Фото: РТРС, АП

Русија је у Савјету безбједности УН ставила вето на резолуцију коју је предложила Француска, а којом се тражи окончање ваздушних напада и војних летова над сиријским градом Алепом, јавља Ројтерс.

Француски предсједник Франсоа Оланд упозорио је раније данас земље чланице Савјета безбједности УН да не уложе вето на тај приједлог резолуције, за који се очекивало да ће га Русија блокирати, пренио је АФП.

„Земља која би ставила вето на ту резолуцију била би дискредитована у очима свијета. Била би одговорна за даља злодјела“, рекао је Оланд.

Очекивало се да ће Русија употребити право вета и блокирати мјеру коју је предложила Француска и коју су подржале САД и Британија, а која позива и на обуставу свих војних летова над Алепом, наводи француска агенција.

Савјет безбједности УН, који данас гласа о тој француском приједлогу резолуције, потом ће прећи на друго гласање о тексту који је предложила Русија и који позива на примирје, али не помиње обустављање бомбардовања Алепа.

Руски текст, у који је АФП у петак имао увид, „хитно позива на примјену прекида непријатељстава, прије свега у Алепу“ и тражи од свих страна да омогуће достављање хуманитарне помоћи.

Најмање 250.000 људи живи под опсадом у источном Алепу, који је у рукама побуњеника, и суочава се са скоро свакодневним бомбардовањем откако је сиријска војска, уз подршку Русије, прошлог мјесеца почела офанзиву како би преузела тај град, подсјећа француска агенција.

Чланак ЊУЈОРК: Русија ставила вето на француски приједлог резолуције о Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: standard.rs

Ове године у месецу јуну навршило се пуних 17 година од усвајања једног од најзначајнијих докумената међународног права 20. века – Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а тиме и званичног окончања НАТО агресије на Србију (тадашњу СРЈ). Резолуција 1244 као акт највеће и политички најодговорније међународне организације савременог времена (подсећам да УН према општем консензусу на којем почива и сама Повеља УН важе за кључну организацију за обезбеђивање међународног мира и глобалне безбедности) већ од дана свог доношења предмет је различитих тумачења. Циљ тих тумачења су покушаји да се њена садржина или измени и прилагоди парцијалним геополитичким интересима појединих светских сила или обезвреди до тог степена да више не представља правно обавезујући документ за државе чланице УН-а.

Другим речима, у последњих неколико година суочавамо се са тежњом САД и њених западних сателита да предузимањем различитих правно-политичких мера (које углавном немају основ ни у самој Повељи УН) обезвреде значај Резолуције 1244. Тиме оне желе да издејствују њену ревизију са крајњим циљем њене потпуне елиминације из савременог међународноправног поретка и система међудржавних односа.

Управо из тог разлога неопходно је да се после 17 година присетимо историјског контекста у ком је донета Резолуција 1244 као и покушаја њене насилне промене и да се осврнемо на њену садржину и значај који она има и који ће имати у будућности.

Доношењу саме Резолуције 1999. године претходио је крвави сукоб на подручју Балкана када је НАТО пакт, тада најмоћнији војни савез на свету, извршио противправну агресију на Савезну Републику Југославију. Циљ НАТО савеза на челу са САД био је што брже поразити оружане снаге СРЈ, срушити њено легитимно изабрано државно руководство и извршити потпуну окупацију српске територије. На тај циљ указују управо преговори у Рамбујеу и Паризу непосредно пре почетка агресије када се од руководства СРЈ тражило да без икаквих услова и ограничења допусти несметан пролаз и размештање НАТО војних снага на читавом државном територијом (не само на КиМ). Споразум је захтевао да се НАТО војницима пружи потпуни имунитет како би они били изузети од сваког облика материјалне и кривичне одговорности као и да им се пружи право на коришћење инфраструктуре Војске Југославије без новчане надокнаде.

Према плану из Рамбујеа суштински циљ западних сила била је независност Косова која би уследила три године након доласка НАТО трупа у Србију. Разлог за окупацију КиМ од стране НАТО-а био је више него очигледан; тежња САД да војном окупацијом КиМ добију несметан приступ свим природним рудним богаствима јужне српске покрајине као и тежња да се преко контроле тог изузетно важног геостратешког коридора успоставе услови за даљу геополитичку пенетрацију америчког војног и политичког утицаја ка Истоку (пре свега ка Руској Федерацији).

Суочени са оштрим негодовањем државног руководства СРЈ и њеним одбијањем споразума из Рамбујеа (који, узгред, није ни био прави споразум, јер је његова садржина била једнострано наметнута од стране америчких дипломата) САД су одлучиле да изврше војни напад на ту државу. Ту одлуку оне су буквално наметнуле својим савезницима и захваљујући свом политичком утицају унутар самог НАТО пакта издејствовале да се напад изврши без одобрења Савета безбедности УН као врховног међународног органа који има право да одлучује о употреби оружане силе. Недостатак ауторизације СБ УН омогућава да војни напад НАТО-а на СРЈ оквалификујемо као бруталну војну агресију дефинисану у Резолуцији 3314 Генералне скупштине УН из 1974. године која је забрањена свим когентним нормама међународног права.

Увидевши да после 78 дана храброг отпора српског народа и његове војске НАТО неће успети у потпуности и без потешкоћа да оствари своје империјалистичке циљеве САД су приморане да пристану на премештање конфликта са војног на дипломатски паркет, под окриље УН које усвајају Резолуцију 1244. Потребно је истаћи да се резолуције СБ доносе само уколико постоји сагласност свих 5 сталних чланица СБ. Тако су и САД у неку руку биле приморане да гласају за усвајање резолуције која можда у том тренутку није значила апсолутну победу српске стране, али је у великој мери спречила потпуну доминацију НАТО-а и Америке над Србијом и поставила дугорочне (правне) темеље за одбрану српског суверенитета и територијалног интегритета.

У прилог томе говоре многе чињенице. Наиме, када се упореди ултиматум који је Србији био предочен у Рамбујеу на једној и садржај Резолуције 1244 на другој страни долази се до закључка да је сама Резолуција у много чему повољнија за српске националне интересе. На тај начин она представља известан компромис и указује на чињеницу да Србија у рату са НАТО пактом није војнички, па ни политички поражена. То доказују одредбе саме резолуције према којима се све чланице УН као и њени органи (пре свега Савет безбедности) позивају да поштују државни суверенитет и територијални интегритет СРЈ (Републике Србије) над подручјем читавог КиМ. Резолуција такође захтева потпуну демилитаризацију тзв. Ослободилачке војске Косова као и свих других оружаних група Албанаца. УН самом Резолуцијом преузимају јасну обавезу да успоставе привремену међународну цивилну и безбедносну мисију на КиМ. Циљ те мисије био би поред обезбеђивања безбедног окружења за све људе на КиМ (како за Албанце тако и за све тамо присутне Србе и остале неалбанце) и подршка политичком дијалогу са циљем дефинисања и утврђивања суштинске аутономије Косова и Метохије у оквирима суверене и међународно признате Републике Србије.

Резолуција такође налаже правну обавезу међународној заједници да омогући повратак дела (тачније 999 припадника) српских безбедносних снага на Космет које би уз сарадњу са мисијом УНМИК-а, а све у строгим оквирима резолуције чувале граничне прелазе Србије према Македонији и Албанији. Већ овде видимо да Резолуција употребом термина “кључни гранични прелази СРЈ“ додатно потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије над Косметом и уједно позива на поштовање и заштиту међународно утврђених државних граница Србије. Резолуција овим одузима легитимитет и легалитет сваком покушају прекрајања српских граница од стране САД и албанских сепаратиста и афирмише принцип о неповредивости граница договорен Хелсиншким завршним документом из 1975. године.

Резолуцијом 1244 Србија (СРЈ) је успела следеће: да успешном и професионалном војном одбраном заустављање НАТО агресије и решавање питања КиМ пренесе под окриље УН; да добије формалне (писмене) гаранције највишег органа УН (СБ) да ће се поштовати међународно право и да ће КиМ остати у њеном саставу; да ће све оружане групе Албанаца бити демилитаризоване; да међународна заједница призна право прогнаним и расељеним Србима да се врате у своје домове на КиМ и да међународне снаге на КиМ преузимају обавезу да обезбеде ефикасну имплементацију тог процеса и безбедност свим Србима и неалбанцима; да на највишем међународном (правном) нивоу спречи НАТО трупама неограничен пролаз (а тиме и потпуну окупацију) преко целе државне територије.

Иако је тачно да је са обзиром на све околности Србија била приморана да пристане на то да јој фактичку власт над једним делом територија врше снаге међународне заједнице, треба истаћи да је носилац суверенитета као врховног права власти над Косметом и даље Србија као држава и чланица УН; снаге УНМИК-а и КФОР-а добиле су само право да у име Републике Србије врше власт над тим подручјем, а и то само привремено док се компромисним полиитчким дијалогом не нађе адекватно решење за статус КиМ, које опет не сме излазити из оквира Резолуције 1244. Исправност таквог тумачења резолуције потврђује нам и сама пракса деловања Савета безбедности УН. Као пример наводим Резолуцију 1483 из 2013. године у којој су УН рекле да без обзира на сва дешавања у Ираку представници страних (западних) сила могу на основу Резолуције СБ да врше своје надлежности само у име (ирачке) државе чији суверенитет остаје неприкосновен и недодирљив.

Резолуцијом 1244 Србија је добила прилику да после агресије сачува Космет и спречи његову независност. Политичким премештањем косметске кризе на УН НАТО је изгубио могућност да у потпуности диктира послератну политику јер је ради неизвесности евентуалног наставка рата био приморан да са остварењем својих геополитичких циљева сачека још неко време. САД ће зато у годинама које следе чинити све како би заобишле обавезујућу природу Резолуције 1244 и умањиле њен значај. Кључни услов за то је управо натерати Србију да се добровољно одрекне саме резолуције, а тиме и последњег међународноправног браника своје државности на КиМ.

Пре него што представим хронолошким редоследом мере које су предузимане од стране западних сила како би се обесмислила суштина Резолуције 1244 неопходно је да истакнем неколико кључних карактеристика саме Резолуције. Сходно члану 103 Повеље УН резолуције СБ УН представљају међународне акте од највишег значаја и са највишим степеном правног ауторитета у међународној заједници; оне су према члану 25 Повеље УН обавезујуће за све државе чланице те организације и имају преимућство над свим осталим међународним и унутрашњим актима држава (према неким теоријама чак и над националним Уставом). Као такве Резолуције СБ могуће је ревидирати или укидати искључиво доношењем нове Резолуције која би другачије регулисала исту тематику. Свесне чињенице да су Русија и Кина као сталне чланице СБ са правом вета увек у прилици да блокирају било који покушај промене Резолуције 1244 САД настоје да убеде те две државе да је садржај Резолуције 1244 превазиђен и да режим који је успостављен Резолуцијом више не важи. У том процесу САД служе се и методама које нису део уобичајене међународне праксе и које као такве немају своје утемељење у актима УН.

