(Ратко Младић) Фото: Screenshot

Генерал Ратко Младић затражиће од Механизма у Хагу да га пусти на четири дана, да би обишао гроб мајке и недавно преминулог братанца у Калиновику, као и гроб кћерке у Београду.

Тим одбране генерала Младића, овај захтјев требало би да поднесе идуће седмице, а ако добије зелено свјетло Хага, генерал би најраније у јануару могао да буде пуштен на привремену слободу.

Након седам година проведених иза решетака Хашког трибунала, генерал Ратко Младић би први пут могао да крочи на тло Српске и Србије – бар на четири дана. У нади да ће му бити одобрено да обиђе гробове најближих, већ идуће седмице тим генералове одбране Механизму у Хагу, поднијеће захтјев за његово привремено пуштање на слободу.

Миодраг Стојановић, члан тима одбране генерала Ратка Младића, каже да од тренутка када путем фајла упуте поднесак за привремено пуштање на слободу, суд тај поднесак доставља тужиоцу, а он има рок од десет дана да одговори на овај приједлог.

– Након тога суд доноси одлуку по нашем приједлогу – појаснио је Стојановић.

Да би у томе и успјели, Влада Републике Српске и Влада Србије морале су да гарантују да ће обезбјеђивати Младића на својој територији, да ће генерал бити под строгом контролом надлежних служби и да ће на крају бити враћен у притвор. Србија је ту гаранцију јуче дала, док је Српска то урадила још средином новембра.

„Даје се гаранција Владе Републике Српске за привремени боравак генерала Ратка Младића на територији Републике Српске“, наведено је из Владе Републике Српске.

Првобитна намјера била је да генерал Младић затражи привремено пуштање од 10. до 14. децембра како би присуствовао обиљежавању 40 дана од смрти најближег рођака, али због кратких рокова све је пролонгирано. И породица и пријатељи надају се да ће генералов захтјев бити одобрен.

Син генерала Дарко Младић каже да се породица нада, „имајући у виду то да су за сличне и други оптужени били пуштани, да ће иста правила важити и за генерала Младића“.

– Ми сматрамо, да је то један гест који му припада – нагласио је он.

Породица и правни тим очекују да генерал Младић у жалбеном поступку добије фер суђење. Посебно, након одлуке „ad hoc“ вијећа о коначном саставу Жалбеног вијећа и одбацивања жалбе Тужилаштва на одлуку о изузећу тројице судија због пристрасности.

– Тужилаштво више нема правних средстава и правних могућности да анулира одлуку судије Антоанетија. Ми сада имамо коначно формирано Вијеће и желимо да вјерујемо да ће то протећи у фер и поштеном поступку пред другостепеним судом – каже Стојановић.

Судски процес пред Хашким трибуналом, у којем је генерал Младић осуђен на доживотну казну затвора, обиљежиле су бројне неправилности. Испоставило се да је Тужилаштво одређену документацију крило од одбране, иако правила налажу да све морају доставити оптуженом и његовим адвокатима, што су за одређена документа учинили тек на крају процеса. Сада одбрана анализира те папире, тврдећи да су пронашли нове доказе које ће искористити у жалбеној фази и предочити суду све пропусте који су у првостепеном поступку учињени на штету генерала Младића.

Чланак ХАГ: Генарал Младић на слободи четири дана? се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић (Фото: РТРС)

Одбрана генерала Ратка Младића успела је данас на статусној конференцији пред судским Механизмом у Хагу да покаже јавности колики је ниво проблема са којима се генерал Младић суочава и како га погрешно лече или га уопште не лече, рекао је Срни његов син Дарко Младић.

Дарко Младић је навео да је судија Теодор Мерон покушао да спречи да се јавности представи какво је тренутно стање здравља генерала Младића. На крају је то ипак дозволио, али у врло краткој форми.

„Тражили смо најмање пола сата, а дао нам је 10 минута и због тога нисмо изнели све што смо хтели, али су ипак адвокати успели да суштински изнесу то да генерал Младић пати од срчаних и можданих проблема, који се или уопште не лече, као што су срчани проблеми, или се погрешно или делимично лече, као што је питање његових можданих сметњи“, навео је Дарко Младић.

Он је изразио задовољство статусном конференцијом, упркос томе што никаква одлука није донесена и што је Мерон прекинуо генерала Младића у ономе што је хтео да каже.

„Најважнија поента је изнесена, а то је да смо ми јавности коначно успели да покажемо који је ниво проблема са којима се суочава генерал Младић и како га погрешно лече или га уопште не лече“, рекао је Дарко Младић.

Он је посебно нагласио да је током статусне конференције врло очигледно и ружно испољена јасна пристрасност судије Мерона, који је „покушао да спречи да се у јавност изнесе истина о здрављу генерала Младића“.

„Још један битан утисак је да је и овде била очигледна пристрасност судије Мерона, који је у једном тренутку направио понижавајућу, подсмешљиву гримасу док се говорило о здрављу генерала Младића, што је камера накратко ухватила“, рекао је Дарко Младић.

Он је додао да се судија Мерон „подсмешљиво искезио док је адвокат одбране Иветић износио који су здравствени проблеми генерала Младића“.

„Када се погледа снимак данашње статусне конференције, види се да је очигледно зашто смо поднели захтев против њега да се искључи из суђења — зато што он није непристрасан судија, него већ унапред има изграђен негативан став и са њима никаква правда неће бити донета“, рекао је Дарко Младић.

Он је навео да се следећа статусна конференција одржава тек за 120 дана, а да су, у међувремену, сви ресурси одбране усмерени на то да се до 6. августа што квалитетније напише жалба на пресуду којом је генерал Младић осуђен на доживотну казну затвора.

„Ради се на припреми те жалбе и пробаћемо на сваки начин да спасимо генерала Младића и да га некако изведемо на лечење како бисмо му спасли живот“, рекао је Дарко Младић.

Генерал Ратко Младић налази се у притвору у Хагу од 2011. године.

Чланак ПОДСМЕХ СУДИЈЕ МЕРОНА: Јавности показано са којим се проблемима Ратко Младић суочава се појављује прво на ИСКРА.

(Бранко Лукић, адвокат генерала Младића у Хагу) Фото: РТРС

Адвокат Бранко Лукић из Тима одбране некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића изјавио је да је цијели предмет заснован на „бајци“ тужиоца Питера Меклоског, који је измислио састанак Младића и сарадника у ноћи између 12 и 13. јула 1995. године.

Наглашавајући да су у Хагу признали да нису имали никаквих доказа да је Ратко Младић убио или наредио да неко у Сребреници буде убијен, а осудили су га за то, Лукић појашњава да је разлог за измишљање тог састанка тај што геноцид не може да се изврши на мах, већ мора да се планира.

„Била су два састанка 11. и 12. јула, о којима се све зна, постоје записници, снимци, сведоци. И пошто су све прегледали, прочешљали, разговарали са сведоцима-инсајдерима нису нашли ништа криминално. Онда су измислили тај трећи састанак, који ниједан сведок никада није споменуо током суђења. На њему је наводно направљен удружени злочиначки план“, рекао је Лукић.

Он је оцијенио да је Меклоски то урадио „у најбољем духу Гебелсове правде, гдје више пута поновљена лаж постаје истина“.

„Сви који су осуђени за Сребреницу, осуђени су због непостојећег састанка“, указао је Лукић, који са Тимом одбране након предаје најаве жалбе припрема жалбу на осуђујућу пресуду генералу Младићу у Хашком трибуналу.

Он је навео да је крунски свједок у Младићевој пресуди Момир Николић, коме су, како је рекао, „руке крваве до рамена“ и који је сада на слободи.

„Да би се спасао, нагодио се са Тужилаштвом и лагао против Младића. То је човек без морала, који је неколико пута мењао изјаве, говорио је чак и контрадикторно“, рекао је Лукић за „Вечерње новости“.

Он наводи да је истражитељ Тужилаштва Брус Бурсик, који је са Меклоским саслушавао Николића, јавно у суду рекао да је он лажов и да му ништа не вјерује, те да му Меклоски није дао да снима тај разговор и да је то једини разговор у Трибуналу који није сниман.

Лукић је додао да на крају „чак ни тај, такав Николић није потврдио да је било трећег састанка“, наглашавајући да генерала Младића ниједан свједок током суђења није директно оптужио за злочин.

„Ово како је Тужилаштво измишљало ствари, а судско веће прихватало нема нигде у свету. То је злочин. Открили смо удружену злочиначку групу у самом трибуналу. Радили су оно што не смеју да раде – плански оптуживали и осуђивали без доказа. У сваком суду на свету изгубили би посао и ишли у затвор због махинација“, рекао је Лукић.

Он је нагласио и да је судско вијеће изврнуло међународно прихваћену дефиницију геноцида.

„Казали су да је геноцид и када се намерава уништити део групе, иако тако нешто не постоји у Конвенцији о геноциду. Они су измислили своју тезу геноцида и осудили Младића“, закључио је Лукић.

Чланак ЛУКИЋ: Генерал осуђен због измишљеног састанка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Amel Emric

У општини Брод данас је освануо билборд са фотографијом некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића и честитком поводом његовог рођендана, пренели су бањалучки медији.

Чланак ЧЕСТИТКЕ МЛАДИЋУ ЗА РОЂЕНДАН: „Јачи од неправде, већи од планине“ се појављује прво на ИСКРА.

Књига о Младићу „Командант“ (Фото: РТРС)

У првој научној биографији о генералу Ратку Младићу коју је написао историчар Бојан Димитријевић, под називом „Командант“, читоцима је представљена комплексност ратних догађаја од 1992. до 1995. године у БиХ, војна каријера команданта Војске Републике Српске и бројних актера ратних збивања.

Издавање књиге помогао је и предсједник Републике Милорад Додик.

За писање књиге коришћени су бројни документи и архивска грађа Хашког трибунала, архиве у Београду и Загребу, а посебно радне биљежнице које је Младић водио цијелог рата, у којима су описани разговори са Милошевићем, Караџићем и међународним преговарачима.

Књига је још у рукопису достављена Младићу у Хаг, који је истакао два посебна догађаја.

„Заузимања Трнова, избијања на Игман и Бјелашницу као један од најзначајнијих српских војних успјеха у 93. години када је за мало фалило да се рат заустави српском војничком побједом, то је једна ствар о којој ми је писао, а друга ствар је све оно што је претходило догађајима у Сребреници и Жепи“, истакао је Димитријевић.

