Фото: ИН4С

Клуб посланика Алтернативе за Њемачку, иначе највеће опозиционе партије у Бундестагу, захтијева одржавање референдума о чланству земаља Западног Балкана у ЕУ.

Њихов представник у Бундестагу, Зигберт Дрезе, апострофирао је став ће учлањење држава Западног Балкана у ЕУ донијети промјене “у правцу балканзације ЕУ, што ми уопште не желимо, а да претходно не питамо немачког суверена – наш народ- о томе да ли је са тиме сагласан.“

Стога ће АфД организовати народни њемачки референдум о том питању.

“Јункеров датум 2025. је тотално илузоран и контрапродуктиван“, истичу у позиционом папиру који је АфД објавио у Берлину, преноси Б92.

Европска комисија је објавила да је приступање појединих држава ЕУ до 2025 могуће ако се успијер у неопходним реформама. И Ангела Меркел се потом позиционирала против било каквог временског плана.

Такође и посланик АфД у Бундестагу Харалд Вајел сматра да би једна врста Западнобалканске Уније “ван било каквог великог рјешења у оквиру ЕУ“ била једна од могућих опција. То би био “план Б или Ц, а по свему судећи можда чак и најизгледнији и најбољи план А“.

Чланак ЊЕМЦИ ПРИЖЕЉКУЈУ РЕФЕРЕНДУМ: Да ли земље Балкана заслужују пријем у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Зоран Заев и Ђорђе Иванов (Фото: Новости/ ЕПА)

Председник, Ђорђе Иванов, поручио је да је реалност да референдум у Македонији није успео, позвао владу Зорана Заева да ни не покушава да промени ту стварност и истакао да је време за одговорност пред македонским народом.

„Не потцењујте суверену вољу македонског народа. Не може се говорити о вољи већине у условима када законски услови референдума нису испуњени. Излазност 36,9 одсто није воља народа, већ 63,1 одсто оних који нису изашли“, навео је Иванов у свом обраћању.

Иванов је, како су ренели македонски медији, поручио и да шта год влада да уради ту стварност не може да промени, а стварност је, каже, да је референдум неуспешан.

„Време је за одговорност пред македонским народом. Подршка ЕУ и НАТО је колатерална штета непопуларног референдума. Очекивана подршка ЕУ и НАТО-у од преко 80 одсто смaњила се на само 36,9 одсто“, навео је Иванов уз оптужбе на рачун власти да манипулише грађанима и да евроатлатнским партнерима пружа лажну слику.

Иванов истиче да је на јуче одржаном референдуму, народ одбацио Споразум са Грчком о промени имена Македоније.

„Људи су се јасно изјаснили против наглих, наметнутих и штетних одлука усвојених без претходно постигнутог националног консензуса. Велика већина је одлучила. Бојкот је глас оних који су били потцењени и које нико није хтео да чује“, истакао је Иванов.

Власт треба да схвати да је народ послао јасну поруку онима који би то треббало да чују, а то је да референдум није успео, поручио је председник Македоније, који је пре референдума у Скопљу, а касније и током обраћања у Генералној скупштини УН у Њујорку критиковао Споразум са Грчком и поручио да неће гласати.

Чланак ИВАНОВ ПОРУЧИО ЗАЕВУ: Време је за одговорност за неуспех референдума се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Sputnik/ Youtube/Elta HD)

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је спреман да спроведе референдум о Суду и Тужилаштву БиХ уколико добије подршку опозиције.

Говорећи о предлогу министра спољних послова Босне и Херцеговине Игора Црнадка да се одржи седница ентитетских влада и Савета министара БиХ, Додик је истакао да је то можда добра идеја, преноси РТРС.

„Савет министара није влада, али можемо да одржимо. Мислим да су њихове акције највише њима штетиле и народ је препознао да је њихова политика на нивоу БиХ била издајничка. Ствари које су тамо урађене, поготово везано за стратегију о саобраћају где су се покушали увести термини ’државни‘… То је нешто што је недопустиво. Ово што опозиција ради је њихов политички избор и ја ту немам ништа против“, рекао је Додик.

Он је данас присуствовао изборној конференцији Савеза независних социјалдемократа у Бањалуци, где је поновио да је циљ те странке апсолутна победа на наредним изборима.

Чланак ДОДИК: Референдума ће бити ако опозиција подржи се појављује прво на ИСКРА.

Протести у Барселони 03.10.2017. против полицијске самовоље (Фото: Спутњик/ REUTERS/ Yves Herman)

Око 300.000 људи изашло је данас на улице Барселоне како би протестовало против полицијског насиља током забрањеног референдума о независности Каталоније, саопштила је градска полиција, а широм Каталоније блокирани су ауто-путеви и затворене школе.

„Напоље окупационе снаге“ и „Улице ће увек бити наше“, узвикивали су учесници протеста, који су се окупили у центру каталонске престонице у време када је та шпанска покрајина ступила у генерални штрајк, а изнад њих надлетали су полицијски хеликоптери, јавља АФП.

​Истовремено су широм Каталоније данас ауто-путеви блокирани, школе затворене, а рад великим делом обустављен због заједничког штрајка радника и студената, који су изашли на улице како би протестовали против полицијске употребе силе током референдума у недељу, када је више стотина људи повређено, наводи АП.

И у Барселони су затворене метро-станице, неке од главних саобраћајница блокиране, а државни службеници су обуставили рад након што је више од 40 синдиката и удружења позвало на генерални штрајк, због кршења права и слобода током полицијске акције у спречавању каталонског референдума.

Те обуставе рада, које су првобитно најављене као генерални штрајк у целој Каталонији, али су се од њих дистанцирали највећи синдикати, захватиле су јавни сектор, јавни саобраћај и основне службе, јавља Ројтерс.

Метро-станице у Барселони, уобичајено пуне људи, данас су пусте, заштитне ограде блокирају саобраћај на авенији Гран Вија, једној од главних у граду, док је саобраћај на шест главних ауто-путева у Каталонији поремећен због протеста.

​Пијаца Бокерија у Барселони је готово празна.

Протестовали су и лучки радници испред регионалног седишта владајуће шпанске Народне партије, док ватрогасци планирају да одрже скуп испред регионалне канцеларије Министарства унутрашњих послова у Барселони.

Демонстрације су заказане и испред школа које су коришћене као биралишта, на којима је полиција применила силу како би покушала да спречи да се одржи гласање на референдуму у недељу.

Како наводи Ројтерс, на другим местима, међутим, одговор на позив на генерални штрајк био је неравномеран, пошто су отворене неке радње, самопослуге и кафеи.

Две највеће шпанске синдикалне централе, УГТ и ЦЦОО, саопштиле су да неће учествовати у генералном штрајку, и позвале на дијалог између каталонских власти и централне владе, уз критику упућену једнима због позива на независност, а другима због прекомерне примене полицијске силе.

„УГТ и ЦЦОО јасно дају на знање да не подржавају ту позицију, односно ту политичку стратегију. Ми не позивамо на генерални штрајк 3. октобра“, наведено је у саопштењу.

Међутим, у многим службама које су под контролом каталонске владе било је прекида рада, јавни саобраћај је радио са око 40 одсто, док су лучки радници и јавни службеници зауставили рад.

Улази у поједине владине канцеларије блокирани су групама демонстраната.

„Паис“ пише да су у улици Сант Антони постављене барикаде у виду гласачких кутија које су поставили чланови Одбора за одбрану референдума каталонске Републиканско-левичарске странке.

„Ово су наше барикаде“, објавила је та странка на Твитеру.

Чланак КОЛАПС У КАТАЛОНИЈИ: Стотине хиљада људи на улицама, блокирани и ауто-путеви се појављује прво на ИСКРА.

Каталонија – подаци (Фото: РТРС)

Сигурно је да је највећа политичка криза у Шпанији, у протеклих 40 година, доживјела врхунац. Ниједна страна не одступа од својих ставова, а у борби за политичке циљеве нису бирана средства.

Си или но? Референдумско питање довело је страсти до усијања.

„Насилно су ме извукли из ланца који смо формирали како бисмо их зауставили, бацили су ме на под и неколико пута ме ударили у главу“, рекао је Марти Пуиг.

„Ово није фер, 80 одсто грађана Каталоније жели да гласа, само то је важно. Без обзира на њихов одговор, 80 одсто њих то тражи и то им треба дати“. сматра Рахел Паричи.

Сви који су били дио ланца одлучивања о референдуму су ухапшени, каже Милан Колина, бивши репрезентативац Југославије у рукомету, па и његова супруга.

„Ми смо сви мислили да је фашизам готов, да не постоји, међутим он још стоји, још је у Еворпи и ово је очигледан доказ. Видјећемо како ће реаговати Брисел и Европа, шта ће рећи на ово“, истакао је Колина.

Проблем траје још од 18. вијека. Каталонци су у неколико наврата губили право на аутономију и језик. У складу с тим јачале су или слабиле идеје о самосталности. Неспорно је углавном увијек било да је Каталонија једна од најразвијенијих дијелова Шпаније. Управо та чињеница, према многима 2008. поново је пробудила идеју о независности, јер су Каталонци Мадрид кривили за економску кризу и раст незапослености. Разлог више лежи и у чињеници да Каталонија плаћа већи порез сиромашним регионима него што добија новца од централне владе. Упркос њиховим разлозима, и ова Влада, нови талас идеје о самосталности одлучила је по сваку цијену да заустави.

„Ово је грозна слика Шпаније. Срамота која ће остати заувијек дио нашег памћења, али која истовремено показује храброст и достојанство наших људи. Каталонци се из овога уздижу стрпљиво чекајући на оно што им полиција жели ускратити да постигну? Да гласају!“, нагласио је предсједник Каталоније Карлес Пуџдемон.