Први покушаји САД да умање значај Резолуције 1244 десили су се само неколико година након њеног ступања на снагу. Преко својих представника и особља НАТО-а на Космету америчка администрација чинила је све како би умањила надлежности УНМИК-а и КФОР-а и противправно их пренела на косовске институције. Овде напомињем да Резолуција 1244 познаје само косовске институције у својству представника покрајинске аутономије, а никако у својству органа независне државе. Насилним преношењем постојећих управних и судских надлежности и успостављањем нових политичких фунцкија косовских органа самоуправе САД су отпочеле процес формирања независних косовских државних институција на делу територије Србије. Оне су тиме грубо нарушиле Резолуцију 1244 и на њеној основи донешен Уставни оквир УНМИК-а за КиМ. Тај процес траје и данас покушајима Запада да из „Оружаних снага Косова“ створи тзв. Војску Косова, иако је Резолуцијом 1244 одређено распуштање свих оружаних албанских групација.

У том процесу САД су имале свесрдну помоћ Европске Уније која је чинила све како би издејствовала повлачење статусно неутралних међународних мировних снага УН са Космета. План је био да их се замени са посебном мисијом САД и ЕУ која не би била статусно неутрална јер би је чинили представници искључиво оних држава које су желеле проглашење независног Косова. На то указује и изјава тадашњег представника ЕУ за спољну политику и безбедност, Хавијера Солане, из 2004. године који је рекао да је обавеза ЕУ да пошаље своје безбедносне снаге на КиМ чак и без одобрења СБ УН, уколико се са партнерима из САД о томе постигне договор.

Западне силе су више пута вршиле и притисак на самог Високог представника УН за КиМ да се уздржи од спровођења Резолуцијом 1244 датих му овлашћења. Најочигледнији пример тога се десио 17. февруара 2008. године када су амерички представници НАТО-а натерали Високог представника да се уздржи од проглашења Декларације косовске скупштине о независности ништавном и супротном начелима Резолуције 1244. Изнуђеном пасивношћу Високог представника Запад је желео да покаже да се ни сами органи УН више не придржавају Резолуције 1244 чиме је она de facto престала да важи.

Нови покушај деградације Резолуције СБ уследио је годину дана пред нелегално проглашење косовске државе. Према писању немачког дневника „Франкфуртер рундшау“ 2007. године представници западних сила припремили су нови план којим се предвиђа крајње екстензивно тумачење Резолуције 1244 са намером да се косовским институцијама самоуправе призна својство de facto државних институција, а тиме и право на проглашење независности.

На основу поменутог текста писан је и тзв. Ахтисаријев план као и платформа ЕУ да на КиМ пошаље своје полицијске и безбедносне снаге у облику мисије ЕУЛЕКС. Снажним дипломатским притиском на Србију ЕУ је успела да издејствује овакво широко тумачење Резолуције 1244 и да на КиМ пошаље своју мисију, док су представници сецесионистичке косовске државе у тзв. Устав Косова унели и текст Ахтисаријевог плана. Међутим, неопходно је истаћи да СБ УН због руског вета никада није пружио легитимитет нити Ахтисаријевом плану нити мисији ЕУЛЕКС чиме је одбрањен и сачуван као важећи правни поредак Резолуције 1244. Тиме је одбрањен и српски суверенитет над КиМ. И сам сматрам да је свако екстензивно тумачење Резолуције 1244 у суштој супротности са њеним начелима и циљевима јер се тиме урушава принцип правне сигурности и стабилности у међународним односима.

Убрзо након тога Запад је наставио са деградацијом Резолуције. Вршењем огромног притиска на судије Међународног суда правде у Хагу 2010. године САД су успеле да издејствују одлуку према којој Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом. Већина судија подлегла је политичком притиску и Резолуцију 1244 означила као превазиђени акт који не одговара стању на терену. У промовисању тог дела судске одлуке учествовале су и разне домаће НВО као и прозападни електронски медији у Србији који се финансирају уз помоћ западних, а пре свега америчких структура. Тако је „Пешчаник“ 29. јула 2010. године и 30. септембра 2011. године пренео текстове под називима „Одлука МСП о Косову“ и „Резолуција 1244 и гаранција“ у којима је хваљена негативна одлука међународног суда и промовисана теза о превазиђености Резолуције 1244.

Међутим, захваљујући одвојеним мишљењиима појединих савесних судија који су истакли да Међународни суд правде нема надлежност да проглашава Резолуције СБ истрошеним и неефикасним јер је њима у одређеној мери и сам везан Западу није успело да одлуком Суда оспори легитимитет саме Резолуције. Према тумачењу тих судија Резолуција 1244 обавезује српску и косовску страну на политички дијалог и коначно решење статуса КиМ види у широкој аутономији али искључиво у оквирима међународно признатих граница Србије. „“Текст Резолуције 1244 садржи термин „коначно решење“који већ сам по себи забрањује све једностране акте, укључујући и проглашење косовске независности. Политичко решење косовске кризе могуће је постићи једино компромисом двеју страна уз стриктно поштовање одредбе Резолуције о заштити територијалног интегритета Србије.“ (Одломак из мишљења судије Короме из Сијера Леонеа).

Према таквом развоју ситуације Западу је постало јасно да ће елиминисање Резолуције 1244 бити могуће само уколико натера и саму Србију да се одрекне њеног садржаја и да добровољно пристане на независност Космета. Управо то је и циљ тренутних бриселских преговора као и Поглавља 35 у преговорима са ЕУ; Србија треба да почне да третира КиМ као самостални државни ентитет чиме би се одрекла и свог суверенитета над тим подручјем. А када се нека држава добровољно одрекне свог суверенитета онда постаје бесмислен сваки међународни акт којим се чува и осигурава тај суверенитет. Тада би и став Русије о одбрани Резолуције 1244 постао беспредметан јер се Србија сама као титулар Резолуције одлучила да не жели више њену заштиту, а тиме би била отворена врата САД да покрену процес усвајања нове Резолуције чиме би поништили тренутно важећу. Чињеницу да САД и даље раде на урушавању српске територије потврђује и изјава бившег заменика шефа ЦИА-е за Балкан, Стивена Мејера. Он је изјавио да ће се процес промене граница на Балкану наставити и убудуће, истакавши пре свега подручје Србије (КиМ). Сличне изјаве упућују и представници проамеричких структура у ЕУ међу којима су најучесталије управо поруке званичника британског Министарства спољних послова као и европског посланика Улрике Луначек о неопходности да и Србија призна косовску независност. Циљ тих изјава је вршење политичког притиска на српске власти да убрзају процес заокруживања лажне косовске државности.

Последња препрека таквом америчком сценарију је управо важећи Устав Републике Србије који је потврдио приврежност наше државе поштовању Резолуције 1244 и њеној пуној имплементацији. Ни само склапање Бриселског споразума у априлу 2013. године не може само по себи да елиминише Резолуцију 1244 иако је и то био амерички покушај њене деградације. Бриселски споразум не производи такав ефекат јер је пре свега реч о правно-политичком акту из којег не произилазе никакве правне последице за Србију јер је неуставан. Уједно као што сам већ горе истакао Резолуције СБ УН су према Повељи УН акти са највишим правним ауторитетом па тако не подлежу утицају осталих међународних уговора и политичких споразума. Једино променом државног Устава, а тиме и накнадном легализацијом Бриселског споразума одредбе Резолуције 1244 изгубиле би смисао чиме би се створио и евентуални правни основ за њено потпуно укидање.

У закључку истичем да је и након пуних 17 година Резолуција 1244 „жив“ међународни акт са неспорним обавезујућим карактером за све државе чланице УН. Као таква она обавезује и органе УН да се придржавају њених начела и пружају сву неопходну подршку у процесу решавања питања КиМ. Сваки даљи споразум или договор у оквиру решавања питања КиМ мора бити донешен у процесу преговора испред УН и у оквирима Резолуције 1244 и одобрен од стране Савета безбедности УН. Исто тако истичем и да је одлука о даљем постојању Резолуције 1244 у рукама саме Србије; од наше државе зависи да ли ће водити политику поштовања Резолуције и свим дипломатским средствима инсистирати на њеном спровођењу или ће кренути путем деградације сопственог територијалног интегритета, а тиме и негације сопствене државности.

Несумњиво је да је Резолуција 1244 један од ретких докумената који је донет управо са намером очувања суверенитета и територије једне државе чланице УН, чиме она потврђује један од најосновнијих принципа међународног права – принцип неповредивости територијалног интегритета и заштите државних граница. Као таква она представља неусмњиву дипломатску победу Србије током ратне 1999. године. Њен универзални значај огледа се у томе да је она одраз победе међународног права над политиком силе и двоструких стандарда. Резолуција 1244 и после 17 година сачувала је свој трајни значај и постала интегрални део извора међународног права.

Аутор је магистар правних наука и члан ГО Српског сабора Заветници

Чланак ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Генеза резолуције 1244 и њен данашњи значај за Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Tурски председник Реџеп Tаjип Eрдоган оптужио jе немачке посланике турског порекла да имаjу „нечисту крв“ пошто су подржали резолуциjу коjом се масакр отоманских снага над Jерменима из 1915. године назива геноцидом.

Резолуциjу jе подржало 11 немачких посланика турског порекла, предвођених потпредседником Зелених, Џемом Eздемиром.

„Да ли се понекада поjаве људи коjи имаjу нечисту крв? Наравно да да. Aли наша нациjа им даjе лекциjу коjу су заслужили“, рекао jе синоћ Eрдоган.

Oн jе додао да такви људи укључуjу терористе и њихове присталице, мислећи на Радничку партиjу Kурдистана.

„A понекад су то чланови парламента у Немачкоj коjи оптужуjу сопствену земљу за геноцид“, нагласио jе Eрдоган, пренео jе AфП.

Eрдоган jе обjаснио да се у турскоj култури, када се за неког каже да jе „нечисте крви“, то односи на њихов карактер.

Немачки посланици усвоjили су 2. jуна готово jедногласно резолуциjу коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид.

Резолуциjа, под називом „Сећање на геноцид над Jерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“, усвоjена jе уз подршку свих партиjа у парламенту.

Tоком гласања jе само jедан посланик био уздржан, а jедан против.

Oна jе усвоjена упркос упозорењима Tурске да ће то нарушити односе две земље.

Чланак EРДОГАН ПОСЛАНИЦИМА ТУРСКОГ ПОРЕКЛА: Имате нечисту крв се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Савјет безбједности УН усвојио је резолуцију којом се појачавају правне акције против оних који сарађују са терористичким групама.

У првом реду, то се односи на сарадњу са Исламском државом, а резолуција је постала предмет расправе на иницијативу Русије и САД.

Према ријечима руског амбасадора у УН Виталија Чуркина, циљ резолуције је да се Исламска држава заокружи као посебна и највећа терористичка претња.

“Раније су документи СБ УН наводили да је Исламска држава једна дивизија Ал Каиде. Сада, новим документом имамо шири правни простор, можемо да уведемо санкције појединцима или удружењима која су у вези са Исламском државом“, рекао је Чуркин.