Читајући књигу, догађаје у Сребреници читаоци могу боље да разумију, каже Димитријевић, јер је енклаве у Подрињу Сарајево још 1993. године жртвовало, сматрајући да би требало да се замијене за сарајевска предграђа, да би дошло до територијалне равнотеже, која би претходила завршетку рата.

„Није било посебне намјере да се Сребреница заузме док год снаге из те општине нису напале командно мјесто у Хан Пијеску. Није постојала некаква специјална намјера да се врши ликвидација заробљеника у старту, да нема никаквог трага о некаквом Младићевом наређењу било писменом или усменом да се било шта изврши послије њиховог заробљавања“, навео је Димитријевић.

Он је истакао да пресуда генералу Младића у Хагу показује да рат за српску страну у БиХ није завршен Дејтонским споразуом, већ је он осуђен зато што је препознат као персонификација Војске Републике Српске и српског народа.

Овај историчар припрема шире истраживање о Војсци Републике Српске, а један од битних дијелова биће и ова књига.

Чланак КОМАНДАНТ: У Београду представљена прва научна биографија о генералу Ратку Младићу! се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић (Фото: РТРС)

Одбрана Ратка Младића затражила је поништење првостепене пресуде хашког суда којом је Младић осуђен на доживотну казну затвора због геноцида, злочина против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања, саопштено је данас из Механизма за кривичне судове у Хагу.

Одбрана истиче да је пресуда донесена у периоду када су „менталне и когнитивне способности оптуженог биле угрожене“ и вјероватно нису дозволиле сврсисходно учествовање и разумијевање процеса.

Од жалбеног вијећа Механизма, који је наслиједио Хашки трибунал, одбрана је затражила да се процес обустави све док не буде медицински утврђено да је Младићево здравствено стање стабилно, те да може у њему да учествује.

Одбрана истиче да Младић није у стању да смислено учествује у процесу, што се „не може игнорисати и остати неријешено“.

Суђење Младићу почело је у мају 2012. година, а првостепена пресуда му је изречена у новембру 2017. године, којом је осуђен на доживотни затвор.

Чланак ХАГ: Одбрана затражила поништење пресуде генералу Младићу се појављује прво на ИСКРА.

(Ратко Младић)

Историчар Бојан Димитријевић изјавио је Срни да документација, коју је користио приликом научног писања биографије „Командант“ о генералу Ратку Младићу, прије свега она из базе Хашког трибунала, Младића аболира од догађаја у Сребреници у јулу 1995. године. Биографија „Командант“ о генералу Ратку Младићу објављена је 31. јануара.

Димитријевић је изјавио да је покушао да веже све детаље у вези са случајема Сребреница и Жепа и нагласио да је његов став да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио некакву ликвидацију заробљеника, те да генерал у времену када се то дешавало чак није био присутан у Републици Српској, него је био у Београду.

„Ја сам покушао читаоцу да прикажем све познате детаље тих догађаја и да на неки начин његову улогу у томе ставим ван контекста који му се даје у Хашком трибуналу“, рекао је Димитријевић.

Он је навео да је уочљиво да је Хашки трибунал само на бази паушалне оцјене једног од официра безбједности створио мит о удруженом злочиначком подухвату.

„Питање да ли је то изоловани и исценирани догађај или нешто друго, али покушао сам да Младићу одагнам ту оптужбу да је имао директну улогу у припреми“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да је, просто, покушао да другим очима чита оно што је речено у Хашком трибуналу.

„Рекло би се, значи, да га не осуђујем од почетка него са разумевањем неког ко разуме војне хијарархије, начин командовања, одговорност у рату, да га протумачим. Ти извори и оно што је речено у Хагу могу се читати и тумачити на разне начине. Хашки трибунал је то радио негативно према Младићу, према Републици Српској самој, па чак и према Србији. Оно што је познато, међутим је довољно да Младића на неки начин аболира од тог догађаја“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да су му основу за истраживање чиниле радне биљежнице које је генерал лично водио и које покривају цијели ратни период, као и да је користио изворе војних архива, посебно Архива документационог центра о домовинском рату из Загреба, са обзиром на то да се тамо налази грађа везана за период командовања у Книну у книнском корпусу.

„То је ново у књизи. Ново је у суштини и постављање Младића у једну нормалну историографску призму, јер њега, углавном, тумачи који су му ненаклоњени, сагледавају кроз догађаје везане за Сребреницу и у суштини понављају оно што је пресуда Хашког трибунала“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да је идеја његове књиге била да генерала Младића покаже као официра који има своју каријеру, прије, у току и на неки начин послије рата, као човјека који је командовао Војском Републике Српске, а потом као човјека који је имао и значајан политички утицај у тим догађајима и да на тај начин, просто ту слику о њему доведе у балансирану раван у односу на углавном критичке ставове који се чују о њему.

Димитријевић је рекао да је проучавајући грађу стекао утисак да је Младић био узоран официр, педантан, да је био присутан на свим дијеловима ратишта када је то било потребно.

„Имао је командантске и стратегијске способности, што се види у неким операцијама као што је ослобађање Трнова 1993. године и да га је понекад пречесто било на фронту, да се спуштао на ниво командира одређене јединице, али то је прије свега због потребе његовог присуства у одређеним критичним дјеловима ратишта Републике Српске“, рекао је Димитријевић.

Према његовим ријечима, у принципу се може рећи да је Младић „у специфичним околностима рата дао највише што је могао, да је био присутан на првим линијама, али да поразговара и са политичким факторима који су одређивали судбину БиХ“.

Говорећи о томе како ће историја гледати на генерала Младића, Димитријевић је нагласио да ће у српском народу Младић бити поштован као један од херојских ликова овог времена, док ће га наши сусједи углавном третирати негативним оцјенама, прије свега заснованим на ономе што је написано у хашкој пресуди.

„Рекло би се да ће по том питању у јавности бити поларизован приступ, али што се тиче Републике Српске и највећег дијела становништва у Србији он је позитивна историјска личност“, рекао је Димитријевић.

Он сматра да ће читаоци из 300 страница његове књиге „Командант“ изаћи са комплетним доживљајем генерала Младића, али не само генерала, него и свих других актера и самог рата.

„Схватиће тај негативан однос међународне заједнице према српском питању, не само у БиХ него у цијелој Југославији“, закључио је Димитријевић.

Књигу „Командант“ објавила је Издавачка кућа „Вукотић медија“ 31. јануара.

Календар званичних промоција још није познат.

Чланак ИСТОРИЧАР БОЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ: И хашка документација аболира Младића од догађаја у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Београд, Тим одбране Ратка Младића – прес (Фото: РТРС/ СРНА)

Тим одбране генерала Ратка Младић и породица апеловали су данас да владе и предсједници Србије и Републике Српске уложе свој дипломатски утицај у свијету да се генералу Ратку Младићу омогући лијечење у Србији и спаси живот, те упозорили да се у Хагу почело јавно говорити да је генерал осуђен за Сребреницу без доказа.

Адвокати генерала Младића и његов син Дарко Младић на конференцији за новинаре у Београду саопштили су да је на јучерашњем стручном предавању у Хагу Јонас Нилсен, главни помоћник хашког судије Алфонса Орија, јавно рекао да нису имали доказа против Младића за Сребреницу.

Кобранилац Драган Иветић рекао је да је јуче виши стручни помоћник судије Орија јавно признао да судско вијеће није имало ниједан доказ за састанак у Сребреници на којем је наводно постигнут план да се изврши геноцид у Сребреници, па се умјесто доказа прибјегло закључивању на основу претпоставки.

Он је истакао да се не могу прихватити претпоставке о кривици, умјесто доказа и да је ово само признање судског вијећа о озбиљној грешци у правном смислу.

„Озбиљно и тешко болестан генерал Младић је неправилно осуђен и невин човјек који треба бити ослобођен оптужби, те подвргнут адекватном лечењу“, рекао је Иветић.

Дарко Младић је нагласио да сада и они који су учествовали у доношењу хашке пресуде против генерала Младића јавно говоре да су осудили човјека без доказа.

„Није прошло ни два-три мјесеца од када су донијели пресуду, а већ сами говоре како нису имали доказе за један такав битан дио пресуде као што је Сребреница, за коју смо скоро 30 година слушали разне медијске приче, а сада помоћник главног судије на стручном предавању каже да нису имали доказе. Ако ово није скандал, ја не знам шта јесте“, рекао је Дарко Младић.

Он је замолио владе Србије и Републике Српске, те предсједника Србије и предсједника Републике Српске, да уложе свој дипломатски утицај у свијету да изнесу, путем дипломатске мреже, све ове неспорне чињенице о третману и здрављу генерала Младића у Хагу.

„Да покушамо сви заједно да извршимо притисак на доносиоце одлука тамо не да донесу неку одлуку мимо правде, него да уваже чињенице и да се генералу Младићу омогући лијечење у Србији и на тај начин да му се спаси живот. То није само у интересу генерала Малдића и његове породице, него и правде и истине на овим просторима“, рекао је Дарко Младић.

Говорећи о тешком и по живот опасном здравствном стању генерала, Дарко је рекао да постоји опструкција главног хашког љекара Паулуса Фалкеа и другог медицинског особља у притворској јединици у Хагу.

Он је навео да је јасно да мотивација за понашање доктора Фалкеа, који прије пресуде генералу Ратку Младићу није дозволио да га прегледају српски љекари, лежи у томе да се прикрије здравствено стање генерала, како би на силу могла бити донесена хашка пресуда.

Он је рекао да се здравствено стање генерала током времена убрзано погоршавало посебно задњих годину дана, те изразио сумњу да је доктор Фалке стављао наљепнице преко медицинског извјештаја преко назива „инфаркт“ и тако се служио фалсификатима.

„Толико је доказа да су који манипулисали здрављем генерала Младића, да су занемарили своју основну љекарску дужност и да су се послом бавили као џелати, а не као доктори, тако да је право чудо да је генерал Младић уопште жив“, рекао је његов син Дарко.

Он је додао да се породица плаши да је некоме у Хагу, уљкучујући и хашке докторе који су лоше поступали са здрављем генерала, у интерсу да генерал Младић тамо умре и због тога да се не би извршила ревизија овакве скандалозно погрешне пресуде.

Адвокати су предочили детаљан преглед здравствнеог стања генерала Младића, које су хашки љекари са доктором Фалкеом на челу прикривали, те упозорили да Ратко Младић може умријети данас или сутра, да га у Хагу лијече „наслијепо“, а хашки љекари играју са његовим здрављем „руски рулет“, али са четири или пет метака умјесто са једним.

