Фото: РТРС

У Манастиру светих архангела Михаила и Гаврила у Раковици данас је у присуству бројних вјерника служен парастос поводом седам година од упокојења патријарха српског Павла, кога је вјерујући народ још за живота доживљавао као свеца.

Парастос је служио Епископ топлички, викар Његове светости патријарха српског Иринеја Арсеније, а присутнима се обратио секретар Светог синода Саво Јовић поруком да је патријарх Павле „био и остао богато дрво сазнања и језеро воде живе са које и данас пијемо“.

Он је истакао да је патријарх Павле цијели живот живио по Јеванђељу и слиједио Христове ријечи „ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе и узме крст свој“.

„Одрећи се себе – то многе збуњује. Патријарх Павле је то правилно разумео и схватио да када је човек пун себе нема места ни за себе ни за ближњег, а када прими Христа и крст има места за читав свет“, рекао је Јовић.

Он је истакао да је патријарх Павле спојио своје ријечи и живот и у једном тешком времену пробудио вјеру у хиљадама, у милионима људи, освијестио их и вратио на пут Христов.

„Увек је био строг према себи, а благ према другима и увек се борио за друге иако није желео да се то зна“, рекао је Јовић.

Он је присутнима открио оно што многи нису знали, а то је да је патријарх Павле 1990-их година предложио да се зауставе радови на Храму Светог Саве на Врачару да би се збринули невољници и прогнани.

„Предложио је да се брине о `живој цркви` и рекао да ће једног дана та `жива црква` изградити многе храмове“, рекао је Јовић.

Он је истакао да је патријарх увијек кад је доносио одлуке пред себе стављао жртву Христа и да се без освртања одрицао вриједних дарова да би помогао другима.

„Он је продао скупе поклоне којима је дариван и саградио три куће за три брата сиромаха у Мрчајевцима, али није волео да се о томе говори… Нека ми опрости што сада ја говорим о његовим делима“, рекао је Јовић.

Он је истакао да је упокојени српски патријарх православним Србима оставио универзалну поруку да буду људи, а да је сам својим примјером показао шта значи живјети у Христу и по Јеванђељу.

Епископ Арсеније, који је служио парастос, изјавио је на гробу патријарха Павла да „патријарх више светли данас на небу него што је светлио на земљи“.

Патријарх Павле, који је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости, преминуо је 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији у Београду, а према сопственој жељи сахрањен је у Манастиру Раковица, гдје његов гроб данас посјећује на хиљаде православних вјерника.

Патријарх Павле /свјетовно име Гојко Стојчевић/ је на трону Светог Саве био 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у државне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

Чланак МАНАСТИР РАКОВИЦА: Служен парстос поводом седам година од упокојења патријарха Павла се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Радови у каменолому надомак манастира Раковице својевремено су толико забринули игуманију Евгенију да је, бринући се за безбедност светиње, потражила помоћ чак и у ресорном министарству. Састали су се тим поводом тадашњи поглавар СПЦ патријарх Павле и надлежни министар Велимир Илић.

„Немојте се бојати за Раковицу, ја ћу је заштити!”, речено је на том састанку. Иако звучи као министарско обећање, ове речи утехе уствари је изговорио патријарх Павле, а касније препричавао министар Илић. Нико тада није знао да је патријархова жеља била да буде сахрањен управо у порти манастира Раковица. Данас готово невероватно звучи да би било какви радови могли да угрозе ову светињу коју свакодневно посећује велики број верника поклањајући се сенима 44. поглавара српске цркве.

Више стотина верника очекује се и сутра у овој београдској светињи,

када се навршава шеста година од упокојења патријарха Павла.

– Овде је свакодневно много поклоника, не само 15. новембра, на годишњицу патријархове смрти – каже отац Александар Милутиновић, један од свештеника у овом храму.

Живот сестринства донекле се променио, а неке од монахиња добиле су нова послушања: да дочекују посетиоце, упознају их са историјом манастира и животом патријарха Павла.

– Манастир је у последњих шест година постао место ходочашћа православних верника, како из Србије, тако и из других земаља. Недељом је порта препуна – каже отац Александар.

Иначе, поред патријарха Павла сахрањен је и још један поглавар СПЦ – патријарх Димитрије.

– За наш манастир чуло се не само у оквирима СПЦ већ и шире, у нашим сестринским, помесним православним Црквама – наглашава овај свештеник.

И заиста, свака висока православна делегација, која долази у посету СПЦ, обавезно обиђе и гроб патријарха Павла.

Прошле године, на пример, помен у манастиру Раковици служио је патријарх московски и све Русије Кирил који је у нашу земљу дошао сасвим другим поводом, да освешта споменик цару Николају Другом Романову.

Такође, поглавари неколико православних цркава, међу којима је био и васељенски патријарх Вартоломеј, пре две године учествујући у обележавању 1.700 година од доношења Миланског едикта, посетили су и Раковицу.

Патријарх Павле био је на висини достигнућа савремених богословских знања уз једноставност која је освајала људе, наглашава свештеник Александар. Недавно је, на представљању књиге „Вујански крст патријарха Павла”, протођакон Радомир Ракић подсетио да је патријарх Павле био изузетан литургичар и да су његови радови о историји богослужења познати не само у нашој цркви већ и широм васељене, како се изразио.

Такође, залагањем патријарха Павла, добили смо нови превод Новог завета, такозвани синодски.

У бројним анегдотама о његовој скромности често се заборавља оно на шта је подсетио отац Радомир Ракић – да је 44. поглавар СПЦ био велики научник, библиста, преводилац, догматски и етички писац са великим стваралачким опусом, а радио је и на црквеном песништву.

– Још за живота био је човек богослужења и молитве. То је остао и данас када се око његовог гроба окупља велики број људи који га памте и доживљавају као свеца. Његово наслеђе веома је обимно, а имао је изграђене ставове у вези са најбитнијим питањима црквеног живота у савременом свету – напомиње отац Александар.

Изградња храма у Реснику

Осим што га посећују поклоници, манастирска црква у Раковици практично је седиште парохије за насеље Ресник. У овом делу Раковице живи чак 20.000 људи, а цркве нема, што значи да они све своје верске потребе, попут сечења колача или крштења, обављају у манастиру. Уочивши потребе житеља Ресника, пре две године, по благослову патријарха Иринеја, почела је градња парохијског дома са капелом, вишенаменском салом и канцеларијом.

– У плану је и подизање храма посвећеног Светом Николају Жичком. Верујемо да ће освећење темеља бити пред лето наредне године – каже отац Александар Милутиновић.

Чланак ШЕСТ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Раковица, место ходочашћа се појављује прво на ИСКРА.