<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Призрен Архиве — ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/tag/prizren/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/tag/prizren/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Mon, 08 May 2017 08:15:01 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.5</generator>
	<item>
		<title>ВЛАДИКА ЛУКИЈАН: Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/vladika-lukijan-vlasti-rezimi-narodi-prolaze-a-ono-sto-se-veze-za-vecnoga-boga-to-ce-vecno-trajati/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 08 May 2017 07:51:11 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Владика Лукијан]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=71288</guid>

					<description><![CDATA[<p>&#8211; Ми смо симбол трајања. Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати &#8211; поручио владика Лукијан из Призрена. Христос Воскресе, Ваше Преосвештенство! Ево нас у Призрену, сабрани у капели Светог Николаја Жичког и Охридског, на дан када се обележава Пренос његових моштију. Реците ми, како то [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/vladika-lukijan-vlasti-rezimi-narodi-prolaze-a-ono-sto-se-veze-za-vecnoga-boga-to-ce-vecno-trajati/">ВЛАДИКА ЛУКИЈАН: Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_71289" aria-describedby="caption-attachment-71289" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-vijest wp-image-71289" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Prizren-750x567.jpg" alt="" width="750" height="567" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Prizren.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Prizren-300x227.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Prizren-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Prizren-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-71289" class="wp-caption-text">Фото: pravoslavie.ru</figcaption></figure>
<p>&#8211; Ми смо симбол трајања. Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати &#8211; поручио владика Лукијан из Призрена.</p>
<p class="os" data-enum="p3" data-field="paragraph"><strong><em>Христос Воскресе, Ваше Преосвештенство! Ево нас у Призрену, сабрани у капели Светог Николаја Жичког и Охридског, на дан када се обележава Пренос његових моштију. Реците ми, како то да Ви баш на данашњи дан дођете овде у Призрен из далеке Сентандреје и да служите Литургију?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p4" data-field="paragraph">Свакако је све по Божјој вољи било. Лепо је кад је човек жедан да се напије добре воде, а ако оћеш да се напијеш добре воде идеш на извор. Па тако и неко ко живи у Сентандреји дође у Призрен на извор, да види каква је та вода и где су ту воду пили наши пре 300 и више година. И зато, ево патријарх наш нас позива: ,,Ајде владике све на Косово и Метохију, у Пећи да се почне сабор! У Пећку Патријаршију! Где би логичније било него у Пећи да се почне. Сад има неке владике који увек трче напред, и воле да буду овде. А зашто воле да буду овде? Не само због светиња, него и са овим светом и са нашим пастирима и са народом нашим, богословима. Тако, немојте да замерите и кажете ,, шта је овом Лукијану сад пало напамет да дође чак тамо из Сентандреје“. Имам јаке разлоге: овде су наши корени, а ја оћу корен, нећу лишће, и то нам треба, и то нам фали.</p>
<p class="os" data-enum="p5" data-field="paragraph"><strong><em>Иако ово није Ваш први долазак овде, на Вашем лицу се изнова види радост при сусрету са светињом нашег великог Цара Душана као и са ђацима Призренске богословије?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p6" data-field="paragraph">Необјашњиво је то што вуче човека тамо да дође где је, како каже песник,, Семе клицу заметнуло“, ту. Поготово овде у Светим Аранђелима, код Душановог гроба, и у његовој задужбини. Многи би народи волели да имају таквога великана у своме роду, као што је наш цар Душан, који је био заиста један врло мудар владар и за своје време много испред осталих европских владара, човек који је држао јако до своје вере и зато ево овде и стојимо поред ових монументалних, засад само темеља, остатака, ове задужбине Светих Архангела. Друго, он је човек који је осетио шта се спрема Европи и Балкану, па се трудио да заустави ту поплаву са истока, а онда и дао је тај просвећени Законик где је и самог цара и царицу ставио под слово закона. Заиста, једно велико име нашег народа. С друге стране, оно што смо мислили, по људски, да нећемо више имати прилику да се сусрећемо са призренским богословцима, ево ипак, опет је Божја воља таква, да се овде, данас на литургији, ори песма призренских богословаца. Нису они сви одавде, ал ће се вратити у своја места и сви ће добити оно лепо име ,,Призренац“.</p>