Њихов циљ Мадрид настоји саботирати на сваки начин. Уставни суд, одлуку о референдуму прогласио је неуставном. Одмах потом полиција је настојала да одузме комплетан материјал укључујући плакате и флајере. Сви софтвери који се користе у изборном процесу блокирани су, а наредба из Мадрида стигла је и Гуглу – уклонити сваку апликацију која има везе са каталонским референдумом. Уз све то, гумени меци на грађане којима је повријеђено њих више од 450, чини се као само једна од мјера коју Мадрид сматра легитимном.

„Полиција извршава своје задатке с великом одговорношћу и професионално. То је оно што треба да чине. Истина је да су морали да користе силу, али то је било само у ситуацијама када им је била угрожена физичка безбједност и ријеч је о само неколико ситуација“, изјавио је делегат у Влади Шпаније Енрик Мило.

А због чега је Каталонија толико важна Шпанији? Одговор је у чињеници да 19 одсто укупног БДП-а Шпаније долази из Каталоније. Та покрајина економски је снажнија од Порторика или Финске. 25 одсто укупног извоза Шпаније чини Каталонија. Свака пета регистрована компанија у Шпанији смјештена је у тој покрајини, а незапосленост је 13 одсто, четири процента нижа у односу на Шпанију. Уз то, међу Каталонцима влада став да остатак државе кочи њихов развој.

Чланак УСИЈАЊЕ: Највећа политичка криза у Шпанији доживјела врхунац се појављује прво на ИСКРА.

Сукоб полиције и грађана који покушавају да гласају у Барселони (Фото: РТС)

Шпанска полиција покушава да спречи гласање на референдуму о независности Каталоније. У Барселони хапшења и одвођења људи са биралишта. Најмање 91 особа повређена је у сукобима демонстраната и полиције, док се 337 људи јавило у болнице и здравствене центре, саопштила је каталонска влада. Хеликоптери надлећу град.

16.15 – Фудбалска утакмица Барселона – Лас Палмас ипак ће се одржати али без публике, након што је шпанска Ла Лига одбила да је одложи.

16.00 – Најмање 91 особа повређена је током сукоба са полицијом, док се 337 људи јавило у болнице, саопштила је каталонска влада. Шпанска полиција саопштава да су ухапшене три особе и затворена 79 гласачка места.

14.50 – Повређено 337 грађана у сукобима са полицијом, саопштио је портпарол регионалне каталонске владе Хорди Туруљ. Међутим, медицински извори нису се огласили.

14.05 – Најмање 11 полицајаца је повређено до 13 часова, саопштила је шпанска полиција.

13.00 – Шпанија позива Каталонију на прекид референдума, протести у Мадриду.

12.10 – Најмање 38 људи повређено у сукобима са полициојом, саопштила Каталонска служба за хитне ситуације.

11.30 – Шпанска полиција употребила гумене метке, преноси АП.

09.45 – Забележено више инцидената на референдуму о независности Каталоније. Специјалци на улицама, хеликоптери надлећу град, јавља специјални извештач РТС-а из Барселоне.

Упркос противљењу Мадрида у Каталонији се одржава референдум. Полиција је распоређена око бирачких места, а Барселону надлеће хеликоптер.

Како јавља специјални извештач РТС-а из једне школе у центру Барселоне, одакле се полиција повукла, гласање се сада одвија неометано.

Шпанска полиција употребила је гумене метке против демонстранте испред гласачког места у Барселони, а неколико људи је повређено, преноси АП.

Полицајци су испалили метке покушавајући да удаље демонстранте који су хтели да спрече да полицијска возила са заплењеним гласачким материјалом да се удаље од бирачког места.

Шпански лист Периодико такође јавља да је полиција употребила гумене метке против неколико људи на једној раскрсници у Барселони.

Министарство унутрашњих послова Шпаније позива грађане да сарађују у данашњим акцијама које се одвијају у Каталонији на основу судске одлуке о заплени изборног материјала на референдуму, преноси Ел Паис.

Шпанска национална полиција и Цивилна гарда затвориле су 79 гласачких места и ухапсиле три особе, од којих једног малолетника.

Најмање 91 особа повређена је у Каталонији током сукоба демонстраната и полиције, док се 337 људи јавило у болнице и здравствене центре, саопштила је каталонска влада.

Каталонски лидер Карлес Пуџдемон изјавио је да је шпанска национална полиција употребила „неоправдано насиље“ против људи у Барселони, који су желели да гласају на референдуму о независности, који је забранио Мадрид.

Градоначелница Барселоне Ада Колау позвала је шпанског премијера Маријана Рахоја да поднесе оставку и затражила од полиције да престане са употребом силе против гласача на референдуму, пише британски Гардијан.

„Полицијска акција против мирног становништва мора да престане. Данас то морамо да захтевамо и у Каталонији и у Шпанији“, навела је она.

Представник шпанске владе у Каталонији Енрик Мило осудио је став регионалне полиције која није интервенисала да би затворила гласачка места на референдуму о независности те покрајине, пренео је Франс прес.

„Каталонски полицајци су добили наређење да спрече илегални референдум и не дозволе отварање гласачких места, али то на жалост није случај“, рекао је Мило. Он је осудио и „огромну неодговорност“ каталонских лидера.

„Политичка линија је превладала професионалну линију и неодговорно довела у опасност престиж полиције. Полиција и Цивилна гарда су морале да делују“, изјавио је Мило.

Регионална каталонска власт тврди да је отворено три четвртине бирачких места на којима грађани могу да гласају на референдуму о независности.

Како је прецизирао портпарол регионалне каталонске владе Хорди Туруљ, отворено је 4.661 бирачко место, односно 73 одсто.

„Читав свет гледа како се одвија државно насиље“, рекао је Туруљ, преноси Ел Паис.

Шпанска полиција затворила је неколико биралишта и запленила изборни материјал на неким бирачким местима у складу са судском одлуком.

Међутим, уочи почетка гласања каталонска влада позвала је бираче да гласају на било ком бирачком месту које буде отворено.

Такође је потврдио да је ИТ систем на биралиштима константно блокиран а истовремено на појединим бирачким местима нема интернета.

Каталанска регионална влада објаваила је информацију да је креиран сајт уз помоћ блогерске платформе „Вордпрес“, на коме је грађанима омогућено да гласају на референдуму до поноћи, јавља шпански лист „Ел мундо“.

Званичник шпанске владе Енрик Миљо у Каталонији критиковао је регионалну каталонску полицију због тога што није затворила гласачка места да би спречила одржавање нелгалног референдума.

„Једини циљ данашње операције је да се овај илегални референдум не одржи и да шпански и каталонски народ настави да живи у миру и слободи као и претходних 40 година“, рекао је он и додао да је Мадрид натеран да учини оно што не желели.

Чланак КРИЗА У ШПАНИЈИ: Референдум у Каталонији – десетине повређених, гумени меци у Барселони се појављује прво на ИСКРА.

Каталонија – протести (Фото: РТРС/europapress.es)

Четири хиљаде полицајаца упућено је у Каталонију након што је шпански Уставни суд забранио референдум, а шпанска влада затворила више од половине школа, које су требало да послуже као сједишта за бирачка мјеста на референдуму.

Гласање ће бити одржано, поручују каталонске власти и позивају 5,3 милиона грађана с правом гласа да изађу на биралишта.

На први поглед у Барселони је све нормално, на улицама нема никаквих спољних знакова осим каталонских застава на балконима. Ипак, осјећа се неизвјесност и нека врста конфузије, пошто се још ништа не зна, каже Влада Станковић.
из Барселоне.

– У многим школама су родитељи неки и са дјецом то је заузимање позиције и терена како би се спријечила полиција да она заузме школе у којима треба да се гласа. Потпуна неизвјесност око свега и док се све то не расплете неће ништа моћи конкретније да се каже – истакао је новинар Мондо Депортива Влада Станковић.

Иако Мадрид намјерава да спријечи референдум по сваку цијену, на изјашњавању о независности моћи ће да се гласа на више од 2.300 гласачких мјеста. Забрана референдума и хапшења каталонских лидера додатно су појачали подршку грађана.

– Полиција долази да провјери колико људи има у школи и шта радимо. Али, ми им поручујемо да ћемо и вечерас остати овдје са породицама – изјавио је родитељ Давид Мартинез.

Хиљаде људи са шпанским заставама протестовало је у Мадриду, а шпанске власти оптужују Каталонију да покушава да спроведе посебан систем, који није у складу са циљевима и идеалима ЕУ.

– Оно што они раде није демократија. То је исмијавање и пародија демократије – рекао је шпански министар спољних послова Алфонсо Дастис.

– Очигледно је да сецесионисти желе да сломе нашу земљу – каже портпарол шпанске владе Иниго Мендез де Виго.

Аналитичари упозоравају да би у Каталонији могло доћи до економског колапса, ако глас ДА побиједи. Каталонија ће морати да штампа сопствену валуту, која ће бити 50 одсто јефтинија од евра, 16 одсто становника остаће без посла, а БДП ће бити смањен за 14,2 одсто.

– Неће бити отцјепљења. Ни под којим условима. Зашто? Зато што су сецесионисти мањина – сматра професор Аутономног универзитета у Барселони Феран Брунет.

Европски лидери, упркос политичким тензијама иза кулиса, избјегавају да заузму политички став око Каталоније. Брисел поручује да је референдум унутрашње питање Шпаније, али да то није добар пут и да евентуална независна Каталонија не би била аутоматски и чланица ЕУ.

Чланак ШПАНИЈА: Расте напетост уочи референдума о независности Каталоније! се појављује прво на ИСКРА.

