Фото: РТРС

У Добоју ће данас, у оквиру обиљежавања 21 године од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, бити одржана академија „Егзодус и трајање“, коју организује Завичајно удружење Завидовићана.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 130 још трага.

Сутра ће, у Тумарама на Озрену, бити организован марш „Стазама егзодуса“ дуг 22 километра. Ријеч је о, како је назван, камионском путу, који иде правцем Бријесница-Малчићи-Кврга-Прокоп-Боровци-Лозна, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Чланак ДОБОЈ: Обиљежавања 21 године од прогона Срба из Возуће се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Дан сећања на страдале и прогнане Србе током војнополицијске хрватске акције „Олуја“ биће обележен у петак, 5. августа у Цркви светог Марка у Београду, док ће сутра бити одржана централна манифестација у насељу Бусије.

Србија се сећа дана током којих је, према српским изворима, протерано више од 220.000 Срба, а око 2.000 њих је настрадало – од чега чак 1.200 цивила

Августа те несрећне 1995. године попаљено је, опљачкано и уништено око 40.000 објеката Срба.

Сећање на непрегледне колоне људи које су се, на тракторима, са завежљајем у руци или без ичега од 4. августа, сливале ка Србији никада неће избледети из сећања свих грађана Србије, сведока погрома.

Док Србија и Република Српска буду туговале за жртвама „Олује„, у Хрватској ће бити организована велика прослава датума који обележавају као Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.

У Србији ће обележавање 21. годишњица почети сутра, 4. августа – централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избегли пред хрватском војском.

Код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама, општина Земун, сутра ће се окупити цео државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са председником Милорадом Додиком.

Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова, као и обраћање патријарха Иринеја, Додика и Вучића, док ће наредног дана, 5. августа, бити одржана литургија у Цркви Светог Марка у Београду, а у 12.00 часова огласиће се и сирене и црквена звона у Београду.

Полагање венаца и парастос ће бити одржан у петак од 11 до 12, а потом је предвиђена и шетња учесника посвећена страдалим Србима од Цркве светог Марка до Народне скупштине и Хотела Москве, па преко Бранковог моста до Центра Сава.

Од 14 до 15.30 сати биће одржана меморијална академија у великој дворани Сава центра под називом “И Срби су жртве”.

Савез Срба из региона и Коалиција удружења избеглица позивају све прогнане Србе и све друге заинтересоване грађане да својим присуством допринесу обележавању Дана сећања.

„Олуја“ је до данас остала злочин без казне у којем су жртве биле цивили, стари и немоћни, деца.

Чланак И СИРЕНЕ И ЦРКВЕНА ЗВОНА: Шетња за жртве злочиначке акције „Олуја“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је вечерас на обиљежавању Дана сјећања на страдање и прогон Срба да је српски народ увијек желио мир и слободу, коју је прије 20 година пред најездом хрватских злочинаца у акцији „Олуја“, подржаних од западне војне алијансе, тражио и нашао у Србији.

„Када је почела ‘Олуја’, мост код Сремске Раче био је знак слободе и бијега од сигурне смрти. Овај мост је мост сусретања и истине јер је истина да су Срби морали напустити куће и кренути у слободу – у Србију, у којој многи до тада нису били, али су знали да – када пређу овај мост – на сигурном су и међу својима“, истакао је предсједник Српске.

Он је напоменуо да је Србија учинила све да прими и да свим избјеглим Србима буде уточиште, док је Република Српска тих дана пружала све што је могла да многима обезбиједи помоћ, окрепљење и охрабрење – све што је могла у тадашњим условима.

„Солидарност тих дана остаће дубоко упамћена у свијести људи који данас живе у Српској. У Републици Српској је из Крајине остало више од 50.000 људи и они су интегрисани у наше друштво, а ми чинимо све да им омогућимо још већи степен интеграције“, поручио је Додик пред више од 20.000 људи на централној манифестацији поводом обиљежавања Дана сјећања на страдање и прогон Срба.

Он је рекао да је ово дан за подсјећање на све страдале и прогнане Србе, а да је датум злочиначке акције „Олуја“ одабран јер је најупечатљивији.