Претходном резолуцијом усвојеном у фебруару траже се санкције против појединаца и компанија које тргују нафтом са Исламском државом и другим екстремистичким организацијама и потврђује да је нелегално плаћати откуп за таоце Исламској држави и Ал Нусри.

Том резолуцијом се од чланица такође тражи да предузму „одговарајуће кораке“ да спријече трговину антиквитетима илегално изнетим из Сирије.

Чланак ЊУЈОРК: СБ УН усвојио руску резолуцију о Исламској држави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Европски парламент усвојио је резолуцију о Дејтонском мировном споразуму за Босну и Херцеговину према којој, упркос својим ограничењима, тај споразум остаје темељ територијалног интегритета, суверенитета, међународног идентитета и политичке независности БиХ.

Европски парламентарци, који су расправу о нацрту овог документа обавили јуче, подржали су са 525 гласова за и 42 против резолуцију Европског парламента о Дејтонском споразуму, који се на дневном реду засједања нашао поводом 20 година од потписивања споразума. Истовремено, 39 заступника остало је суздржано.

Похвалили су позитиван прогрес Босне и Херцеговине током посљедње двије деценије, али су навели да много више посла остаје пред земљом.

Чланак ЕП УСВОЈИО РЕЗОЛУЦИЈУ: Дејтон остаје темељ међународног идентитета БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Европски парламент је усвојио резолуцију којом се позивају земље Европске уније да прекину свако гоњење Едварда Сноудена и да му се пружи заштита, навела је прес-служба ЕУ.

Европски парламент је на пленарној седници у Стразбуру већином гласова усвојио резолуцију којом се позивају све земље ЕУ да прекину „свако гоњење“ Едварда Сноудена, саопштио је представник прес-службе Скупштине.

Парламентарци су позвали државе ЕУ „да обуставе свако гоњење Сноудена, да му се пружи заштита и, наравно, супростави се његовом изручивању или враћању у треће земље — у знак признања његовог статуса узбуњивача и међународног заштитника људских права“, рекао је саговорник агенције.
Бивши сарадник специјалних служби САД Едвард Сноуден открио је 2013. године податке по којима је америчка Агенција за националну безбедност масовно шпијунирала не само грађане Европске уније, већ и један број европских лидера.

Чланак СТРАЗБУР: Европски парламент усвојио резолуцију о прекиду гоњења Сноудена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Разматрање захтева за пријем Косова у чланство УНЕСКО представљало би кршење Резолуције Савета безбедости УН 1244, сматра лидер Слободарске партије Аустрије (ФПО) Хајнц-Кристијан Штрахе.

Он је, поводом покушаја Косова да постане чланица УНЕСКО, указао да постоји међународно-правно обавезујућа резолуција, која би била погажена.

„Европа треба да покаже право лице да ли жели Србију у европског породици и какве су то вредности које пропагира, ако омогућује такозваној држави Косово – која је донекле била, на жалост, задужена да чува српске манастире и цркве а у суштини је гледала како су горели – да постане чланице УНЕСКО“, поручује Штрахе.

Чланак ШТРАХЕ: Разматрање чланства је кршење Резолуције 1244 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Парламентарна скупштина НАТО усвојила је резолуцију којом се позивају владе и парламенти држава чланица Алијансе да упуте позив Црној Гори да се придружи том савезу, пренела је Радио телевизија Црне Горе.

Како је саопштено из скупштинског Одбора за безбедност и одбрану, у раду 61-годишњег заседања Парламентарне скупштине НАТО у 2015. учествовала је делегација, у чијем су саставу посланици Обрад Станишић и Рифат Растодер.

Делегати Парламентарне скупштине НАТО усвојили су Резолуцију о „Јачању безбедности и стабилности кроз НАТО Политику отворених врата и партнерства“ којом, између осталог, Парламентарна скупштина НАТО наглашава комплементарност НАТО Политике партнерства и отворених врата и напомиње да су перспектива даљег проширења и дух кооперативне безбедности унапредиле стабилност у Европи.

„Истиче да НАТО сарадња са партнерским земљама почива на заједничким вредностима и има за циљ промовисање сарадње, поверења и стабилности, као и повећање капацитета земаља чланица и партнера за решавање нових безбедносних изазова (параграф 7), позива чланове влада и парламенте Северноатлантског савеза да наставе са пружањем подршке земљама аспирантима договорене на НАТО самиту у Велсу, б) да упуте Црној Гори позив да се придружи Савезу (параграф 10)“, каже се у саопштењу.

Током Пелнарне седнице учесницима су се обратили председник Парламентарне скупштине НАТО Мајкл Тарнер, председница Владе Норвешке Ерна Солберг, генерални секретар НАТО и Председавајући Северно-атлантског Савета Јенс Столтенберг и генерални секретар Норвешког Савета за избеглице Јан Егеланд.

Чланак КОРАК ПО КОРАК, ЦРНА ГОРА ИДЕ У НАТО: Резолуција позива чланице да упуте позив Црној Гори у НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су синоћ Резолуцију о подршци интеграцији у НАТО, у којој се наглашава значај евроатлантских интеграција, али се не прецизира начин на који би држава требало да донесе одлуку о чланству у Алијанси.

За Резолуцију је гласало 50 посланика, против је гласало 26, а уздржана су била три посланика.
За усвајање су гласали Демократска партија социјалиста, Социјалдемократска партије, Позитивна Црна Гора, Клуб мањинских странака, Бошњачка странка и Дритан Абазовић из Клуба независних посланика.

Уздржани су били Небојша Медојевић, Коча Павловић и Бранка Бошњак из Демократског фронта, а остали из редова опозиције, њих 26, били су против.

Током дискусије оцијењено је да би усвајање тог документа био важан сигнал чланицама НАТО-а да Црну Гору у децембру позову у своју заједницу, а да би противљење том документу био покушај негирања досадашњих тековина.

Представници појединих опозиционих партија и независни посланици сматрају да је за учлањење Црне Горе у НАТО неопходно расписати референдум.

У Резолуцији се, између осталог, наводи да ће пуноправним чланством у НАТО-у Црна Гора ојачати међународни политички положај, бити активан чинилац трајног осигурања мира, те „дио породице држава које имају снажнију економију, виши животни стандард, јаче институције и развијенију демократију“.

Чланак ЦРНА ГОРА: Резолуција о подршци интеграцији у НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсејдник Владе Србије Александар Вучић захвалио је амбасадору Русије у Србији Александру Чепурину на принципијелном ставу Руске Федерације и подршци у Савјету безбједности Уједињених нација поводом приједлога Резолуције о Сребреници.

Како је саопштила Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима, Вучић и Чепурин су у разговору размотрили актуелно стање билатералних односа двију земаља.

Констатовано је да постоје могућности за унапријеђење економске сарадње, посебно у области пољопривреде и грађевинске индустрије.

Очекује се да ускоро засједа и Мјешовити комитет за сарадњу Републике Србије и Руске Федерације, наведено је у саопштењу.

Чланак БЕОГРАД: Вучић се захвалио Чепурину на подршци Русије у СБ поводом резолуције о Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Лидер Странке демократске акције (СДА) Санџака Сулејман Угљанин изјавио је да ће уколико Скупштина Србије не усвоји Резолуцију о осуди геноцида у Сребреници свако дете рођено у Србији бити саучесник у том злочину.

Он је на конференцији за новинаре поводом 25 година оснивања СДА Санџака највише говорио о Резолуцији коју је њихов посланички клуб, уз подршку неколико посланика, предложио српском парламенту на усвајање.

– Они које је бирао народ одговорни су данас да усвоје резолуцију којом ће скинути одговорност са свих будућих генерација у чије име је учињен геноцид. Ако се то не учини, онда ће свако дете самим рођењем у Србији бити саучесник у геноциду над Бошњацима – изјавио је Угљанин.

Председник СДА Санџака опет је поновио да ће неусвајањем тог документа држава послати поруку “свим националистима које штите српска полиција и војска” да се геноцид исплати.

– Све то за нас представља опасност, јер ће ти злочинци у Бошњацима видети страно тело које треба уклонити са ових простора, а Бошњаци у војску и полицију гледати као претећу оружану силу и опасност по живот – поновио је Угљанин.

Он је додао и да је усвајање Резолуције од круцијалног значаја за будућност Бошњака у Србији.

– Њеним изгласавањем држава би пружила руку Бошњацима и показала им да имају сигурну будућност и перспективу, као и сви други грађани Србије. Ако се Резолуција не усвоји, наставља се све по старом, а Бошњацима поручује да за њих нема перпспективе у овој земљи – рекао је Угљанин и додао да ће о потезима СДА Санџака уколико њихова Резолуција не прође, размишљати отом-потом.

Поводом обележавања четврт века странке на чијем челу је од њеног формирања, 29. јула 1990. године, Угљанин је рекао да је СДА Санџака за све то време била легитимни и легални представник Бошњака и заштитник њихових права у Србији.

Чланак УГЉАНИН: Сва деца рођена у Србији биће саучесници геноцида у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да има утисак да је послије неусвојене резолуције о Сребреници, не само у региону, већ и у великом дијелу свијета, нестала жеља чак и за причом о стварном помирењу на просторима бивше Југославије.

„Кад говорим о стабилности и помирењу, ја говорим о стварној стабилности и суштинском помирењу. То ми је најважније. Ја не говорим о политичким посљедицама, повољним или неповољним за било кога“, рекао је српски премијер у интервјуу за „Политику“.

На питање шта треба очекивати послије британског приједлога резолуције, руског вета и инцидента у Поточарима, Вучић је одговорио да тренутно највише страхује због регионалне нестабилности и политичких сукоба.

„Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у БиХ. Видели сте да сам замолио нашег пријатеља (председника РС) Милорада Додика да још једанпут размотри своју одлуку о референдуму. Иако разумем његове аргументе, цена је сувише висока“, рекао је предсједник Владе Србије.

Вучић је додао да је његов однос с предсједником Републике Додиком „коректан“ а на питање да ли има утицаја на њега рекао је да не говори о утицају и додао – „Има и он утицај на мене“

На питање да ли се чуо са чланом Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем послије напада у Поточарима, Вучић је рекао да није и да ће се са њим чути у понедјељак како би се договорили око агенде посјете чланова Председништва БиХ Србији.

„Моја сујета и оно што сам преживио не смеју бити разлог да ми не радимо на најбољи начин. Оно због чега се нисам чуо с њим јесте његово објашњење да ме није видео, да он тамо није организатор“, навео је Вучић и додао да му је Изетбеговић лично недјељу дана прије комеморације гарантовао безбједност.

Вучић је још једном потврдио да је његов однос са предсједником Србије Томиславом Николићем сасвим коректан.

На питање због чега је онда замјерио новинару „Политике“ када га је на конференцији за медије упитао зашто је баш он позвао у посјету Србији чланове Председништва БиХ, а то није учинио предсједник Србије, Вучић је негирао да је било шта новинару београдског листа замјерио.

„Нисам се брецнуо, заиста. Мене та протоколарна форма не занима. А што сам онда примио шеика Мухамеда. Зато што је он принц престолонасљедник?“, упитао је Вучић.