Они су навели да генерал Младић због више можданих удара и ризика од инфаркта, шума на срцу, као и тенденције ка Алцхајмеровој болести, мора бити хитно хоспитализован и да је вријеме да се заустави злоупотреба хашких љекара.

Адвокати су истакли да је хашка пресуда генералу Младићу најпристраснија и најнеправичнија, те изразили увјерење да ће она путем жалбе бити оборена и да ће генералу Младићу бити омогућен здравствени третман који налаже елементарна људска пристојност.

Главни адвокат Бранко Лукић подсјетио је да је одбрана ове седмице поднијела три поднеска у којима се захтијева хитно пуштање генерала на привремену слободу и његово лијечење у Србији, да се покрене поступак због непоштовања суда против хашких љекара, посебно доктора Фалкеа, као и да се поништи пресуда и обустави процес.

Чланак ОДБРАНА РАТКА МЛАДИЋА: „У Хагу јавно говоре да је генерал осуђен без доказа за Сребреницу“ се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић (Фото: РТРС)

Српски љекари почели су данас преглед генерала Ратка Младића у притвору у Хагу, гдје им је дозвољено да унесу само оловку и папир, рекао је Срни Дарко Младић, син генерала Младића.

„Данас су отишли кардиолог Велибор Илић из Института `Дедиње` и неуропсихијатар Горица Ђокић, који обављају прегледе. Они ће с њим бити данас и сутра, а очекујем да ћемо имати извјештај до петка“, рекао је Дарко Младић.

Он је навео да су из ћелије генерала Младића нестали неки од налаза, који сада „не могу да се лоцирају“ и истакао да је то представљало проблем за љекаре, јер су им били потребни да би се боље припремили за преглед.

„Нису им дозволили да унесу ништа сем папира и оловке. Чак ни стетоскоп и апарат за притисак, који је кардиолог хтио да унесе. Они ће имати овакве прегледе без апарата. Не знам шта ће им ставити на располагање, али с обзиром на то да су мјесецима вршили опструкцију њиховог доласка не очекујем да ће баш много да се потруде“, рекао је Дарко Младић.

Он је истакао да је, ипак, најважније да је коначно остварено да српски љекари дођу до генерала Младића.

„Нажалост, то је требало одавно да се деси. Више од годину дана траје борба у вези са документацијом и вештачењима, а за конкретан долазак ових лекара потрошили смо скоро четири мјесеца уз велике опструкције“, рекао је Дарко Младић.

Према његовим ријечима, за ранији долазак руских љекара како би прегледали генерала Младића, одбрани и породици било је потребно двије године борбе.

Чланак ХАГ: Српски љекари само са папиром и оловком прегледају генерала Младића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Генерал Младић је жртвени јарац ратних злочина NATO у Југославији, злочина које Хашки трибунал заташкава

„Све су то лажи. Ово је NATO суђење“. Пркосне речи генерала Младића судијама ad hoc сида за ратне злочине у Југославији, који је под NATO контролом, одјекнуле су јасно и гласно у дану када су одглумили да су му изрекли пресуду. Могао је додати: „али историја ће ме ослободити“, и много тога још да га главни судија Ори није избацио из суднице у свом покровитељском маниру као да се обраћа несташном ученику, а не човеку оптуженом за злочине које није починио.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поновила је генералове речи 23. новембра:

„Морамо опет истаћи да је пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Младића наставак политизованог и пристрасног односа који од почетка доминира радом Хашког трибунала“.

Младић и руска влада су у праву. Документ под називом „пресуда“ то доказује будући да звучи као пропагандни летак, а не процена једног суда. На преко 2.500 страна трио „судија“ непрекидно рецитује своју верзију догађаја од прве до последње странице. Одбрана се помиње само успутно.

Хашки трибунал (ICTY) одбацује тврдње да је пристрасни NATO суд, али то доказује од позивања првог сведока, који је поставио позорницу за оно што ће уследити. Човек по имену Ричард Батлер (на слици испод) позван је да сведочи о војним питањима и политичкој структури у Босни и Републици Српској. Представљен је као „војни стручњак“, што и јесте, али није независан. У тренутку свог сведочења био је члан Националне безбедносне агенције (NSA) САД, додељен Хашком трибуналу у својству сарадника. Тако је први сведок у случају против генерала Младића био двоструко пристрасан – радио је за америчке обавештајне службе, које су подржавале непријатеље генерала Младића и Југославије, и био члан особља тужилаштва. То је као да су NSA и тужилац истовремено сведочили против оптуженог. Батлерово сведочење имало је важну улогу у судском процесу, а исту улогу одиграо је и у суђењу генералу Крстићу.

Од чега се састоје докази тужилаштва?

Потом се појављује други војни стручњак Рејнод Тионенс, такође члан особља тужилаштва. Експерти у кривичним поступцима требало би да буду потпуно неутрални. А он није говорио само у име тужилаштва; истовремено је био и обавештајни официр белгијске војске. NATO официри раде у Трибуналу. Ради се о NATO суду под маском УН. Сходно томе, у пресуди се не помињу злочини NATO и супротстављених босанских снага. Контекст је намерно постављен тако да пружа врло уску и искривљену слику догађаја.

Пресуда се наставља детаљним сведочењима сведока оптужбе. У исказима сведока одбране – у пар наврата где се помињу – не улази се у детаље. Сви сведоци одбране су одбачени као пристрасни ако се њихово сведочење не поклапа са сведочењима сведока оптужбе.

А од чега се састоје докази тужилаштва? Од вербалног сведочења NATO војних официра, који су тада радили за УН против генерала Младића и његових снага; од сведочења бошњачких војника и њихових породица; и од изјава сведока о „потврђеним чињеницама“, односно „чињеницама“ које доказале судије које су радиле на другим случајевима, без обзира да ли су тачне или нису. У великом броју случајева судије су рекле нешто типа – „одбрана тврди да се то и то није догодило и износи одређене доказе за ту тврдњу, али ти докази нису у складу са потврђеним чињеницама и због тога смо их одбили“.

У много случајева пресуда се ослања на гласине. Изнова и изнова, параграфи пресуде почињу речима „Сведоку је речено…“. Захваљујући корумпираним правницима, попут бившег канадског тужиоца Луиз Арбур, докази из друге или чак треће руке на овим суђењима узимани су за легитимне, док су у остатку света забрањени, јер сведочење из друге руке не може бити потврђено, односно не може бити проверена његова поузданост и прецизност.

Нисам био у могућности да посматрам велики део суђења – изузев с времена на време путем видео линка – па не могу да коментаришем све чињеничне налазе судија који се појављују у њиховој дугачкој и монотоној пресуди, којом се осуђују генерал Младић и српска влада. Они који су упознати са правом историјом догађаја разумеће да се у сваком параграфу пресуде налази ни мање ни више него иста она NATO пропаганда која је изношена још за време конфликта, само прилагођена да личи на пресуду.

Озбиљан проблем сведочења

Јер то и није пресуда. Права пресуда у кривичном поступку требало би да садржи доказе тужиоца, доказе одбране и аргументе обе стране о тим доказима. Мора садржати упућивање на исказе сведока, како на оне изнете самостално, тако и на доказе изнете током унакрсног испитивања. Затим мора постојати образложена одлука судија о валидности сваке стране и њихових образложених закључака. Али тешко ћете успети да пронађете било какав траг доказа одбране у овом документу (мисли се на пресуду; прим. прев.). Нисам успео да пронађем ништа осим неколико референци у гомили параграфа и пар фуснота у којима се искази сведока одбране кратко помињу само да би били одбачени јер се не слажу са тужиочевом верзијом догађаја.

Још шокантније је што има мало референци о вербалним сведочењима, тј. исказима сведока. Уместо тога помињу се искази „експерата“ повезаних са CIA, Стејт департментом или неком другом NATO обавештајном агенцијом која је изнела своју верзију историје, коју судије безусловно прихватају. Не постоји ниједна референца о било каквим експертима одбране.

Сходно томе, од судија нема образложених закључака о томе зашто су одлучили да прихвате доказе оптужбе, али не и доказе одбране. Читајући ово, намеће се закључак да одбрана није ни била присутна, осим визуелно. То није пресуда.

Али постоји нешто још проблематичније у вези са овом „пресудом“. Није могуће закључити да ли су многи сведоци на које се пресуда позива сведочили лично, јер је мало референци о самом суђењу. Уместо тога, имамо безбројна позивања на разне документе и „изјаве сведока“.

То је важан фактор на оваквим суђењима јер се поставља питање да ли су изјаве сведока заиста постојале или се ради о наводним изјавама које су наводни сведоци дали истражитељима и адвокатима који раде за тужилаштво. Из других случајева познато је да ове изјаве често конструишу адвокати за кривично гоњење, као и истражитељи, и потом их представљају као „сведочења“ по сећању. Такође знамо да „сведоци“ често доспевају у центар пажње тужилаштва због индиција да су унајмљени за изношење лажног сведочења.

На Руандском трибуналу смо вршили агресивна унакрсна испитивања оваквих „сведока“, који би неизбежно бивали раскринкани јер нису могли да запамте скрипте које су им додељене. Такође смо их испитивали о састанку са особљем тужилаштва, како су рађени интервјуи и како су настале њихове изјаве. Резултат је био срамотан за тужилаштво, јер је постало очигледно да су били у дослуху са истражитељима с циљем да манипулишу, изврше притисак и утичу на „сведоке“, односно да су саучесници у лажном сведочењу.

Даље, важно је да свако ко чита ову „пресуду“ има могућност да се позове на странице у транскриптима где се налазе искази сведока, шта су сведочили и шта су рекли у унакрсном испитивању. Јер изјава није исто што и сведочење; то је само изјава.

Састанак у хотелу Фонтана

Изјава не може бити коришћена као доказ. За то је потребно да сведок уђе у судницу и под заклетвом каже шта је видео. Они тада могу бити испитивани како би се проверила поузданост сведока, евентуална пристрасност, кредибилитет итд. Али у овом случају имамо стотине референци на „изјаве сведока“. То указује да судије своју „пресуду“ нису засновале на сведочењима сведока (као што би био случај да су позивани да сведоче), већ на њиховим писаним изјавама које је припремило тужилаштво, без икаквог унакрсног испитивања одбране.