„То акцију су извеле хрватске снаге и они који су их тада обучавали – САД и многи из Европе, који су заједно напали заштићену зону УН и извршили етничко чишћење Срба – потомака оних који су ту западну цивилизацију бранили негдје далеко, неколико стотина година прије, од најезде Османске империје“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је у том погледу истакао да су Срби увијек плаћали велику цијену својих заблуда, а једна од њих је била и Југославија.

„Само су Срби вјеровали у Југославију и српски народ је задњи напустио ту идеју, која им је донијела прогон и није дозволила да буду прихваћени и да остану на својим огњиштима“, рекао је Додик.

Додик је напоменуо да су и у миру, у тој Југославији, Срби били приморани да напусте ове просторе јер нису жељели да се одрекну свог идентитета, али су увијек били загледани у Србију, коју су доживљавали и доживљавају као саставни дио свог националног бића.

„Србију желимо моћну и јаку. Србија за нас јесте доказ нашег постојања, без обзира што Српска показује своју снагу и издржљивост. Српска је уз помоћ Србије прошла кроз многе тешке тренутке“, истакао је Додик.

Он је додао да су Срби, Република Српска и Србија и данас у позицији да морају да бране своја права и националне позиције.

„Говорили су о крају Дејтона и почетку Брисела. Говорили су нам о много чему што није прихватљиво, увијек испочетка – на исти начин – када год постигнемо споразум то су сматрали новом полазном тачком за наше обесправљивање. Тако је са Дејтонским споразумом, тако је са Бриселским споразумом“, рекао је Додик.

Он је додао да Срби разумију потребу да живе са другима, али да је – да би се то десило – потребно да и други прихвате реалност. „Почнимо у БиХ са тиме да нико ништа не негира. Ево ми нећемо негирати БиХ, али престаните негирати Српску. Не можемо живјети у тој негацији. Зато је ово окупљање овдје симбол нашег заједништва и упућено је управо као наш вапај за мир“, истакао је Додик.

Према његовим ријечима, сви напори данас морају да буду усмјерени ка миру, сарадњи, уважавању реалности, окренути ка европским цивилизацијским вриједностима.

„Нико није против тога, али ми можемо да прихватимо Европу само онда када та Европа прихвати у пуном капацитету оно што се зове Република Српска. Моја је порука – немате ви проблем на нашој страни, ваш проблем је ‘Исламска држава“ и многа друга мјеста. Онда када су нама одрубљивали главе, ви сте окретали своју главу. Нисмо ми ти који носимо пушке овдје, ми желимо да се политичким средствима боримо за наша права и то ћемо чинити и даље“, поручио је Додик.

Он је истакао да због тога овај скуп не смије да буде само мјесто сјећања на страдања, него и снажна порука жеље за интеграцијом.

„Ми Срби имамо право да уредимо наше двије државе – Србију и Српску и то ћемо чинити, поручујући свима да у њима има мјеста за свакога ко жели мир, сарадњу, добар и угодан живот“, нагласио је Додик.

Чланак ПОРУКА ДОДИКА ИЗ СРЕМСКЕ РАЧЕ: Нисмо ми ти који носе пушке, али ћемо се за наша права борити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Симболичним сусретом председника Владе Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика на мосту код Сремске Раче, вечерас је почело обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба.

Премијер Србије и председник РС у реку Дрину спустили су венце у знак сећања на све пострадале Србе.

Обележавање је настављено интонирањем химни Србије и Републике Српске, а парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј.

Одржаће се и уметнички програм „Наша је туга…велика“, а присутнима ће се потом обратити девојка из колоне Ђурђица Поповић, затим председник РС Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић.

Велики број грађана окупио се вечерас код моста у Сремској Рачи, где ће бити обележен Дан сећања на страдања и прогон Срба, у оквиру хрватске војне акције „Олуја“.

Грађани, који су дошли да одају пошту страдалим Србима, на дан када је пре 20 година из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, а око 2.000 убијено, носе српске заставе и обележја.