<p class="os" data-enum="p8" data-field="paragraph"><strong><em>На Литургији сте освештали колач и жито, које је игуман Михајло са малим архангелским братством принело Св. владики Николају. Са пуно љубави сте беседили о ,,златоустом проповеднику Васкрслога Христа, путовођи рода српскога кроз векове“, како се између осталог пева у данашњем тропару?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p9" data-field="paragraph">Да, опет по промислу Божјем, светитељ којег данас празнујемо, Свети отац наш Николај Лелићки и Жички, дошао је баш у време када је почело у Европи велико отпадништво од вере и то пре свега отпадништво од вере међу Словенима, па међу православнима можда и најжешће, под великим пристиском. Појавио се покрет Богомољаца, који је испочетка био стихијски. Ту и тамо појавили су се људи који су били Боготражитељи, жедни вере и никад им није доста ни молитве, ни литургија, ни читања Светог писма. Али без да се то каналише у једну велику реку, то би била заиста стихија. Појавио се ту наш светитељ, отац Николај, који је успео да покупи богомољце, а није било једноставно, јер Срби су твдоврат народ. То је први Св. Сава искусио, прво у својој кући, а онда и даље када је морао стално да мири, стално да иде међу народ. Није могао да владикује у својој резиденцији, па да иде да служи, па да се врати у своју резиденцију. Стално је морао бити међу народом и стално, као миротворац, мирити и не само своју браћу, него и остале. А отац Николај појавио се у Америки, онда када је требало помоћи Србију, која је била на коленима и која је била у ропству и када је требало у Првом рату повести борбу за ослобођење. И после тога, богомољачки покрет, који је улио нову снагу духовну, пре тог великог безбожништва, које је после Другог светског рата наишло на нашу Цркву, не толико на остале вере у Југославији, колко на нашу Цркву. То су људи и жене, обични ратари, домаћице, који су следовали глас пастира, познали су пастира ,,види ово није најамник, ово је заиста пастир, који је предводник, и зна своје по имену“. Имао сам прилику да сам живео са таквим људима као парох у Шумадији, после и у Хрватској, у Славонији, где сам слушао о Дивану из Дивостина владике Николаја и многа друга сведочења.</p>
<p class="os" data-enum="p11" data-field="paragraph"><strong><em>Ви сте, Преосвећени, били у Америци после владике Николаја и тамо су вам људи о њему причали?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p12" data-field="paragraph">Нажалост, нисам га упознао, био сам дете, када је он умро у Америци, свакако са раном у души, јер је видео у каквим је страшним оковима атеизма његов народ остао у отаџбини, молећи се стално, сваки пут Богу за свој народ. Али Господ је дао своје време, да то дође и даће своје време кад буде требало. Кад сам отишао у Америку, био сам, као и многи протеран, упознао сам једну фамилију нашу у Чикагу и дали су ми једно писмо. Узо сам да читам то писмо и каже ,,Драга сестро, пишу твоји да си ослепила и да више не видиш сунца, ни дан ни ноћ, и за тебе је сада само ноћ. Али, теби је Бог отворио друге очи, духовне очи, које немају сви и које су многи слепи за духовне ствари у овоме животу“. И даље пише пуно речи утехе, пастирске речи, и у потпису ,,Николај“. И добијем то писмо и чувам га данас, као и оног првога дана, као највећу светињу. И данас сам благодаран Богу и владици нашем Теодосију и вама овде што смо имали прилику, да овога дивнога дана литургијски прославимо нашег светитеља, закључујући то и са нашим обичејем, то је наше само, колач и жито за светитеља, коме нека Бог да, да га прослављамо у све векове и све оне који га прослављају.</p>