Зграда парламента Курдистана (Фото: РТРС /s.yimg.com)

Одзив гласача на данашњем референдуму у Курдистану био је 78 одсто, а коначни резултати гласања очекују се у року од 72 сата, објавила је курдска телевизија. Како се наводи, пребројавање гласачких листића је већ започело.

Око 5,2 милиона бирача у Курдистану изјаснило се данас о предлогу да тај аутономни регион на сјеверу Ирака, као и друге курдске области, постану независна држава.

Влики број становника Курдистана изашао је на референдум чиме је игнорисао притисак Багдада, пријетње из Турске и Ирана, као и упозорења међународне заједнице да би гласање могло да изазове већи регионални конфликт.

Према очекивањима, гласање које су организовали курдски лидери, могло би да донесе велико „да“ за независност, али резултати референдума нису обавезујући.

Чланак РЕЗУЛТАТИ ЗА ТРИ ДАНА: Курдистан – велики одзив на референдум о самосталности се појављује прво на ИСКРА.

Масуд Барзани (Фото: РТРС/rferl.org)

Ирачки Курди спремни су да плате било коју цијену за своју слободу, изјавио је предсједник Регионалне Владе Курдистана Масуд Барзани.

Он је на митингу у Ербилу одбацио међународни притисак да откаже референдум о независности ирачког Курдистана, који је изазво забринутост Савјета безбједности УН због могућег дестабилизујућег утицаја референдума на Ирак.

Референдум у ирачком Курдистану планиран је за понедјељак, 25. септембар.

Чланак ИРАЧКИ КУРДИ О РЕФЕРЕНДУМУ: Спремни смо да платимо било коју цијену за слободу се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: AP Photo/ Radivoje Pavicic)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио да ће владајућа коалиција, уколико буде објављена одлука Народне скупштине Српске о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ, у парламенту суспендовати тај референдум.

Додик је истакао да ће то бити урађено имајући у виду тренутну констелацију односа у окружењу, међународне односе и разговоре са ЕУ, иако би за Српску било боље да има изгласану ту одлуку и да је објави када затреба.

„Контекст и околности су створене након расписивања тог референдума“, рекао је Додик и поручио да није ријеч ни о каквом губитку воље, већ одговорној политици.

Он је појаснио да би спровођењем ове одлуке Република Српска, без обзира на афирмацију права на референдум, од „раздражених представника међународне заједнице имала значајне проблеме“.

Додик је истакао да нису тачне оптужбе да власт овим игра неку „смутну игру“, већ да је ријеч о софистицираној, тешкој и стратешкој игри која подразумијева право на референдум.

„Референдум је нешто што овај народ мора да освоји као трајно власништво и да у будућности може да се изјасни о важном питању“, рекао је Додик и изразио увјерење да ће се грађани Српске једног дана изјашњавати на референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ јер је ријеч о нечему што је отето од суверенитета Српске и насилно пренесено на ниво БиХ.

Он је навео да и Каталонија, као много снажнија од Републике Српске, много времена проводи у борби за право на референдум и гласање о важним питањима, те да у том смислу треба схватити колико је тешка та борба у Српској.

„Одржали смо један референдум /о Дану Републике/ и показали да можемо, тачно знамо шта радимо. Веома предано пратимо шта раде у Каталонији, гдје је некада потпуно идентична ситуација“, рекао је Додик.

Додик је подсјетио да је све то почело 2010. године када је прича о референдуму у БиХ довела најзначајније европске представнике да би се разговарало о најважнијем проблему – правосуђу на нивоу БиХ.

Он је истакао да опозиција није ни гласала за одлуку о референдуму, а да сада они инсистирају на њеном објављивању, те да њима није у интересу право, већ дестабилизација, иако поштује њихово право да траже да одлука буде објављена.

Додик је поручио да ће Народна скупштина Српске радити редовно, те позвао на рад и оне „који мисле да треба да уносе неред“.

„Можете да имате своје политичке ставове, али не можете очекивати да мањина наметне већини било какав став“, рекао је Додик.

Коментаришући изјаве представника опозиције да ће бити судски оспорени акти усвојени на посљедњој сједници Народне скупштине, која је одржана у малој сали без присуства опозиције, Додик је рекао да могу да се обраћају Уставном суду Српске, али да су закони донесени и да онај ко губи има право да се љути.

Он је истакао да је кључно питање свих посљедњих догађаја у Народној скупштини Републике Српске то да је сједница одржана и да је усвојено осам закона и остали акти.

Додик је рекао да ће Народна скупштина наставити рад и да ће на наредној сједници бити све оно што се договори на Колегијуму, као и Консолидовани извјештај о извршењу буџета, али и извјештај ревизора.

„Што се тиче њихове приче о томе, сматрам да није добар ни за њих начин који су изабрали, али их охрабрујем да тако наставе“, рекао је Додик.

Одговарајући на питање како себе види за пет година на политичкој сцени, Додик је рекао да се види као предсједник, али не зна на којем нивоу, те да нема намјеру да престане да се бави политиком.

Чланак ДОДИК: Суспендоваћемо одлуку о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Спутњик/AFP 2017/ Elvis BARUKCIC)

Референдум о приступању Босне и Херцеговине НАТО-у дефинитивна је одлука Републике Српске како би се њени грађани изјаснили о тим интеграцијама у тренутку када буду дошле на дневни ред, каже у интервјуу за Спутњик председник Републике Српске Милорад Додик.

НАТО се превише умешао у унутрашња питања у БиХ и креира ствари тако да Босна буде формално проглашена за чланицу тог савеза без пристанка Републике Српске. Тиме се, према речима Милорада Додика, крши принцип добровољног приступања Алијанси. Таква политика, каже, одговара првенствено Бошњацима, а РС се тако доводи пред свршен чин.

„Не постоји ниједна одлука у РС о учлањењу у НАТО, не постоји ниједна одлука ниједног органа у БиХ о томе. Постоје одлуке које су везане за неке политике, рецимо за приступање МАП-у, што није укључивање у НАТО, него нека ранија фаза. Но, промениле су се околности. Пре 7-8 година, када се о томе у Босни интензивно причало и када је скоро постојао значајнији консензус о томе, па и ми у РС се, имајући у виду да је те 2006/7. то било бенигно питање, нисмо се ни супротстављали неким процедурама, као што је прича о НАТО-у. Међутим, сада је очигледно да Босна хоће, без воље РС, да се стрпа у НАТО, и у том погледу веома је важно да се зна воља народа“, каже Додик, одговарајући на питање шта жели да се постигне референдумом о приступању НАТО-у.

Када планирате да организујете референдум?

— Ми у РС имамо консензус о томе да се не може кретати ка НАТО-у. Видим да у последње време неки траже неке „излазе“. Мислим да је најадекватнији одговор да се тај намеравани, договорени и општеприхваћени референдум одржи што је пре могуће, и да народ у РС каже свој став. Ови у БиХ и НАТО-у рећи ће да то није став Босне. То нас не занима, нас занима наш став. Ако РС на референдуму каже да нема чланства у НАТО-у, онда нема више никаквих процедура око тога. И то је обавеза и онима из српског народа који можда мисле да треба да се иде тамо. Према томе, наш циљ је да чујемо вољу народа и обавежемо политичаре у РС да се понашају у складу са њом.

Зашто референдум баш у овом тренутку?

— Чашу је прелило уплитање суда, суда који не постоји по Уставу БиХ, суда који пресуђује без правног основа. Нема никаквог закона о имовини у БиХ, они су искористили Споразум о сукцесији да би доносили одлуке и отимали власништво над земљиштем и имовином РС. Томе се придружила и НАТО команда у Сарајеву, чиме је показала да није за правну државу за уважавање унутрашњих односа, него је за креирање односа какви њима одговарају. Томе су се придружили и ОХР и други, који покушавају да кажу да се одлуке суда морају спроводити без обзира на чињеницу да је међународна заједница наметнула тај суд и да у том погледу нема никакав унутрашњи легитимитет. Дакле, у питању није само НАТО, овде се доводи у питање читава БиХ. Мислим да је сада створен модел по коме, уместо као раније, да Високи представник отима надлежности РС, сада то у Уставном суду раде три судије странца и два Бошњака, који могу да прегласавањем српских и хрватских судија донесу било коју одлуку. А онда нама говоре да таква одлука мора да буде поштована. То ће довести до атрофије било каквих односа у БиХ која већ дуже време показује неспособност да функционише. Могу се сложити са онима који о БиХ све чешће говоре као пропалој или разваљеној држави.

Говорите о последњој одлуци Апелационог већа Уставног суда БиХ, према којој војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску РС треба да укњижи на име БиХ, односно Оружаних снага.

— Та је одлука неспроводива, и ми је нећемо спроводити. Ми нећемо довести до тога да РС на овај начин буде понижена. Озбиљан преседан је направљен око имовине, јер ово може да послужи као прича о томе да се сва имовина, не само војна, него и путеви, сви јавни објекти, шуме и остало књиже на нивоу БиХ. Када суд донесе такву одлуку, шта да ми урадимо? А у Уставу БиХ пише да Република БиХ, која је до тада имала такав статус, наставља да ради као БиХ са унутрашњом организацијом и правима предвиђеним овим Уставом. И тај устав игноришу. Позивају се на 1991. годину. То је невероватно, али морају да знају да ћемо реаговати у сваком случају.

Вратимо се референдуму. Како би он био спроведен? Која би била питања за грађане?