„Ово је значајан дан, јер је током прогона Срба из Хрватске било страшно. Било је страшно гледати наш народ како бежи. Хвала премијеру Вучићу што је омогућио да се на то укаже“, истакла је за Танјуг Вера Фектар из Сремске Раче.

Фото: Новости

Мирјана Цабо, која је избегла из Сарајева, наглашава да је ово важан дан за српски народ и породице жртава, али и, посебно, за све оне који су, као и она, прогнани из својих кућа и са својих станишта.

Мирослав Смрзић, који је некада живео у Слуњу у Кордуну, а избегао је у Инђију, рекао је да је овај дан битан како би се показало и онима који то не признају „да смо и ми људи, избегли, протерани“.

„Одузели су нам све. Протерали су нас и немамо никаква права у Хрватској. У Слуњу одакле сам протеран је пусто, и немам где и коме да одем тамо. Поднео сам неколико пута захтев за помоћ за обнову, али од тога није било ништа“, рекао је он.

Фото: Новости

Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Александар Вулин, који је такође стигао у Рачу, нагласио је у изјави Тањугу да је вечерашње обележавање изузетно значајно:

„Србија је 20 година ћутала, пропуштала да каже колико је боли ‘Олуја’, колико је боле 250. 000 протераних, 2. 000 убијених, највеће етничко чишћење у Европи. Можемо слободно да кажемо да је то и највеће етничко чишћење у историји српског народа, јер никада у историји није за тако кратко време толики број народа трајно отишао да се никада не врати“, објаснио је он.

Вулин је изразио уверење да ће преко овог сећања свет боље да нас разуме и види колико нас те ране боле, као и да ће се у будуће понашати у складу с тим, да и овај народ има своје емоције и да се над њиховим жртвама мора спустити глава.

Србија ће данас први пут обележити Дан сећања на страдање и прогон Срба, 5. август, централном државном манифестацијом код Сремске Раче.

Манифестација ће, како најављују у влади, бити настављена уметничким програмом „Наша је туга. . . велика“ и обраћањем Вуцића, Додика и „девојке из колоне“, избеглице Ђурђице Поповић.

Централној државној манифестацији присуствоваће и чланови влада Србије и РС, председницаНародне скупштине Србије Маја Гојковић, представници Народне скупштине РС и других државних органа, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и бројни грађани.

Сутра, тачно у подне, огласиће се звона са српских православних цркава у Србији и Републици Српској и сирене.

Из владе позивају грађане Србије да у подне застану и да тај минут посвете сећању на све убијене и страдале.

Акција Олуја почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране, док је српска страна имала 31. 000 војника.

У тој акцији избегло је више од 250.000 Срба, па се она убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1. 960 погинулих и несталих Срба од којих 1. 205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

Чланак НАША ЈЕ ТУГА ВЕЛИКА: Државна церемонија обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Централна државна манифестација обиљежавања 5. августа – Дана сјећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче симболичним сусретом премијера Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Додик и Вучић срешће се на мосту у 20.00 часова и затим у ријеку Саву спустити вијенце у знак сјећања на све страдале Србе, саопштено је данас из Канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима.

Након тога, у 20.10 часова на платоу поред моста парастос за све страдале Србе служиће Његова светост патријарх српски Иринеј.

Манифестација ће бити настављена умјетничким програмом под називом „Наша је туга…велика“ и обраћањем Вучића, Додика и „дјевојке из колоне“ избјеглице Ђурђице Поповић.

Централној државној манифестацији посвећеној обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе присуствоваће чланови влада Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије и Републике Српске, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и грађани.

Чланак ВИЈЕНЦИ У САВУ ЗА СВЕ СТРАДАЛЕ СРБЕ: Додик и Вучић на централној манифестацији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Прогон Срба од 1991. до 1995. године је понављање и наставак зла који је српски народ доживио у Хрватској 1941. године, а иако је Хрватска чланица ЕУ, скоро ниједан од проблема Срба није ријешен, оцијењено је данас на научном скупу „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“.

