Фото: РТРС

На очувању српског језика требало би озбиљно да ради друштво у цјелини, посебно медији, а не само неке институције, изјавио је министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Малешевић је рекао да је питање да ли је српски језик могуће очувати онако како се жели ако се дјелује само посредством институција.

Он је указао на свеприсутне латиничне натписе предузећа и других објеката, те нагласио да не вјерује да би нека фирма била мање позната или мање успјешна ако би назив истакла на ћириличном натпису.

„И то је очување српског језика. Недавно сам био у Русији гдје `Кока-кола` пише на ћирилици и Русима не смета да је пију, нити смета компанији `Кока-кола` да на тај начин истакне свој познати лого и изванредно послује на том тржишту“, рекао је Малшевић на Економском факултету, гдје је присуствовао предавању посвећеном српском језику.

Он је навео да и локалне заједнице могу стимулисати српски језик тако што ће смањити таксе за предузећа која свој назив желе истаћи на ћириличном натпису.

Коментаришући приједлог Уније студената Републике Српске о увођењу предмета српски језик на све факултете, Малешевић је навео да универзитети имају аутономију, поготово када је ријеч о наставним плановима и програмима.

Професор савременог српског језика, стилистике и опште лингвистике Милош Ковачевић истакао је задовољство овом идејом Уније, јер је то рјешење за проблеме са којима се суочава српски језик.

„Ако завршите 90 одсто факултета и први и посљедњи пут сте се са језиком сретали у основној школи, ви заправо ширите језичку некултуру без обзира колико сте формално образовани и свеједно вам је да ли говорите точка, тачка или друго“, рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је данас велики проблем што се више не зна шта је језик и да ли преименовање језика значи нови језик, те да ли лингвистика као наука може и шта може да каже о овоме и какав однос треба да буде између оних који одлучују на политичком плану и оних који се држе лингвистичких чињеница.

„Студенте занима зашто енглески језик који се користи у толико земаља свијета или њемачки никада нису преименовани, док је српски језик прво преименован у српско-хрватски, а потом је добио четири нова имена“, рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је БиХ јединствен примјер у свијету јер се у њој инсистира да језик једног народа буде „земаљски језик“, односно босански, а не бошњачки језик, те упозорава да је идентитетски критеријум српског народа још од 19. вијека – језик, писмо и црква.

„Уколико би Република Српска и српски народ прихватили `босански језик` то би значило почетак краја српске културе, српског језика и српског народа не само на просторима БиХ, јер је то пут који је почео са разградњом и преименовањем и, с обзиром на то да је језик идентитетски критеријум, ако му укинете идентитет, пут за асимилацију једног народа“, истакао је Ковачевић.

Он је изразио наду да ће Србија исправити грешку коју је направила увођењем босанског језика у школе у Санџаку, јер Европска повеља о мањинским језицима прецизира да се ниједан језик не може прогласити мањинским ако је подударан са већинским језиком.

„Разлика између ‘босанског’ и српског нема, осим на лексичком плану, али лексички план не чини разлике унутар једног језика“, објаснио је Ковачевић и закључио да ниједан народ на свијету нема немаран однос према језику какав имају Срби.

Предсједник Уније студената Републике Српске Боривој Обрадовић рекао је да ће студенти наставити да инсистирају на увођењу предмета српски језик на свим факултетима, јер би на тај српски језик био очуван и сачуван од преименовања.

Предавање „Разлози и интенције преименовања српског језика“, које је одржао професор Ковачевић, организовало је Министарство и Унија студената Српске у сарадњи са Студентским парламентом Универзитета у Бањалуци.

Чланак МАЛЕШЕВИЋ: Сви да раде на очувању српског језика се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

За ђаке основних и средњих школа данас почиње школска 2015/2016. година. Како је најавио министар просвете, ученике очекује низ новина. Садашња генерација матураната имаће уписни праг од 50 бодова за четворогодишње средње школе. У току септембра, средњошколце очекује нови Правилник о оцењивању, којим ће се, осим знања, вредновати активност на часу и дисциплина.

Када је о наставницима реч, они ће у току јесени знати ко се од њих налази на листи технолошких вишкова, као и колиkа ће бити отпремнина по години стажа.

Новина за ученике који школу не похађају у Војводини је што ће од ове школске године, зимски распуст бити подељен у два дела.

Према Календару образовно-васпитног рада за 2015/2016. годину Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ученици ће се одмарати осам дана у јануару и 12 дана у фебруару. Први део распуста почиње у четвртак, 31. децембра, а завршава се у петак, 8. јануара 2016. године, док се прво полугодиште завршава 29. јануара 2016. године.

Други део распуста почиње у понедељак, 1. фебруара 2016. године, а завршава се у петак, 12. фебруара 2016. године. Друго полугодиште почиње након зимског распуста и државних празника 17. фебруара 2016. године.

У току школске године ученици имају зимски, пролећни и летњи распуст.

Према Календару Покрајинског секретаријата за образовање, у Војводини прво полугодиште почиње 1. септембра, а завршава се 23. децембра. Зимски распуст почиње у четвртак, 24. децембра 2015. године, а завршава се у четвртак, 14. јануара 2016. године. Друго полугодиште почиње 15. јануара 2016. године.

Чланак НОВИНЕ ЗА ЂАКЕ У СРБИЈИ: Први пут дводелни зимски распуст се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Ћирков

Судећи према најавама просветних власти, мали матуранти следеће године неће мучити муку само са три матурска теста, већ ће морати да „прескоче” и уписни праг како би добили књижицу жељене средње школе.

Тренутно је ситуација следећа: завршни испит је обавезан за крај основног образовања и ко га не положи не може да добије потврду да је завршио основну школу нити да настави школовање. Али, ни бод није потребан за пролаз ка средњој школи.