— Почела је пракса да НАТО једног дана, када устанемо ујутру, може само да саопшти да је БиХ примљена у његово чланство, а ми можемо да будемо затечени. Зато ћемо урадити неколико ствари. Једна од њих је да ћемо покушати да окупимо политичке факторе РС око консензуса да се спроведе референдум са питањем „Да ли сте за то да Босна, односно РС, буде чланица НАТО-а“ и можда и друго питање „Да ли сте за то да постоје Оружане снаге БиХ“. Мислим да немамо разлога да оклевамо, а размишљамо и да се вратимо на позицију референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, који смо спречени да спроведемо великом интервенцијом Запада. Овим путем, обраћам се земљама-чланицама Савета за имплементацију мира да зауставе ерозију и насиље које се овде спроводи у оквиру судова под патронатом међународне заједнице и НАТО-а.

Какву реакцију међународне заједнице очекујете на евентуалну одлуку о спровођењу референдума? Питам Вас то због поређења са њиховом реакцију на референдум од 1. марта 1992, када су два народа, бошњачки и хрватски, одлучила без учешћа српског народа о сецесији БиХ од Југославије. Међународна заједница је тада игнорисала вољу српског народа.

— Они признају све што је против Срба, наравно. Срби нису тада гласали, а они су референдум признали. Сада би рекли да референдум нема снагу. Има снагу за нас. Ми то радимо због себе. Хоћемо да на референдуму направимо општеполитичко јединство и да одбацимо НАТО као наш пут. То је дефинитивно оно што милимо да треба да урадимо. Шта они мисле о томе? Наравно да им неће бити драго. Тако су урадили и са Црном Гором, где су направили доста унутрашњих нестабилности. Ми желимо да јасно кажемо на нећемо да идемо путем НАТО-а у условима када је свет овако поларизован, када би то значило сврставање на једну страну, када би то значило подршку само једној политици и када би то значило губитак значајних пријатеља које нису чланице НАТО-а, као што је Русија и неке друге земље. Ми не желимо да то изгубимо. Примарно, не желимо да се разликујемо од Србије, и ако је Србија прогласила неутралност, онда ћемо и ми учинити све да РС остане у фокусу неутралности, мада ми морамо, имајући у виду настале околности, умешаност НАТО-а у политичке процесе овде, да се изборимо на начин на који Србија то није радила. Морамо да идемо са снагом која је најважнија, а то је снага народа.

Бакир Изетбеговић је рекао да је међународна заједница још пре десет година почела да напушта Бошњаке. Како то међународна заједница напушта Бошњаке и оставља их саме, како Изетбеговић каже, ако имамо у виду оно што се дешава у БиХ?

— То је фингирана прича. Они су је напустили оног тренутка када Турска долази у проблеме са Западом, мало се губи интерес. У практичном смислу, и сада су они који седе у Сарајеву спремни искључиво да подрже политику Бакира Изетбеговића и муслимана, не уважавајући никакве реалне односе. То је само прича Бакира Изетбеговића да поново придобије странце да му се правдају. Чињеница је да је Бакир Изетбеговић значајно политички пропао и да нема неке посебне снаге, и можда га странци заобилазе. Али знам да се у Сарајеву око неких других Бошњака, који рачунају да би могли да буду перспективни у будућности, плету разне интриге које треба да их доведу на власт и да буду послушни тој међународној заједници. Хипотетички говорећи, када би данас међународна заједница престала да навија за Бошњаке, превише је тога учинила у прошлости да би могла да амнестира или да глуми неутралност у том погледу. Бакиру Изетбеговићу увек фали више и зато прозива међународну заједницу.

Чланак ДОДИК ПРЕСЕКАО: Српска излази на референдум – да народ одбаци чланство у НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик | Фото: РТРС/AFP 2017/ ELVIS BARUKCIC

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је Срни да је одбијање оптужнице Тужилаштва БиХ против Синише Карана, Драгољуба Рељића, Горана Змијанца и Милана Петковића једино логично и правно исправно рјешење које говори да истраге због референдума о Дану Републике Српске није требало ни бити.

Додик је истакао да, без обзира на ову одлуку, нема повјерења у правосуђе БиХ јер је Тужилаштво БиХ политичко инструисано, а Суд није показивао способност да се одупре политичком утицају.

Он сматра да је веома јасно да значајан број тужилаца и судија у БиХ подлијеже екстремном дјеловању Обавјештајне агенције /ОБА/ која је постала обавјештајна агенција једне политичке партије, прије свега СДА.

„Данас сам имао увид у неке њихове анализе у вези са састанком у Мостару, у којима нас који смо тамо били наводе да радимо на подривању територијалног интегритета. А, само дан након тога СДА је закључио управо то“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, то значи да је то приватна агенција лидера СДА Бакира Изетбеговића и његовог Османа Мехмедагића Осмице и да је то нешто што је непријатељски усмјерено према српском националном идентитету, Републици Српској и свима који раде у име ње.

„Дјеловање Суда и Тужилаштва, судија и тужилаца је под значајним утицајем пријетњи ОБА-е и других нивоа који се баве питањем безбједности у БиХ“, оцијенио је Додик.

Он је истакао да не осјећа никакво посебно задовољство због одлуке, јер је све ово до сада било непотребно и фарса, те нема потребу да слави побједу над било каквом фарсом.

Додик је нагласио да су Суд и правосуђе фарса у БиХ.

„И површни увид било каквог правничког ауторитета у то што би требало да буду тужиоци, а нису, одмах би закључио да је Народна скупштина мјесто за извршење одлука Уставног суда и да четворица људи који су доскоро остали оптужени нису могли утицати на одлуке Народне скупштине“, оцијенио је предсједник Српске.

Он је рекао да се из овог случаја много научило, наводећи да је и сам добио санкције због те врсте приче.

„Осјећам потпуну сатисфакцију у том погледу. Морамо да наставимо да сређујемо наше законодавство, прије свега Закон о референдуму и да уредимо наш Закон о имунитету. Још је високи представник Педи Ешдаун, сматрајући да потпуно треба да девастира Републику Српску, укинуо закон о имунитету, који је касније враћен, али само за посланике“, појаснио је Додик.

Он сматра да га треба вратити у домен свих који су одговорни за поступање по одлукама државних органа на одређеном нивоу.

„Мислим да ћемо већ у септембру радити на томе да добијемо нови закон о имунитету“, додао је Додик.

Судија за претходно саслушање одбио је оптужницу Тужилаштва БиХ којом су Синиша Каран, Драгољуб Рељић, Горан Змијанац и Милан Петковић оптужени за неизвршење одлуке Уставног суда БиХ о привременој мјери којом се привремено обуставља примјена Одлуке о расписивању референдума о 9. јануару као Дану Републике Српске.

Из Суда БиХ саопштено је да је судија за претходно саслушање закључио да из доказа Тужилаштва није могуће извести закључак о постојању основане сумње да су оптужени починили кривично дјело које им се ставља на терет.

Чланак ДОДИК: Одбијање оптужнице једино исправно рјешење, све је било фарса се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик | Фото: РТРС/AFP 2017/ ELVIS BARUKCIC

Оптужница против чланова Комисије за референдум у Републици Српској само говори о апсурду који се зове Босна и Херцеговина – овако је предсједник Српске Милорад Додик за РТРС коментарисао посљедњи потез Тужилашта БиХ.

Додик је истакао да је Суд и Тужилашто измислила међународна заједница у сарадњи са Бошњацима како би се путем неуставних инсталација и противно Дејтону вршило правно и политичко насиље над Српском.

Подизање оптужнице Додик је назвао неподношљивим и за Републику Српску неприхватљивим, те је истакао да ће се у складу са одлуком Народне скупштине свим расположивим средствима стати у одбрану оштужених. Цијели интервју са предсједником Републике Српске погледајте у Печату одмах након Дневника.

– Та градација коју су они учинили је нелогична. Имате много људи који су у том учествовали и далеко више него што су оптужени они су нашли из њима знаних неправних вјероватно разлога да оптуже четири човјека, а да остале чланове Комисије наводно због имунитета ослободе. То говори да је наша грешка била што нису сви били чланови Парламента и онда не бисмо имали проблем – каже Додик.

Он је додао да се у БиХ дешавају апсурди, односно да неко мора бити оптужен, а није важно ко.

„Вјероватно су рачунали да би оптужница против мене премијерке Српске Жељке Цвијановић или било којег другог високопозиционираног функционера представљала много трвења и да је то немогуће завршити за годину дана да би моделирало политичке процесе и, вјероватно, се из тог разлога одустало, а остало је према ова четири човјека зато што нису чланови парламента и немају ту врсту ангажмана“, рекао је Додик.

Он је навео да су четири члана Комисије радила по захтјеву и у складу са одлуком Народне скупштине, чије одлуке имају обавезу да поштују.

„Народна скупштина је рекла да се иде на референдум, а не они“, рекао је Додик.

Он је закључио да је очигледно ријеч о монтираном политичком процесу.

Чланак ДОДИК: Оптужница за референдум о Дану Републике неприхватљива за Српску се појављује прво на ИСКРА.

Референдум у Републици Српској /Илустрација: РТРС

Тужилац Мирослав Д. Марковић, након спроведене истраге и прикупљених доказа, подигао је оптужницу против Синише Карана, рођеног 1962. године у Белом Манастиру, Драгољуба Ређића рођеног 1979. године у Тузли, Горана Змијаљца рођеног 1955. године у Српцу и Милана Петковића, рођеног 1984. године у Бања Луци.

Како се наводи у оптужници, они се терете да су својим дјеловањем и активностима, као предсједник и чланови Републичке комисије за провођење референдума, омогућиле реализацију активности које су противне одлуци Уставног суда БиХ у вези са спровођењем референдума у Републици Српској.

