нису виђене, а чињеницама и емоцијом дочарава једно јуначко време страдања и васкрса српске војске.

Филму, који кроз хронологију догађаја бележи једно од највећих страдања српске војске и народа – Албанску голготу, присуствовали су и министар одбране Зоран Ђорђевић, изасланик председника Републике, представници Народне скупштине, Српске православне цркве.

Документарни филм „Срби на Крфу – Сто година од Албанске голготе“ реализован је у копродукцији Радио-телевизије Србије (РТС), Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства одбране.

Ауторка филма је Слађана Зарић, редитељка Ивана Стивенс, директор фотографије Петар Вујанић, а продуценткиња филма је Снежана Родић Синђелић.

Чланак НИКО НЕ ЗНА ШТА СУ МУКЕ ТЕШКЕ: Премијера филма „Срби на Крфу – 100 година од Албанске голготе“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Погодак

Косовско министарство безбедносних снага саопштило да је ноћас у 01.30 ослобођен званичник косовске владе и бивши представник ОВК Гафур Дуголи, јавља извештач РТС-а.

Mакедонска полиција ухапсила је Гафура Дуголија 12. марта, на захтев МУП-а Србије, а по налогу Интерпола.

Под оптужбом за ратне злочине, у време када је Дуголи био припадник ОВК, хапшење је извршено на прелазу Блаце, код Ђенерал Јанковића, када је Дуголи ишао по визу у Амбасаду САД у Скопљу.

Како су раније пренели приштински медији, Основни суд у Скопљу требало је да одлучи да ли ће Дуголи бити пуштен на слободу или ће започети процедура његовог изручења Србији.

Дуголи је, након хапшења, изјавио да га третирају као српског држављанина, „иако поседује косовски пасош“, пренела је Коха.

Чланак НИШТА ОД ИЗРУЧЕЊА СРБИЈИ: Ослобођен Гафур Дуголи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Mађарски медиjи извештаваjу о повећаном броjу миграната ухваћених на мађарско-српскоj граници, а како преноси РTС, избеглице секу и руше жицану ограду и плаћаjу криjумчарима да их пребаце преко границе.

Дневни броj миграната коjи jе ухваћен у Mађарскоj у илегалном преласку мађарско-српске границе, како jавља РTС, jуче jе први пут од Нове године прешао цифру од стотину.

Mађарска полициjа jуче jе привела 104 илегалца коjи су нелегално ушли у ту земљу.

За првих десет дана фебруара у Mађарскоj jе ухваћено 522 илегална мигранта, а у jануару jе 553 избеглице на нелегалан начин покушало да се домогне Eвропске униjе преко те земље.

Због тога су дуж 175 километара мађарско-српске границе дуплиране полициjско-воjне патроле, наводи РTС и додаjе да све цешће границу са Србиjом надлећу полициjски хеликоптери у потрази за илегалцима.Mадарски медиjи извештаваjу да су се мигранти вратили на мађарске границе.

Наводе да економски мигранти коjи не могу да уђу у Србиjу на граници са Mакедониjом плаћаjу криjумчарима да стигну до западног одредишта, као и да се све цешће бележе оштећења заштитне ограде на мађарско-српскоj граници jер jе мигранти и криjумчари секу и руше.

Главни саветник за безбедност премиjера Виктора Oрбана, Ђерд Баконди, синоћ jе на националноj телевизиjи M1 проценио да це се на пролеце повецати притисак миграната.

„Mађарска jе техничким, људским и правним ресурсима спремна да се суочи са мигрантским притиском“, рекао jе Баконди за мађарску телевизиjу, а преноси РTС.

Чланак ПОВРАТАК НА СТАРУ РУТУ: Mигранти секу ограду на српско-мађарскоj граници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/РТС

Војни аналитичар Мирослав Лазански поручио је директорки Центра за евроатлантске студије Јелени Милић да је прехрабро од ње што уопште улази у полемику са њим када је реч о ракетама.