На скупу, који је поводом 20 година од прогона Срба из Хрваске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоје да укажу на коријене тог зла.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да више од 20 излагача настоји да у рефератима изнесе чињенице и „покаже домаћој и свјетској јавности шта се све догодило са српским народом за вријеме грађанског рата у Хрватској од 1991. до 1995. године“.

Радови се односе на период, почевши од средњег вијека, преко дешавања у 19. и на почетку 20. вијека, а посебно у Првом и Другом свјетском рату и поратном периоду, те за вријеме грађанског рата од 1991. до 1995. године.

„Има више реферата који се односе на Други свјетски рат, јер нажалост 1991. година била је пресликана 1941. година. Све оно што се Србима почело дешавати 1941. поновило се одређеном политиком 1991. године“, рекао је Будимир.

Према његовим ријечима, да би спријечили понављање из 1941. године, Срби су морали да се заштите, па је настала је Република Српска Крајина, која је била под заштитом Уједињених нација /УН/.

„Нажалост УНПРОФОР није испунио свој задатак, зато је дошло до низа агресија на Републику Српску Крајину од 1992. па закључно са Бљеском 1. и 2. маја 1995. и `Олујом` 4. августа 1995. године када је са тог простора прогнано готово сво становништви које је тамо вијековима живјело“, рекао је Будимир.

Као плод научног скупа биће штампан зборник, а његова промоција биће организована од маја па до краја ове године у више градова Србије и Републике Српске, међу којима и у Бањалуци и Приједору.

У зборнику ће бити објављени радови научника међу којима су и академик Василије Крестић, Коста Чавошки, професор из Загреба Светозар Ливада, доктор Никола Жутић, Момчило Диклић из Института за европске студије у Београду, низ радова млађих научника – прогнаних Крајишника који сада раде у научним институцијама Србије, али и радови неких од учесника догађаја 90-тих година као што је генерал Мирко Бјелановић.

„Намјера је да читаве ове године промовисањем зборника подсјећамо домаћу и свјетску јавност на 20 година од прогона Срба из Хрватске 1995. године, а главна манифестција планирана је за 30. мај код манастира Крушедол на Фрушкој Гори“, рекао је Будимир.

Чланак НАУЧНИ СКУП: Прогон Срба 1995. понављање зла из 1941. године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна, РТРС

Удружење Срба из Хрватске, поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, организоваће данас научни скуп „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“.

Удружење Срба из Хрватске организује скуп у сарадњи са Српским културним друштвом „Зора“ и Институтом за политичке студије, а уз помоћ Управе за дијаспору и Срба у региону, у чијим просторијама ће бити одржан.

На скупу ће, како је најављено, учествовати више од 20 академика, историчара и самих учесника ратних догађања од 1990. до 1995. године.

Они, према најави, треба да дају одговоре на неколико суштинских питања – шта се све дешавало са српским народом у Првом и Другом свјетском рату, а посебно у грађанском рату приликом разбијања СФРЈ, колико су биле трагичне посљедице Другог свјетског рата за српски народ региона, а нарочито за неке његове дијелове, шта је био главни повод за почетак грађанског рата у Хрватској, које су последице доношења хрватског Устава из 1990, према коме су Срби изгубили конститутивност и проглашени за националну мањину…

Из тог удружења поручују да наука треба да да одговоре на та питања, јер без таквог приступа нема ваљаног рјешења проблема српског, али и осталих народа на овим просторима.

Чланак БЕОГРАД: Научни скуп поводом 20. годишњице прогона Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Цела прича о депортацији Срба из Америке у ствари је лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражитеља који су сведочили против неких Срба и у Хагу, а који већ десет година нису успели да докажу кривицу ниједног Србина који је у САД, каже у интервјуу за „Новости“ шеф представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, поводом најаве да се у „првом таласу“ спрема депортација најмање 150 људи, углавном Срба.

Ко тражи прогон Срба из САД?

– То су пре свега истражитељи Мајкл Меквин и Ричард Батлер, који су били везани за екипу која је у Хагу истраживала ратне злочине. Када су се вратили из Хага, понели су спискове војних обвезника бивше ЈНА и Територијалне одбране, које су српске власти морале да предају Хагу. То су спискови војника, тада ЈНА, а касније и Војске РС и РСК. Посебно су на мети људи који су били војници у јединицама из Подриња, јер се желело доказати њихово учешће у злочину у Сребреници.