Терете се и да су, као предсједник и чланови Републичке комисије за провођење референдума о дану Републике Српске, као службене особе у институцијама ентитета, одбили извршити коначну и извршну одлуку Уставног суда БиХ, те да су починили низ радњи и активности на провођењу референдума о Дану Републике Српске. Тужилаштво сматра да су они својим радњама и поступцима, умјесто да поступе по обвезујућој Одлуци Уставног суда БиХ о привременој мјери и одмах прекину све активности везане за провођење референдума, наставили као Комисија радити на организацији и провођењу референдума, који је на територији РС и проведен 25.09.2016. године, те на тај начин судјеловали у неизвршењу одлуке Уставног суда БиХ.

Оптужени се терете да су починили казнено дјело- Неизвршење одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине, Дома за људска права или Еуропског суда за људска права, из чланка 239. КЗ БиХ.

У истом предмету, донесене су и Наредба о обустави истраге против Младена Иванића, Мирка Шаровића, Жељке Цвијановић и Милорада Додика за које не постоји довољно доказа да су наведени својим радњама починили извршење кривичног дјела, помагање или потицање у наведеном дјелу. Донесена је и наредба о обустављању истраге против Давора Шешића, Недељка Гламочака, Перице Бундала, Зденке Гојковић и Војислава Глигића, јер постоје околности које искључују кривично гоњење, будући да наведене особе, као посланици у Народној скупштини РС, имају имунитет од кривичног гоњења.

Чланак САРАЈЕВО: Подигнута оптужница против четири лица због референдума у Српској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће оног момента када Србима буде обезбијеђена стабилност у БиХ и афирмација права по Уставу и Дејтонском споразуму, он јавно рећи да нема потребе за референдумом, али до тада не жели да престане да мисли о томе.

Додик је истакао да ће Српска веома пажљиво размотрити питање референдума и да не жели да спекулише о томе.

„Нека нама неко пружи стабилност у БиХ, нека нам да афирмацију наших права по Уставу и Дејтонском споразуму, ја ћу изаћи јавно и рећи да нема потребе за референдумом. Али ако нам отимате наше надлежности, ако упорно покушавате да нас преварите, да нас ослабите и да нам не дозволите афирмацију развоја, шта ћемо ми у томе? Шта је нелогично у овоме што ја говорим“, упитао је Додик.

Он је нагласио да БиХ није земља муслимана, већ да они само контролишу већи дио Федерације БиХ, а да Република Српска контролише укупан државни и јавни живот на свом простору, има добру организацију своје власти, има вољу народа да постоји држава, ефективну владу, територију.

Додик је рекао да у некадашњој БиХ, која је била у саставу Југославије, није било ентитетске линије, а да данас она постоји.

„Једног дана, наравно, могуће је да она буде граница, зашто да не?“, нагласио је предсједник Српске.

Предсједник Српске је поновио да ниједном није разговарао са предсједником Русије Владимиром Путином о одвајању Републике Српске од БиХ.

„Да рашчистимо – ниједном тема разговора са Путином није била одвајање, то је све лаж. Немогуће је да један /амерички дипломата/ Хојт Ји уђе у Конгрес и говори неистине конгресменима на бази тога“, констатовао је Додик.

Према његовим ријечима, то је специјална лаж с циљем да поново прави монструма од Русије.

„Увијек је била прича: ви имате Устав, имате међународно право, и ми ћемо вас подржати у афирмацији ваших права по међународном праву. И у том погледу нико никад није рекао: ‘Господине Додик, кад ћете ви да организујете тај референдум, шта треба ми да помогнемо?’. То је само спекулација“, истакао је Додик.

Он је нагласио да је, с друге стране, Република Српска предмет сталних посматрања.

„С треће стране, мислим да смо већ озбиљно успјели, а то је да смо причом о референдуму свима ставили до знања да увијек имамо алтернативу и да нико не може да нам је забрани. И да ћемо ми одлучивати о томе кад ћемо и хоћемо ли, а пријетње /лидера СДА Бакира/ Изетбеговића или неког са стране нас не дотичу“, поручио је Додик.

Он је за „Спутњик“ рекао да жели да развије свијест да је то одлука Републике Српске.

„Ми морамо да донесемо ту одлуку свјесни нашег тренутка, свјесни наше историјске потребе. За то постоје неопходне претпоставке. Нико у БиХ не вјерује у БиХ, осим неколико добро плаћених странаца који покушавају да је одрже. На крају, сам свијет се промијенио. Прије три године нико није ни разговарао о томе“, навео је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, Хојт Ји, који је припадник старе администрације, рекао је у Конгресу САД једну ствар која никад није изречена до сада – да БиХ пријети да буде пропала држава.

„Ја не мислим да пријети, она је одавно пропала држава и крпе је само по систему ‘док мајстори не оду’, јер он има свој мандат амбасадора, сједи у Сарајеву, хода по Башчаршији, и кад прођу три године – шта га брига за послије. Сви они послије долазе и дијеле моје ставове“, рекао је Додик.

Говорећи о односима Српске и Србије, Додик је нагласио да су његови односи са новоименованим предсједником Србије Александром Вучићем добри и да жели још једном да му пожели сав успјех.

„Нама је важно да је Србија стабилна, јака, развијена и да имамо веома добре односе, какве сада имамо. Мислим да су наши специјални односи на које имамо право по Дејтонском споразуму добили једну нову димензију и нови садржај, и да он треба да се шири и развија“, закључио је Додик.

„Конзервираним држе проблеме на Балкану“

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да се на Балкану нико никад не може да закуне у потпуну стабилност, јер проблема има, али се то држи конзервирано.

„Овдје је основни проблем могући тероризам. Не треба заборавити да је из БиХ више од 500 људи учествовало у активностима ‘Исламске државе’, да се један број вратио, један погинуо, један још ратује“, рекао је Додик и додао да је та идеологизација на бази политичког ислама овдје апсолутно присутна и лебди у ваздуху.

Предсједник Српске рекао је за „Спутњик“ да њихове ћелије, које се налазе највише у Федерацији БиХ и тамо гдје је бошњачки народ, сада мирују јер знају да би се на те центре усмјериле безбједносне снаге цијелог региона уколико би нешто урадиле.

„Верујем да они овдје разумију да не смију да изазивају. И атрактивније им је да, по њиховој логици, дејствују негдје попут Лондона. Е сад, није то само скретање пажње. Раније, у бившој Југославији, прије свега у БиХ видјели смо улазак значајног броја светих ратника ислама још у периоду деведесетих година. У БиХ је убачено преко Хрватске 4.500 муџахедина. Одред Муџахедин је био под контролом и управом војске Алије Изетбеговића. И они су чинили стравичне злочине“, истакао је Додик.

Он је подсјетио да је прва слика одсјечене главе отишла управо са простора Озрена, гдје су муџахедини једном српском војнику одсјекли главу и то показали. „Тада се свијет није узнемиравао, сада кад њима сијеку главе – то је друга прича. У сваком случају, то је озбиљно зло које мислим да још не третирају на прави начин“, оцијенио је Додик.

Он сматра да на Западу минимизирају ово зло, чак и када се дешава код њих, покушавају да то што прије забораве и мисле да је у питању појединац, али је немогуће да се то деси на 10 мјеста у Европи и да је свуда то појединац.

„То је једна острашћена идеологија која покушава да се обрачуна са сваким ко је невјерник и да наметне радикални ислам, који је веома опасан за свијет. Америка под Трампом је кренула у погледу да је коначно потребно да се то разумије“, рекао је Додик.

Чланак ДОДИК: Питање референдума биће пажљиво размотрено се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На данашњи дан прије 11 година у Подгорици је одржан митинг Блока за заједничку државу, највећи икад организовани скуп у Црној Гори.

Трг Републике био је крцат, десетине хиљада грађна клицало је заједници Србије и Црне Горе, а стотине тробојки парало небо.

Скуп је одржан под мотом „Црна Гора није на продају“.

Блок за заједничку државу предводили су Социјалистичка народна партија тада на челу са Предрагом Булатовићем, Народна странка Предрага Поповића, Српска народна странка Андрије Мандића, Демократска српска странка Ранка Кадића, Покрет за очување СЦГ и неколико невладиних организација. У Блоку за заједничку државу било је и представника Бошњака предвођених Харуном Хаџићем.

Пет дана касније одржан је референдум, на којем је под више него сумњивим околностима, односно бројним крађама стечена државна самосталност.

Црногорску независност је, према званичним подацима, подржало 55,5 одсто изашлих на референдуму, док је за останак заједничке државе са Србијом било 44,5 одсто.

Блок за заједничку државу изнио је низ примједби на регуларност гласања, али је предсједник Републичке референдумске комисије Франтишек Липка, који је постављен на то мјесто испред ЕУ, дао зелено свијетло за регуларност избора.

Липка је касније постављен за амбасадора Словачке у Црној Гори, гдје је развио и сопствени бизнис.

Право гласа на референдуму ни било дозвољено хиљадама држављана Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији, док су, с друге стране, на биралишта масовно гласали представници суверенистичке опције из дијаспоре.

На референдуму је, по сопственом признању, гласао и косовски нарко-бос Насер Кељменди, иако није имао законско право за тако нешто. Он се чак похвалио и да је на референдум довео неколико аутобуса пуних његови сународника како би гласали за црногорску независност.

Иако се актуелна власт куне у референдум 21. маја 2006. године од јавности се крије да је уништен комплетан бирачки материјал са гласања са јасном намјером да се сакрију трагови непочинстава на биралиштима.

Чланак ПЕТ ДАНА КАСНИЈЕ ОДРЖАН ЈЕ РЕФЕРЕНДУМ: Годишњица највећег скупа у историји Црне Горе – митинга Блока за заједничку државу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио да ће референдум о отцјепљењу од БиХ бити одржан када буду створени услови.