Гостујући у емисији „Да, можда, не“ на РТС–у, њих двоје су ушли у жестоку полемику око тога какве ће ракете Америка доставити Хрватској.

„Госпођа Милић очито не познаје неке ствари. Мало је прехрабро од Вас да улазите уопште у полемику са мном о ракетама“, рекао је Лазански.

Лазански је нагласио да субрегионални споразум о контроли наоружања говори о калибрима до 500 милиметара, додајући да је ракета коју Хрватска жели да набави калибра 600 милиметара, што значи да званичници те државе тиме крше споразум.

Ту занимљиву полемику можете погледати од 42. минута емисије.

Чланак ЛАЗАНСКИ: Госпођо Милић, Ви немате појма! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Република Српска вечерас слави 24.рођендан.

Формирана је као држава и она то јесте – свих ових година показала је способност да преживи тешко вријеме и да у миру покаже своје потенцијале, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, гостујући синоћ у емисији ,,Интервју“ Телевизије Републике Српске.

Република Српска и њена изградња мора да буде стални циљ свих оних које народ бира и то, каже Додик, никада не смије да буде доведено у питање.

Република Српска створена је из љубави српског народа прије 24 године. Међутим, свијест о њеном политичком значају за Србе и историју није изграђена до тог нивоа који она и заслужује, каже предсједник Српске. Република Српска се овдје неизмерно поштује, воли и дио је наших живота, истакао је предсједник Додик: „Из ратом разрушеног периода се обнављала, стварала огроман економски и социјални развој, Српска је у том погледу показала цивилизацијско умијеће да прати савремене трендове и интеграције“.

Српска има потенцијал, али није успјела колико је могла, каже Додик – разлог томе је што је морала да остане унутар БиХ, а показало се да је то модел који је тражио Алија Изетбеговић. Тада, као и сада, БиХ је била грешка која је остала да живи:“Ми поштујемо Дејтон, дао је довољно надлежности Републици Српској, али јој је дјелима високог представника и Запада који је подржавао ту политику много надлежности одузето“.

Чланак ДОДИК: Израз љубави читавог српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Београдске музичке свечаности – Бемус, 47. по реду, отворене су синоћ концертом Симфонијског оркестар РТС-а предвођене маестром Бојаном Суђићем, а као солисти наступили су Маја Рајковић (клавир), Младен Ђорђевић (труба), Ромен Дешарм (клавир), Ђампјеро Собрино (кларинет) и Ерик Обије (труба).

Концерт је отворен композицијом „Фанфаре”, коју је академик Иван Јевтић написао 1994. године, а сада прилагодио и скратио за потребе Бемуса.

Симфонијски оркестар РТС-а је затим извео Концерт за трубу и клавир Димитрија Шостаковича, Концерт за клавир Игора Стравинског, Јевтићев Други концерт за трубу, Рапсодију за кларинет Клода Дебисија и Концерт за кларинет Арона Копланда.

Другог дана Бемуса у Коларчевој задужбини ће наступити солисти Санкт Петербурга са диригентом Михаилом Гантваргом, а 23. октобра у Скупштини града представиће се монголски етно ансамбл „Их Цецн” који свирају на традиционалним инструментима.

Један од највећих пијаниста данашњице Николај Лугански одржа ће концерт 24. октобра на Коларцу, следи концерт изворне народне музике 25. октобра у Етнографском музеју.

Примабалерина Бољшој театра и Миланске скале Светлана Захарова наступиће, заједно са солистима Михаилом Лобухином и Аном Тихомировом, у најзахтевнијем класичном балету „Бајадера”, у пратњи Оркестра и ансамбла Балета Народног позоришта у Београду.

Бемус ће 31. октобра у Коларчевој задужбини затворити Симфонијски орекстар и Хор РТС-а са делима „Посвећење пролећа” Стравинског и „Александар Невски” Сергеја Прокофјева, том приликом диригент Суђић ће прославити 30 година уметницког рада.

Чланак БЕОГРАД: Концертом Симфонијског оркестра РТС отворен 47. Бемус се појављује прво на ИСКРА.