Колико је Срба осуђено и депортовано из САД?

– Није ниједан! Ти истражиоци су били преамбициозни и у почетку су желели да судски докажу да је реч о ратним злочинцима који су ушли у САД. Међутим, како су пред судовима од Пенсилваније, преко Флориде до Чикага, почели да падају предмети против Срба, они су променили тактику и оптужили их да су лагали када су попуњавали документацију приликом уласка у САД, јер нису навели да су били припадници „стране војне формације“. Тактика је промењена, јер прогањаним Србима сада почињу да се баве имиграциони судови где је терет доказивања за тужиоца доста лакши, због ригорозних америчких правила.

Може ли се говорити о политичком „лову“ на Србе?

– Апсолутно. Цео процес у суштини је политичка хајка, без имало жеље да се утврди лична одговорност. Од самог почетка српска заједница у САД није желела да било ко избегне личну одговорност за неки злочин за време рата. Али, досад, што се тиче Срба, држава није могла да докаже да је било који од тих појединаца починио злочин.

Са друге стране, кад смо се побунили и тражили, и преко Беле куће добили састанак са представницима Министарства правде, после неколико месеци почели су да хапсе Хрвате и Бошњаке, што у суштини није био наш циљ. Сада имамо случајеве да су поједини Бошњаци, за које је био „мекши“ филтер приликом уласка у САД, сада признали личну одговорност и злочине против Срба.

ЖРТВЕ РАТА, ЖРТВЕ ПРОГОНА

КОЛИКО је Срба којима прети депортација?
– Нажалост, више стотина људи. Што је најгоре, то су жртве рата којима је због тога Америка и допустила улазак, а сада се управо ти људи прогањају! Они су приликом уласка имали приоритет по три основа: да су из мешовитих бракова, да су они, или чланови њихових породица били у заробљеништву или да су изгубили мовину у војним операцијама на подручју Хрватске, Крајине и БиХ. Овај процес поново прави жртве од особа које су већ биле жртве рата.

ЛАЖНА ПРИЗНАЊА

Било је и екстремних случајева на суђењима против Срба?

– Да. Био је један савезни агент, пореклом Хрват, који је често кроз интимизацију, претње, чак и фалсификовање, колеге убеђивао да су њему лично појединци, на пример у Флориди, признали злочине. У другим случајевима, на пример, на једном суђењу у Мичигену, као преводиоце су користили Албанце из Македоније који не знају српски. Тако су дошли до наводних признања. Било је и признавања под притисцима и претњама.

Чланак ОБРАД КЕСИЋ: Политички лов на Србе из САД због личне освете се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/ И. Маринковић

У највећем погрому Срба на Косову и Метохији, 17. и 18. марта 2004, у мандату УН које су имале задатак да обезбеде мир на Космету, албански екстремисти су, за само два дана, протерали пет хиљада људи са њихових вековних огњишта, из свих делова Космета. Из Метохије, Косовског Поморавља, централног Косова. Страдало је 19 цивила: осморо Срба, једанаест Албанаца, убијених у сукобу са Унмиком и Кфором.

У овом насиљу, које је међународна управа (УНМИК) квалификовала као „добро организовано и оркестрирано“, етнички је потпуно очишћено шест градова и девет српских села. Порушено је или запаљено 935 српских кућа. Девет школа, домови здравља и поште. Порушено је и више српских гробаља. Посебна мета екстремних Албанаца биле су српске светиње – 35 цркава и манастира је уништено, од тога 18 споменика културе.

Фото: РТРС

Повод за напад била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени за смрт двојице албанских дечака из села Чабра код Зубиног Потока. Истрага Унмика убрзо је утврдила да су оптужбе биле лажне. Али, циљ екстремиста био је остварен.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, који ће данас у северној Косовској Митровици, са народом обележити једанаестогодишњицу погрома, казао је:

– Срби на КиМ ни данас нису слободни на онај начин на који би требало да буду слободни људи у 21. веку на територији коју ми не признајемо и никада нећемо признати као државу. На тој територији није у потпуности загарантована безбедност, а о томе можете најбоље да питате Србе у Метохији којих је остало у симболичном броју.