Из пресуде се уопште не може закључити да ли је иједан од реферисаних сведока заправо сведочио или није. Ако јесу, онда би требало да буде цитирано њихово сведочење, а не изјаве. Једина ваљана сврха изјава јесте да адвокате обавесте шта ће сведок вероватно рећи у судници и да представе случај тужилаштва како би одбрана могла да се припреми и те изјаве искористи током унакрсног испитивања сведока, упоређујући их са сведочењем под заклетвом.

Формула је једноставна. Сведок тужилаштва улази у судницу, бива замољен да каже шта је видео о одређеном догађају и потом одбрана испитује сведока.

„Господине Сведок, у вашој изјави, дана тог и тог, рекли сте то и то, али данас кажете ово. Хајде да истражимо ову противречност“.

Тако би требало да иде. Али у овом случају од тога нема ни трага.

Требало би написати књигу да се наведу сви проблеми са „суђењем“ који проистичу из ове пресуде. Један од репрезентативних примера односи се на Сребреницу и познати састанак који се у хотелу Фонтана у Братунцу одржао 11. јула 1995, на којем се генерал Младић срео са пуковником холандских миротвораца (ради се о Томасу Каремансу, заповеднику холандског батаљона; прим. прев.) како би се организовала евакуација цивила на подручју Сребренице и потенцијално полагање оружја 28. дивизије Армије БиХ. Постоји видео запис са тог састанка доступан на сајту Youtube.

Парафразирајући садржај снимка, види се како генерал Младић пита због чега су NATO авиони бомбардовали његове позиције и убијали његове људе. Пита због чега су снаге УН кријумчариле оружје за босанску војску. Пита због чега су снаге УН покушале лично да га убију. На свако од питања добија извињење од холандског официра. Потом га Младић пита жели ли да умре, на шта овај одговара одрично. Младић му реплицира да ни његови људи нису желели да умру и пита због чега је на њих пуцао. Нема одговора.

„Пресуда“ је НАТО понижење за Србију

У остатку видеа дискутује се о плану за евакуацију града. Током дискусије Младић официрима УН нуди цигарете и вино да се спусти тензија. За мене као адвоката ово је кључни елемент одбране од оптужби за Сребреницу. Али у пресуди се ниједном не помиње тај видео. Уместо тога, позива се на сведочења неколико УН-NATO официра присутних на састанку који су тотално изокренули све што је речено. Нема индиција да је одбрана унакрсно испитала ове лажове уз помоћ снимка, по принципу „Господине, кажете да је речено то и то, али из снимка се види да нисте у праву. Како то коментаришете?“ Тога нема нигде. Да ли је то искоришћено па игнорисано од стране суда или уопште није коришћено? Не знам, али је јасно да се не налази у пресуди зато што би оборило цео случај. Јер чак и из овакве пресуде је јасно да су борци 28. дивизије одбили да положе оружје и да су почели да се пробијају ка Тузли. Већина их је погинула у борби. Многи су узети за затворенике. Део босанских сведока тврди да су ови затвореници масакрирани. Али њихово сведочење је било једно од оних „једини сам чудом преживео масакр“ која имају обичај да користе на оваквим суђењима.

Нећу улазити у питање лажног правног концепта о удруженом злочиначком подухватукоји је искориштен да се припише одговорност генералу, односно о концепту хијерархијске кривице без постојања намере. Чињеница да су то користили говори да нису имали случај против њега. У суштини, овај документ се слабо осврће на одбрану, односно на чињенице које је изнела одбрана, аргументе одбране о тим чињеницама и њихову правну ваљаност. Али, што је најважније, не може се закључити који од исказа сведока тужилаштва или одбране је изнет као сведочење. Као да није ни било суђења, а судије су седеле у соби, листајући документе тужилаштва и пишући пресуду. Можемо претпоставити да ово није далеко од истине.

Ова „пресуда“ и суђење су још једно понижење за Југославију и Србију од NATO, јер је из настанка, финансирања, особља и метода које користи Хашки суд јасно да је ради о NATO трибуналу. То је потврђено и кроз изјаву генералног секретара NATO, који је рекао:

„Поздрављам пресуду… Западни Балкан има стратешку важност за наш савез…“

Другим речима, ова пресуда помаже NATO да консолидује своје упориште на Балкану држећи Србе на коленима и ван игре (by keeping Serbs down and out). Генерал Младић је жртвени јарац ратних злочина NATO у Југославији; злочина које Хашки трибунал заташкава и тиме помаже NATO да – као што смо могли да видимо – чини нове злочине.

Хашки трибунал је оправдао очекивање да се ради о преком суду који користи фашистичке правне методе и селективна кривична гоњења са циљем да пружи подршку NATO агенди покоравања Балкана, као уводу у агресију против Русије. NATO користи Трибунал као пропагандно оружје за стварање лажне историје о дешавањима у Југославији; за прикривање сопствених злочина; за држање бивших југословенских република под својом чизмом; за правдање NATO агресије и окупације југословенске територије. Он је мрља на образу цивилизације.

Аутор је адвокат за међународно право са пребивалиштем у Торонту. Познат је по великом броју високопрофилних случајева ратних злочинa, a недавно је објавио роман „Испод облака“. Пише есеје о међународном праву, политици и дешавањима у свету.

Аутор: Christopher Black

Извор: New Eastern Outlook/ СТАНДАРД

Чланак КРИСТОФЕР БЛЕК: Случај Младић – Мрља на образу цивилизације се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић Фото: РТС)

Генералу Ратку Младићу

Српско губилиште

Хаг, Холандија

Благо теби генерале, уписаше Те непријатељи наши златним словима у историју. Ретко се то догађа, а и кад’ се догоди, догоди се углавном Србима. Знаш за онај Мекензенов споменик  на Топчидеру на коме на немачком и српском језику пише: “Овде почивају српски јунаци’’. Сада си у њој, раме уз раме, са Путником, Степом, Мишићем и свима другима који су бакљу слободе и славу српског оружја носили вековима. Уписаше Те заједно са твојом браћом по оружју који као и Ти страдаше у хашком губилишту за Србе. Благо Теби.

И опрости генерале, малу су ти  “казну“, тај мали суд и човечуљци у њему, за такву част одредили. Малу, таман толико, колико си Ти велики и колико је велики народ коме је та “казна“, такође, изречена. Малу, јер немају они казну за нашу правду. Рачунали су злотвори; што већа њихова казна за генерала, то већи наук за Србе. И нама је, као и теби, та “казна“, генерале. Тако су рачунали. Јер другачије не умеју. Јер је њихов рачун од овога света.

Примећујеш, генерале, да њихову казну стављам под знаке навода. Знам да Ти то разумеш, као што знам да они то никада неће разумети. Нису разумели ни њихови преци, а неће ни њихови потомци. А, и како би? Ми смо одувек на различитим странама. Ми смо од почетка под командом Светог Архистратега Михајла, команданта небеске војске (на чији други дан Ти изрекоше “казну“), а они на страни онога на земљу палога чије се име међу Србима не помиње.

Један наш, пре много векова је рекао:  „Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе која је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“. Након тога причестио је у Христу целу своју војску и са њима свима погинуо. А, сви њихови, још од Великог раскола, говорили су: ‘’Јуриш на светињу!’’. Све док светињу нису уништили и на њено месту зацарили онога чије се име међу Србима не помиње. А, Ти си се генерале први усудио да му се супроставиш. За тобом и сви српски страдалници у Хагу. Исто као 1389. Наравно, да ти је он, и сам у самртном ропцу, одредио ‘’казну’’.  

Њихова ‘’казна’’ за тебе, генерале, ослобађајућа је пресуда за њих. Она је оправдање за све злочине које ће и убудуће вршити. Она је ратни позив сваком њиховом младићу који ће у име ‘’хашке правде’’ убијати невине људе широм планете. Тебе, све Твоје састрадалнике из Хага и све Србе, као жртву принели су на олтар звери. Све нас, они ће помињати пред сваки ратни поход све док се не удаве од толике људске крви.

Ништа нису схватили генерале. За Тебе, Твоје хашке састрадалнике и све Србе те њихове ‘’казне’’ то су нови ордени и почасти по правди коју дели неко неупоредиво моћнији од њих. То су вама улазнице за календар у коме су већ многи српски мученици. То су нама докази да постојимо баш онакви какви морамо да будемо. Тако ми Срби мислимо. Уопште није важно шта они мисле.

И жао ми је што морам да Ти кажем генерале. Неће Ти променити “казну“. Изречена је она пре него што је “суђење“ почело. Знамо то и ми и Ти, јер да није тако не би Ти ни судили. Но, не брини мучениче. За инквизиторе који су изрицали исте такве пресуде више нико не зна, док они спаљени на ломачама још увек живе.

Завршићу Ти ово писмо речима које је Свети Новомученик Вукашин Јасеновачки изрекао пре него што га је усташа заклао: ‘’Само ти, дијете, ради свој посао.’’

Жив ми био и срећна ти ‘’казна’’ генерале.  

Твој, Томислав Станковић

Чланак ТОМИСЛАВ СТАНКОВИЋ: „Благо теби генерале, уписаше те златним словима у историју“! се појављује прво на ИСКРА.

(Жељко Цвијановић) Фото: intermagazin.rs

1.

Не одзвања оволико Генерал Младић међу Србима због своје трагичне судбине. На сопствене судбине, па и судбине ближњих, Срби, ако још нису сасвим огуглали, а оно огуглавају. Нешто је друго овде. Генерал одјекује зато што је његов удес више од судбине. Он је национална парадигма – готово као Ђенерал Михаиловић у свом удесу пре 72 године.

Као што је од Ђенерала Михаиловића било не мало знатнијих Срба у 20. веку, и као што се ни у једном од њихових дела и судбина нису тако испресецале све силнице националне трагедије тог доба као у делу и повести Ђенерала Михаиловића, тако је у последњих 30 година било истакнутијих Срба и од Генерала Младића. Али, исто тако, ниједна судбина и ниједно дело тог доба нису сведочили о националној трагедији као Генерал.

О чему дакле сведочи Генерал? О насилно продуженом српском 20. веку, који не престаје ни његовом пресудом нити ће престати његовим вероватно скорим силаском са сцене. О томе да је оно што би се дало назвати временом Генерала Младића – од 1991. до овонедељне пресуде – јединствено историјско, па и политичко време, по томе што 2017. годину и Генерала испраћамо са готово истим питањима са којима смо га дочекали давне 1991. Готово као да смо 26 година ходали укруг.

2.