Фото Новости

У Галерији РТС-а отворена је изложба слика академика Љубе Поповића, чија дела широм света красе музеје, галерије и приватне колекције. Поставка садржи 13 дела великог формата насталих у периоду 1975–2008, из приватних колекција у Србији. Изложбом овог Ваљевца Љубе Поповића обележава се 10 година рада Галерије РТС-а.

Чланак БЕОГРАД: Отворена изложба Љубе Поповића у Галерији РТС-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Прошле године Љуба Поповић напунио је осамдесет лета. Међутим, поставка која се у среду, 14. октобра отвара у галерији Радио Телевизије Србије не одржава се зарад обележавања тог јубилеја. Познати уметник у разговору за „Политику”, који водимо неколико дана пред његов долазак у наш град, истиче да му је жеља да се цео тај догађај посвети успомени на Милана Комненића, чији се есеј о његовом сликарству налази у пратећем каталогу али и у монографији „Љуба”, издатој прошле године. Он је са великим успехом писао о мом раду, један је од ретких писаца код нас који је добро разумео сликарство, рекао је Поповић. Како je додао, идеја за поставку потекла је из РТС-а, од Николе Миркова, председника Савета за ликовно стваралаштво те медијске куће, који је пре свега желео да на изложби прикаже познато Љубино дело под називом „Триптих о материји смрти” али се прича у међувремену закомпликовала.

Да ли ће публика имати прилике да га види?

Нажалост не. Мирков је заиста желео да се та слика, која је годинама била у Интерконтиненталу, да би потом, након продаје тог хотела, завршила у неком депоу ван центра Београда, прикаже посетиоцима. Били смо спремни да то учинимо иако је доста оштећена јер је и сам простор галерије велики и за то погодан али је проблем био у томе што ниједна врата РТС-а нису довољно велика да би та слика могла да уђе кроз њих. Реч је о великим димензијама – 4 метра са 2.6 метара. Постојао је предлог да се слика скине и урола у ролну и да се тако донесе у галерију па да се постави на лицу места. Али, осигурање није хтело да пристане на ролање. Очито не знају да се ролањем слике приликом преношења не уништавају већ, између осталог, штите од вибрација.

Када је та слика у питању, осим њене судбине занимљиво је и то да има два назива…

Тачно. Први наслов „Триптих о материји смрти” посвећен је Живојину Павловићу, који је први направио филм о мени. Током рада на слици пао ми је на памет још један назив. Тада сам читао Фрејзерову „Златну грану”, о чаробњацима и магичарима црне Африке па сам у једном тренутку насликао огромну црну жену. И та црна жена је завладала тим триптихом. Пре него што је на инсистирање Стојана Максимовића, архитекте Интерконтинентала, дошла у Београд, слика је била изложена у „Бобуру”, чак је била и репродукована у листу „Фигаро”, где је изашао велики текст на целој страни.

Која ће се дела наћи на поставци?

Биће ту десетак слика великог формата, искључиво она која поседују приватни колекционари у Србији. Врло сам срећан што мојих дела има у мојој земљи, што су се неки људи пробудили и решили да их купе, јер своју каријеру нисам, нажалост, направио у Београду већ у Француској, где су живели они који су решили да уложе у мене, па се већина од мојих око 3.000 слика налази у иностранству. Док неко не уложи новац у сликара он нема будућност.

Многи се питају зашто се ова изложба неће одржати у галерији САНУ, будући да сте њен члан?

Да је дошао предлог то бих прихватио, јер прихватам сваку добру идеју. Ово што ради РТС давно је САНУ требало да уради, поготово што би триптих о којем причамо могао да уђе у академију. Али нису то урадили. Напротив, њих то уопште не интересује, наша академија са мном комуницира неписмено, у погодбеном начину. А ја таква писма бацам.

Долазите у Београд у тренутку док се у свету културе води велика борба за очување разнолике културне баштине, посебно оне коју у Сирији вандалски уништавају припадници Исламске Државе. Како гледате на време у којем живимо?