Поводом мартовског насиља 17. марта 2004. године, у црквама и храмовима Српске православне цркве данас ће бити служен помен страдалима.

Насиље се поновило и 17. марта 2008, у Косовској Митровици. Овога пута Срби су били на удару Унмика. Тада су међународне снаге силом спречиле покушај радника српског правосуђа да се врате на своја радна места, Окружни суд. Страдао је украјински војник, а неколико десетина Срба је теже и лакше повређено.

ДОЛАЗИ ДЕЈАН СТАНКОВИЋ

Помену жртвама мартовског погрома код споменика „Бели анђео“ у 10 сати као и Академији сећања у сали Митровачког двора у 13 сати, у Косовској Митровици присуствоваће директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Он ће у Звечану у 15.30, са бившим фудбалером Дејаном Станковићем, уручити комплете спортске опреме фудбалерима ФК „Трепча“ и ФК „Звечан“, док ће потом од 16.00 сати, Ђурић и Станковић са младим глумцима, члановима екипе филма „Енклава“ присуствовати спортском часу у ОШ „Вук Караџић“ у Звечану.

Чланак 11 ГОДИНА ОД ПОГРОМА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Не зацељују мартовске ране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Новости

Угледни амерички адвокат Роберт Павић оцијенио је да је оно што се дешава у вези с информацијама да САД намјерава да депортује 150 људи, већином Срба из БиХ, због наводних ратних злочина, више личи на прогон, него на истрагу.

Он је навео да је пред кривичним судовима у Флориди, Илиноису и Бафалу бранио десетак Срба из БиХ и да су сви они проглашени невиним, али да проблем представљају имиграциони судови који одлучују о депортацији.

Павић је истакао да нико од његових клијената није ни био оптужен за ратне злочине, већ зато што, према мишљењу људи у имиграционом одјељењу Службе домовинске безбједности, нису правилно испунили имиграциони формулар на основу којег су постали грађани САД.

Он је за београдску „Политику“ рекао да су ти формулари веома компликовани и збуњујући, те да се већина нашла на оптуженичкој клупи због једног питања: „Да ли сте некад служили у некој страној војној формацији?“.

– На ово питање скоро сви Срби из БиХ, који већ дуго живе у Америци, одговорили су одрично, чак и ако су негдје заведени као припадници Војске Републике Српске, јер они сматрају да та војска није за њих била страна војска – рекао је Павић.

Казна затвора за оног за кога се утврди да је лагао износи од једне до десет година затвора, али, каже Павић, никоме у САД није циљ да оптужени сједи у њиховом затвору, него да га депортују.

– Ако пред кривичним судом буде проглашен кривим да је кривотворио документе, онда ће готово сигурно касније имиграциони суд донијети одлуку о депортацији – навео је Павић, оцијенишви да процеси пред имиграционим судовима могу да трају још неколико година, јер су затрпани хиљадама случајева, који се тичу мексичких имиграната.

На питање да ли породица човјека који чека суђење пред имиграционим судом може да настави да живи нормално у Америци, Павић је рекао да свако може да процијени колико то може да буде нормалан живот када сваког тренутка неко из имиграционих власти може да закуца на врата.

– Процијените само колико то може да буде нормалан живот када се у локалним новинама име вашег оца повезује с ратним злочинима, када се преко медија позивају све босанске заједнице да пријаве сумњиве имигранте – додао је Павић, који је три пута узастопно посљедњих година уврштен у листу најбољих адвоката у држави Илиноис.

Имиграционе службе САД припремају акцију великих размјера у којој планирају да ухапсе бар 150 избјеглица из БиХ, већином Срба, који годинама живе и раде у САД, због сумње да су учествовали у наводним злочинима у БиХ.

Чланак ПАВИЋ: Ово личи на прогон Срба из САД се појављује прво на ИСКРА.