Избори нам нису потребни

Вучић је изјавио да мисли да Србији сада избори нису потребни, али да никада није могуће искључити ту ситуацију, јер не жели да на силу буде предсједник Владе.

„Кад ме (први потпредсједник Владе) Ивица Дачић критикује пред странцима, он увијек каже – ја не могу толико кратко да планирам као Вучић. Он воли изборе, стално размишља о њима… Ја мислим да нам избори нису потребни, јер су нам планови велики. Имаћемо више ауто-путева урађених у 2016. и 2017. години него икада раније“, рекао је Вучић.

Он је рекао да је свјестан да реформе и мјере штедње осјећа средњи и сиромашни слој становништва који му даје подршку и да зна колико трпе и тешко живе, али и да они знају да не могу да живе боље ако не уредимо државну касу.

„Нама сваког мјесеца 350 милиона евра оде на пензије. Зато се спремам и обављам неформалне разговоре, а званичне ћу са ММФ-ом обавити у августу. Да ти људи осјете бољитак прво у просвјети, здравству, полицији и војсци. То вам је 360.000 људи. И да бољитак осјети 1,74 милиона пензионера и 1,04 милиона пензионера којима нисмо смањили пензије. Да им бар повећамо пензије за један или два одсто“, нагласио је српски премијер.

Чланак ВУЧИЋ: Страх због ситуације у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков изјавио је данас да не постоји цена за уложени вето Русије на резолуцију о Сребреници у Савету безбедности УН и притом оценио да ће се „притисак Запада не Србију повећавати“.

„За нас је то било принципијелно питање. Ми бранимо интересе српског народа до оне границе до које их српски народ и сам брани. Ако их не буде бранио, то нећемо радити ни ми“, рекао је у Решетњиков у интервјуу за „Новости“.

Према његовим речима Запад се „неће смирити све док Срби буду показивали макар и мали елемент самосталности“.

„Ако будете као Румунија, Бугарска или Албанија, смириће се. Поделиће Србију, што у суштини желе и са Русијом, само што смо ми сувише велики да би у томе успели“, казао је Решетњиков, наводећи да су „Срби за Американце „непоуздани“ због традиционалне оријентисаности ка Русији.

Говорећи о Косову, он је казао да је „Запад донео чврсту одлуку, створио је псеудодржаву и нема разлога да се од тога одступи, а све је урађено да би се Србија ослабила“.

На питање хоће ли савезници Косова раскрчити његов улаз у УН, Решетњиков је рекао да ће гледати „да то учине на сваки начин“.

„Да се то некако прихвати уз обећање за улазак у ЕУ. Дакле, све зависи од Србије. Ако то прихвати, онда ни Русија не може да се противи“, казао је он.

Решетњиков је оценио да Русија не би уложила вето уколико то Србија не би од ње затражила када би СБ УН сада одлучивао о чланству Косова у УН.

Директор Руског института за стратешка истраживања рекао је и да су границе на Балкану „привремене јер су вештачки наметнуте споља, на штету српског народа“, који је „подељен, слично као и руски“.

„Изван Русије живи 25 милиона Руса и око тога се и води сукоб у Украјини пошто су и тамо границе вештачке“, казао је он и додао да „такве могу постојати неко време, јер не можете вештачки поделити један народ“.

„Борба за уједињење нације и за самосталност често не бива мирна. Али деси се и мирно, као у немачком случају“, рекао је Решетњиков.

Говорећи о судбини Републике Српске, директор Руског института за стратешка истраживања рекао је да „пре свега, много зависи од народа РС“.

„Ако они буду чврсто бранили своју позицију, никакве Америке и Немачке то неће моћи да сломе“, навео је Решетњиков, додајући да је „Босна на једној мировној конференцији створена као чудна, богаљ-држава са уграђеном мином у сопствено постојање“ и оцењујући да „сукоб може да се деси поново“.

На питање смета ли Москви то што Србија после пропасти „Јужног тока“ преговара о алтернативним правцима за снабдевање гасом, он је рекао:“Не допада нам се много то што Србија гледа друга решења, али то је њено право“.

„Веома бисмо волели да гасовод прође кроз Македонију и Србију. Наше је да дамо своју понуду, а на вама да одлучите“, казао је Решетњиков, истичући да Русија није одустала од „Турског тока“.

На констатацију да Русија „повећава свој нуклеарни арсенал“ а да САД најављују размештање тешког наоружања у неким источноевропским земљама“, он је рекао да Русија нема војску на територијама других држава, осим у Јерменији, а да је САД имају у готово свим земљама које се граниче са Русијом, изузев Кине.

„Праве обруч око нас и принуђени смо да јачамо своје војне потенцијале. Све земље које постају чланице НАТО постају и потенцијални објекти наших удара у случају рата“, рекао је Решетњиков и додао да смо „од светског рата далеко“, али да ће „локалних сукоба, нажалост, бити“.

Чланак РЕШЕТЊИКОВ: Запад се неће смирити док Срби буду показивали и најмањи елемент самосталности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да има утисак да је после неусвојене резолуције о Сребреници, не само у региону, већ и у великом делу света, нестала жеља чак и за причом о стварном помирењу на просторима бивше Југославије.

„Кад говорим о стабилности и помирењу, ја говорим о стварној стабилности и суштинском помирењу. То ми је најважније. Ја не говорим о политичким последицама, повољним или неповољним за било кога“, рекао је премијер у интервјуу за „Политику“.

На питање шта треба очекивати после британског предлога резолуције, руског вета и инцидента у Поточарима, Вучић је одговорио да тренутно највише страхује због регионалне нестабилности и политичких сукоба.

„Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у БиХ“, рекао је председник Владе Србије.

На питање да ли се чуо са чланом Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем после напада у Поточарима, Вучић је рекао да није и да ће се са њим чути у понедљак како би се договорили око агенде посете чланова Председништва БиХ Србији.

„Моја сујета и оно што сам преживео не смеју бити разлог да ми не радимо на најбољи начин. Оно због чега се нисам чуо с њим јесте његово објашњење да ме није видео, да он тамо није организатор“, навео је Вучић и додао да му је Изетбеговић лично недељу дана пре комеморације гарантовао безбедност.

Вучић је још једном потврдио да је његов однос са председником Србије Томиславом Николићем сасвим коректан.

На питање због чега је онда замерио новинару „Политике“ када га је на конференцији за медије упитао зашто је баш он позвао у посету Србији чланове Председништва БиХ, а то није учинио председник Србије, Вучић је негирао да је било шта новинару београдског листа замерио.

„Нисам се брецнуо, заиста. Мене та протоколарна форма не занима. А што сам онда примио шеика Мухамеда. Зато што је он принц престолонаследник?“, упитао је Вучић.

СЛУЧАЈ БИТИЋИ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ СА САД

Вучић је изјавио је да је случај Битићи велики билатерални проблем између Србије и САД. Он је у интервјуу за „Политику“на питање да ли му амерички званичници у разговорима директно помињу колико је важан случај Битићи за односе Србије и САД, одговорио да у разговорима представници САД не иду у детаље, али је истакао да је тај случај велики билатерални проблем и да није решен у протеклих 16 година.

На питање шта му је тачно недавно током посете Србији рекла помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију Викторија Нуланд и да ли иза њених речи да ће Русија тек видети шта Србији значи ЕУ стоји нешто опипљивије, премијер је рекао да разговори са америчком званичном „никад нису једноставни и лаки“.

„Али, ја волим ту врсту разговора. Не волим те слатке разговоре, јер из њих изађе само сирће. Нису пријатни ти разговори о Битићијима…“, додао је премијер.

Чланак ВУЧИЋ: После резолуције о Сребреници нестала жеља за помирењем се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

За Републику Српску би сада било најгоре да се почне са распакивањем Дејтонског споразума, јер колико год да је лоше примењен, он ипак чува ово што се има. То би значило пут ка распаду Босне и Херцеговине.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да британска администрација и Брисел, уз помоћ званичног Сарајева, користе европски пут БиХ како би покушали да промене Дејтонски споразум на ком почива земља.

„Босна не би преживела распакивање Дејтона“, поручио је Додик.

Да ли Додик овим речима најављује догађаје који би могли да уследе у наредним месецима?

Наиме, руски вето на британску резолуцију о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација изгледа да ће бити тек битка добијена уочи „рата“ који се очекује на јесен, када ће се највероватније у овој институцији разговарати о усвајању резолуције поводом 20 година од Дејтонског споразума.

Милош Шолаја, професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци, за Спутњик каже да је чуо за ту могућност, али да још нико о томе не жели да говори.

„Дејтонски споразум су донеле велике силе од којих једна чак није ни чланица СБ УН (Немачка). Тај споразум може да се мења само онако како је настао. Другачије не би смело, поготову после неуспеха британске резолуције у СБ“, каже Шолаја.

Он напомиње да не зна шта би био циљ резолуције о Дејтону у СБ УН, осим да у овом тренутку неко покушава да укине ентитете.

„Али и то би онда значило пут ка распаду Босне и Херцеговине, јер то тешко да уопште може да прође у Републици Српској… То значи, исто као и ова британска резолуција, ако баш хоћете нови рат на унутрашњем плану, онда ћете то урадити“, сматра он.

Шолаја каже да је Дејтонски споразум у УН оправдан Резолуцијом 10 31, али подсећа да је Контакт група са Американцима водила преговоре о споразуму, као и да су они ти који су одговорни за Дејтонски споразум. Истовремено, како напомиње, чињеница да Хрвати желе свој ентитет није безопаснa.

„За Републику Српску би сада било најгоре да се почне са распакивањем Дејтонског споразума, јер колико год да је лоше примењен, он ипак чува ово што се има. Свако дирање данас у Дејтон може да довeде до било чега, зато је боље да се ништа не дира“, сматра он.

Без Србије и Хрватске и свих страна у БиХ, Шолаја каже да нема мењања Дејтонског споразума, јер су они потписници и кључни фактори.

„Ако би до тога и дошло, циљ би био централизација БиХ, а мислим да је то немогуће. Геополитички односи су такви да не верујем да би Русија пристала на то, поготову после овог резултата са британском резолуцијом о Сребреници“, наводи он.

Споразум из Дејтона никада није ратификован у парламенту Босне и Херцеговине и једини је „чувар“ Републике Српске, којим је 1995. године, потписом Слободана Милошевића, Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића, окончан грађански рат у БиХ, а на конто кога су формирана два конститутивна ентитета — Република Српска и Федерација БиХ. У БиХ, Дејтонски споразум никада није службено преведен нити је ратификован у парламенту. Никад није објављен ни у Службеном гласнику БиХ.

На преговорима у Дејтону није прихваћен ниједан предлог босанских Срба од три кључна захтева Пала — подела Сарајева, излаз на море и коридор од 20 километара код Брчког. Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић је, упркос противљењу тројице чланова преговарачког тима са Пала, потписао документ којим је подручје Брчког стављено под међународну арбитражу, а Сарајево остало јединствен град. Излаз на море се у документима из Дејтона не помиње.