Наравно, гро овдашњих елита, па и политичких, пресуду Генералу доживео је као олакшање. Наметљиво гурање Генерала међу симболе српског пораза и мрачне стране двоструко је неопходно таквим елитама. Прво, да би се коначно легитимисао национални пораз са свим оним што из пораза следи, а што је антички свет обележавао убедљивим изразом: тешко побеђенима! И, друго, да би се те елите сврстале насупрот пораза, прикривајући својју праву улогу – да су оне не само реализатори планираног слома земље и народа него су оне пораз сам.

Зашто се онда из свог аутобуса који их све скупа води у неки савршени свет не би решили досадног деде, који их стално омета неким темама из историје (док они гледају напред). И притом заудара на лук. Утолико пре што је избацивање тог деде један од услова да се уопште докотрљају до новог света

3.

Наравно – док покушавају да га изгурају из аутобуса, из историје, из јавне свести и национално несвесног – они не виде да гурају сопствени народ, који генерала, насупрот хашке правде, види у сазвежђу поретка. Наиме, мало је Срба који Генерала не виде са најбољима из свог народа. За то време, још је мање муслимана који који, ношени својим историјским силницама, не знају да је Генерал оличење шејтана и дин-душманина првог реда.

Два су разлога зашто се тој разлици није чудити. Прво, муслимани Генерала мере бројем сународника страдалих у борби са његовом војском; Срби Генерала мере бројем својих преживелих у ратовима 90-тих, знајући да им се нису поновила страдања из претходних ратова.

4.

Други разлог зашто, као после неких других ратова, победом живота није претегло једно гледиште на Генерала, јесте тај што су ратови из 90-тих завршени само за њега, али нису ни за остале актере ни за западне креаторе и кориснике тих ратова. Српске елите, опет, што више знају да није готово, то више желе мир са суседима и то су скупље спремне да га плате.

Срби су као жртву будућем миру већ принели своје националне интересе и најлегитимнија права, а да се неће одрећи јунака и Генерала. Том циљу принет је и Пети октобар, а биће и поновљен, ако буде требало.

5.

Осталима – међу њима и Босанским муслиманима – западни креатори мир у 21. столећу описали су као „наставак рата мирним средствима“, против Срба, наравно. Зато они нису одустали ни од својих ратних циљева ни од улоге ексклузивне ратне жртве – позиције у којој се рачуна са апсолутним политичким правима и нултим политичким дужностима.

Хашка пресуда Генералу само је постамент на коме се смешта зла природа те жртве. Она је део тог распореда фигура који би требало да учини немогућим живот између Срба и Бошњака. На тај начин онај ко је ауторизовао пресуду судије Орија – а о коме су говорили хашки инсајдери од Карле дел Понте, преко Џозефа Најса до Флоренс Артман – тај гура егзистенцију два народа ка контролисаном конфликту, а не према помирењу. Иста рука осудила је генерала Младића и натерала Бакира Изетбеговића и Сулејмана Угљанина да непрестано Србе избацују из ципела.

6.

То је рука која убогим новинарима диктира есеје о Балкану као историјском бурету барута, које периодично експлодира, само да се не би неко досетио да је договор измађу Сарајева и Бањалуке могуће направити без страних посредника, и то за не више од недељу дана.

То је рука која соколи Србе да науче да свет и посебно себе гледају очима својих непријатеља. Када у томе успеју – а овдашње елите, које ликују што су се решиле Младића – биће зачуђени како одједном нестају сви разлози за будуће конфликте.

7.

Пресуда Генералу коначно говори најважније. Неће бити никаквих преговора, ни између Срба и Албанаца ни између Срба и Бошњака. „Преговори“ ће заправо бити тек спољна форма диктата, у коме ће Србима бити понуђено да на себе и своје интересе заувек погледају очима својих непријатеља. Такав приступ учиниће добродошлим свако српско преговарачко тактизирање, али само као куповину времена и подршке, а никако као нешто што ће водити опипљивим плодовима преговарачког успеха.

Шта смо видели из пресуде Генералу? Да се од Срба не тражи компромис, већ предаја, и да се односом према Генералу проверава јесу ли и колико српске елите одустале од сваког националног и државног интереса. А то значи да наш опстанак неће одредити наше преговарачко умеће, већ много фундаменталније ствари.

Зато одјекује Генерал: зато што Срби неће пристати да се погледају очима својих непријатеља, ма како их виделе њихове елите.

Чланак ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Генерал нам је показао да се од Срба не тражи компромис, већ предаја се појављује прво на ИСКРА.

Покољ на пијаци (Фото: Novosti.rs/Сyгма/Корбис)

Пресуда ратном команданту Војске Републике Српске у фокус поново вратила масакр на познатој сарајевској пијаци. Истражитељи нису утврдили да ли је граната долетела са српских положаја изнад града.

ГЕНЕРАЛ Ратко Младић осуђен је у Хагу за оба масакра на пијаци Маркале у центру Сарајева иако нико није доказао да је Војска Републике Српске испалила те фаталне гранате.

Сви докази изведени на суђењу супротни су тврдњи о српској кривици или су неутрални у смислу да истражитељи нису могли јасно и поуздано да утврде одакле су испаљене гранате. Осуда се свела на усмене тврдње, непоткрепљене аргументима појединих сведока тужилаштва да су их испалили Срби.

„Маркале 1“ одиграле су се 5. фебруара 1994. године, када је од једне гранате погинуло 68 људи, а више од 140 их је рањено. Годину и по касније, на исто место, 28. августа 1995. пало је неколико граната и убило 37 људи, а 90 их је ранило.

Код првог напада тадашњи изасланик УН за Балкан Јасуши Акаши говорио је да не постоје јасни докази о томе ко је одговоран за напад. Исте изјаве давао је и тадашњи командант Унпрофора у БиХ Мајкл Роуз.

Претходно је Акаши формирао стручну комисију УН састављену од представника пет држава, који су установили да је граната могла да дође и с положаја ВРС и с тачака које је држала Армије БиХ.

У хашкој судници, у Младићевом прецесу као заштићени сведок, телохранитељ Алије Изетбеговића испричао је да је чуо како је његов шеф 1994. причао с верским поглаваром муслимана Мустафом Церићем о гранатирању Маркала, а неколико дана касније десио се масакр.

Исти сценарио одиграо се и у случају „Маркале 2“. Норвешки мајор Пер Ејен, шеф војних посматрача УН који су спровели истрагу о тој експлозији и који је и сам био на пијаци двадесетак минута после детонације, сведочио је да нису могли да утврде која је од зараћених страна испалила гранату:

– Сумњали смо да и Армија БиХ пуца на Сарајево. Један дански официр постао је непожељан у том граду, јер је отишао у њихов штаб и рекао им да престану да гранатирају сопствени народ.

Руски пуковник Андреј Демуренко, који је у то време био начелник штаба Унпрофора у Сарајеву, приликом сведочења у Хагу тврдио је да Војска Српске с положаја које је и сам обишао није могла да испали гранату, јер би она у том случају пре пада на пијацу ударила у неку од околних зграда.

Поједини стручњаци тврдили су да нико није успео да докаже одакле је на Маркале долетела граната, јер је уопште није ни било. Тамо је, према њима, експлодирала ручно прављена експлозивно-минска направа постављена испод једне тезге.

Генерал-пуковник у пензији Петар Шкрбић објашњава да су наши стручњаци елиминисали могућност да је експлодирала мина која је долетала са српских положаја, јер мине не могу да се забију у бетон, а на Маркалама је направљен мали кратер.

СПОРАН И УГАО

ПРОФЕСОР Стратегије на Војној академији генерал Митар Ковач, који је радио експертизу за Младићеву одбрану, каже, за „Новости“, да све анализе говоре да мине на Маркалама никако нису могле доћи са српских положаја, под тим углом између зграда:

– Ради се о експлозивним направама и инсценираним догађајима ради медијске сатанизације Срба. Рукопис постављања тих направа исти је као што су диверзанти муслиманске специјалне јединице користили приликом атентата на Сефера Халиловића, првог команданта Армије БиХ 1993, када су погинули његова супруга и њен брат.

Чланак ХАШКА ПРАВДА: Без иједног доказа Младић осуђен и за „Маркале“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Cris Toala Olivares

Председник Комитета Русије за одбрану Ратка Младића Павел Дорохин најавио је да ће 4. децембра заједно са Дарком Младићем, сином Ратка Младића, одржати конференцију за новинаре на којој ће „изнети истину о начину на који ради Хашки трибунал и о притисцима на генерала Младића“.

„Урадили смо све што је било неопходно. Након мог јучерашњег обраћања Парламенту Русије, Одбору за међународне послове је наложено да припреми предлог како ће реаговати Русија“, нагласио је Дорохин за Спутњик.

Он је додао да су одмах потом одржане консултације са Министарством спољних послова Русије и шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, након чега је званична представница Министарства Марија Захарова на коференцији за новинаре у име државе изнела тај став.

Дорохин је додао да је одлучено да се реагује и у име Руског јавног одбора за одбрану Младића, с обзиром да Младићев тим припрема жалбу на одлуку Хашког трибунала, а да ће у међувремену бити промењен и статус тог суда.

Чланак ДОРОХИН: Истина о притисцима на Младића 4. децембра у Москви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Навијачи Црвене звезде су, уочи меча против БАТЕ Борисова у Лиги Европе у Борисову, истакли транспарент подршке Ратку Младићу, бившем команданту ВРС. Подршка групе навијача и на утакмици Партизана у Београду.

Поред истицања транспарента подршке генералу Ратку Младићу, који је у среду осуђен на казну доживотног затвора у Хашком трибуналу, неколико стотина навијача црвено-белих је и скандирало име Ратка Младића.

И група навијача Партизана на утакмици против Јанг бојса истакла је транспарент подршке Ратку Младићу.

Уз тај транспарент, на јужној трибини стадиона у Хумској, била је и слика цвета Наталијине рамонде, познатог и као цвет феникса, којим се у Србији обележава Дан примирја у Првом светском рату, а који је Младић носио на реверу током изрицања пресуде у Хагу.

Tранспарент подршке бившем команданту ВРС истакли су и навијачи Зенита из Санкт Петербурга на мечу против скопског Вардара у Лиги Европе.

Чланак СЛЕДИ КАЗНА: Транспаренти подршке Младићу на утакмицама Звезде и Партизана се појављује прво на ИСКРА.

(Патријарх Иринеј) Фото: in4s.net

Патријарх Иринеј казао је да је пресуда Хашког трибунала Ратку Младићу „дјело ђавола“ и да није први пут да испада да су само Срби криви за све док су остали невини.