<p class="os" data-enum="p14" data-field="paragraph"><strong><em>Сада нам долазите из Будимске епархије, из Сентандреје, а некада су наши, одавде, одлазили тамо. Ваш долазак опет, представља обнављање, успостављање неке везе са Призреном, повратак?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p15" data-field="paragraph">То је враћање коренима. Џабе ми тамо имамо лепе гране и лепе крошње у духовном смислу, ако смо одсечени од корења. И човек стално треба да каже себи <em>,,немој се ти узносити над корењем, не носиш ти корен, већ носи корен тебе“.</em> Тако и ми тамо чујемо<em>,, Ми смо Европа“.</em> Џабе ти је! Корен ти је овде. Одсеци се па ћеш видет шта ће бити с тобом, неће те бити. Мислићеш да си жив, а већ си мртав. Знаш оно кад посечеш тополу, она је одсечена, а још тера ластаре тамо неке. Она је мртва, а не зна да је мртва. Тако, ако се ми одсечемо од Косова и Метохије, нема нас. И зато је потребно да се увек и увек враћамо својим коренима, и овде у Метохији пре свега, одакле је кренуо патријарх Арсеније са народом и поготово Призренцима, који су се настанили у Сентандреји и подигли светиње. Са свих страна света долазе људи да виде шта су то Призренци направили кад су стигли у Сентандреју. Има су чим да изађемо и пред Бога и пред људе и да се дичимо са тим Призренцима, који су оставили такав аманет и такав духовни траг иза себе.</p>
<p class="os" data-enum="p16" data-field="paragraph"><strong><em>Да ли наших Призренаца и данас има у Сентандреји и како Срби уопште живе тамо?        </em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p17" data-field="paragraph">Ми смо у хришћанској држави и нас гледају као историјску религију, и по закону смо заједно са остале три религије протежирани: са римокатолицима, реформатима и јеврејима. Ми смо четврта религија која се сматра као државна и помаже нас заиста власт. Сад, с друге стране, асимилација чини своје. И тако, ти наши Призренци када су дошли као способни људи и трговци, путовали су по целом тадашњем познатом свету, а женили су се са оним девојкама које су нашли, а то су биле Мађарице. А знате да деца говоре матерњи језик. И тако је асимилација веома осетна. И онда близина града, људи су отишли у град и тако да је гро нашег становништва сентандрејског на десет километара одатле у Будимпешти.</p>
<p class="os" data-enum="p18" data-field="paragraph"><strong><em>Служите ли Литургије на још неким местима осим у Сентандреји, где вам је седиште?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p19" data-field="paragraph">Ми имамо тамо, у Будимској епархији, негде 40 храмова и два манастира, и ја служим углавном у свим црквама, па и тамо где више нема нашег света, скупљамо се годишње овако једанпута. Сви се договоримо кад ћемо да дођемо и моји свештеници и ја и моји калуђери, и народ свакако. Некако одржавамо ту духовну везу и традицију са оним генерацијама које су биле пре нас.</p>
<p class="os" data-enum="p21" data-field="paragraph"><strong><em>Планирате ли да, у оквиру посете Косову и Метохији, обиђете још нека места и шта је то што бисте највише волели да видите, обиђете у Рашко-призренској епархији?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p22" data-field="paragraph">Овде ми је све драго и некако неки унутрашњи зов срца и душе вуче овде, на ову свету земљу, на Косово и Метохију. И волим да видим, ако Бог да све светиње у Призрену, да видимо и да посетим, са мојом пратњом, манастире Дечане и Пећку Патријаршију, ако буде прилике да у њима служим и наравно манастир Девич, обавезно, то је светиња којој нема равне. Волео бих да видим и друга места где нашег света има, Ораховац, Велику Хочу, где знамо још од раније, па и из тих повеља царских да је ту наш свет и да су ту наши корени.</p>
<p class="os" data-enum="p23" data-field="paragraph"><strong><em>И овде сте у манастиру имали прилике да се сретнете са неким Србима из Ораховца и Призрена. Од њих сте имали прилике да чујете да их је мало остало?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p24" data-field="paragraph">Мало нас је и у мојој Епархији, и свуда је данас слично. Али дешавало се много пута и кад нас је било више нисмо много постигли. Од бројности је важнија опредељеност оних који су ту. На много места сам виђао мало људи, али су то били заиста прави хришћани, хришћанке, хришћанске породице, домаће цркве. Треба се помирити са чињеницом да је тога у свету мање, али нека има, и најлепше је кад видим да овде има и подмладак. И много зависи како се тај подмладак васпитава, учи, подиже. Док сам гледао малог Атанасија из Ораховца и ове наше богослове, сетио сам се како су нас учили кад смо били деца: ,,Пази кад идеш на вашар да купиш буре! Ако сипаш у њега ракију, више никад неће бити другачије, него само ракијско! Или ако је вино &#8211; винско буре.“ Ако сипаш овако православље, заувек ће остати православно, нема то друго од њега да буде. То се тако чува и сачува, али сигурно није лако. Кад је лако било бити Србин и Православац? Па и ови кад су правили ту куле, чији се остаци виде, нису их из ћефа правили. Сигурно су им требале те куле, и Душану и свима.</p>
