Фото: РТРС

Удружење учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије позвало је хрватске ветеране на пријатељски састанак који би био одржан у Новом Саду.

Како наводе, са тог састанка би упутили снажну поруку да на овим просторима рата више никада не буде.

Секретар Савеза ратних ветерана Србије Жељко Вукелић за загребачки “Вечерњи лист“ каже да су чланови тог удружења мишљења да највећи кредибилитет у рјешавању спорних питања имају управо ратни ветерани, прије него политичари.

„Мислимо да заједно треба послати поруку јавности да они који су до јуче ратовали могу данас сјести за сто и уз уважавање и поштовање разговарати и упутити поруку мира и помирења народима и политичарима, а све због заједничког суживота будућих нараштаја“, Вукелић.

Овој иницијативи претходио је, подсјећа, јавни апел шефова кровних удружења ветерана Јосипа Клема и Дражимира Јукића који су затражили састанак с премијером Александром Вучићем и осталим заинтересованим странама, у чему су се ветерани тог удружења препознали.

„Стекли смо утисак да с хрватске стране постоји интерес да се коначно успостави квалитетан дијалог и да се почну рјешавати питања несталих с обје стране, као и остала спорна питања“, каже Вукелић, иначе бивши диверзант, данас пензионисани потпоручник војске РСК и ратни војни инвалид, који је ратовао у Хрватској.

Вукелић сматра да обје стране треба да се договоре.

“Сматрамо да ратни злочинци с обје стране треба да одговарају, али и да су учесници рата већином прије, током и након рата били часни и поштени људи. Доста нам је ратова. Вјерујемо да су мир и суживот могући“, поручио је Вукелић.

Осим тога, “Вечерњи“ га је питао и јесу ли српски ветерани јединствени око мировне иницијативе према Хрватима.

„Наравно, то није једноставно постићи јер постоје многи који су претрпјели личне губитке, многе су ране свјеже с обје стране, али мислим да већина вјерује да је дошло вријеме да кренемо даље. Сигурно је да се ни с хрватским ветеранима нећемо у свему сложити, али ако су људи разумни, никада није прерано да пошаљемо снажну поруку и да на овим просторима више никада не буде ратова“, каже Вукелић.

Чланак НОВИ САД: Српски ветерани зову хрватске на пријатељски разговор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Премијер Србије Александар Вучић почеће да прима грађане 8. јула, у термину од 5.30 до 8.30 часова, саопштено је из Вучићевог кабинета.

У саопштењу објављеном на сајту Владе наводи се да грађани који желе да разговарају са премијером Србије могу да се пријаве на број телефона 011/36-10-736.

Грађани се могу пријавити и слањем пријаве на електронску адресу разговорсапремијером@гов.рс, слањем писане представке на адресу Влада Србије,
Немањина 11, 11000 Београд, са назнаком „Разговор са премијером“ или могу доћи лично испред сједишта Владе Србије у Немањиној 11.

Чланак У ПОЛА ШЕСТ УЈУТРУ: Вучић од 8. јула почиње да прима грађане на разговор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Председник Русије Владимир Путин позвао је данас Кијев и Донбас да наставе разговоре и нагласио да будућност Украјине зависи од напора свих њених грађана да превазиђу разлике.

Амандмани на украјински Устав који ће гарантовати већу аутономију на југоистоку земље (Донбас) морају бити проглашени након разговора са самопрокламованим Доњецком и Луганском Народном Републиком, нагласио је Путин у петак.

„Желим да нагласим да су амандмани на Устав Украјине предвиђени Минским споразумима, али се морају примењивати у току разговора и дијалога, у координацији са представницима Донбаса, на територији непризнатих ДНР и ЛНР“, рекао је Путин на Источном економском форуму.

Руски председник је нагласио да је дијалог Кијев-Донбас једно од најважнијих питања кад је реч о помирењу у Украјини.

„Нажалост, ништа попут таквог дијалога се тренутно не дешава“, рејкао је Путин.

На питање да ли недавни сукоби испред Врховне раде имају везе са уставним амандманима, Путин је рекаода се те две ствари „потпуно неповезане“.

