Бивши председник Европске комисије Романо Проди упозорава да ЕУ мора да пази да не потоне, указујући да је ризик велики, пре свега јер се Европа сама блокира и парализује.

Он је, у интервјуу бечком дневнику „Стандард“ рекао да годинама сви расту више од ЕУ, и да годинама Унија више нема спољнополитичку улогу.

У случају Брегзита, како каже, потпуно је несхватљиво како се Европа опходи према том питањем, јер постоји потпуно нејединство да ли преговоре треба одуговлачити или брже деловати.

„У принципу је референдумом Британаца додат још један фактор несигурности за Европу. Морамо веома пазити да не потонемо, већ да увек главу некако држимо изнад воде“, поручује Проди.

До пре 12 година је ЕУ била творевина која је постајала све већа и значајнија, приметио је, подсетивши на ширење, увођење евра, и напоре око заједничког Устава.

Проди истиче да је пад почео са одбијањем споразума ЕУ након референдума у Француској маја 2005, а након тога и у Холандији.

„Све до тог тренутка је Европа била нада света“, критички се осврнуо некадашњи италијански премијер.

Он сматра да постоји дубока криза демократије, јер су владе заинтересоване само за краткорочне прогнозе и делују као да ће већ идуће недеље бити избори, што је главни проблем с којим је конфронтирана ЕУ.

Према његовим речима, раније је било могуће у прве две године изневерити бираче, јер је било потребно доносити потребне одлуке, након којих су уследили позитивни ефекти с којима је било могуће изаћи на изборе.

„Данас политика, као што је била немачког канцелара Хелмута Кола, који је веровао у евро и поред отпора грађана, више није могућа. Недостаје храброст, али и способност да се нешто прогура“, уверен је Проди.

Он је истакао да су референдуми добра ствар, али само ако се ради о великим питањима, али не и ако се ради о појединачним интересима или проблемима техничке природе.

С тим у вези је оправдао одлуку италијанског премијера Матеа Ренција да одржи референдум о реформи Устава, додавши да закон то и предвиђа, јер план реформе није добио двотрећинску подршку у парламенту.

Такође је оценио да је референдум политизован, и да су његове намере искривљене, као што је то био случај у Француској 2005.

Проди се залаже за развој Европе у неку врсту федералне републике, али не по америчком моделу.

Чланство Турске у ЕУ према његовој оцени било би веома тешко, посебно што Анкара тренутно ради на томе да постане регионална сила, што је не чини компатибилном са европском идејом.

Чланак ПРОДИ: Како је ЕУ дошла дотле да једва држи главу изнад воде се појављује прво на ИСКРА.

Некадашњи италијански премијер и бивши председник Европске комисије Романо Проди сматра да Европи предстоји дужа фаза неизвесности, посебно због предстојећих избора у Немачкој и Француској, али и да ће постепено доћи до тешње сарадње у Европи када САД више не буду желеле да изигравају светског полицајца.

Такође је оценио да више нема шефова влада са европским визијама.

„То што Ангела Меркел жели поново да изађе на изборе је можда умирујуће, доприноси одређеној равнотежи, али она није доказала европско вођство. За време кризе у Грчкој је показала колико јој је важан само национални интерес. Немачка је сада најмоћнија држава која има историјску одговорност да оживи Европу“, поручује Проди.

Упитан да ли страхује од иступања Италије из ЕУ ако влада доживи неуспех на предстојећем референдуму, Проди је објаснио да се референдум у Италији и сувише у иностранству драматизује, јер се ради само о унутрашњем питању.

Победа антиевропског табора, према његовом мишљењу, неће представљати никакву драму по Европу, јер у државној структури, и поред антиевропског расположења међу грађанима, добро знају да се земља модернизовала само захваљујући Европи.

Италијански политичар је критиковао то што Брисел и европски политичари ништа нису учинили да се суоче са страховима који постоје.

„Европа је као полукувана супа – процес интеграције је застао негде на средини. Сви су незадовољни – проевропљани и антиевропејци. Уместо да се пронађе одговор на потребу за променама политичари су заокупљени сами собом. Дискутује се о кризи левице, социјалне државе, конзервативних странака, као и о недостајућим одговорима на кризу. Страх становништва је уједно и последица те пасивности“, истиче он.

Према његовој оцени, то оснажило популисте.

Налазимо се у сталној предизборној кампањи и у међувремену су и најмањи локални избори добили значај по националну политику. Живимо у „барометричној демократији“, одлуке се доносе на основу истраживања, што спречава проналажење одрживих решења“, сматра Проди.

Он је додао да популистичке партије не нуде никакве алтернативне програме.

Он такође сматра да програм новог америчког председника Доналда Трампа личи на програме популистичких покрета у Европи.

Чланак ПРОДИ: Европа као полукувана супа се појављује прво на ИСКРА.