<p class="os" data-enum="p26" data-field="paragraph"><strong><em>Куле су свакако биле одбрана од великих сила, које су нападале. Мало пре сте, разговарајући са богословцима о Ћирилу и Методију, чије име носи Призренска богословија, споменули Хазаре, којима су ти наши словенски просветитељи ишли у мисију?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p27" data-field="paragraph">Лепо сте ме подсетили. Хазари су били један народ, који је имао своје царство и сви су од њих дрхтали. Осион народ, опасан народ и данас Хазара нема, а Словени, од којих су били Ћирило и Методије су остали. То показује да неки народи настану и да нестану са светске сцене, остану само у неком речнику хазарском. Све ово пролази, и свака сила и свака власт пролази. Али кад гледате те силе и моћнике данашње, од неких код којих се тресао цео свет, остаје прашина и пепео, не зна им се ни гроба ни ништа, остали су на некој страници уџбеника историје. Има ствари које су трајне, а то су ствари које се везују уз Бога живога. Са чиме си у браку са тиме имаш да живиш, како певају ћелијске сестре. ,,Сабираш ли земно благо“, у браку си са нечим што је пролазно, вежеш се за нешто што је пролазно. А вежеш ли се за вечног Бога имаш могућност да дођеш у вечност, у бесмртност.</p>
<p class="os" data-enum="p28" data-field="paragraph"><strong><em>И</em></strong> <strong><em>која би, на крају овог нашег разговора, била Ваша порука народу српском, одавде, из царског Призрена?</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p29" data-field="paragraph">Из царског Призрена? Једна порука коју ја кажем и у Сентандреји: Ми смо симбол трајања. Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати. Можда се чини у једном моменту да се гаси и све то, међутим, у другом моменту нешто се догоди, опет све по Божјој вољи, и поново тај пламен се распламти. Наравно, мора се мало и помоћи Богу. И Бог нама помаже, и ми мало да помогнемо, у условном смислу, Богу. Па и на овај начин и ово &#8211; моја порука, онима који буду читали, да ми смо радосни, да имамо код кога да дођемо, и увек. А наравно, волимо да нас посете ови наши из ових крајева, да виде где је то Арсенијево јато гнездо свило у Сентандреји, на северу далеком.</p>
<p class="os" data-enum="p30" data-field="paragraph"><strong><em>Дај Боже, Ваше Преосвештенство, да се то јато опет сједини и да крене јединим правим путем, ка Богу.</em></strong></p>
<p class="os" data-enum="p31" data-field="paragraph">Ја бих додао и да се врати. То се догађа и то може да буде. Наравно, битно је да смо уз Бога и да смо сложни.</p>
<p class="os" style="text-align: right;" data-enum="p32" data-field="paragraph">                                                                                         <em>На Св. Николаја Жичког, 3. маја 2017. године</em></p>
<p class="os" style="text-align: right;" data-enum="p32" data-field="paragraph"><i>Оливера Радић</i></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/vladika-lukijan-vlasti-rezimi-narodi-prolaze-a-ono-sto-se-veze-za-vecnoga-boga-to-ce-vecno-trajati/">ВЛАДИКА ЛУКИЈАН: Власти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Бога, то ће вечно трајати</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРЕТЕ ПОЛИЦИЈОМ И КАЗНАМА: Косовске власти блокирале радове на манастиру у Призрену</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/prete-policijom-i-kaznama-kosovske-vlasti-blokirale-radove-na-manastiru-u-prizrenu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 12 Oct 2016 18:31:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=59331</guid>