Чланак ПОКУШАЈ УКИДАЊА ЕНТИТЕТА: Резолуција о Дејтонском споразуму на јесен у УН? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Јелена Радојковић упутила је поводом британског приједлога Резолуције о Сребреници у којој се тврди да су Срби „геноцидан“ народ, отворено писмо амбасадору Велике Британије у Србији Денису Кифу и у њему га подсјетила на злочине које су вијековима чинили Британци.

Писмо које је запалило интернет а у коме је госпођа Радојковић изнијела непобитне историјске чињенице, преносимо у цјелости:

“Овим путем желим да изразим своје дубоко разочарење као и огорченост поводом приједлога британске владе који се односи на Резолуцију о Сребреници. Више од 40 година свог рада и живота посветила сам његовању и промоцији британске културе и језика.

Рођена сам у Бечу. Студирала сам англистику/германистику у Хамбургу, Њујорку, Карачију и Београду. Већ 25 година водим лингвистички центар (Оксфорд Центар, Београд/Ниш). Кроз нашу школу енглеског језика прошло је више хиљада студената, а књижара Оксфорд Центар, која ради у оквиру исте организације, је за ових 25 година у сарадњи са британским издвачким кућама Оксфорд, Лонгман итд. продала хиљаде уџбеника за енглески језик. Заједно са британским стручњацима, организовала сам мноштво стручних семинара по цијелој Србији који су имали за циљ промоцију енглеског језика и културе, али и стварање тржишта за британске издаваче.

Прије свега, своје дубоко неслагање изражавам у погледу термина „геноцид“ који се користи у резолуцији. Сама дефиниција „геноцида“, како лингвистички тако и фактички, не може бити примјењена на случај Сребреница: Жртве страдале у грађанском рату у Сребреници нису биле жене и дјеца већ наоружани војно способни мушкарци. То у основи дисквалификује термин „геноцид“. Број жртава никада није утврђен, а пошто српска страна није имала увид у истраживања, не можемо прихватити ту квалификацију нити број жртава. Број жртава утврђен 2005. био је 1.180. На волшебан начин тај број је 2014. године достигао 6.400 жртава, а ове године појавом “неких нових жртава“ дошло се до броја од 8.000. Питамо се колико ће жртава бити нпр. 2020. године?

Цијели немио догађај одвијао се у заштићеној зони УН, која је подразумјевала демилитаризацију. Познато је да су по уласку српских снага у Сребреницу евакуисани жене и дјеца на муслиманску територију. Апсолутно није јасно како су се у тој “демилитаризованој“ зони изненада затекли наоружани муслимански војници Насера Орића? ДНК анализа доказано није поуздана, а врло вјероватно је и фалсификована, јер су босански Муслимани потпуно истог етничког и генетског поријекла као Срби, што је историјски потврђено. Велики број свјетских и српских аналитичара тврди да је цијели догађај у Сребреници био намјерно исцениран како би се створио повод за бомбардовање Срба од НАТО, без одобрења Савјета Безбједности УН.

Као што је познато, овај преседан је отворио врата свим будућим ратовима, разарањима и милионским жртвама на Блиском истоку, у Африци и Азији у 21.вијеку. Парадоксално је да се прави „геноцид“ над 3.500 српских цивила у тој истој Сребреници не само не подводи под „геноцид“ него се не спомиње ни као ратни злочин. Да не говоримо о осталим страдањима српских цивила широм бивше Југославије који су били мучки убијани од стране Ал Каиде, Муџахедина, хрватско-америчке војске и „савезничког бомбардовања“.

Наводи који говоре о Сребреници као највећем „геноциду“ послије другог свјетског рата су једна крајње манипулативна и лажна конструкција и зато, све док се не организује кредибилна међународна истраживачка комисија, која би укључивала и српску страну, не можемо прихватити никакве квалификације јер оне очигледно у овом тренутку само служе даљем бруталном понижавању српског народа. Најгоре је што овим чином Западна Алијанса покушава да оправда ничим изазван распад Југославије и бомбардовање Србије, а у крајњој инстанци и даље раздваја и спречава помирење народа у бившој Југославији. Питање је, коме то иде у корист и на част?

У својој историји српски народ никада није починио геноцид. Вијековима је живио са муслиманима и другим вјерским заједницама и развио највећу толеранцију према свим народима свијета. Што се тиче „геноцида“, историјски највећи ратни „геноциди“ (послије јерменског у 20. вијеку) догодили су се у Првом и Другом свјетском рату над Србима у Хрватској, Босни и на Косову. У току Првог свјетског рата страдало је више хиљада српских цивила од стране аустријске војске, а о чему постоји обимна филмска и фото документација.

Српска војска је тада задивила цијелио свијет јер је војне заробљенике не само чувала него и хранила на истом “казану“, о чему су свједочили сви западни медији али исто тако и британске болничарке. Србија је тада изгубила милион и по радно способног и репродуктивног становништва. Жртве геноцида из Првог свјетског рата никада нису изнијете пред свјетску јавност нити је Србија добила икакву ратну одштету.

У Другом свјетском рату у највећем геноциду над српским цивилима (1941-1945) у квислиншко-ватиканској Хрватској под окриљем њемачке окупације, а под руководством хрватских усташа, заклано је око два милиона српских цивила. Документацију о томе можете потражити : – ББЦ документари – преко пола милиона жртава; – Шпигл, април 2010 – 1.8 милиона жртава; – Карл Хеинз Десхнер, познати њемачки католички теолог, у својим бројним радовима наводи два милиона жртава. Као ни сва претходна страдања Срба, тако ни овај „геноцид“ није признат од међународне заједнице нити је икада одата пошта овим милионским жртвама. Такође, изгледа да смо заборавили све жртве британских бомбардовања Србије у 20. вијеку, те остаје питање зашто је Британија бомбардовала српске градове и цивиле, а да притом Срби никада у историји нису напали Велику Британију и њену територију.

После свега наведеног, поставља се питање да ли Велика Британија има морално право, односно кредибилитет, да буде “Суд и порота“ не само у случају Сребреница него и уопште. Колико је „геноцида“, злочина и отимања националних добара учињено у име и за рачун В. Британије у протеклим вијековима британских колонијалних ратова на свих пет континената, од Америке, преко Африке, Индије и све до Кине, гдје се број жртава мјери стотинама милиона. Дакле, ароганција са којом се британска влада поставља у случају Сребренице представља не само крајњи цинизам него и увреду, како српског тако и свих народа свијета, а кључно питање је који је смисао и циљ оваквог чина.

Наглашавам да се ово моје обраћање односи на политику В. Британије, нипошто на британске народе, који су, упркос империјалном изобиљу, имали своје тешке тренутке у историји. Такође, моје обраћање није лично и овим путем желим да изразим дивљење према Вашем одличном познавању српског језика. Надам се да ћете имати жељу и прилику да упознате најстарију европску цивилизацију, која не само да је настала на територији данашње Србије (Лепенски Вир, Винча итд.) него је српски народ, све њене тековине (језик, митологија, етнографија) очувао и до дан данас, и предао осталим народима Европе (о чему пишу Гордон Цилде, Брyан Сyкс, Стивенен Опенхаимер, Колин Ренфре).

У доброј вјери,

Јелена Радојковић директор „Оксфорд Центра“, стоји у писму директорице Оксфорд центра његовој екселенцији Денису Кифу, амбасадору Велике Британије у Србији.

Чланак ПИСМО БРИТАНСКОМ АМБАСАДОРУ У СРБИЈИ: „Ево зашто Срби нису геноцидан народ“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Кад се већ толико боје цене коју би Москва можда могла да испостави Београду за блокирање британске резолуције, неки српски медији би могли да се запитају и коју ће цену Русија морати да плати за то.

Оне вечери кад се већ знало да британска резолуција о Сребреници неће проћи, и када је премијер то саопштио новинарима, једно питање изазвало је његов осмех, али и осмех министра иностраних послова Ивице Дачића — управо су га, кажу, очекивали. Питање је било — колико кошта руски вето?

Иако је премијер јасно и децидирано одговорио, неки медији настављају да калкулишу и нагађају, све потенцирајући своју крајњу објективност, и тобоже хвалећи Русију као прагматичну државу, државу која води рачуна о својим интересима, па ни тамо нема бесплатног сира. Дакле — рачун ће кад-тад стићи. Још да нам ти наши душебрижници кажу колики ће бити, па да на време приштедимо, да не дођемо у ситуацију у којој је Грчка данас.

Наравно да Русија води рачуна о својим интересима, и наравно да тако ради свака озбиљна држава! Али Русија, управо зато што је велика и озбиљна држава, може себи да дозволи да води рачуна и о интересима других. Рецимо — да не дозволи да се бомбардује Сирија или да се злочини селективно проглашавају геноцидом по принципу — оно што смо ми чинили то није геноцид, оно што су неки други, то обавезно јесте.

Уз то, Русија на челу дипломатије има искусног дипломату, многи ће рећи — најбољег у овом времену у коме нема правих лидера. Дипломату који је матирао Велику Британију и много пре него што је дао налог свом представнику у Савету безбедности да гласа против Резолуције.

Оног момента када је Русија поднела контрапредлог било је јасно — британска резолуција пада, на овај или онај начин. Ако се прихвати руска верзија, Москва једним ударцем убија две муве, цементирајући Дејтон који је трн у оку Западу, а ако не прође, неће проћи ни британска.

Али Лавров је џентлменски пружио шансу свом британском колеги да прилагоди сопствени предлог руском и да изађу на седницу Савета безбедности са заједничким предлогом о осуди свих злочина на тлу бивше Југославије. Без речи „геноцид“.

И уместо да прихвати пружену руку, британски шеф дипломатије показује крајњи дилетантизам пишући, бришући и тргујући терминима, па и нудећи у кулоарима решење типа „а ако убацимо у резолуцију и страдање Срба и Хрвата, хоће ли тако моћи да прође?“.

А све да се Власи, тј. Руси, не сете да иза жеље да осуди злочин у Сребреници, Британија заправо жели да отвори пут за ревизију Дејтона, као и за дисциплиновање Републике Српске. И наравно, а можда и на првом месту, свесна од самог почетка да Москва неће допустити такав развој ситуације, да жигоше Русију као земљу која штити геноцидни народ.

Исто тако, „дупло дно“ има и секирација неких наших медија који се питају колико ће нас коштати руски вето, а заправо не брину о рачуну који ће нам испоставити Москва него о оном другом, којим ће нас казнити наши велики европски „пријатељи“, који само чекају да негде погрешимо и направе нам брану на путу за срећну европску будућност. А може ли постојати већа грешка од руског пријатељства и подршке!

Било би и фер и коректно да се запитају, на пример, колико ће ту прагматичну Русију коштати вето којим је „ослободила“ српски народ оптужбе за геноцид. Јер, да парафразирамо — нема бесплатног сира.

Значи, и Москва ће морати да плати неку цену зато што је пред целим светом обрукала писца резолуције који ни из шестог пута није успео да погоди циљ. Цена може да буде, такође, велика.