„Још један Србин осуђен је у Хагу. Ми смо знали да ће Ратко Младић бити осуђен и да ће све бити тако и ми, нажалост, ту ништа не можемо да учинимо„, рекао је Иринеј за „Ало“.

Како је патријарх истакао, све то се дешава јер „силни свјетски моћници раде ђаволска дјела, а ми трпимо последице“.

„Није од јуче да испада да су само Срби криви за све, а да су остали невини„, закључио је поглавар Српске православне цркве.

Чланак ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Неће бити да су само Срби криви, а сви други невини се појављује прво на ИСКРА.

Удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата подржала генерала Младића (Фото: РТРС)

Неправоснажна хашка пресуда генералу Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор, ујединила је демобилисане борце, породице погинулих и несталих бораца и цивила, као и цивилне жртве рата из Српске.

Никада неће прихватити да је ратни командант Војске Републике Српске починио ратне злочине. Оштро осуђују изјаву Бакира Изетбеговића, да српски народ Младића не би смио звати херојем.

Бакиру Изетбеговићу би било боље да говори о 536 логора за Србе у Федерацији БиХ током протеклог рата, него о генералу Ратку Младићу, изјавио је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске, реагујући на Изетбеговићеву изјаву да српски народ Младића не би смио звати херојем.

На Изетбеговићеву изјаву оштро су реаговале и жене жртве рата из Републике Српске, наводећи да ако члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић жели да говори о помирењу, прво треба да почисти испред свог прага, а затим да опомиње друге.

Божица Живковић Раилић, предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске, каже да је Изетбеговић ослободио Ејупа Ганића када је ухапшен у Лондону, Јована Дивјака када је ухапшен у Бечу, као и да је утицао на правосуђе и састајао се са Насером Орићем који тешки ратни злочинац. Ко слави злочинце, а ко се у ствари бранио? – пита Раилићева.

Сви смо јединствени у ставу да генерал Ратко Младић не може бити ратни злочинац, да је неправедно осуђен и да пресуда Хашког трибунала није допринијела помирењу у БиХ – ,поручили су и припадници ратних јединица Војске Републике Српске и демобилисани борци, чланови борачких организација Семберско-мајевичке регије.

Будимир Гаврић, пенсионисани генерал Војске Републике Српске, каже да лично веома добро познаје генерала Младића и да зна да он никада није наредио, нити би, прије свега, као човјек, а и као генерал могао тако нешто да уради.

– То на суду није доказано и ту одлуку суда, односно пресуду, ми не признајемо – истакао је Гаврић.

Миодраг Стевановић, предсједник Борачке организације Бијељина, рекао је да су одлучни да ће да наставе оним путем којим су ишли и до сада.

– Ми ћемо генерала славити као највећег хероја српског народа у посљедњем вијеку, а Војска Републике Српске ће и даље поносно да обиљежава своје празнике и значајне датуме. Ми смо поносни на Републику Српску коју смо крвљу одбранили – поручио је Стевановић.

Војска Републике Српске са својим командантом,генералом Младићем, одбранила је српски народ и своју територију чиме је највише заслужна за стварање Републике Српске, признате Дејтонским споразумом.

– Замислите да неко сад каже да смо ми злочинци који смо бранили своја дворишта, своје породице и дјецу. Дали смо 23.000 жртава за ово што данас имамо – рекао је Нико Кисић, из породица погинулих бораца и несталих цивила Бијељина.

Јован Маринковић, из Борачке организације Угљевик, каже да све док га они буду више осуђивали, ми ћемо од њега правити већег хероја, све док они буду говорили да је он злочинац, он је за нас светац.

Са поруком да се отаџбина брани свим снагама, на Сокоцу су постављени билборди са сликом команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића.

Чланак ОШТРО ОСУЂУЈУ ИЗЈАВУ БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА: Борци, логораши и жртве рата огорчени пресудом Младићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, РИА Новости

Предсједник руске Думе Вјачеслав Володин наложио је Комитету за међународне послове Думе да размотри приједлог о потреби да се реагује на пресуду Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу.

Володин је издао налог, након што је за вријеме пленарног засједања Думе предсједник Комитета Русије за одбрану генерала Младића, посланик Павел Дорохин, предложио руском парламенту да се размотре начини реаговања на хашку пресуду Младићу, преноси РИА „Новости“.

„Хајде да дамо налог Комитету /за међународне послове/ који ће изнијети своје гледиште, а након тога ћемо се вратити на то питање“, рекао је Володин.

Предсједник Комитета за међународне послове Савјета Руске Федерације Константин Косачев сматра необјективном пресуду Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, те истиче да већ данас треба почети са анализом рада овог суда.

Оцијенивши да је то једна у низу пресуда Хашког трибунала против још једног, наравно, српског учесника у трагичним догађајима у бившој Југославији – Ратка Младића, Косачев је истакао да је то још један повод да се замисли над озбиљним проблемима у изградњи објективног међународног правосуђа.

„Нема ни једнаке одговорности за починиоце, нити једнаке правде за све жртве насиља. А, тамо гдје нема једнаке казне, неће бити ни спречавања нових злочина, што смо већ видјели на Косову“, рекао је Косачев за руску агенцију Тас, наводећи да се за косовски сукоб окривљује практично само једна страна.

Он је нагласио да Хашки трибунал не може бити модел за неке наредне међународне процесе за сличне међунационалне сукобе, јер остаје кључно питање – ко су судије?

Према свему судећи, истакао је он, анализа рада Хашког трибунала у наредном периоду неће бити мање важна и занимљива од анализе самог југословенског конфликта.

„Зато има смисла почети се тиме бавити већ данас, док је `траг врућ`“, рекао је Косачев.

Косачев је убијеђен да је Хашки трибунал требало да послужи, не само као инструмент „демонстрације кажњавања непослушног народа“, него као и средство за оправдавање потеза Запада „од брзоплетог и провокативног признања независности Хрватске и Словеније до ракетних удара по Београду и насилног отимања територије, првог послије Другог свјетског рата“.

„Безусловно, таквој грозној структури као што је Хашки трибунал, за коју смо наивно мислили да ће бити објективна, били су потребни лијепи финални акорди, који се, изгледа, и чују ових дана. Било како било, Трибунал очигледно није постигао своје циљеве“, рекао је Косачев.

Он је додао да су циљеви Хашког трибунала били судско процесуирање лица која су прекршила међународно хуманитарно право, успостављање правде за жртве, спречавање нових злочина и помагање успостављању мира кроз помирење у бившој Југославији.

Косачев је истакао да је у југословенској драми било доста околности које је требало узети у обзир, као у било којем унутрашњем државном сукобу са спољним „подгријевањем“.

„Међутим, на крају је у основу рада Хашког трибунала уграђена политичка верзија о `лошим Србима`. Због тога већина пресуда, 68 одсто, је управо изречена Србима, 15 одсто Хрватима, а по шест одсто босанским муслиманима и косовским Албанцима, које су, осим за Србе, често биле веома симболичне“, рекао је Косачев.

Предсједник Комитета Русије за одбрану генерала Младића руски посланик Павел Дорохин оцијенио је да је хашка пресуда Младићу политичка и тенденциозна.

Он је напоменуо да је за вријеме изрицања пресуде Младић носио црвену кравату са симболом Комунистичке партије Руске Федерације, коју му је он дао крајем августа.

„Младић је специјално обукао као знак да осјећа да је уз њега помоћ и морална подршка Русије“, рекао је Дорохин.

Првостепено вијеће Хашког трибунала осудило је јуче некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора.

Чланак ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ДУМЕ: Реаговати на хашку пресуду генералу Младићу се појављује прво на ИСКРА.

(Захар Прилепин) Фото: Sputnik/ Владимир Астапкович

– Караџић, Младић, и у Хагу убијени Милошевић – просто су заробљеници – каже ексклузивно за „Искру“ велики руски писац Захар Прилепин, коментаришући јучерашњу пресуду Хашког трибунала генералу Ратку Младићу.

– Оно што се јуче догодило у Хагу није суђење, већ масакр непријатеља. Иживљавање над непокорним Србима.  Српске енклаве у Хрватској и Босни желеле су да се споје са Србијом како би народ тамо избегао масакре и геноцид, баш као што су  нама у Русији желели да се придруже, због заштите од неонациста подржаних од западних земаља, Крим и Донбас.

Разлика између Србије и Русије само је у томе што је Русија велика, што је моћна. Русија је дужна да помогне Младићу. Срби не смеју да забораве шта је  њима урадио Запад и не смеју да се продају Западу. Запад нас купује само због тога да би нас полако убијали – каже Прилепин.

– Молим вас такође и да пренесете наше братске поздраве Емиру Кустурици, од свих нас из Доњецка. Ако једном реши да нам дође у госте, у Доњецк, овде ће то бити народни празник – поручује  велики писац који је Доњецку, командант једног добровољачког батаљона.

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: ЗАХАР ПРИЛЕПИН О ПРЕСУДИ  МЛАДИЋУ: Оно што се догодило у Хагу није суђење, већ масакр  се појављује прво на ИСКРА.

Колинда Грабар Китаровић (Фото: Спутњик/АП)

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић изразила је данас жаљење што генерал Ратко Младић није одговарао за, како каже, злочине почињене у Хрватској.

Она се нада да ће казна доживотног затвора, на коју је данас Хашки трибунал осудио генерала Младића за злочине почињене у БиХ, бити „дјелимична сатисфакција породицама страдалих“.

– Жао ми је да није одговарао за злочине почињене у Хрватској, посебно Шкабрњу и друге – рекла је Китаровићева новинарима у Ријеци.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изразио је жаљење што због опсежности предмета у хашкој оптужници против генерала Младића нису били, како је рекао, и злочини почињени на територији Хрватске.

– Сматрамо да је, с обзиром на све у чему је учествовао Младић и у чему је тај удружени злочиначки подухват предузет у БиХ и потврђен геноцид у Сребреници, ова пресуда, с обзиром на одредбе статута Међународног кривичног суда за бившу Југославију, примјерена – рекао је Пленковић.

Хрватски министар за борачка питања Томо Медвед рекао је да би хрватско правосуђе могло да покрене поступак против генерала Младића за, како каже, злочине почињене у Хрватској.

– И не само за Младића, него и за већи број починилаца, налогодаваца, команданата, директних извршилаца… Али никад није касно – рекао је Медвед, који је позвао хрватско тужилаштво да настави са покретањем поступака за ратне злочине почињене у Хрватској.