Прво, престао сам у много тога да верујем. У годинама сам кад сматрам да је виртуелни свет толико морбидан да се све може искористити и представити на сваки начин. Нико више не зна шта је лажно а шта не. Лично не верујем у рушења у Палмири, плашим се да је то ствар пропаганде али наравно да мислим да је и сама помисао да се такви споменици културе сравне са земљом страшна. Јер, ја сам човек из неког другог времена, предратни, васпитаван према моралним начелима која више не важе. Међутим, волео би да се пише и расправља и о важним датумима за нашу историју. А то се пренебрегава. Рецимо, оног дана када сте ме звали да уговоримо овај интервју била је годишњица убиства краља Александра. Ујединитеља јужних Словена. Нико о томе код нас не пише. Ни ви ме нисте ништа о томе питали. Једна таква племенита идеја – ујединити Јужне Словене у једну државу – могла је да настане само у глави неког визионара, човека који има машту. Не заборавите да је та Југославија била је једна срећна земља, у ту земљу се долазило, из ње се није одлазило као што данас млади иду из Србије.

Чланак ЉУБА ПОПОВИЋ: Бацам писма која ми стижу из САНУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Директор РТС Драган Бујошевић изјавио је у Нишу да РТС мисли да решење о наплати ТВ претплате које је понуђено Законом није добро решење јер се своди на добровољну наплату.

– Дакле, грађанин може да не плати претплату, а РТС треба онда да ангажује те утериваче дугова, судске извршитеље и да плати те трошкове унапред парама које нема, да би ти извршитељи за шест месеци или питај бога када да наплате то што грађани треба да дају РТС-у. Из претходног периода остало је 500 милиона евра ненаплативог дуга за претплату. Рекао сам Влади – поклањам вам их да бих очистио своје финансије и буџете. Наравно, нико неће да их узме јер је то ненаплативо. Ми ћемо тражити од Владе неки начин како грађани морају да плаћају ту претплату. Неодрживо је стање у којем кабл оператери бесплатно емитују наш програм, не само РТС него и Пинка, Хепи, Прве и Б92 – рекао је Бујошевић који је у Нишу присуствовао првој Јавној расправи о програмима РТС-а.

Он је истакао да не зна у овом тренутку шта је одрживо решење и да Влада мора да нађе законско решење пошто је обавеза Владе да омогући нормално и стабилно функционисање јавног сервиса.

Зато ми немамо кампању да убеђујемо грађане да плате нешто што је такса. Ако је нешто такса, онда је то порез. Знате ли земљу у којој се рекламира плаћање пореза? – упитао се Бујошевић.

Он је објаснио да је “у свим земљама је плаћање ТВ претплате обавезно”.

– Не постоји земља у којој је добровољно и то је елементарна чињеница. У Хрватској, ако не платите ТВ претплату, не добијете плату, блокирају вам плату. Зато је наплата у Хрватској 98 одсто, зато што имају принудну наплату – навео је директор РТС-а.

Одговарајући на питања новинара, Бујишевић је рекао да се програмска шема неће много мењати јер истраживања показују да имају подршку гледалаца.

– Ако имате ту подршку гледалаца онда немате разлога да мењате шему драматично. То значи очигледно да грађани подржавају ту шему. Ако погледате истраживања јавног мњења грађани имају веома високо поверење у РТС – рекао је Бујошевић.

Он је навео да њихова истраживања показују да људи највише желе забавни програм, а посебно домаће игране серије.

– Људи воле да гледају домаћу серију на српском језику. Ако има иоле пристојан квалитет, победиће било коју страну серију која је светски хит. Летос смо репризом серије “Село гори, а баба се чешља” потукли четири турске серије на комерцијалним телевизијама – каже Бујошевић.

Јавну расправу у Нишу организовао је Програмски савет Радио-телевизије Србије, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.

НАПЛАТА ОД 2,8 МИЛИОНА ГРАЂАНА

Бујошевић није могао да прецизира тачан број будућих обвезника за наплату претпалте, али је проценио да се ради о око 2,8 милиона грађана, а да ће претплате бити ослобођено око 500.000 до 600.000 људи.