Према руском председнику, до сада усвојени амандмани „не мењају структуру моћи у Украјини“ и они се користе „искључиво као изговор за ескалацију политичке борбе за власт“.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/rusija/20150904/4349690.html#ixzz3kkr5GdrD

Чланак ПУТИН: Дијалог с Донбасом кључ за будућност Украјине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

(…) Мухика није напустио предсједничку палату зато што је изгубио изборе. По уругвајском закону није могао да се кандидује трећи пут. Никада нећу заборавити дан када је предао ленту свом насљеднику! Напушта трон, силази са сцене која је за ту прилику изграђена на главном тргу! Силазећи одлази да поздрави стотине хиљада људи који су се окупили да увеличају свечаност!

Као филмски редитељ гледао сам на многим сценама свијета и црвеним теписима френезију коју изазивају филмске звијезде, али овакво одушевљење, искрену љубав народа према свом политичком вођи, нити сам видио, нити мислим да ће се било гдје у свијету спонтано десити. Снимао сам га како се приближава свом „фолксвагену”, својој буби коју није хтио да прода неком шеику јер је тај аутомобил заправо поклон и, држећи камеру, био сам пометен од гужве у коју сам упао. Могао сам да страдам као статиста на асфалту Монтевидеа.

Придигли су ме асистенти и убрзо је наш аутомобил са камерама кренуо у потрагу за сада већ бившим предсједником Уругваја. На путу према својој кући Мухика је сипао бензин и платио из свог џепа, а ја сам мислио како је дивно да постоје људи као што је био наш патријарх Павле. У јеку доминације новца и тиранске моћи тржишта, тешке зависности од богатства, људи ипак највише воле оне који су на супротној страни и који нам говоре да је слобода изван те епидемије!

И његовој кући разговарамо о тангу…

– Морао си пропатити неколико пораза пре него си почео да волиш танго. Он је интимна ствар, а не ствар више ствари. И само га неколико особа стварно разуме. Он поседује носталгију старих имиграната који си створили Рио де ла Плата, помешан са мало културе гаучоса (каубоји јужноамеричких пампаса) , та посебна комбинација дефинише Рио де ла Плату.  Али ти си питао за то… Неки од старих политичких милитаната, оних који више нису са нама,  запамтили су ово, и у појединим текстовима, као што је ова Валтинова књига “Изван ноћи”, о побуни Јевреја… У њој има извештаја сатрих поличких милитаната из Риа де Плате који су срели Тита 1930- их, када је Тито, као и Хо Ши Мин, су обојица били део Коминтерне, систем комуникације који је био пристуан на ратним бродовима да одржи комунистичке и социјалистичке покрете повезане широм света када је било много прогона и чега све не. Ми знамо да је Тито био овде у Рио де ла Плати пре одласка у Шпанију, пре шпанске револуције, и знамо да им је био преко потребан новац. Знамо да је било одређених експропријација као што су рекли тад – прича Мухика.

Изгубио си оца са 10 година. Каква сећања имаш из свог детињства?

   Имао сам 8 година. Да. Отац је радио на вагама за камионе за администрацију аутопута. Мајка је била кћер имиграната који су дошли у Кармело, али отац је био из породице које је имала земљу у Флориди али коју су изгубили током кризе 30их година… Отац је био покренуо компанију која је градила префабриковане бетонске зграде, и онда је узео посао да одради за владу Кармела и ту је упознао мајку. Имали су мало тога заједничког. Он је био син добростојеће породице која је припадала земљопоседничкој олигархији, а она је била из породице веома сиромашних италијанских имиграната. Радили су напорно и зарађивали новац мало по мало.Солидна средња класа. Конструисали су дом. Купили су кућу у Пасо де ла Арена и отац је почео да ради за администрацију аутопута, али је био страствени пушач, и разболео се и умро. Maмa je одгојила мене и сестру. Рођени смо у малом насељу, насељу које јее пре била рурална фарма које су почеле да нестају и насеље се почело да пуни радницима из индустрије за паковање меса. Фарме су нестале и дошли су радници. У то време сви радници су носили….скоро сви су носили кожне капе и ја сам одрастао у том насељу. Пола фармери, пола радничка класа. Мешавина. Тако да моје детињство није везано ни за радничку класу ни за руралну, него за мешавину. Још увек има неке пријатеље из тог времена.

Фото: Политика

Иако не верујеш у Бога, верујеш да је природа Бог, верујеш у природу.  Пантеиста.

