Фото: rs.sputniknews.com

Руски председник Владимир Путин изјавио је да иза многих проблема са којима се Европа данас суочава не стоје само европске земље, већ и САД. Као пример је навео проблем миграције.

„У свету и у западним земљама се виде тектонски потреси у јавном мнењу у страну заштите националних интереса. Погледајте, Европа се сада суочава са конкретним проблемом — масовним притоком миграната. Зар је Европа донела одлуке које су довеле до такве ситуације? Треба бити поштен. Ове одлуке су дошле са оне стране океана, а са проблемом се суочава Европа. То је само један пример. Таквих је много“, рекао је Путин у интервјуу за швајцарску телевизију РТС.

Председник је изразио наду да ће европски лидери водити самосталнију политику.

„Надам се, желео бих да видим да Европа показује више независности и суверенитета“, рекао је председник.

Он је додао да је „мало чудно да се, ако хоћемо да разговарамо са нашим европским партнерима, морамо обраћати Вашингтону“.

Поводом скандала који разбија ФИФА, Путин је оптужио Вашингтон да ради у сопственом интересу.
„Сједињене Државе, колико сам схватио, кандидат су за домаћина Светског првенства 2022. године. Њихов најближи савезник у Европи, Велика Британија, кандидат је за 2018. годину. Питам се да ли је та борба против корупције наставак борбе за кандидатуру 2018. и 2022. године“, рекао је Путин.

Он је рекао да не верује ни реч о личној умешаности одлазећег председника Светске фудбалске федерације (ФИФА) Сепа Блатера у корупцију.

„Сви знамо каква се ситуација тренутно развија око господина Блатера. Не желим да идем у детаље, али не верујем ни реч о његовој личној умешаности у корупцију“, истакао је Путин.

„Мислим да људи као што је господин Блатер, или шефови великих међународних спортских федерација или Олимпијских игара, заслужују посебно признање. Ако ико заслужује Нобелову награду, то су ти људи“, сматра Путин.

Чланак ПУТИН: Америка стоји иза многих европских проблема се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Фонет

Говорећи о великом повратку политике и геополитике на међународну сцену, политичку, економску и сваку другу, Јеремић је поменуо да је и овогодишњи Давос био је другачији од свих претходних којима је присуствовао.

То прије свега је због чињенице да се готово 70 одсто времена говорило о међународним политичким и безбједносним односима и о томе како они могу да утичу на очекивања у овој години.

У том смислу је навео да извјештај за 2014-у годину није у себи имао ријеч Украјина, али ни ријеч ИСИС, што је, према његовим ријечима, и допринијело да Давос 2015. буде оријентисан више него икад ка политици, спољној политици и безбједносној политици пре свега.

„Свједоци смо времена у којем долази до прерасподјеле моћи међу макроиграчима широм свијета, а чији су интереси веома дивергентни и у приличном нескладу с интересима великих сила“, рекао је Јеремић.

Оцјенивши да је криза у Европи један од четири највећа ризика за свјетску економију, Јеремић је рекао да ће ово бити година избора и одлука у Европи, значајна и пресудна година за важне мултилатералне процесе који се одвијају већ годинама.

„Неки од тих процеса окончавају се данас и они имају историјски значај, а ми не обраћамо пажњу на њих“, истакао је Јеремић и додао да је ријеч о развојној стратегији УН и међународном споразуму о климатским промјенама.

Следећи велики ризик је, како је казао, криза у Украјини. Говорећи о односу Русије и Запада, Јеремић је рекао да се они “не налазе на доброј трајекторији“ те да нема пуно простора за оптимизам.

„Велика је штета оно што се данас дешава, али и губитак за све играче који су укључени у ову причу. Иако је Украјина у изузетно тешкој ситуацији, није једини губитник. Велики губитник су и Русија и Европа“, рекао је Јеремић.

Санкције које су уведене Русији, како је додао, одразиле су се итекако на њену привреду, а Европа губи због укупне стратешке нестабилности које воде даљим политичким подјелама.

Треће, проблем је и Блиски Исток, стварање Исиса и борба против фундаментализма на том подручју.

Најзад, велики ризик је, према његовим ријечима и окретање Русије ка Кини.

Говорећи о Кини, Јеремић је рекао да је ново руководство веома амбициозно у погледу пакета најављених реформи и мјера које ће за посљедицу имати оно што је, како је објаснио, имала и влада која је 70-их година одлучила да се отвори ка свету.

Чланак ЈЕРЕМИЋ: Ово је година геополитичких потреса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Премијер Србије Александар Вучић рекао је да неки пут помисли како проблем Србије нису ни њена прошлост, нити њена садашњост, већ да му се чини да је проблем свако одсуство жеље да се оде у будућност.

„Будућност је превише неизвесна, захтева превише труда, зависи од нас самих, тражи да јој посветимо и време и рад, једном речју превише је захтевна, бар за нас“, навео је Вучић у ауторском тексту „Мој одговор Њима“ у листу „Блиц“.

Зато и данас ова влада, без обзира на приче о томе да је свеприсутна, да све контролише и да утиче на ама баш све у друштрву и држави, нема подршку тог истог друштва или бар њеног најелитнијег дела у ономе што је основ сваке будућности, рекао је премијер и додао: „Осуђени смо на то да сањамо сами“.