Чланак БУЈОШЕВИЋ: Претплата за РТС мора да се плаћа, у Хрватској вам блокирају плату ако не платите се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Д. Ћирков

На предлог генералног директора Радио телевизије Србије Драгана Бујошевића, Управни одбор тог медијског јавног сервиса изабрао је за директора Радио Београда Миливоја Михајловића, Ненада Љ. Стефановића за главног и одговорног уредника Информативног програма телевизије, а Оливеру Ковачевић за главног и одговорног уредника Забавног програма телевизије.

У саопштењу РТС-а се наводи да је УО изабрао Небојшу Брадића за главног и одговорног уредника Културно-уметничког програма телевизије, док ће Илија Церовић бити главни и одговорни уредник Образовно-научног програма телевизије.

Управни одбор РТС-а донео је 2. јуна одлуку да распише конкурс за именовање највиших руководилаца Јавне медијске установе, а коначна листа кандидата објављена је 16. јула, три дана после отварања и евидентирања кандидатура.

Избор преосталих руководилаца, директора Телевизије Србије и радијских уредника обавиће се накнадно.

Рок за избор је најкасније 45 дана од отварања пријава, напомиње се у саопштењу.

РТС је послао и кратке биографије новог уредништва.

Директора Радио Београда Миливоје Михајловић је рођен 14. октобра 1958. године у Приштини, а дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, одсек књижевност, 1983. године. Новинарску каријеру започео је у приштинском дневном листу „Јединство”.

Радио је као дописник агенције Танјуг са Космета и Радио Телевизије Београд, као и Би-Би-Сија на српском језику. Основао је Медија центар у Приштини. Директор је Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Републике Србије.

Главни и одговорни уредник Информативног програма Ненад Љ. Стефановић је рођен је 13. августа 1956. године у Земуну. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, смер новинарство 1980. године. Завршио је специјализацију на Светском институту за новинарство у Минесоти 1991. године.

Новинарством је почео да се бави 1980. године у дневном листу „Вечерње новости”. Пре доласка у РТС, радио је у недељнику „Време” и као специјални извештач из Хашког трибунала. Познат је по томе да је био једини југословенски извештач из Источног Берлина 1989. године у време пада Берлинског зида.

Главни и одговорни уредник Забавног програма Оливера Ковачевић рођена је 23. марта 1967. године у Зрењанину. Дипломирала је социологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започела на ТВ Политика где је радила од 1993. године, затим је на телевизији Пинк водила ауторску емисију „Клопка”, а потом и на БК телевизији. Аутор је и водитељ емисије „Да Можда Не” на РТС-у.

Главни и одговорни уредника Културно-уметничког програма Небојша Брадић рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Крушевачком позоришту радио је као редитељ, уметнички директор и управник. На позицији управника био је у Атељеу 212 , Народном позоришту, као и у Београдском драмском позоришту. У Књажевачко-српском театру био је уметнички директор.

За министра културе и информисања у Влади Србије изабран је 2008. године. Добитник је многобројних позоришних награда.

Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма Илија Церовић рођен је 30. маја 1961. године. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У Научној редакцији Телевизије Београд је од 1991. године.

Аутор је и уредник више од 200 емисија, интервјуа и серија научноистраживачког, документарног и научно-популарног жанра. Учествовао је на највећим међународним фестивалима археолошког филма. Добитник је многобројних признања и награда.

Чланак НА ПРЕДЛОГ БУЈОШЕВИЋА: Стефановић остао главни уредник информативе РТС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Документарно-играни филм Радио телевизије Србије (РТС) и Министарства одбране „Србија у Великом рату“ наилази на добре оцене у свету, а после одржаних премијера у Лондону и Атини следе пројекције на Крфу, у Вашингтону и Мадриду, саопштио је РТС.

Заједничка продукција са Застава филмом бави се хронологијом Првог светског рата. Аутор је Слађана Зарић, а редитељ Ивана Стивенс.