Прво што пада на памет свакоме ко макар мало зна о дипломатији јесте такозвани принцип реципроцитета којег се дипломате „држе као пијан плота“. Дакле, већ првом приликом, Велика Британија и они који су је подржавали у овом случају, могу да блокирају било који руски предлог, чак и не прочитавши га. Просто као одговор на Чуркиново „не“ Лондону.

А та прва прилика може за Русију бити веома важна, јер се управо сада бори за поштовање минских споразума и обезбеђивање мира у Украјини, кога неће бити све док Америка и њени савезници не кажу — доста је било.

Можда би се о томе могла водити (за Русију кориснија) битка у Савету безбедности. Или о Ирану… да и не говоримо о укидању санкција које су Москви наметнуте са циљем да је изолују од целог света.

У овом тренутку, кад Запад тражи и користи сваку прилику да Русију прогласи земљом са којом се не може сарађивати, ни договарати се, последње што Москви треба је да заоштрава односе са Великом Британијом, или са било којом земљом „велике петорке“.

Али, та „прагматична“ Русија очигледно није о томе мислила, или је решила да плати цену. Нек кошта колико мора. Биће да ту ипак није сувишна реч „пријатељство“ коју наши „објективни“ аналитичари толико желе да избегну.

Чланак ЉУБИНКА МИЛИНЧИЋ: А колико Русију кошта вето? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Посланици Европског парламента су на пленарној седници у Стразбуру великом већином гласова усвојили Резолуцију о Сребреници, уз амандман којим се изражава жаљење што Савет безбедности УН није успео да донесе сличну резолуцију због руског вета.

Европски парламент је на данашњој седници усвојио Резолуцију о Сребреници. У дебати пре гласања најпре је прочитана изјава Европске комисије којом се „осуђује геноцид почињен у Себреници пре 20 година који је оставио дубоке ране како у БиХ, тако и у читавој Европи.“

У изјави Европске комисије осуђује се неусвајање резолуције о Сребреници у Њујорку.

Током јутрошње расправе ЕП-а о резолуцији о Сребреници, европски комесар за социјална питања Гинтер Етингер је у име Европске комисије изразио жаљење због тога што је Русија синоћ уложила вето у ВС УН. Он је истакао да Комисија снажно подржава предлог резолуције ЕП и да све земље Западног Балкана треба да заједно раде на помирењу и остваривању европске перспективе.

У резолуцији се „оштро се осуђује геноцид у Сребреници, који је у складу са пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде означен као геноцид.“

Како се наводи, као „одговорне за масовну егзекуцију више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице“, резолуција означава „снаге босанских Срба под командом генерала Ратка Младића, уз учешће паравојних и нерегуларних јединица“.

„То је највећи ратни злочин који се десио у Европи након Другог светског рата“, пише у предлогу резолуције.

У резолуцији се подсећа да се око 1.200 Сребреничана још води као нестало, као и да је на хиљаде жена и деце депортовано, а многе жене су и силоване.

„Трагични догађаји у Сребреници су оставили дубоке емоционалне ожиљке и створили дуготрајне препреке политичком помирењу народа Босне и Херцеговине“, пише у тексту.

Истиче се и суодговорност Уједињених нација, које нису испуниле мандат да заштите становнике „заштићених зона“.

„Европски парламент најоштрије осуђује геноцид у Сребреници и свечано објављује да се тако језив злочин никада не сме поновити и да ће учинити све што је у његовој моћи да се не понови; одбија се свако порицање, релативизација и неистинито тумачење геноцида“, истиче се у документу.

Од политичких лидера у БиХ се захтева да признају догађаје из прошлости и да заједно раде да обезбеде бољу будућност свим грађанима, а од суседних држава, али и верских лидера, уметника, радника у култури и представника цивилној друштва, тражи се да им у томе помогну.

Парламент истиче посвећеност Европске уније европској перспективи и придруживању БиХ и свих држава Западног Балкана и наглашава важност регионалне сарадње у том процесу.

„ЕП подстиче развој образовних и културних програма који промовишу разумевање узрока таквих злодела и подижу свест о потреби одржања мира и промовишу људска права и међуверска толеранција“, каже се на крају, уз посебну подршку „Мајкама Сребренице и Жепе“ на подизању свести играђењу основа за помирење.

Један од ретких дисонантних гласова чуо се од стране словачког посланика са крајње левице Мирослава Рансдорфа, који је за рат у БиХ окривио Сједињене Америчке Државе, а за сребреничку трагедију команданта босанских снага Насера Орића.

Чланак О СРПСКИМ ЖРТВАМА НИ РЕЧ: Европски парламент изгласао резолуцију о Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је писма захвалности предсједнику Руске Федерације Владимиру Путину и министру спољних послова Сергеју Лаврову, јер је Русија својим гласом у Савјету безбједности УН спријечила да се, кроз приједлог резолуције Велике Бритраније о Сребреници, стигматизује цијели српски народ.

„Не само што сте спријечили да српски народ потпуно неутемељено и неправедно понесе епитет народа који је починио геноцид, већ сте својим гласом зауставили додатну дестабилизацију цијелог региона. Усвајање једне такве резолуције би све народе који живе у БиХ трајно удаљило од могућности помирења, а помирење у БиХ не би било могуће да је једно такво једнострано тумачење догађаја добило и свој правни живот кроз обавезујућу резолуцију Савјета безбједности УН“, истакао је предсједник Додик у писмима упућеним предсједнику Путину и министру Лаврову.

Додик наглашава да је Русија својим гласом у Савјету безбједности УН дала наду да ће једног дана изаћи на видјело истина о страдању Срба у Сребреници, али и у цијелој БиХ.

„Ваш глас у Савјету безбједности УН био је глас разума, правде и саосјећања са свим жртвама у БиХ, без обзира на њихову вјерску или националну припадност“, истакао је Додик, изразивши захвалност и за принципијелност Русије на очувању Дејтонског мировног споразума.

Предсједник Српске је подсјетио да Република Српска никада није негирала да се у Сребреници у јулу 1995. године десио велики злочин, нити је икада стала у заштиту било кога за кога је утврђено да је у том злочину учествовао.

„Међутим, наши докази и апели да се тај злочин сагледа из контекста раније почињених злочина над Србима тог краја од 1992. до 1995. и даље остају без икаквог одјека, чак и у правосудним институцијама БиХ. Ни након двадесет година од завршетка рата, хиљаде доказа о почињеним злочинима над око 3.500 Срба тог краја од 1992. до 1995. године нису предмет ниједног правосуђа, ни домаћег ни међународног“, навео је Додик.

Он је нагласио да је Република Српска предлагала и даље предлаже да се формира међународна експертска комисија која ће утврдити сва дешавања у Сребреници у периоду од 1992. до 1995. године, те да је спремна да извјештај једне такве комисије прихвати.

Чланак ДОДИК: Захвалност Русији и Путину за подршку у СБ УН се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Представнички дом САД је поводом две деценије од злочина у Сребреници, усвојио резолуцију са образложењем да је реч о „најгорем злочину од Другог светског рата“.

Тај дом је пре 10 година, злочин у Сребрници оквалификовао као геноцид, а јуче је подржао нову резолуцију у које се реч геноцид помиње 14 пута.

„Масовно убиство 8.000 муслиманских мушкараца, које су починили Срби у јулу 2011. године, било је најстравичнија епизода рата од 1992-1995, који је окончан поделом Босне на два полунезависна ентитета“, преноси АФП.

У резолуцији Предствничког дома се истиче „да је политика агресије и етничког чишћења, које су спровеле српске снаге у БИХ од 1992. до 1995. године, по дефиницији злочин геноцида, по члану два, Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.“

Резолуција такодје осудјује изјаве које негирају или доводе у питање да масакр у Сребреници представља геноцид“.

Агенција наводи да је Србија осудила масакр, али да су њени лидери одбили да га назову геноцидом.

Наводи се да је Београд био љут због нацрта резолуције УН, који је ппднела Велика Британија, која је позвала Савет безбедности да та масовна убиства призна за геноцид. Русија је ставила вето на резолуцију, што је Србија поздравила, преноси АФП.

У Савету безбедности УН због руског вета није усвојена британска резолуција о Сребреници, коју су подржавале САД.

Резолуцију предложио републикански конгресмен

Фото: Блиц

Кристофер Смит, републикански конгресмен из Њу Џерзија, је предложио, а 29 његових колега из Републиканске и Демократске партије подржало, резолуцију којом се осуђује “геноцид који су снаге босанских Срба починиле над Бошњацима у Сребреници”.

У документу се наводи да Представнички дом сматра да су снаге Срба у БиХ током рата 1992 – 1995. починиле етничко чишћење и геноцид, као и да “осуђује изјаве које негирају или доводе у питање то да је масакр у Сребреници геноцид”.

У предлогу резолуције се наводи и да се “САД охрабрују да задрже и реафирмишу политику подршке независности и територијалном интегритету Босне и Херцеговине”, затим миру и стабилности у југоисточној Европи и праву на повратак избеглих и расељених.

Чланак НА ПРЕДЛОГ РЕПУБЛИКАНАЦА: Конгрес САД усвојио резолуцију о Сребреници, геноцид се помиње 14 пута се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

„Хтео бих да изнесем две примедбе: једну – процедуралну, другу – суштинску.

Процедурална. Данас су неке делегације иступале двапут: да објасне мотиве свог гласања и да говоре о суштини питања на дневном реду. Запазили смо да у свом првом иступању представник Француске ни реч није рекао о мотивима свог гласања. Такво иступање сматрамо некоректним.

Суштинска. Неке делегације су критиковале позицију Русије. Посебно су били оштри представници САД и Уједињеног Краљевства. При том они су грубо извртали нашу позицију, у којој – то желим да нагласим – није било никаквих изговора. Требало је да пажљивије слушају наше иступање. Али у вези са тим, ја имам неколико питања за представнике САД и Уједињеног Краљевства.

Недавно је била 40-годишњица окончања рата у Вијетнаму.

Зашто нисте сазвали седницу Савета Безбедности УН?

Зашто нисте припремили предлог резолуције, у којем сте могли да осудите тепих-бомбардовање Ханоја? Да осудите коришћење напалма. Да осудите убиство 500 мирних житеља сеоцета Ми Лај од стране поручника Келија, којег је великодушно помиловао председник САД.

Недавно је била 10-годишњица незаконите инвазије Ирака од стране САД и Уједињеног Краљевства, која је произвела погибију милиона људи, а цео регион до данас потреса најжешћа криза.

Зашто САД и Уједињено Краљевство нису предложили да се тим поводом усвоји резолуција Савета Безбедности УН, која би назвала ствари правим именом?

Пробелем је у томе, што се ваш хуманизам укључује и искључује у зависности од политичке целисходности.

А то потпуно подрива поверење према вашим речима и делима.

Хвала, господине Председавајући.“

ИЗЛАГАЊЕ ЧУРКИНА О БРИТАНСКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ
Стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталиј Чуркин био је у главној улози на седници СБ УН на којој је његова земља ветом онемогућила изгласавање антисрпске (британске) резолуције.

Био је, наравно, један од главних актера и консултација које су том гласању претходиле.