Предсједник опозиционог СДП-а Давор Бернардић оцијенио је да је пресуда генералу Младићу „мала сатисфакција жртвама“, преносе хрватски медији.

– Ова пресуда врло јасно показује умијешаност врха политике Србије у то вријеме у ове страшне злочине – тврди Бернардић.

Првостепено вијеће Хашког трибунала осудило је данас некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора.

Чланак ХРВАТСКА: Китаровићева жали што генералу Младићу није суђено за Шкабрњу се појављује прво на ИСКРА.

(Бакир Изетбеговић) Фото: Анадолија

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, назвао је генерала Младића злочинцем и кукавицом.

Коментаришући првостепену пресуду генералу Ратку Младићу, Изетбеговић је рекао да ниједан народ Младића не би смио сматрати херојем, те да је увјерен да се већина Срба у БиХ не поистовјећује са генералом Младићем.

– Ради будућности, ради уважавања боли и патње комшија са којима ваља даље живјети, ради односа према самом себи, ниједан народ па ни српски, Ратка Младића не би смио звати херојем, правити о њему пјесме, не би смио славити злочине, одликовати ратне злочинце, дочекивати их на аеродромима, дизати им споменике и по њима називати школе и улице. Надам се да ће пресуда Ратку Младићу донијети такву врсту отрежењења и престанак такве праксе у БиХ. Прихватање истине је једини пут и једини начин у да будућност у БиХ буде боља од прошлости – рекао је Изетбеговић.

– Од пресудног значаја за будућност односа у БиХ је скинути хипотеку злочина са народа, лоцирати је на појединце без обзира колико је тих појединаца било и какве су функције обнашали. Ратко Младић је злочинац и кукавица јер само кукавице нападају и убијају заточене жене, дјецу, цивиле – додао је Изетбеговић.

Чланак САРАЈЕВО: Изетбеговић назвао генерала Младића злочинцем и кукавицом се појављује прво на ИСКРА.

Кристијана Аманпур (Фото: intermagazin.rs)

Ратко Младић је остао кукавица до задњег минута јер није остао у судници да чује пресуду, казала је Кристијана Аманпур, најпознатија новинарка америчке ТВ мреже ЦНН коментаришући данашњу пресуду у Хагу.

– Рекла бих да је доживотна казна за Младића најмање што су жртве овог рата требале добити -истакла је Аманпур која је уживо у програму говорила о историјској пресуди за геноцид команданту војске Републике Српске.

Уочи пресуде она је објавила врло емотиван лични текст о својим сусретима са осуђеним злочинцем. Присетила се и тренутака када му је наговештавала да би могао бити процесуиран за злочине.

– Нема веће части него бранити свој народ, рекао ми је Ратко Младић 1993. године, када сам „кољача из Босне“ питала шта мисли о томе хоће ли бити процесуиран као ратни злочинац. Са великим задовољством га гледам данас како чека пресуду у Хагу – навела је Аманпур.

Чланак КРИСТИЈАН АМАНПУР: Са великим задовољством гледам Младића како чека пресуду у Хагу се појављује прво на ИСКРА.

Бањалука: Транспарент подршке генералу Младићу (Фото: РТРС/nezavisne novine)

У центру Бањалуке, на Тргу Крајине, појавио се транспарент подршке генералу Ратку Младићу којег је Хашки трибунал провстепеном посудом осудио на доживотну казну затвора.

Није познато ко је поставио овај транспарент ма којем пише „Ратко Младић херој“.

У Братунцу је Удружење грађана Источна алтернатива лијепило плакате подршке генералу са натписом „Ти си наш херој“.

Организација Ветерани Републике Српске организовала је у Источном Сарајеву протестну шетњу, а Удружење Част отаџбине на Сокоцу јавно праћење преноса изрицања пресуде.

На југу Српске, тачније у Требињу, око стотину грађана спонтано се окупило како би пружило подршку генералу Младићу.

У Бијељини је за сутра најављено протестно окупљање представника ратних јединица Војске Републике Српске у просторијама Градске борачке организације.

Хашки трибунал изрекао је данас првостепену пресуду некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, осудивши га на казну доживотног затвора.

Чланак ОДГОВОР: У Бањалуци транспарент подршке генералу Младићу, у Братунцу плакати се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић у судници у Хагу (Фото: Спутњик/ REUTERS/ /Handout via REUTERS ATTENTION EDITORS)

Срамна пресуда генералу Ратку Младићу нема никакве везе са правом и правдом. То је само још једна антисрпска пресуда антисрпског трибунала. То је цена коју Србија плаћа за улазак у ЕУ, а којом се истовремено оправдава агресија НАТО-а на Балкану.

Та пресуда ће се сигурно употребити као инструмент притиска на власти у Београду, а пре свега у Бањалуци, како би Република Српска одустала од осамостаљења, сматрају руски аналитичари. Стручњаци верују да ће Младићев правни тим уложити жалбу на пресуду, али се боје да то неће ништа променити.

„Хашки трибунал је пристрасан и необјективан. Сматрам да су адвокати генерала Младића убедљиво доказали да је он невин по основним тачкама оптужбе, попут Сребренице или опсаде Сарајева, али би управо због исполитизованости трибунала било чудно очекивати другу пресуду сем казне доживотног затвора. Али борба се наставља, јер ће Mладићев правни тим уложити жалбу на ову првостепену пресуду. Подсетила бих да је испоручивање Младића био један од услова који је Брисел поставиo Београду на путу ка ЕУ. Као што видимо, све то је била велика илузија и превара, зато што, према мом мишљењу, у следећих двадесет година нико неће примити Србију у ЕУ“, каже за Спутњик Јелена Гускова, директор Центра за проучавање савремене балканске кризе.

Доктор историјских наука и директор Института за словенске студије РАН Константин Никифоров истиче да је Хашки суд претворен у „политички инструмент“, а истовремено упозорава да ће се пресуда Младићу негативно одразити на цео регион.

„Ништа се неочекивано није догодило. Селективно правосуђе је горе од општег безакоња. Сетимо се како је исти тај Трибунал пустио на слободу генерала Готовину, албанске вође ОВК и Насера Орића. Требало је све осудити или све амнестирати. Приступ би према свима требало да буде исти, иначе се суд претвара у политички инструмент. Ова пресуда ће се негативно одразити на стабилност региона, опет ће почети приче о томе да је Република Српска геноцидна творевина. Јасно је да ће Младићева одбрана уложити жалбу на пресуду, алу у овом случају, нажалост, пресуда ће остати иста“, сматра Никифоров.

Петар Искендеров, виши научни сарадник Института за славистику РАН, каже да је ова пресуда била очекивана јер је Трибунал све ове године био антисрпски настројен.

„Хашки трибунал је од самог оснивања имао задатак да осуди политичке лидере Србије и лидере босанских Срба како би оправдао војне операције НАТО-а на Балкану, као и политику западних земаља према овом региону. Након што је изречена пресуда Радовану Караџићу, било је јасно да ће пресуда генералу Младићу бити још оштрија. Она ће се сигурно користити као инструмент притиска на руководство у Београду, а пре свега у Бањалуци, како би Република Српска не само одустала од планова који се тичи осамостаљења, него и од одбране својих права, која су загарантована Дејтонским споразумом“, сматра Искендеров.

Свака пресуда такозваног Хашког трибунала, који се никако не може назвати правосудним органом, није ништа друго него ругање представницима, углавном једног народа – Срба, истиче професорка руског Универзитета МГИМО, руски политиколог и публициста Јелена Пономарјова.

„То је јасно свима који се баве балканском проблематиком, јер се све ради да би се за ратне злочине прогласили кривим искључиво Срби. Судије не узимају у обзир ни моралне квалитете људи, ни старосно доба, ни здравље, а да не помињемо намештене оптужнице. Све те оптужнице су грубо политизоване и немају никакве везе са правом. А у политици, као што знамо, управљају само интереси одређених играча. Када је генерал Младић ухапшен, прво сам помислила да ће бити осуђен на доживотну казну затвора, између осталог и зато што тај човек зна истину и треба га спречити да је свету каже. И управо зато је сада наш задатак да ширимо истину коју треба да знају милиони људи, да пишемо о томе, да одржавамо научне конференције…“, рекла је Пономарјова.

Она истиче да је генерал Младић херој који заслужује поштовање и изражава наду да ће истина о њему једног дана изаћи на видело.

„Милиони људи не могу да греше – у Србији, у Републици Српској, и у земљама у којима живи велика српска дијаспора, генерал Младић је херој, војник, борац, то је фигура која заслужује проучавање и поштовање. Мислим да ће временом правда победити и истина о њему и његовим делима биће доступна и западним људима. У сваком случају, ова пресуда нема ништа заједничко са правом и правдом“, нагласила је она.

Пономарјова је навела да је Трибунал „показао своју неспособност да сарађује са другим земљама“, наводећи пример Русије, која је дуго захтевала да се обезбеди место за лечење, како је рекла, старог човека, али да је Трибунал то одбио.

Чланак РУСКИ АНАЛИТИЧАРИ: Пресуда Младићу је цена коју Србија плаћа за улазак у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

(Ратко Младић) Фото: vostok.rs

Хашки трибунал саопштиће првостепену пресуду некадашњем врховном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу који се терети за геноцид над муслиманима и друге ратне злочине. Изрицање пресуде је заказано за 10 часова у судници 1 Хашког трибунала, а до последњег момента се неће знати да ли ће Младић присуствовати изрицању пресуде. То зависи од његовог здравственог стања.

Правна битка између тужилаштва и Младићеве одбране трајала је три и по године, а адвокат Саша Лукић, један од бранилаца оптуженог генерала Младића, сумира за „Политику” најважније аргументе о којима се расправљало у судници.

Суштина оптужбе била је да докаже геноцид у Сребреници 1995. године, а нови моменат у оптужби против Младића био је стављање на терет наводног геноцида и у Приједору, у априлу 1992. године. Тужилаштво се поред овог фокусирало и на опсаду Сарајева током ратних година. Лукић сматра да је одбрана успела током суђења да побије главне елементе оптужнице и да, захваљујући новим сведоцима и доказима, расветли многе лоше догађаје који су се, догматски, приписивали српској страни у рату.