Најновија промоција одржана је у „Какојанис фондацији“ у организацији Амбасаде Србије у Атини и Грчко-српског пословног савета.

Пројекцији су присуствовале високе званице – амбасадори Велике Британије, Летоније, Албаније, БиХ, Украјине, Естоније, војни изасланици САД, Албаније, Бугарске, као и истакнути представници грчкој јавног, пословног и културног живота.

Реакције иностраних гледаоца биле су веома позитивне. Већина је била изненађена старадњем српске војске и народа тих дана, наводи се у саопштењу.

Амбасадор Велике Британије у Грчкој Џон Китмер упутио је допис амбасади Србије у Атини оцењујући да је „филм веома информативан“ и да је „бриљантно испричана прича о историји српске војске и народа у Првом светском рату“.

„Дивим се начину на који је приказано јунаштво српског народа али и комплексност рата који се тих година одигравао у Србији“, истакао је он.

Ова хронологија страдања и победа војске, државе и народа у Првом светском рату премијерно је приказана на Првом програму РТС прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице Колубарске битке.

Чланак СРПСКА ЕПОПЕЈА: Филм о Солунцима у светским престоницама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Проблем финансирања Јавног сервиса је приоритет и док то не решимо, не можемо говорити ни о каквим другим плановима и променама, рекао је за „Блиц“ нови директор РТС-а Драган Бујошевић.

Бујошевић је за београдски лист рекао и да га „чека озбиљна борба“.

„Следеће године почиње потпуно нов начин финансирања РТС-а путем таксе, што за Јавни сервис значи да губи сигуран део прихода. Мора се обезбедити стабилно финансирање РТС-а и док то не решимо, нема речи о програмским нити било каквим другим променама“, нагласио је Бујошевић.

Бујошевић је потврдио да је било речи о увођењу нових канала, али је рекао да се ништа не може реализовати док се не реши питање новца.

„Мој циљ је да запослени имају пристојне плате или бар плате на истом нивоу као сада, јер без добрих плата нема ни доброг посла“, поручио је Бујошевић.

Он је додао да је у свом програму приликом конкурисања за директора РТС-а припремио више модела финансирања Јавног сервиса и да се у наредним месецима мора размотрити који је од њих најпогоднији.

„Не бих сад детаљисао о томе, али свакако да ми је то питање најважније и да ћу се њиме највише бавити. Кад конкуришете за директора РТС-а, имате много жеља и мислите „сад ћу направити револуцију“, али кад видите с колико новца располажете, схватите да је реалност другачија“, закључио је Бујошевић за „Блиц“.

Чланак БУЈОШЕВИЋ: Проблем финансирања приоритет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Чланови породица, пријатељи и колеге положили су вијенце на спомен-обиљежје „Зашито?“ у знак сјећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године у два часа и шест минута.

У знак сјећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку код спомен-обиљежја „Зашто?“, код зграде РТС-а, ноћас су се, као и сваке године, окупиле породице и пријатељи страдалих радника.

У име породица присутнима се обратио Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.

– Ове ноћи се сјећамо 23. априла 1999. године, када је у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизије. То срце није била зграда, одјељење мастера и сва вриједна техника у њему, то су људи који су били најврједнији и најбољи дио телевизије. То су били људи који су часно и поштено обављали своје радне задатке мислећи на сутра. Имали су своје планове, надања, жеље. Тог априлског јутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте, навео је Медић.

Брат страдалог Синише Медића пита и зашто је и коме било потребно да 16 невиних људи изгуби своје животе, јер они нису никоме пријетили нити су икога угрожавали, већ су само обављали свој обичан и за њих свакодневни посао.

– На то питање, нажалост, још увијек нисмо добили одговор. Они који га знају још увијек ћуте и не желе да проговоре. Док тај одговор не добију, душе убијених се неће смирити, оне ће га и даље тражити, рекао је Медић.

Окупљени су се присјетили страдалих радника, који су, истакао је Медић, били добри људи, добре колеге и прави пријатељи.