„Да ли ће се то догодити 2018. или неке 2028. то уопште није важно са становишта националног и државног интереса. Потпуно сам увјерен да ће се то догодити. Водио ја тај процес или не, ја сам потпуно увјерен“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је оцијенио да је СНСД имао дугорочну визију када је говорио о томе да се то може урадити на тај начин. „Ми нисмо пропагирали да ћемо узети оружује, па ћемо нешто чинити“, додао је Додик.

Он је поновио да је БиХ хибрид који не функционише, те напоменуо да у посљедњих 20 година није било пројекта који је реализован у БиХ, а да је био у интересу Републике Српске.

„Свих ових година ми смо се борили за наше инфраструктурне и друге пројекте, радили на томе, од БиХ смо имали само опструкције и отимања надлежности. Ништа друго нисмо имали“, напоменуо је Додик.

Према његовим ријечима, упркос томе, Република Српска функционише и једина је самоодржива.

„Да нема странаца и да се измакне /амерички амбасадор Морин/ Кормакова и још неколико амбасадора – Британац и други, БиХ уопште не би постојала. Они више раде за БиХ него што представљају своје земље, одржавају то тамо што могу да одрже. То је питање данас овде свих нас, а не Република Српска“, рекао је Додик.

Он је указао да Српска има парламент, институције, Владу, фондове, предсједника и да може доносити сваку одлуку.

„Треба да се види да Република Српска функционише, да ради њен буџет и њени рачуни, треба видјети да у Српској постоје институције“, нагласио је Додик.

Чланак ДОДИК: Референдум ће бити одржан када буду створени услови се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Већина турских држављана, према прелиминарним резултатима, гласала је на уставном референдуму за радикално проширење овлашћења председника и претварање земље из парламентарне у председничку републику.

Према резултатима пребројавања гласова, за реформу је гласало више од 60 одсто Турака који су изашли на референдум, против је гласало око 35 одсто. Излазност је премашила 80 процената.

Референдум је иницирао актуелни председник Турске Реџеп Тајип Ердоган. Узимајући у обзир резултате гласања, он би могао да влада земљом до 2029. године. Године 2019. биће одржани редовни председнички избори. Мандат председника траје пет година, а једна особа има право да обавља ову функцију два узастопна мандата. Тренутни Ердоганов мандат биће анулиран због промене у законодавству.

У складу са реформама у Турској укида се место премијера. Председник има право да именује министре и скоро све судије Уставног суда, распусти парламент и уводи ванредно стање.

Чланак ТУРСКА: Ердоган победио на референдуму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Мирослав Карадаглић

Нову радну недјељу екипа Референдумског каравана започела је у Берлину на састанку са посланицима Бундестага Александром Нојем (Алеxандер Неу) и Инге Хегер (Инге Хöгер), члановима њемачке љевице, партије Дие Линке. Екипа Каравана упознала је њемачке посланике са својом идејом, политичком ситуацијом у Црној Гори, проблемима пробијања медијске блокаде по питању НАТО-а и борбе за референдум о овом питању.

Ипак, како је казао Марко Милачић, борба коју води тим Каравана није само борба за референдум.

– Ово је не само борба за референдум у Црној Гори, ово је много шире питање, то је борба за достојанство Европе, то је наша заједничка битка за одбрану уздрмане демократије. Влада која подржи нашу владу по питању НАТО интеграцијâ, њемачка или било која друга, директно подржава мафијашки режим. Овакав метод ширења НАТО-а суштински премјешта овај процес из сфере правно-политичког у процес злоупотребе институција и правно-политичке агресије на Црну Гору.

Фото: Мирослав Карадаглић

Милачић је такође поменуо случај бивше њемачке амбасадорке у Црној Гори, Гудрун Штајнакер, која вољом црногорског режима не може постати почасни грађанин Улциња, града у којем је својим утицајем спријечила коруптивне послове породице бившег премијера.
Посланик Ној оградио се од ратификације протокола приступања Црне Горе у НАТО:

– Иако је Њемачка ратификовала протокол о приступању Црне Горе у НАТО, Дие Линке ту ратификацију не подржава. Стварно се дивим вашем отпору НАТО-у и политичкој ситуацији у Црној Гори. Волио бих да у свим земљама бивше Југославије видим овакву врсту ангажмана против НАТО-а. Зато се надам да ће ваш пут у Скопље, Београд, Бањалуку, Загреб и Љубљану промијенити неке ствари.
Посланица Хегер подсјетила је да су посланици странке Дие Линке били у Подгорици 2016. године, када су упознали ове младе људе, пуне ентузијазма, који се боре против уласка своје земље у НАТО.

– Иако ваша влада жели да буде дио НАТО-а, ви представљате већину грађана који то не желе. Проблем са организацијом НАТО је велики, али морате ићи даље и борити се да би дошли до резултатâ. Надам се да ћете се повезати са што више организација које су против НАТО-а и да ћемо се видјети поново, на самиту НАТО-а у мају, поводом протеста који је планиран за ту прилику у Бриселу.

Према њиховим ријечима. Дие Линке се оштро противи насилном увлачењу европских земаља у НАТО. У тај проблем треба укључити што више анти-НАТО организација.

– Добро је и важно што тим Референдумског каравана не чине професионални политичари, већ млади људи, пријатељи и истомишљеници, уједињени око исте идеје.

Караван је пут наставио ка Бриселу.

Чланак МИЛАЧИЋ: Референдум о НАТО у Црној Гори – питање достојанства Европе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је обавијештен да ће за десетак дана Тужилаштво БиХ подићи оптужницу против њега, предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића и још неких српских представника због референдума о Дану Републике Српске.

– Биће подигнута оптужница зато што смо били на референдуму. Замислите, јединствен примјер да због организације референдума идете у кривични поступак – рекао је Додик на конференцији за новинаре у Београду након састанка са предсједником Србије Томиславом Николићем, премијером Србије Александром Вучићем и предсједавајућим Предсједништва БиХ Младеном Иванићем.

Он је навео да то говори о Сарајеву које је изгубило стрпљење и покушава да на разне начине доведе нешто до краја, али до краја може да доведе само БиХ.

Додик је рекао да би могао данима да прича о БиХ које нема, да ли она постоји и да ли је икада постојала.

Коментаришући однос Бошњака према Србима и Хрватима, он је рекао да је ријеч о једном разузданом национализму Бошњака-муслимана у БиХ који имају готово идентичан однос и према Србима и према Хрватима.

– Ријеч је о томе да желе да се наметну као једини и јединствени и да је БиХ само њихова, али БиХ није само њихова. Њима припада само пет кантона. Република Српска им не припада, а пет кантона припада Хрватима – подсјетио је Додик.

Он је навео да БиХ не може да буде онаква какву Бошњаци хоће и додао да БиХ, оваква како је замишљена, очигледно не функционише.

Предсједник Српске је оцијенио да ће, након покретања ревизије пресуде по тужби против Србије за геноцид, коначно многи схватити, посебно неки београдски кругови, да БиХ није Бакир Изетбеговић и Бошњаци и да БиХ представљају институције у којима се налазе и Срби и Хрвати.

Он је истакао да само заједнички став свих представља БиХ, а нечији појединачни став и ово што сада ради Изетбеговић је став пет кантона и ништа више.

– О БиХ хоћемо да разговарамо и разговараћемо све док будемо питани, а ако не будемо, од БиХ нема ништа – рекао је Додик.

Предсједник Српске наводи да он није поборник БиХ, која је за њега немогућа и неуспјешна земља у коју су Срби назор угурани због неких сујетних странаца и у којој треба да се фингира нека сарадња и јединство.

Додик је запитао каква је то сарадња када неко може себи да узме за право да представља све пред међународним организацијама као што је Међународни суд правде, те оцијенио да од такве БиХ нема ништа.

Он је рекао да мир и стабилност треба сачувати и да се у томе слаже са Николићем, Вучићем и Иванићем.

– Ми нисмо авантуристи и нећемо направити ниједну авантуру, али нећемо ни дозволити да неко у име нас говори и да нас представља. Ми хоћемо да се чује наш глас и да се видимо онолико колико нам је дао Дејтон и устав БиХ, ни мање ни више од тога – рекао је Додик.

Он каже да је ово прилика да се рашчисти ситуација и са три судије странца у Уставном суду, који углавном доноси негативне одлуке према Републици Српској, као и да се рашчисти насиље високог представника, које је деценијама промовисано у БиХ, а сада је то пребачено у Уставни суд.

– Зашто да ми вјерујемо у суд и тужилаштво који суде само Србима, раније по основу ратних злочина, а сада за референдум – рекао је Додик.

Чланак ДОДИК: Оптужница због референдума за десетак дана? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

У току синошње прославе Српске Нове године у центру Подгорице, у организацији Демократског фронта, присутнима је прочитан Проглас овог политичког савеза, којим се истиче да ће ДФ, уколико актуелни режим покуша да одлуку о учлањењу наше државе у НАТО донесе без консултације с грађанима, организовати народни референдум на коме ће се грађани Црне Горе непосредно изјаснити о овом питању.

Проглас преносимо у цјелости:

Полазећи од Уставом зајамчених права и слобода грађанина и човјека,

Слиједећи општенародну потребу за плебисцитарним изјашњењем грађана око најважнијих државних питања,

Уважавајући чињеницу да је Црна Гора држава свих њених грађана који имају право да одлучују о њеној будућности,

Поштујући демократска начела, принципе и већинско расположење грађана Црне Горе,

Остајући привржени мисији помирења Црне Горе,

Демократски фронт исказује спремност, да уколико актуелни режим покуша да одлуку о учлањењу наше државе у НАТО донесе без консултације с грађанима, организује народни референдум на коме ће се грађани Црне Горе непосредно изјаснити о овом питању.