„Окупили смо се данас да бисмо одали пошту свим жртвама чудовишних злочина извршених у Сребреници и њеној околини пре 20 година”.

Током балканске кризе, регион је био сведок различитих сурових преступа, укључујући ратне злочине, злочине против човечности и етничне чистке. Руска Федерација се доследно залаже за истрагу поводом свих злочина извршених за време конфликта у БиХ против свих етничких група, укључујући Бошњаке, Србе и Хрвате.

Да ли је неопходно поставити питање: ко је од њих настрадао више?

Ако се погледа на резултате целог десетогодишњег конфликта на територији бивше Југославије, када су стотине хиљада Срба протеране из места у којима су традиционално живели, не може се избећи закључак да су они настрадали, у најмању руку, као и други.

Господине Председавајући,

Са оваквим поставкама проблема испочетка је наступала и делегација Уједињеног Краљевства која је изјављивала да намерава да припреми одговарајући нацрт резолуције Савета безбедности УН. Међутим, реализација те иницијативе је показала да се она кретала у сасвим другом смеру.

Ми смо од самог почетка дискусије тежили да документу обезбедимо уравнотежени карактер. Били смо предложили алтернативну варијанту која је била заснована на логици усмереној ка будућности. Међутим, наше кључне оцене и формулације биле су у суштини игнорисане.

Британски нацрт резолуције – који је био учињен јавним и унапред изрекламиран – изазвао је веома болну реакцију у Босни и Херцеговини и изван ње.

Та тема је постала предмет оштрих полемика у БиХ – у тој мери да се могло говорити о реалној претњи стабилности у земљи, о нестанку свега што је тешком муком достигнуто у реализацији Дејтонског споразума.

Господине Председавајући,

Свако је дужан да се бави својим послом. Нека историчари анализирају перипетије конфликта у бившој Југославији и његову генезу, укључујући улогу коју су у његовом избијању одиграле одређене земље и алијансе посежући за исхитреним одлукама.

Нека научници помогну Секретаријату УН и међународној заједници да схвате где се слабо показала и сама наша Организација. Али, хајде да не оптерећујемо Савет безбедности урањањем у историјске догађаје јер имамо много нерешених актуелних проблема.

Господине Председавајући,

У Сребреници ће 11. јула бити одржан велики комеморативни скуп. Од принципијелне је важности да у њему учествује и руководство Србије.

Зато позивам и ауторе нацрта и Вас, господине Председавајући да га не стављате на гласање. У противном, Русија ће бити принуђена да гласа против из разлога које сам већ изложио.

Господине Председавајући,

Сматрам да овоме морамо сви да тежимо.

Чланак ЧУРКИН УПИТАО АМЕРИКАНЦЕ И БРИТАНЦЕ: Зашто нисте припремили резолуцију за Вијетнам и Ирак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Усвајање резолуције Савјета безбједности УН поводом 20 година од догађаја у Сребреници могло је да „запали“ Балкан, изјавио је Василиј Лихачов, члан комитета руске државне Думе за Заједницу независних држава и евроазијске интергације.

– Сматрам да би усвајање те резолуције, чија би политичка посљедица могла бити нестабилност, Американцима дало прилику да повуку линију у новом таласу конфликта у БиХ и да би то могло да „запали“ цијели Балкан – рекао је Лихачов.

Додао је да је став Русије био примјерен и усмјерен у правцу стабилизовања региона.

Лихачов је рекао да „проблеми који проистичу из историје не могу да се ријеше сукобљавањем интереса етничких група“.

– Једини начин да се они ријеше јесте у мирној атмосфери узајамног поштовања и уз разумијевање за заједничку будућност коју ће ти народи имати -такао је Лихачов.

Харстон: Британска нечиста савјест довела до резолуције?

Некадашњи помоћник генералног секретара УН Џулијан Харстон оцијенио је да је британски приједлог резолуције о Сребреници, који је ветом Русије одбијен у Савјету безбједности, био грешка, те запитао да ли Уједињено Краљевство гризе савјест када је ријеч о Сребреници.

– Требало би да је тако. Као члан Савјета безбједности, Велика Британија је одобрила резолуцију у којој је одбијено разумно повећање трупа Унпрофора које би браниле такозване сигурне зоне. Што је још важније, Уједињено Краљевство имало је у склопу војних снага Унпрофора велики број штабних официра који су директно информисали Лондон о сваком војном развоју догађаја, док су из Лондона о свему што се догађа били боље обавјештавани од било ког другог војног контигента. Глас Уједињеног Краљевства у Њујорку требало је грлато да упозори на долазећу катастрофу. То се није десило – напоменуо је Харстон.

Он је у ауторском тексту за лист „Политика“, насловљеном „Гдје је Енглезима била памет“, запитао да ли је нечиста савјест 20 година касније довела до тога да Форин офис крене у процедуру са резолуцијом о Сребреници.

– То би, претпостављам, могла да буде нека врста оправдања, али ја мислим да не може бити – истакао је британски каријерни дипломата.

Напоменувши да муслимански фундаментализам расте сваким даном у БиХ, Харстон је нагласио да влада Уједињеног Краљевства „има своје разлоге да брине око евентуалног ширења те активности“, па сходно томе и жељу да поводом тога нешто учини.

– Можда је боље да свој бијес ти муслимани усмјере само на Балкан, умјесто на Лондон или Манчестер. Стога, предложите резолуцију у Савјет безбједности која ће дестабилизовати Балкан, окривите Србе као и обично, и на тај начин проблем остаје локални. Наравно да не – истиче Харстон.

Он је оцијенио да је исход британске иницијативе од почетка био предвидив.

– Британски амбасадор је рекао да је шокиран. Да је само погледао око стола прије него што је отворио уста, схватио би да нема шокираних лица. Исход је од почетка био предвидив. Американци су, предвидиво, исход описали као још једну „мрљу“ на УН. На тај су начин, по обичају, пребацили одговорност на УН умјесто на Савјет безбједности и оне који су одлучили да „гурају“ резолуцију упркос њеној неизбјежној пропасти – закључио је Харстон.

Чланак РЕАГОВАЊА: Резолуција могла да „запали“ Балкан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцијенио је да је руски вето на британску резолуцију у Савјету безбједности УН поука Србији и Републици Српској да максимално развијају добре односе са Русијом и Кином јер ће их пропорционално тим односима Запад више респектовати.Он је за Срну изјавио да је од момента када је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оцијенио британску резолуцију као антисрпску био сигуран какав ће бити исход и да ће Русија као озбиљна држава уложити вето.

„Мене чуди да је у неким медијима стварана сумња у то и чини ми се да су западни лобисти чинили све да створе сумњу код јавног мњења“, рекао је Анђелковић.

Према његовим ријечима, међутим, није било простора за такву сумњу јер је, како је рекао, Русија од доласка Владимира Путина на власт указивала континуирану подршку Србији и Републици Српској.

Анђелковић сматра да ће притисци на Србију и Српску и након расплета у УН бити настављени, јер Запад има цијели арсенал притисака, али вјерује да Запад добро зна шта је то однос снага и да сада, када је видио да Срби имају уз себе пријатеље у свијету који то нису само на ријечима, већ и у тешким моментима, ти притисци неће бити тако јаки.

„Без обзира колико смо мали ми смо на важном геополитичком месту. Мислим да ће Запад бити софистициранији и ипак блажи, што не значи да неће бити притисака“, каже Анђелковић.

Он је рекао да примјер приједлога британске резолуције о Сребреници и однос према њој доказује да Срби у Србији и Српској ништа од Запада не могу да добију сниходљивошћу већ, напротив, ставом који је одмјерен, рационалан и одбијањем оног што није у националном интересу.

Говорећи конкретно о притисцима који слиједе у вези са Републиком Српском, Анђелковић је рекао да ће њих бити и у вези са референдумом о Тужилаштву и суду БиХ и након њега, као што их је било од момента од када је Српска формирана, али да је важно да Српска не изгуби самопоуздање и штити своје интересе.

„Оно што не треба заборавити јесте да је Република Српска створена у време када је Запад много моћнији него што је данас. Када смо тада успели да створимо Републику Српску онда сигурно данас када је тежиште моћи померено ка Истоку можемо да је одржимо само ако будемо јединствени и одлучни“, сматра Анђелковић.

Британску резолуцију о Сребреници данас је у Савјету безбједности УН блокирала Русија која је уложила вето, уздржане су биле Кина, Нигерија, Ангола и Венецуела, док је преосталих 10 чланица гласало „за“.

Чланак АНЂЕЛКОВИЋ: Поука Србији и Српској да развијају пријатељство са Русијом и Кином се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Твитер

Москва је изразила жаљење због инсистирања Велике Британије на гласању о резолуцији о Сребреници у Савјету безбједности УН, саопштило је руско Министарство спољних послова.
„Изражавамо жаљење због инсистирања Велике Британије да се гласа о резолуцији о Сребреници упркос нашим сталним упозорењима и забринутости која је изражена пред Савјетом безбједности из региона Балкана у вези са посљедицама усвајања тог нацрта“, наводи се у саопштењу Министарства, преноси „Спутњик“.

У саопштењу се наводи да је сасвим јасно да је нацрт резолуције, у облику у коме је представљен, неприхватљив због политичке мотивације, недостатка равнотеже и штетне природе у односу на процес националног помирења у БиХ и региону Балкана у цјелини.

Русија је блокирала британску резолуцију о Сребреници на данашњој сједници Савјета безбједности УН уложивши вето.

Кина, Нигерија, Ангола и Венецуела биле су уздржане, док је преосталих 10 чланица гласало „за“.

Чланак ПОЛИТИЧКА МОТИВАЦИЈА, НЕДОСТАТАК РАВНОТЕЖЕ: Москва изразила жаљење због инсистирања Лондона да се гласа о резолуцији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Заменик министра иностраних послова РФ Генадиј Гатилов изјавио је да Русија и остале сталне чланице Савета безбедности покушавају да направе „компромисни текст“ резолуције о Сребреници.

„Од почетка смо желели да се резолуцијом изрази подршка Дејтонском процесу“, рекао је Гатилов.

„Враћати се изнова на сву ту причу и одређивати ко је крив за геноцид, штавише, сваљивати кривицу на читав народ, конкретно Србе, сматрамо контрапродуктивним“.

У међувремену, Представници Велике Британије и Сједињених Америчких Држава упутили су руској делегацији у Савету безбедности Уједињених нација седми предлог текста нацрта резолуције о Сребреници, сазнаје Спутњик.

Ради се о прерађеним деловима шестог предлога резолуције око којег јуче није било сагласности, па је седница овог тела УН одложена три пута.

Руска делегација проследила је најновији предлог у Москву, где се од руског државног врха очекује да се изјасни о томе. Србија за сада није обавештена шта пише у том тексту.

Седница Савета безбедности била је јуче заказана за 16 сати, али је прво померена за сат времена, па за 21 сат да би на крају била одложена за данас, поново у 16 сати.