– Сада бих вас замолио да се сјетимо свакога од њих: Јелица Мунитлак (27 година), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар мастера, Драгорад Драгојевић (27), обезбеђење, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар у размени, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар у размени, Дејан Марковић (39), обезбеђење, Милан Јоксимовић (47), обезбеђење, Бранислав Јовановић (50), техничар мастера, Слободан Јонтић (54), монтер, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма.“

Бомбардовање РТС-а је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе, и људе и технику изместио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Влада Србије је прије двије године формирала Комисију за разматрање чињеница о убиставу новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а мандат комисије је проширен и на случај убистава медијских радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.

Чланак ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ НАТО ЗЛОЧИНА: Данас је 16 година од убиства 16 радника РТС-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Влада Србије препознаје значај Јавног сервиса и до 1. јануара 2016. године ће бити пронађен неки модалитет претплате, вероватно нека врста такси, па ће РТС коначно кренути ка неким стабилнијим водама, изјавио је данас директор владине канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић.

Он је за Радио Београд рекао да смо медијске законе чекали годинама, да је неколико тимова радило на њима, те да су јавне расправе трајале предуго и претварале се у обрачуне неких „фамозних и фантомских кланова у медијима“.

„Ред је да се ти закони у потпуности донесу, да се потпуно регулише статус медија у Србији, да се једноставно крене. Сваки закон је бољи од безакоња“, истакао је Михајловић.

Он је нагласио да је криза економије у читавој земљи довела до пада стандарда новинара, да је један добар део новинара у Србији слабо плаћен, те да су плаћени слабије него њихове колеге у земљама Западне Европе и да се у таквим условима не може тражити висок стандард и висока професионалност.

Говорећи о сарадњи са светским медијима, Михајловић је подсетио на тренд да иностране куће на неки начин постепено гасе своја представништва у Србији.

„Србија више није место које је важно, да тако кажем, на информативној мапи света. Међутим, неки догађаји у Украјини као и Балкан, подручје које још увек није сређено, говоре ми да ће ускоро почети поново отварање иностраних дописништава“, рекао је Михајловић.

Он је додао да је сада фокус на економским темама и да људе „са запада и истока“, више занимају економске, него политичке информације из Србије.

Осврнувши се на медијску слику Србије данас, Михајловић је нагласио да се један број медија претворио у инструменте појединих центара моћи, пре свега на економско-политичке центре моћи.

„Наше новине веома често користе непроверене информације, неки наши медији су кренули са тим ријалити шоуом, који делују веома негативно на млађе нараштаје“, каже Михајловић.

Он је нагласио да ниједна политичка опција не може више да манипулише грађанима на начин на који је то могло пре десетак, или 20 година. Према његовим речима, земља је у кризи, а главни посао сваке владе је да оснажи економију, да обезбеди што више радних места, да на неки начин појача привреду.

„Ми говоримо стално, помињемо тај фамозни термин „реиндустријализација“, јер је индустрија убијена у овој земљи у много чему. Када крене економија, кренуће и те друштвене делатности, па онда и медији“, рекао је Михајловић.

Он је додао да постоји једна нова медијска оријентација – друштвене мреже, чији утицај, како је рекао, из дана у дан јача у Србији. „Друштвене мреже имају у неким тренуцима врло позитивну, мобилизацијску улогу, а у неким моментима имају и веома негативну улогу“, рекао је Михајловић.

Чланак БЕОГРАД: Од 2016. плаћаћемо таксу за РТС? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Управни одбор Јавне медијске установе Радио-телевизије Србије утврдио је коначну листу 11 кандидата који формално-правно испуњавају све услове конкурса за избор на функцију генералног директора РТС-а.

Како се наводи на сајту РТС, кандидати су: Александар Аврамовић, Драган Бујошевић, Емин Голубовић, Младен Дражетин, Драган Ђукиц, Вилибалд Ерић, Драган Караџић, Сандра Кесер, Миољуб Крсмановић, Александар Милутиновић и Александар Црквењаков.