Као један од главних аргумената, због којих сматра да би Младић требало да буде ослобођен, Лукић наводи чињеницу да генерал Младић није ни био на подручју шире околине Сребренице у време када су почела прва убиства у јулу 1995. Сведоци су потврдили да је Младић 13. јула допутовао у Београд на састанак са представницима међународне заједнице. Том састанку су присуствовали међународни посредници Јенс Столтенберг, Јасуши Акаши, Карл Билт и Руперт Смит, док је са српске стране, поред Младића, присуствовао и Слободан Милошевић.

– Тог дана су почела прва убиства у хангару за воће у Кравицама, где су се налази муслимански заробљеници, а да Младић није ни знао за то – објашњава Лукић.

Он је додао да је магацин воћа обезбеђивао МУП Републике Српске, над чијим припадницима Младић није имао никакве ингеренције. Војници који су били под његовом командом су се тада налазили много даље.

Троипогодишња правна битка Хашког тужилаштва и Младићеве одбране данас добија епилог – пресуду Хашког трибунала.

Он објашњава да се Младић из Београда у Републику Српску вратио 17. јула 1995, а да је команду над војском у тим данима имао његов заменик Манојло Миловановић.

Одбрана је током поступка извела и сведока чији исказ је побио исказ сведока тужилаштва Момира Николића који је рекао да му је Младић једном приликом гестикулирао руком да ће побити муслимане у околини Сребренице. Сведок одбране је рекао да Николић никада није ни причао са Младићем и да уопште није могао да има такав однос са њим.

Сребреница је, тврди Лукић, била потпуно празан град 11. јула 1995. Акција Војске РС имала је назив „Криваја 95“ и она је планирана да би Сребреницу свела на уже градско језгро како би онемогућила припаднике 28. дивизије БиХ да изводе диверзије на територији РС. Претходно је било договорено да Сребреница постане демилитаризована зона, а упркос томе ти исти војници су били наоружани пешадијским и артиљеријским оружјем.

Када је почела акција Војске РС, локално становништво, старији људи, жене и деца су потражили уточиште код холандског контингента Унпрофора, у Поточарима. Војно способно муслиманско становништво је у том тренутку било у саставу 28. дивизије Армије БиХ и они су покушавали да се од Сребренице пробију ка Тузли.

Лукић објашњава да је највећи број муслимана на том подручју, заправо, страдао у том пробоју. На основу докумената, које су браниоци Младића прибавили, одбрана сматра да је разбила предмет највећег спорења у вези са догађајима у околини Сребренице. То је број страдалих.

Лукић објашњава да је, на основу изјава самих бораца који су сведочили у поступку, утврђено да је у том пробоју погинуло између 4.500 и 6.000 људи.

– У колони која се пробијала од Сребренице ка Тузли налазило се око 12.000 до 14.000 људи, многи су страдали у борбама са српским снагама, док смо пронашли и сведочења која говоре и о њиховим међусобним сукобима. Наиме, главнокомандујући су терали неке Бошњаке да иду испред колоне и рашчишћавају минска поља како би колона могла да прође и у тим акцијама је много муслимана и погинуло – објашњава Лукић.

Такви детаљи се налазе у писаним сведочењима које су органи безбедности Армије БиХ узели од преживелих у пробоју. До тих сведочења је дошла одбрана Ратка Младића и предала их Хашком трибуналу.

Лукић објашњава да се тиме побила главна теза тужилаштва да је у околини Сребренице системски убијено 7.500 људи.

Бранилац не негира да су се дешавали злочини у околини Сребренице, али, на основу увида у доказе и саслушања сведока, сматра да геноцида није ни било.

– Пре свега, за геноцид је потребно доказати намеру, што тужилаштво у овом случају није успело да докаже. Мислим да су се злочини дешавали из освете за претходно убијено српско становништво у околини Братунца, а не из наводне жеље за систематским уништењем муслиманског становништва – каже Лукић.

Што се тиче наводног геноцида у Приједору, Лукић објашњава да је у априлу 1992. године, Војска РС тражила од становништва да преда оружје. Када се оружје предавало, дошло је до сукоба, после којег су многи становници овог подручја одведени у логоре Трнопоље, Омарска и Кератем.

Одбрана Младића тврди да је проблем у овом делу оптужнице то што је тужилаштво узело као релевантно вештачење Међународне организације за ексхумацију и идентификацију (ИЦМП). Наиме, Лукић објашњава да ова организација не може да утврђује узрок смрти, већ само да идентификује страдале.

Душан Телесковић,
Политика

Чланак ЛУКИЋ: Одбрана успела током суђења да побије главне елементе оптужнице се појављује прво на ИСКРА.

(Милорад Додик, предсједник Републике Српске) Фото: РТРС

Чланак ПРВА РЕАКЦИЈА ДОДИКА: Избацујемо Хашки трибунал из свих уџбеника се појављује прво на ИСКРА.

(Ратко Младић) Фото: AP Photo/ Peter Dejong

Некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу позлило је данас током изрицања пресуде у Хашком трибуналу. Младићев син Дарко пренео је које су то речи довеле до његовог избацивања из суднице.Након паузе од пола сата, током које му је пружана лекарска помоћ, Младић је избачен из суднице Хашког трибунала. Младић је у једном тренутку устао и почео да виче да је „све прочитано лаж“.

„Ово није суд, него НАТО комисија“, рекао је Младић.

Младићев син Дарко је рекао и да је након изрицања првостепене пресуде „готово прво полувреме“.

„Борићемо се јер је одлука погрешна. Ратко Младић је проглашен кривим и пре почетка суђења. Хашком трибуналу није било важно његово здравствено стање. Чули смо данас да не би требало да посетите лекара јер је он лош за ваше здравље. Писаћу УН да су му ускраћена права на лечење“, поручио је Дарко Младић.

Новинаре је на конференцији занимало како се Младић осећа и констатују да није показао кајање.

„Он жали за свим жртвама. Ово није крај и ово није аутоматска кривица. Он је дехуманизован у медијима. Он не може да преузме кривицу за нешто што није учинио“, рекао је Дарко Младић.

Младићев бранилац Драган Иветић каже за Спутњик да је скренуо пажњу на Младићево стање у судници.

„Одвојен је од нас из суднице, тако да нисам у могућности да пратим његово тренутно стање“, рекао је Иветић за Спутњик.
Удаљен је уз помоћ страже, по налогу председника судског већа Алфонса Орија.

Даље изрицање пресуде Младић је пратио из посебне просторије преко монитора.

Ори је претходно саопштио да је пауза у читању сажетка пресуде Ратку Младићу потрајала дуже јер је Веће добило савет лекара да тако поступи.

Чланак НАТО КОМИСИЈА: Ово су речи због којих је Младић избачен из суднице се појављује прво на ИСКРА.

(Александар Вучић) Фото: Спутњик, Tanjug/ Јарослав Пап

Сви смо знали да ће то да буде исход, не постоји ниједан човек одавде да то није знао, рекао је председник Србије Александар Вучић, коментаришући пресуду изречену Ратку Младићу. Додао је да није слушао изрицање пресуде.

За поштовање својих жртава мораћемо сами да се побринемо, рекао је Вучић, а преноси Н1.

„Мој позив грађанима Србије јесте да почнемо од данас да гледамо у будућност, како да чувамо мир и стабилност у региону, како ће да нам живе деца, како ћемо да отварамо више фабрика… И да се не гушимо у сузама прошлости, већ да од радничког зноја, и сваке друге врсте зноја, стварамо бољу Србију за нас“, рекао је Вучић.

„Србија је поштовала све жртве других народа, нисам сигуран да је исти пијетет био и према српским жртвама“, додао је председник Србије.

На питање како то да нико није одговарао за злочине Рамуша Хардинаја, Анте Готовине и Насера Орића, рекао је да „наша суза неће наћи родитеље у међународној заједници“. На срамоту онима који су такву правду делили, навео је, додајући да постоје и живи докази за злочине над Србима.

„То не сме да умањи нити треба да правдамо злочине које су починили неки са српским именом и презименом“, додао је он.

Говорећи о отимању српске заставе пред судом, Вучић је рекао да је за нас застава светиња, али да некада емоције натерају некога да пређе границе.

Чланак ВУЧИЋ О ПРЕСУДИ МЛАДИЋУ: Сви смо знали шта ће бити исход се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2017/ ELVIS BARUKCIC

Хашки трибунал осудио је данас Ратка Младића на доживотни затвор, уз образложење да је „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“.

Суд је закључио да је он својим деловањем значајно допринео извршењу геноцида над босанским муслиманима у Сребреници, да је терорисао становништво Сарајева, да је наређивао узимање талаца….

Младић је осуђен по 10 од 11 тачака оптужнице. Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина — Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Власеница.

Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе.

Председник судског већа Алфонс Ори рекао је да је веће закључило да Младић није крив по тачки 1, по оптужби која га терети за геноцид у шест општина БиХ, претходно образложивши да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид.

Осуђен је по преосталих 10 тачака оптужнице:

• по тачки 2 за геноцид у Сребреници
• по тачки 3 за злочин против човечности
• по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва
• по тачки 5 због убистава и злочина против цивилног становништва
• по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања
• по тачки 7 због депортација и злочина против цивилног становништва
• по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва,
• по тачки 9 због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања
• по тачки 10 због противправних напада на цивиле и кршења закона и обичаја ратовања
• по тачки 11 због узимања талаца — особља УН — и кршења закона и обичаја ратовања.

Чланак ТАЧКА ПО ТАЧКА: За шта је осуђен Младић се појављује прво на ИСКРА.

(Насер Орић) Фото: intermagazin.rs

Злочинац Насер Орић, бивши ратни командант тзв. Армије Босне и Херцеговине у Сребреници, рекао је у изјави за Дневни аваз, а након изречене доживотне казне бившем генералу Ратку Младићу, „да војсковођа мора одговарати и пред својим народом“, јер је одговоран за смрт војника Војске РС које је лично водио у смрт.

Орић каже да се пресуде Суда у Хагу морају поштовати и да их не треба коментирати, али да дела Младића најбоље говоре о њему.

– Он српским мајкама никада није имао петљу да каже да их је лично одводио у смрт и да је поражен на бојном пољу. Заузврат, одлучио се за убиства заробљеника и цивила. Шта да му поручим? Могу рећи да му желим да поживи што дуже у здрављу, то је све – рекао је Орић за Аваз.

Чланак НАСЕР ОРИЋ СЕИРИ ПОСЛЕ ПРЕСУДЕ МЛАДИЋУ: Сад да одговара пред српским народом! се појављује прво на ИСКРА.