Чланак РУСИЈА: Правимо компромисни текст резолуције се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Представници Велике Британије и Сједињених Америчких Држава упутили су руској делегацији у Савету безбедности Уједињених нација седми предлог текста нацрта резолуције о Сребреници, сазнаје Спутњик.

Ради се о прерађеним деловима шестог предлога резолуције око којег јуче није било сагласности, па је седница овог тела УН одложена три пута.

Руска делегација проследила је најновији предлог у Москву, где се од руског државног врха очекује да се изјасни о томе. Србија за сада није обавештена шта пише у том тексту.

Седница Савета безбедности била је јуче заказана за 16 сати, али је прво померена за сат времена, па за 21 сат да би на крају била одложена за данас, поново у 16 сати.

Чланак ЊУЈОРК: Америка и Британија предложиле Русији седми текст резолуције се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да ће Велика Британија, вјероватно, повући свој приједлог резолуције о Сребреници, да не би била прегласана у Савјету безбједности УН.

Додик вјерује да ће британски приједлог резолуције о Сребреници бити одбачен у Савјету безбједности УН и да га неће бити могуће усагласити.

„Одгађање сједнице Савјета безбједности УН говори о томе да су сви наши пријатељи у свијету разумјели оно што су и Србија и Република Српска говориле претходних дана о лошем утицају те резолуције и цинизму који је Велика Британија показивала предлажући ту резолуцију, игноришући
чињеницу да не би побољшала помирење у БиХ, штавише да би то био разлог за додатне сукобе и разилажења у БиХ“, оцијенио је Додик.

Предсједник Додик увјерен је да се британска резолуција не може поправити да би била прихватљива.

„Британци су је написали као осуду и трајну дисквалификацију једног народа. Они су алудирали на то да се трајно створи темељ за урушавање Републике Српске, јер се ионако Српска најчешће оспорава различитим погрдним стварима какав је геноцид, геноцидна творевина и много чега другога“, рекао је Додик синоћ за Радио Београд.

Коментаришући веома чврст став Кине, Додик је навео да постоји чврста координација између Русије и Кине у том погледу и о том питању.

„Контактирао сам и раније са њиховим људима овдје на терену. Они су веома добро упознати. Кина има одговоран став у том погледу, за разлику од Велике Британије која има понижавајући и свађалачки став у суштини“, рекао је предсједник Српске.

Додик истиче да је познато да је британска политика најчешће усмјерена ка томе да на одређеним подручјима прави дуготрајне заваде међу људима и народима.

„Наравно, Кина то никада није чинила и може се разумјети зашто је Кина на овај начин реаговала, констатујући и уважавајући ставове које су им износили руководство Србије и ми из Републике Српске“, рекао је Додик.

Сједница Савјета безбједности УН о британској резолуцији о Сребреници требало би да буде одржана данас, након што је јуче два пута одгођена због немогућности постизања консензуса.

Чланак ДОДИК: Британија ће вјероватно повући резолуцију, да не би била прегласана у СБ УН се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Савјет безбједности ни сутра неће донијети резолуцију о Сребреници, увјерен је премијер Србије Александар Вучић који је рекао да је лично добио такве гаранције и додао да мисли да нема могућности да дође до промјене у том ставу.

Осим, како је рекао, ако не дође до текста који не буде ни налик тексту који је до данас постојао.

То, како је рекао, није питање могућности и ми због тога не сикирамо.

„Сматрамо да та резолуција није имала за смисао помирење“, рекао је Вучић на ванредној конференцији за новинаре након сједнице Владе Србије.

Вучић је на прес конференцији саопштио и да је Влада Србије једногласно одлучила да он представља Србију у Сребреници 11. јула.

Вучић је истакао да је Србија спремна на помирење, али не и на понижење.

Истакао је да је спреман да са бошњачким чланом Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем посјети српска стратишта.

„Спремни смо да покажемо да гледамо у будућност“, рекао је Вучић и додао да ће у Сребреницу ићи поносно и уздигнута чела.

Чланак ВУЧИЋ: Ићи ћу у Сребреницу, поносно и уздигнута чела, са Бакиром Изетбеговићем и на српска стратишта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши шеф дипломатије Србије Владислав Јовановић оцијенио је да британска резолуција о Сребреници није усмјерена само на Србију и Републику Српску, већ да њоме Запад жели да поручи муслиманском свијету са којим је у све већем конфликту да је спреман да се обрачуна и казни хришћане који су починили злочин над муслиманима.

Јовановић је оцијенио да је позадина британске резолуције и покушај да се „ублажи конфликт са муслиманима“ који је све израженији у западним земљама.

„Ова резолуција није усмерена само на Србију и Републику Српску већ има намеру да се муслимански свет упозори да је Запад, који је са њима у све већем и отвореном конфликту, ето, спреман да казни хришћане, у овом случају Србе“, рекао је Јовановић за РТС.

Новинар Јелена Церовина наглашава да је резолуција Велике Британије веома добро осмишљена и координисана и да је у више од 100 церемонија које су у Британији одржане поводом годишњице догађања у Сребреници усмјерено ка томе да се створи атмосфера да резолуција мора бити усвојена.

Она вјерује да ће током вечерашње сједнице Савјета безбједности УН Русија на све начине покушати да се супротстави усвајању резолуције о Сребреници, а да ће, уколико не успије у томе, уложити вето.

Чланак ЈОВАНОВИЋ: Запад жели да покаже муслиманима да је спреман да казни хришшћане се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Твитер

Седница Савета безбедности Уједињених нација, на којој треба да буде размотрена резолуција Велике Британије о Сребреници, одложена је за 21 сат по средњоевропском времену, саопштио је председавајући СБ УН, амбасадор Новог Зеланда Џерар ван Бохемен.

Седница Савета безбедности била је заказана за 16 сати, па померена за 17 по средњоевропском времену.

Сат времена пред најављени почетак састанка Савета безбедности на којој би требало да буде разматран предлог британске резолуције о Сребреници, кинеске дипломате покушавају да пронаду решење са представницима САД и Русије, сазнаје РТС.

За сада, нема информација о напретку преговора или новом предлогу резолуције, сазнаје та ТВ станица у дипломатским круговима у Њујорку.

Русија је данас чланицама Савета безбедности УН саопштила да планира да уложи вето на текст британске резолуције, након чега су сазване хитне консулатације, јавио је Франс прес, позивајући се на неименоване дипломате.

Франуцска агенција преноси да је седница Савета безбедности УН одложена пошто су САД и Русија одржале хитне разговоре о нацрту британске резолуције о Сребреници.

Заменик амбасадора Русије при УН Петр Иличев оценио је да нацрт „ствара поделе“ и да је фокусиран само на „једну страну конфликта“.

Кинеско министарство спољних послова обавестило је Србију да је њихов став да се гласање о предлогу резолуције о Сребреници одложи док се не постигне консензус свих чланица. Текст британске резолуције је апсолутно неприхватљив за Србију.

Премијер Александар Вучић оценио је недавно да документ није у циљу помирења већ да је напротив продубио поделе и пробудио тешке емоције у региону.

КИНА ПРЕДЛАЖЕ ОДЛАГАЊЕ ГЛАСАЊА О РЕЗОЛУЦИЈИ ДО КОНСЕНЗУСА

Кина, стална чланица Савета безбедности УН, предложила је данас да се гласање у Савету безбедности УН о резолуцији о Сребреници одложи док се не постигне консензус свих чланица овог тела светске организације, потврђено је Тањугу у Министарству спољних послова.

Кинеско министарство спољних послова обавестило је Србију да је њихов став да се гласање о предлогу резолуције о Сребреници одлози док се не постигне консензус свих чланица.

Кина сматра да предлозени текст не иде у прилог помирењу у региону и да о њему нема сагласности ни свих народа у БиХ.

РУСИЈА НИЈЕ ПОДНЕЛА СВОЈ ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ

Потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић изјавио је раније у току дана да Русија није пустила свој предлог резолуције о БиХ. Tако да ће се вечерас у Савету безбедности УН гласати само о британском предлогу резолуције о Сребреници.

Дачић је за ТВ Н1 рекао да би дискусија у СБ требало да траје три сата и да ће након тога све бити познато.

Када је реч о руском вету, Дачић је објаснио да је Србија изнела јасан став који је био против покушаја изазивања нових подела.

„Председик Републике се обратио свим шефовима држава чланица СБ и позвао их да не усвоје ову резолуцију. Послата су писма свим шефовима државама, па и краљици Елизабети. У протоколарном смислу председник је поступио исправно, наравно да неће краљица о томе одлучивати, већ влада. Не могу да говорим и да износим претпостпоставке о вету“, рекао је Дачић.

Он је додао да верује да ће чланице Савета безбедности схватити да се до помирења не може доћи новим поделама.

„Очекујем да све државе које су учествовале у Дејтонском споразуму покажу висок ниво одговорности за ситуацију у БиХ, а то значи да не доносе никакве одлуке које би могле да дестабилизују ситуацију тамо“, сматра Дачић.

Како је истакао Србија је заиста много уложила у помирење са БиХ.

„И са Бакиром Изетбеговићем сам разговарао више пута и заједно смо констатовали да су незгодни овакви датуми јер обично такве ствари не доприносе помирењу“, рекао је Дачић.

Србија и српски народ, историјски гледано, нису заслужили да, осим Руанде, буду једини означени као починитељи геноцида, изјавио је Дачић оценивши да ће на основу британске резолуције, када је о политичким последицама реч, неко можда оспорити легитимитет Републике Српске.

„Зато је важан приступ, прво морамо да се уравнотежено говори о свим жртвама на свим странама у БиХ. Политичари се мењају, али РС је историјска творевина Дејтонског споразума“, указао је Дачић.

Тај споразум су, подсетио је, предложиле велике силе.

„Нису га с одушевљењем прихватили ни Милошевић ни председник РС. Политичари могу да се мењају, да се воле или не воле, али Србија и РС, које је саставни део БиХ, ће бити већи и то нема шансе да било ко угрози“, рекао је Дачић.

Србија се никада није бавила утврђивањем или порицањем да се у Сребреници догодио злочин, али овде је реч о томе може ли се рат у Босни и Херцеговини и геноцид уопште свести само на један догађај, запитао је он.

Србија је, истакао је, једина земља у региону која је осудила злочин у Сребреници и процесуирала осумњичене за учествовање у том злочину, оценивши да иза инсистирања на резолуцији леже интереси „неких земаља које траже намиривање рачуна с другим земљама“.

„Ако од свих злочина и геноцида који су били у 20. веку доносимо резолуцију само о Руанди и Сребреници, овде је очигледно да неке земље траже поље за намиривање рачуна с неким другим земљама. Велика Британиј има велике интересе у исламском свету и мисли да ће се тако, пошто учествује у многим кампањама у тим земљама, најклакше да тако намири рачуне према малој земљи као што је БиХ“, рекао је Дачић.

Према његовим речима, не сме се заборавити да је Велика Британија јака сила с којом Србија има добре односе, али да не можемо да прећутимо да је британска резолуција „скривана од нас и није припремана заједно с нама“.

Чланак РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ: Седница СБ УН одложена за среду у 16 сати се појављује прво на ИСКРА.