Да, искрено верујем… Моје дивљење према природи је толико велико да у себи, сматрам да је природа Бог. Цео свет, минерални универзум, универзум од водоника је толико велики а има тако мала створења која ми можемо да стварамо и додирујемо – то ме испуњава љубављу према животу.

Да ли сматраш да је након искуства Својетског Савеза и краја комунизма, борба левичара Латинске Америке дефинитвно нестала?

   Не, за нас је то велика људска грешка, таква која нас може научити шта да не радимо, али је то све велики експеримент.Вредан дивљења, из кога можемо научити нешто. Не негирам неуспех – покушавам да научим нешто из неуспеха али без примена на капитализам, разумеш? За нас, ревулуционарни циљ је исти циљ који би сви требали да прижељкујемо: друштво без социјалних класа, више братско друштво. То је оно што остаје.

Како си о слободи размишљао док си био у затвору?

Нисам тада знао ни када ћу ни да ли ћу да изађем. Знао сам само да ћу када се то деси свакако наставити с борбом. Јер, оно што ме мотивише јесте борба. Пола сата након што су ме пустили на слободу прво сам пољубио мајку, а пола сата након тога већ сам био на протесту. Остао сам такав, увијек политички активан. Знаш, већина овога о чему ти данас причам рођено је током тог мог десетогодишњег усамљеничког боравка у затвору. Без те дубоке усамљености данас не бих био оно што јесам. Био бих бесплоднији, фриволнији, површнији. Више би ме водила тежња ка успјеху, краткорочно бих размишљао, уобразио бих се, био охолији. Некада је оно што је лоше заправо добро. А некад је обрнуто. Људи су компликована бића.

Достојевски је дефинисао слободу као ултимативну експресију друштва. Он је хтео да покаже да, ако си заточен у највеличанственијем граду, у граду који изгледа као рај, али неко ти каже да је негде у свету изван тог величанственог града ограда, сазнање о тој огради ће учинити да аутоматски постанеш несрећан. Из тог разлога, да стварно помогнеш себи и кренеш напред мораш да имш самосвест, са свим осећањима која се подразумевању, како си ти то могао да постигнеш током најмрачнијих дана у затвору.

Ја сам постепено изградио линију мисли али ја не желим да грешим на страни идеализма. Ја сам наставио да обожавам природу, али то није идеализам. Хајде да видимо могу ли да објасним. Слобода је моја дефиниција времена да радим ша желим, шта волим, шта ме мотивише. Дубоко у себи може то да се види као очајничка борба да се заборави да ћу једног дана умрети. Борба за слободу је вољење живота на крају. То је невероватно велика љубав за животом. То је помало као будала која акумулира богатство не знајући зашто, али ко се дубоко у себи бори против смрти. Дилема биологије живих бића је вечна борба против минералне тишине и против смрти. Питање је оно шта нас одвраћа. Зато што ми не можемо живети ако мислимо о смрти-ми морамо да мислимо о животу. Не волим ствари превише апстрактне. Људска бића морају да осећају – ми имамо црева, имамо нерве, имамо кожу, осећамо. И очајнички желимо да не умремо, а неминовно умиремо. То је наса контрадикција. Једина ствар која остаје је оно што смо створили. Јадни Египћани су правили камење и споменике, они су исклесали хијероглифе. Направили су пирамиде, хтели су да направе нешто трајно. Време је сурово, ништа није трајно. Молекули водоника, ништа. То је свирепо. Али животу је потребна илузија да нешто остаје. Као сто можес да видиш , мој начин гледања на ствари идентификује се са живим бићима. Жива бића не могу да помогну , осим да буду оно што јесу. Остали имају своју сопствену филозофију, њихов начин гледања на ствари. Носим се мишљу борбе за бољи свет; можда нећу постићи много, али ћу постићи нешто. То је награда, награда да имате живот који волите. Ту је такође и сазнање да и ја морам да одем.

Али ти нећеш само отићи – ти идеш на неко друго место.

То друго место није ништа, то је водоник. Постоји гомила црва која чека.

Али ти си већ упознат са тим црвима из затвора, зар није тако?

Тако је .

Да ли је затвор форма смрти.

Јесте за некога ко дозвољава да га убију. Једина смрт тамо је смрт црева, смрт меса. Остало је борба. Јер докле год има живота има и наде. Главна ствар је живот, то је наш главни узрок, центар свега, борба за живот.

Је ли жена највећи симбол живота?