Позивамо црногорски режим да испоштује народну вољу за организовањем референдума и тако допринесе превазилажењу разлика које угрожавају стабилност и просперитет наше државе.

Свака друга одлука неутемељена у народној вољи неће и не може бити призната од већинске слободне Црне Горе.

Народна воља побиједити мора!

Слобода или ништа!

Нека живи права Црна Гора!

Мандић: Расписаћемо народни референдум независно од власти

Лидер НСД-а и члан Предсједнштва ДФ-а, Андрија Мандић, казао је да Фронт исказује потпуну спремност да организује референдум, незавизно од тога да ли ће власт на преваран начин покушати ту одлуку да донесе у Скупштини Црне Горе.

Чланак МАНДИЋ: Расписаћемо народни референдум о НАТО-у се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Уочи прославе Дана Републике Српске председник РС Милорад Додик у интервјуу за РТС каже да је Босна и Херцеговина земља која нема шансе да успе и да је решење у мирном разлазу.

О прослави, могућим последицама и даљим корацима Републике Српске за Дневник говори њен председник Милорад Додик.

Господине Додик, имаћемо сутра температурни минус на бањалучким улицама. Да ли ће свечани дефиле бити у минусу за Трећи пешадијски (Република Српска) пук? 

Додик: На Тргу ће се окупити сви учесници смотре где ће бити Трећи пешадијски (Република Српска) пук. Они ће бити постројени. То ће бити задњи пут. Идуће године ћемо ми организовати једну ветеранску јединицу, јер на то имамо право. Обући ћемо их у традиционалне униформе војске Републике Српске, и они ће бити ти који ће надоместити. Нема никога ко може нама да спречи да обележавамо нашу традицију. Према томе сад видимо да је то била подвала када су нам рекли да ће српска компонента у оружаним снагама Босне и Херцеговине бити та која ће баштинити традицију.

Већ се поставило питање да ли ће учешћем у обележавању Дана РС припадници Трећег пешадијског пука сносити одговорност?

Додик: То је и најважнија тема овог обележавања. Ја позивам све припаднике Срба да изађу и да будемо заједно. Нама је важно да се окупе све политичке снаге и све институције Срба овде и у Републици Српској и у заједничким институцијама.

Рекли сте да су референдум и локални избори стабилизовали Српску у политичком смислу. Међутим ови догађаји о којима говоримо показују да тензије на линији Сарајево – Бањалука још постоје. Где видите решење?

Додик: У разлазу. Мирном разлазу. Ова Босна је земља која нема шансе да успе. Мислим, то само ови идеалисти који долазе са стране и покушавају да направе неки концепт од државе. По чему Босна и Херцеговина мора да буде? Зашто? У чему је проблем? Зашто то мора да буде? Заснива се искључиво на идеализму муслимана у Босни и Херцеговини који као, наводно, хоће неку своју велику државу. Па, немају шансе. Идеализам се односи на то да они нама не могу да спрече овде у Бањалуци ништа што ми желимо да обележавамо. Ево деветог јануара. По чему је то Босна и Херцеговина, као њихова држава, муслиманска, овде присутна у Бањалуци. Ни по чему. Према томе зашто би се робовало Босни и Херцеговини? Босна и Херцеговина ако има памети, а ја покушавам да то буде доминантан наш процес, то је да се мирно разиђе на ентитетским линијама. Поставимо линије државне и на тај начин решимо, а онда да се усмеримо на сарадњу.

Говорите ли о новом референдуму?

Додик: Па, ако се то договоримо са осталима да се мирно разиђемо. Па, наравно може увек, референдум је добра ствар.

Многи су уплашени да ћете сутра најавити нови референдум, а прича се да су вам Американци забранили да говорите, да помињете реч референдум. Је ли то тачно?

Додик: Ја никога не плашим. Ја само можда изгледам корполентно, али у суштини никоме никада у животу никакву физичку бол нисам нанео, осим кад сам играо баскет па можда сам некога, у тој борби, можда је неки ударац био. А иначе овиме не желим никога да плашим. Ја се борим за наша права. Мени то није ништа спорно.

Хоћете ли да тражите референдум?

Додик: Сасвим је легитимно…Мислим, сутра не. Али ових дана, ми размишљамо, наравно у овој години. Ми желимо сваке године да одржимо један референдум који ће нас приближити јачању наших институционалних и државних права.

Да ли и онај о осамостаљењу Републике Српске од БиХ?

Додик: Није тај на дневном реду ове године, сигурно. Ако догађаји нас не убрзају.

Уочи референдума званични Београд је рекао да не подржава, али да неће утицати на одлуке политичких представника Срба када је реч о изласку грађана и изјашњавању о Дану Републике Српске. Сутра ће гост бити председник Србије. Да ли то тумачите као додатну подршку?

Додик: Веома се радујемо доласку господина Николића, председника Србије. Прошли пут је био председник Владе Србије. Сви знају да по протоколу, државе Србије да се председник и премијер чак и у Србији не појављују тако често заједно на истим местима. И овде је направљена галама зашто сад нема премијера, а ето долази председник. Па, зато што је премијер био прошле године, а председник је ове године. Идуће године ћемо видети ко ће доћи.

Други пут председник Николић није добродошао, то јест тако кажу у Сарајеву. Кажу да није моменат за његову посету. Па, када ће бити моменат? И када ће бити простора за побољшање односа двеју земаља?

Додик: Бакир Изетбеговић говори у име муслимана Босне и Херцеговине. Он не говори у име Босне и Херцеговине. Да би говорио у име Босне и Херцеговине мора постојати став Председништва Босне и Херцеговине који не постоји. Према томе, он је то говорио као представник политичке партије чији је он председник. Он има свој став. То је сасвим легитимно да мисли шта хоће. Али исто тако овде се ради о важним државним односима.

Чланак ДОДИК: Можемо мирно да се разиђемо ако се договоримо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да ће Република Српска јачати свој статус и да за њу долазе још боље године.

Додик је нагласио да је Српска добро мјесто за живот, што је показала свих ових година, те да је стереотип који је направљен о њој био лаж.

„Општим нападом на Републику Српску она није згађена овом народу, нити су је успјели укинути“, рекао је Додик у Источном Сарајеву.

Он је, поводом новогодишњих празника, свима пожелио здравље и срећу.

„Оно што желим својој породици желим сваком човјеку у Републици Српској, али и широм свијета, без обзира на вјеру и нацију“, поручио је Додик.

РЕФЕРЕНДУМ ЋЕ СЕ ОДВИЈАТИ У КОНТИНУИТЕТУ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да ће се референдум одвијати у континуитету и да ће се радити на базичним стварима за Српску.

„Средићемо наше највише нормативне акте, такви нормативни акти ће се појавити пред народом и то ће бити народна одлука“, рекао је Додик новинарима у Источном Сарајеву, појашњавајући своју јучерашњу изјаву да ће Српска сљедеће године изаћи на један веома важан референдум за њену будућност.

Додик је јуче рекао да ће о томе касније упознати јавност, али да ће претходно покушати да окупи све српске политичке снаге јер сматра да нико у Српској нема право да буде изван одлучивања о важним питањима.

Одговарајући на питање да ли има повратну информацију из америчке Амбасаде у Сарајеву у вези са редовном визом како би отпутовао у САД, Додик је рекао да му је јутрос речено да је поступак још у току.

„Да ли је у току дана нешто ријешено – не знам, али очекујем да се то деси. Када виза стигне отпутоваћу у САД, јер сам позван на важна мјеста“, нагласио је Додик.

ПОДИЗАЊЕ ОПТУЖНИЦА НАКОН ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ – НАСТАВАК ФАРСЕ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да подизање оптужница Тужилаштва БиХ против Бошњака за злочине над Србима у Сарајеву након двије деценије представља наставак фарсе, наводећи да правосудне институције БиХ настоје да оправдају Бошњаке оптужене за ратне злочине.

Додик је рекао да је након двије деценије од завршетка рата у БиХ нестало људи, доказа и много чега другог, те да се покушава спровести слична фарса као што је случај са ратним командантом такозване Армије БиХ у Сребреници Насером Орићем.

„Те институције су ту да оправдају злочинце Бошњаке-муслимане, а Србе су већ ранијих година стрпали иза решетака. Сада покушавају да трагају и по неким засеоцима, а свако ко је био у Војсци Републике Српске предмет је разних истрага“, рекао је Додик новинарима у Источном Сарајеву.

Додик је нагласио да народ Републике Српске уопште нема повјерења у правосудне институције БиХ.

Тужилаштво БиХ недавно је почело да подиже оптужнице за злочине над Србима у Сарајеву, а међу осимњиченима су и Драган Викић ратни командант Специјалне полиције.

Чланак ДОДИК: За Српску долазе боље године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ /Dado Ruvic

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће наставити да организује референдуме упркос пријетњама високог представника у БиХ Валентина Инцка да ће у том случају затражити војну интервенцију западних војних сила.

Додик је у интервјуу за Информер истакао да Валентин Инцко ни случајно не говори у име цијеле међународне заједнице и да су све његове изјаве посљедица жеље да сачува своју позицију и мјесечну плату од чак 50.000 КМ.

„Нормално је да Република Српска и убудуће организује референдуме и о томе се неће пита Валентин Инцко. Додик је рекао да Инцко не говори у име цијеле међународне заједнице, нити представља војну силу Запада. Што би рекао наш народ, он пријети празном пушком“, рекао је Додик.