Према његовим речима, рад није идеологија, много тражи од свакога од нас и зато је јесте лакше бавити се се неким другим.

„Па када дође Владимир Путин – аха, продали су се Русима. Одустали су од Европе и угрозили будућност модерне Србије. Када дође Тони Блер – аха, улазимо у НАТО, или причамо о медијским манипулацијама. Ваљда знају шта би они радили, о чему би они разговарали“, навео је Вучић.

„И коме да објасниш да су теме, са Путином, биле реформе и инвестиције, дакле рад, и да је основна тема са Блером била ефикасност, опет у раду. И да је основна тема са Европом – рад, и да са Кином, Азербејџаном, Уједињеним Емиратима…опет разговарамо – о раду“, рекао је премијер.

Он је нагласио да део Србије, „уједињен у својим суманутим идеологијама, живи од прича“. „Храни се њима, навучена је на њих више него на било који порок који се може замислити“.

Зато се данас, сматра премијер, нико и не бави резултатима ове владе, нити и једном бројком која говори о томе да је то, што смо радили, дало резултате.

„То признања долазе из света, и то оног његовог највреднијег и најразвијенијег дела“, истакао је Вучић.

„Важније је, бар према насловима у новинама, украјински сценарио (о том сценарију говорио је само један од лидера бившег режима), и Путинов удар на Србију, и то што ћемо, сигурно, поново бити поплављени, и то што 300.000 Срба размишља о самоубиству…“, навео је Вучић.

„И зато свим беспосленим тероретичарима заваре још једном да поновим. Ова земља, под овом владом, наставиће да разговара и са Русима, Американцима, Кинезима, Арапима, Немцима, Бугарима, па ако треба и са ванземаљцима – о само једној ствари. О раду“, рекао је он.

„Добили смо мандат да будемо мрави. А цврчци…они су, плашим се, отпевали, баш на тим последњим изборима. Неће више бити такве Србије. Без обзира на то колико се трудили, уједињени идеолози, да је врате, и без обзира на сву помоћ коју имају кроз пророчко штампање и емитовање разних катастрофа“, рекао је Вучић.

Ова земља се, нагласио је премијер, ипак одлучила на нешто друго, „за онај сценарио у којем ће много више од 300.000 људи да ради“.

„Ја бар радим на томе. Сваког дана. Наставићу и неће ме зауставити“, поручио је премијер Вучић у ауторском тексту за лист „Блиц“.

Чланак ВУЧИЋ: Део Србије уједињен је у својим суманутим идеологијама, живи од прича се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

У Србији необрађено остаје око 600.000 до 800.000 хектара ораница, а фонд обрадивих површина годишње се смањује за око 25.000 хектара због изградње путева, бесправне градње и подизања различитих објеката, изјавио је данас Тањугу члан Одбора за село Српске академије наука и уметности, Бранислав Гулан.

Гулан је истакао да у Србији постоји „заблуда да под пољопривредним површинама имамо око пет милиона хектара и да обрадиве површине чине 4,2 милиона хектара“.

Иако су ово обрадиве пољопривредне површине, по последњем попису пољопривреде из 2012. године, уведена је нова категорија – површине које се обрађују, а то је око 3,36 милиона хектара…, навео је он.
„Наводно, по глави становника Србије долази просечно по 0,56 хектара, што је знатно више него у Холандији, Немачкој, и што је, тврде неки, наше богатство. Реално, немамо више те површине“, тврди Гулан.

Према његовим речима, ни много развијеније земље не дозвољавају себи да необрађене остану тако велике површине као што је то случај у Србији.

Он је указао да се површине које се не обрађују углавном налазе у пограничном подручју Мађарске, Румуније, Бугарске и Македоније, односно, у регионима Србије где нестаје око 1.200 села.
„Тренутно у Србији у 986 села има мање од по 100 становника. У 86 одсто села опада број становника“, упозорио је саговорник Тањуга.

Гулан је објаснио да су у коришћењу земљишта у Србији присутни следећи проблеми: екстензивност, уситњеност поседа, недовољно уношење органске материје и низак ниво коришћења органског ђубрива, као и деградациони процеси изазвани деловањем природе и човека.

Начин коришћења земљишта је екстензиван са, како додаје, екстензивном сетвеном структуром и смањењем броја стоке (два до три одсто годишње).

У структури сетве и даље доминирају житарице (77 одсто), а недовољна је заступљеност индустријског биља, поврћа и крмног биља (23 одсто), рекао је Гулан, додајући и да су смањене површине под виноградима.

Последњих година виноградарство се усклађује са прописима ЕУ, подижу се и нови засади, па сад по виногадиам у Србији се налази око 22.000 хектара, наводи он, али и напомиње да је то знатно мање него што је било пре две три деценије.

„Постојећи засади су застарели, неуједначеног сортног састава, ниско приносни, неквалитетни и недовољно профитабилни – што је такође показатељ екстензивности производње. Сад се кренуло у обнову, али потребно је да прође време да би нови засади давали род“, закључио је Гулан.

Чланак БОГАТСТВО У КОРОВУ: У Србији необрадјено 600.000 хектара ораница! се појављује прво на ИСКРА.