Јесте, он је женствен. Нема сумње у то.

И колико је ово утицало на твој живот? И ко је та жена? Да ли знаш?

Не, не знам, то је….женски израз. Љубав има фазе током живота. У мојим годинама, она постаје слатки обичај, начин да се не живи у самоћи. То је суштински облик људских односа јер било која друга опција је пут ка самоћи. Зато мислим да постоје фазе током нечијег живота. Али такође мислим да је то оно што покреће живот напред. Оно сто животу даје смисао. Највише, жеља и стални ризик у свакој фази и стални изазов који нас води. То је најјача сила која постоји на земљи. Посебно за сисаре, за птице, и за скоро свако биолошко биће, осим за оне вечне, прокариоте. Они не требају љубав да би живели. Они су били много пре и они ће и даље бити након свега.

Можемо стати мало и онда отићи до трактора.

Као председник, добио сам многе поклоне, имам собу напуњену њима, немам места за све. Али овај ми је један од омиљених поклона, трактор, направљен у пустињи. Једино арапско село које говори спански језик.

Веома сам песимистичан јер свет не постаје бољи. Постаје све агресивнији и агресивнији, све лакше се убија и уништава…Постоји јако много лоших примера. Осећам као да је Западни свет као што је био у време у које је вођен и Први светски рат, “кретање ка истоку” ….

Па, то је истина, свашта се дешава вазно је узети у обзир да људи евидентно имају неке критеријуме, нешто што се не односи на народе, земље и моћне кругове….Али људи, посматрано у изолацији, нису такви, постоји разлика између људи и начина на који се државе понашају, ту је тачка конфликта. Ја не знам шта ће се десити али ако ствари наставе да се развијају као што су до сада, стаза је прилично јасна, ми идемо, поставили смо феноменалну кризу и природа ће избрисати све што треба да се избрише…

——————————–

КУСТУРИЧИНИ РАЗГОВОРИ СА МУХИКОМ: Борба за слободу, у ствари је, љубав према животу

Чланак КУСТУРИЧИНИ РАЗГОВОРИ СА МУХИКОМ (ДРУГИ ДЕО): Носим се мишљу борбе за бољи свет; можда нећу постићи много, али ћу постићи нешто се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

После више од пет сати, разговори лидера Русије, Немачке и Француске завршени су у Москви, јавиле су руске агенције, позивајући се на Кремљ, из ког се најављује припрема могућег заједничког документа о решавању кризе у који би били укључени предлози руског и украјинског председника, Владимира Путина и Петра Порошенка.

„Полазећи од предлога које су формулисали председник Француске (Франсоа Оланд) и немачка канцеларка (Ангела Меркел), тренутно се заједнички ради на припреми текста могућег заједничког документа за имплементацију договора из Минска, документа који би укључивао предлоге председника Украјине и предлога, које је данас формулисао и додао председник Русије”, рекао је Путинов прес секретар Дмитриј Песков.

Песков је, како наводи ТАС С, рекао да се то ради, како би се затим текст и предлози понудили странама у сукобу.

Према речима Путиновог прес секретара, наставиће се са радом а прелиминарни резултати ће бити изнети у недељу, када ће телефоном разговарати лидери „Нормандијског квартета” – Оланд, Меркелова, Путин и Порошенко.

Како је јавио АФП, један француски званичник потврдио је да су разговори били конструктивни и садржајни и да се припрема план о имплементацији претходно постигнутог мировног споразума.

Портпарол немачке канцеларке Штефен Зајберт, такође, је потврдио да ће бити израђен документ за спровођење споразума из Минска, јавио је Ројтерс.

Разговори у Москви вођени су „очи у очи”, без учешћа чланова делегација и експерата, а завршени су иза поноћи по московском времену, након чега су Меркелова и Оланд отишли на аеродром, наводе руске агенције.

Песков је разговоре лидера Француске и Немачке са председником Русије назвао конструктивним и садржајним, пренела је РИА Новости.

Европски лидери допутовали су у Москву ради разматрања решавања ситуације на истоку Украјине, након што су у четвртак боравили у краткој посети Кијеву и разговарали са Порошенком.

Чланак ЗАВРШЕНИ РАЗГОВОРИ ПУТИНА, МЕРКЕЛОВЕ И ОЛАНДА: Спрема се заједнички документ о решењу украјинске кризе се појављује прво на ИСКРА.