Додик је рекао да је Инцкова позиција јасна. „Његова плата од 25.000 евра директно зависи само од добрих односа са муслиманима у Сарајеву. Зато се и обрушава на Српску, јер је то јако пријемчиво за Сарајево. Истина је, међутим, да је Инцко потпуно периферни политички фактор који је ту само да би лутао“, нагласио је Додик.

Инцко и Бакир Изетбеговић су заједничка прича – Желе да униште Српску, додао је Додик.

Инцкова мржња извире из сваке његове ријечи. Покушава да страшним лажима сачува позицију и придобије симпатије Сарајева. Инцко, као и сви други високи представници, јесу крупни међународни криминалци који су кршили и крше међународно право напакованим системом који важи само за Српску. Умјесто да тумачи Дејтон, што му је посао, он га злоупотребљава. Упркос томе, ми идемо својим путем и он је јачање институционалне снаге Републике Српске“, рекао је предсједник Српске.

„Сецесија овдје није на дневном реду, већ кршење Дејтона. Сви високи представници су масовно у својим мандатима кршили тај мировни споразум. Они су дужни да извјештај подносе Србији, Српској, БиХ и Хрватској, али је онда вјештачки створена прича да се извјештаји подносе Савјету безбједности. А суштина је да се све свело на то да Инцко служи муслиманској политици“, рекао је Додик.

На питање да ли се плаши санкција које најављује Инцко, Додик је рекао да се не плаши и да је ријеч о хипотетичким причама.

Чланак ДОДИК: Биће још референдума у РС, не занимају ме Инцкове пријетње војном интервенцијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Уколико у врху српске власти има још имало државног и националног достојанства, на дан председничких избора мора да буде одржан и референдум са питањем желе ли грађани уопште (и, ако желе, да ли то желе и по цену одрицања од Косова и увођења санкција Русији) да Србија постане чланица Европске уније, изјавио је кандидат за председника Републике Милан Стаматовић, поводом чињенице да нам је јуче, чак и поводом бенигног „поглавља 26“, Хрватска спустила „бриселску рампу“.

„Доста је више лажи које су нам сервирали садашњи и бивши режим, о томе да је „Србија изабрала пут у ЕУ који нема алтернативу. Нико никада није питао грађане да ли им је важнија ЕУ која се цепа по шавовима од светог Косова и Метохије, да ли су им ближи „пријатељи“ они који су осиромашеним уранијумом бомбардовали нашу децу од братске Русије која је увек била уз српски народ „, рекао је Стаматовић, истичући да ову иницијативу јавно обзнањује управо на дан када су српски устаници, пре тачно 210 година, ослободили београдску варош од Турака, али и на дан Светог Андреја Првозваног, првог Христовог апостола који је био и апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и царског дома мученика Романових, али и слава краљевске породице Карађорђевића.

Чланак СТАМАТОВИЋ: Референдум о уласку у ЕУ на дан председничких избора! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Италијански премијер Матео Ренци најавио је да ће данас поподне предати оставку председнику Италије Серђу Матарели, након пораза на недељном референдуму о уставним променама које је предложио.

АП преноси да ће се Ренци данас састати са члановима свог кабинета и после тога, након две и по године владавине, предати оставку председнику Италије.

Ренци је на конференцији за новинаре у Риму рекао да преузима пуну одговорност за убедљив пораз на референдуму.

Он се јавности обратио након што су објављени прелиминарни незванични резултати, према којима је против уставних реформи гласало између 57 и 61 одсто гласача, док је за било између 39 и 43 одсто.

Чланак ПРОПАО РЕФЕРЕНДУМ: Ренци данас поподне предаје оставку председнику Италије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Уставни суд БиХ није надлежан да оспорава или укида резултат референдума у Српској, рекао је предсједник Милорад Додик, у интервјуу за РТРС.

Оваквим понашањем, каже, Суд ради само на разградњи Босне и Херцеговине. Грађани, каже, не треба да брину, јер припреме за обиљежавање Дана Републике увелико трају и никаква одлука Уставног суда на то неће утицати.

Умјесто једног странца на челу ОХР-а, каже предсједник, притисак на Српску сада врши троје странаца из Уставног суда БиХ, заједно са бошњачким судијама.

Да би се Српска одбранила од све чешћих напада које бошњачка политика проводи преко Уставног суда, потребно је, каже Милорад Додик, јединство странака из Српске.

„Позивам људе који су у заједничким институцијама да се окупимо и да кажемо, нема усвајања буџета, нема усвајања годишњих докумената, нема ничега док се ово не стави. Ако хоћете можемо то урадити за 2 дана, за мјесец дана, 5 мјуесеци, ми ћемо чекати. То је једини начин да се то уради“, изјавио је Додик.

Грађани могу да буду мирни, каже предсједник, јер се одлука суда да укине резултат референдума неће реализовати.

„Ту одлуку Уставног суда схватите као спрдњу и ништа друго и ништа друго, немате шта друго, јер она нема никакву снагу нити има ко да је проведе, нити они имају силу да то ураде, а унапријед говорим амбасадорима који ми дођу да кажу да то проведем, да не долазе“, каже Додик.

Шта год да уради Уставни суд, каже предсједник, неће се одразити на обиљежавање Дана Републике. Већ је формиран одбор за прославу 9. јануара.

„Ово ништа не значи. Не значи зато што немају ни механизам ништа да учине. Ми већ озбиљно се припремамо да прослављамо 9. јануар. Позивам све људе у РС да се окупимо око 9. јануара“, напомиње предсједник Српске.

У наредна два мјесеца, сматра Додик, треба ријешити проблем незаконитог рада Уставног суда. А опозицији поручује – вријеме у коме живимо неће бити никакво оправдање за недјеловање.

Чланак ДОДИК: Уставни суд БиХ није надлежан да оспорава или укида резултат референдума се појављује прво на ИСКРА.

Чланак ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: „Република Српска трн у оку Хрватској!“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Уставни суд Босне и Херцеговине поништио је резултате референдума о Дану Републике одржаног 25. семптембра, зато што је, како се наводи, референдум спроведен на основу одлуке за коју је Уставни суд БиХ утврдио да није у сагласности са Уставом БиХ.

Предсједник Републике Милорад Додик рекао је за Глас Српске да је и прије одлучивања и засједања Уставног суда БиХ у коjeм сједе високи функионери СДА било познато какву ће одлуку да донесу. Додик је поручио да је ово директан удар на демократско право једног народа.

Уставни суд БиХ поново је удовољио захтјеву бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића. Разматрајући његову апелацију Уставни суд БиХ је утврдио да одлука о расписивању референдума о Дану Републике није у складу са Уставом БиХ.

„Уставни суд је поништио резултате референдума одржаног 25. септембра 2016. године зато што је референдум спроведен на темељу Одлуке о расписивању републичког референдума од 15. јула 2016. за коју је Уставни суд утврдио да није у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине“, саопштено је из ове правосудне институције.

Предсједник Српске Милорад Додик поручио је да се оваква одлука могла очекивати од Уставног суда у којем поред странаца сједе и чланови СДА.

„Ништа другачије од овакве срамне одлуке Уставног суда БиХ у којем сједе високи функционери СДА и нисмо могли очекивати. То је директан удар на демократско право једног народа и демократију за коју се залаже и коју спроводи Република Српска“, рекао је Додик.

Предсједник Комисије за спровођење рефередума о Дану Републике Синиша Каран поручио је да је Уставни суд БиХ посљедњом одлуком превазишао себе у нелегитимним одлукама.

„Поставља се питање шта ће бити даље – да ли ће хтјети поништини и изборну вољу грађана“, упитао је Каран.

Каран је поручио је да ће институције Републике Српске наћи адекватан одговор и начин да испоштују вољу грађана исказану на референдуму 25. септембра и да ће сљедеће године 9. јануара прославити као и до сада, као Дан Републике Српске.

Он је оцијенио да се Уставни суд БиХ понаша као посебна, четврта, надржавна власт у БиХ, која никоме не одговара, већ само себи. Уставни суд, нагласио је он, својим понашањем показује нелегитимитет у доношењу одлука.

„Стално смо оспоравали чињеницу да најважније одлуке у држави, прије свега уставног карактера, доносе три странца и да се најважније одлуке уставног карактера доносе прегласавањем једног или два народа“, рекао Каран.

Поред Уставног суда БиХ референдумом о Дану Републике бавило се и Тужилаштво БиХ. До сада су саслушали готово све чланове Комисије за спровођење референдума и Дану Републике.

Чланак ДОДИК: Очекивана срамна одлука Уставног суда БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, AFP 2016/ Tobias Schwartz

Значајан део становника земаља Европске уније залаже се за спровођење референдума око изласка из ње, показали су резултати анкете Sputnik.Мишљења.

Како се наводи, преко половине испитаника у Италији (53 одсто) подржава ту иницијативу, затим следе Француска (47 одсто), Немачка (43 одсто), Шпанија (39 одсто) и Пољска (38 одсто).

Истовремено, на питање: „Да ли желите референдум о изласку из ЕУ по узору на британски модел?“, 62 одсто Пољака, 61 проценат Шпанаца, 57 одсто Немаца, 53 процента Француза и 47 одсто Италијана је одговорило негативно. Индикативно је да је у поређењу са јулом 2016. године број присталица референдума порастао у Шпанији са 34 на 39 одсто, у Италији са 46 на 53 процента, док је тај број у Пољској са 33 порастао на 38. Анкету је спровела француска компанија „Ифоп“ у периоду од 22. до 26. октобра 2016. године. Укупно је испитано 5.019 грађана Француске, Немачке, Шпаније, Италије и Пољске.

Чланак ЕПИДЕМИЈА РЕФЕРЕНДУМА: Све више евроскептика у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.