Образложење надлежних да систем тиме пружа шансу свим ученицима да наставе школовање чак и директори гимназија оцењују као лош изговор. Јер овако се заваравамо да су сви ђаци положили уместо да се пошаље порука основним школама где треба да појачају рад.

– Да нема било штрајка, данас бисмо могли да уведемо праг знања, али не би сва деца била у равноправној позицији. Хоћете праг знања идуће године? Обећавам да ћемо га увести – рекао је министар просвете др Срђан Вербић на недавној седници Одбора за образовање Скупштине Србије.

Он је у неколико наврата последњих месеци заступао ову идеју, образлажући је подацима са уписа који говоре да су на почетку ове школске године гимназије уписивали и ђаци са довољним успехом, па чак и они ученици који су на матури имали само један бод.

Ова идеја није Вербићева. Први су о томе проговорили чланови Форума средњих стручних школа Београда (ФССШ) и председник овог синдиката Милорад Антић, који је захтев за увођењем уписног прага поновио ових дана и у Скупштини Србије:

– Неопходно је дефинисати минималан број поена са којим би се ђаци уписивали у средње школе, јер би овакав потез пре свега допринео повећању квалитета ученика у гимназијама. Сада се дешава да те школе уписују и ђаци који су на малој матури освојили мање од пет поена. Увођење прага би решило проблем празних стручних, пре свега трогодишњих школа, који је посебно изражен када су се ђаци након поништавања резултата мале матуре уписивали само на основу успеха из основне школе.

Како би то могло да изгледа у пракси још није познато, а предлог ФССШ пре увођења трећег теста је био да се у гимназије уписују ђаци који би на српском и математици освојили најмање по 10 поена, док би доња граница за четворогодишње профиле у средњим стручним школама требало да буде пет плус пет бодова. Сви који остану испод тог прага уписивали би се у трогодишње средње школе.

Међутим, остаје чињеница да је покушај да се као праг уведе пет плус пет бодова 2003. године довео до катастрофе – велики број ђака није успео да достигне тај резултат, па је организован поправни пријемни да средње школе не би остале полупразне.

Оно што ситуацију са уписом у средње школе додатно компликује јесте и то што је због беле куге деце све мање, па је према речима Вербића, прошле године било 12 одсто више слободних места него свршених основаца. Због тога су многи занати остали без ђака, а гимназије уписивали и лоши ученици.

Зато се ових дана очекује да просветне власти објаве и план уписа у средње школе за ову годину, који ће, како је министар просвете најавио за „Политику”, подразумевати и сечу места у традиционално најпопуларнијим и најмасовнијим – економским и медицинским школама.

Међутим, питање које без одговора је како да се подигне квалитет гимназија када ђаци и даље уче према наставним плановима и програмима из деведесетих година, који су у међувремену само мало „проветрени”. Реформа гимназија већ је неколико пута одлагана, иако она заузима значајно место у Стратегији развоја образовања до 2020. године.

Подсећања ради, пре две године Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило је од Националног просветног савета (НПС) да продужи важење наставних планова и програма у гимназијама, али су чланови НПС-а одлучили да такву одлуку препусте министру.

– Не слажемо са са овим продужењем јер не би требало да подржавамо старе програме који нису реновирани 20 година. Ако овако наставимо, бојим се да ћемо ући у трећу деценију са застарелим програмима за школе које треба да буду елитне – било је образложење председнице НПС-а проф. др Десанке Радуновић.

Да подсетимо, за школску 2011/2012. и 2012/2013. годину су прихваћени „освежени” наставни планови и програми из којих су избачени појмови и лекције које је прегазило време, попут СФРЈ и слично, али је то било све од реформе.

Гимназије тренутно уписује до 24 одсто ђака, остали се утркују за упис у средње стручне школе. Стратегијом је планирано знатно повећање обухвата ученика гимназијама ка половини популације ученика који иду у четворогодишње средње школе.

По речима др Ане Пешикан, која је један од аутора овог документа, процес занемаривања гимназија траје предуго – није се улагало деценијама у њих, дуго је разаран њихов квалитет и тренутни мали обухват је резултат тог негативног процеса.

А да нешто дефинитивно мора да се мења, сведоче и најновији резултати евалуације средњих школа у Србији, који су показали да је готово 40 одсто гимназија оцењено јединицом или двојком. Тек свака 10 гимназија и свака четврта средња стручна школа добила је највишу оцену – четворку.

Чланак МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ СПРЕМА ЈОШ ЈЕДНУ НОВИНУ: Хоће ли матуранти „прескакати” уписни праг се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Министар просвете Срђан Вербић изјавио је да у просвети постоји вишак од 10.000 запослених и да се у следећу школску година мора ући са „оптимизованим бројем радника”.

Према његовим речима, вишкови у просвети решаваће се укрупњавањем норме рада.

„Ако постоје четири наставника са 25 одсто часова, онда ћемо настојати да то добије један наставник. Остала три наставника ћемо покушати да расподелимо на друга места, а некима ћемо понудити отпремнине”, рекао је Вербић за данашње издање лист Блиц.

Министар је казао да ће суштинску улогу у том процесу имати директори школа и синдикати, како би се омогућила накоректнија прерасподела послова, као и понуда отпремнина.

Упитан о томе како ће се решити проблем најдужег штрајка у историји, он је одговорио да ће плате просветним радницима бити повећане, али да не зна кад.

Најавио је да ће до краја године бити исплаћена и новчана помоћ, али је поручио просветним радницима да школска година мора да се заврши и оцене закључе.

Чланак ВЕРБИЋ: У просвети вишак 10.000 запослених се појављује прво на ИСКРА.