Кандидати ће, наводи се, бити позвани на разговор, о чему ће благовремено бити обавештени.

На сајту РТС се наводи да је листа кандидата утврђена на седницама Управног одбора одржаним 23. марта и 1. априла, а у складу са Законом о јавним медијским сервисима, Статутом и Правилником о поступку и условима избора именованих лица Јавне медијске установе Радио-телевизије Србије.

Чланак БЕОГРАД: Утврђена листа кандидата за директора РТС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vracar.org.rs

Управни Одбор Радио-телевизије Србије одлучио је да распише конкурс за генералног директора тог јавног сервиса.

Како је објављено на сајту РТС, стечени су услови за расписивање конкурса за генералног директора, након што је Статут Радио-телевизије Србије усклађен са новим Законом о јавним сервисима и послије доношења Правилника о избору именованих лица.

Чланица Управног одбора РТС-а Милица Кубуровић рекла је да ће конкурс формално почети оног тренутка када га објави Службени гласник и дневни лист „Политика“.

„Конкурс ће такође бити и на сајту РТС-а, односно, постојаће посебан линк који ће давати све потребне информације. Оно што је најважније, осим бирократских услова, потврде о држављанству и о пребивалишту, школске спреме и слично, потребно је да кандидати доставе и петогодишњи план рада Радио- телевизије Србије“, изјавила је Кубуровићева.

На челу РТС-а тренутно је вршилац дужности генералног директора Радио-телевизије Србије Никола Мирков, који је на то мјесто именован након што је, 28. октобра 2013. године изненада преминуо генерални директор те медијске куће Александар Тијанић.

Чланак БЕОГРАД: Конкурс за генералног директора РТС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Амерички професор Ноам Чомски упоредио је терористички напад на француски сатирични недељник „Шарли ебдо“ с бомбардовањем РТС-а 1999. године, приметивши да напад НАТО-а на српску телевизију није изазвао масовне протесте у свету нити згражавање јавности.

Чувени светски антиглобалиста је, у коментару за телевизију Си-Ен-Ен, подсетио како је дописник Њујорк тајмса Стивен Ерлангер описао поприште напада у Паризу, преноси Тањуг.

Невероватно је подсећало на оно с поломљеним стаклом, порушеним зидовима, сломљеним намештајем, изгорелом фарбом, уз емоционално разарање“, рекао је Стивен Ерлангер.

Та реченица, наводи Чомски, није из јануара 2015, већ из Ерлангеровог извештаја о бомбардовању РТС-а 24. априла 1999. године, у којем је убијено 16 новинара и који је привукао далеко мање пажње.

„НАТО и амерички званичници бранили су тај напад као напор да се подрије режим председника Југославије Слободана Милошевића“, пренео је Ерлангер.

Портпарол Пентагона Кенет Бејкон рекао је у Вашингтону, како наводи Чомски, да је „српска телевизија део Милошевићеве убилачке машинерије исто као и војска“, што ју је, према том тумачењу, чинило легитимном метом напада.

Чомски напомиње да поводом ваздушног удара на РТС није било протеста нити израза згражавања, нити је било парола „Ми смо РТС“, а ни истраге о коренима напада у хришћанској култури и историји.

„Напротив, напад на новинаре је поздрављен. Истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославију, описао је напад на РТС као изузетно значајан и позитиван развој, са чим су се и други сагласили“, пише Чомски.

Професор Института за технологију „Масачусетс“ наводи да је због тог напада НАТО-а кажњен само тадашњи директор телевизије Драгољуб Милановић, који је осуђен на 10 година затвора због тога што није евакуисао зграду, а да је Хашки трибунал закључио да напад није био злочин, упркос цивилним жртвама.

„Њихови злочини против нас“, закључује Чомски, нису исто што и „наши злочини против њих, пошто потоњи нису злочини већ племенита одбрана највиших вредности, понекад с ненамерним пропустима“.

Чланак ЧОМСКИ О НАПАДУ НА „ШАРЛИ“: Није било протеста због напада на РТС се појављује прво на ИСКРА.