					<description><![CDATA[<p>Министарство културе самопроглашеног Косова блокирало је преко свог подручног Завода за заштиту споменика културе и Завода за урбанизам у Призрену наставак радова на обнови храма Светог Николе у комплексу манастира Свети архангели код Призрена, саопштила је Епархија рашко-призренска. Инспектори су, како се наводи у саопштењу, дошли у манастир Светих архангела и тражили моментални прекид радова. [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prete-policijom-i-kaznama-kosovske-vlasti-blokirale-radove-na-manastiru-u-prizrenu/">ПРЕТЕ ПОЛИЦИЈОМ И КАЗНАМА: Косовске власти блокирале радове на манастиру у Призрену</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_59332" aria-describedby="caption-attachment-59332" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/10/Hram-u-Prizrenu-750x562.jpg" alt="Фото: РТРС/РТС" width="750" height="562" class="size-vijest wp-image-59332" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/10/Hram-u-Prizrenu.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/10/Hram-u-Prizrenu-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/10/Hram-u-Prizrenu-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/10/Hram-u-Prizrenu-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-59332" class="wp-caption-text">Фото: РТРС/РТС</figcaption></figure>
<p>Министарство културе самопроглашеног Косова блокирало је преко свог подручног Завода за заштиту споменика културе и Завода за урбанизам у Призрену наставак радова на обнови храма Светог Николе у комплексу манастира Свети архангели код Призрена, саопштила је Епархија рашко-призренска.</p>
<p>Инспектори су, како се наводи у саопштењу, дошли у манастир Светих архангела и тражили моментални прекид радова.</p>
<p>&#8222;Радницима који раде на обнови ове древне цркве, као јединог богослужбеног објекта у Светим архангелима, прећено је полицијом и казнама уколико наставе радове&#8220;, додаје се у саопштењу.</p>
<p>Министарство културе самопроглашеног Косова данас је и преко приштинског дневника &#8222;Коха&#8220; објавило да су радови у Светим архангелима наводно нелегални, јер се спроводе без дозволе за градњу.</p>
<p>Епархија рашко-призренска је почетак обнове овог храма договорила још крајем маја ове године на Савјету за спровођење и надгледање уз учешће шефова канцеларија ЕУ и ОЕБС-а, као и два министра самопроглашеног Косова, културе и просторног планирања.</p>
<p>Министар културе самопроглашеног Косова Кујтим Шаља обећао је тада да ће дозвола бити издата за десетак дана, па је идући састанак мјешовите Комисије уз сагласност свих договорен за почетак јуна у Призрену.</p>
<p>Међутим, од тада до данас дозвола не само да није издата, већ је Министарство културе одлучило да на крају заустави градњу, која је у међувремену морала да почне због рока за коришћење донације. О томе су и косовски и међународни представници обавијештени још у августу и није било никаквих захтјева о обустављању радова.</p>
<p>Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије изјавио је да такво понашање косовског Министарства културе представља директно кршење фер договора који је направљен у присуству највиших међународних представника на Косову и Метохији.</p>
<p>Према његовим ријечима, Министарство културе се овим актом и морално и професионално дисквалификује за наставак сарадње у обнови баштине и показује да нема добру вољу за даљи рад са Српском православном црквом уз поштовање принципа који су под међународним гаранцијама.</p>
<p>&#8222;Забраном обнове храма у Светим архангелима, СПЦ се онемогућава слобода верског живота и отворено се гуши живот наше Цркве злоупотребом институционалне власти&#8220;, нагласио је владика.</p>
<p>Из Епархије наводе да је због оваквог односа Министарства културе самопроглашеног Косова рад мјешовитог Савјета за културну баштину већ пети мјесец замрзнут, што не наноси само штету СПЦ, већ и влади самопроглашеног Косова, која очигледно није спремна или у стању да гарантује оне принципе на које се обавезала Ахтисаријевим планом /Анексом пет/ и писмом највиших косовских званичника у новембру 2015. године, гдје се СПЦ гарантује слобода управљања имовином и обновом њених објеката.</p>
<p>Спремност СПЦ, како се наводи, да у духу сарадње и уз међународно посредовање ради са косовским институцијама на обнови баштине грубо је злоупотријебљена.</p>
<p>&#8222;Зато једино можемо да закључимо да се након кампање систематског рушења наших светиња на Косову и Метохији сада примењује нова стратегија институционалног гушења слобода и права СПЦ на свим нивоима. Ово такође можемо да видимо и у односу општине Приштина према храму Христа Спаса&#8220;, додаје се у саопштењу.</p>
<p>Манастир Свети архангели поред Призрена саграђен је у 14. вијеку. У масовним албанским нередима на Косову и Метохији претходно обновљени дио манастира је опљачкан и запаљен до темеља, а монаси протјерани.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prete-policijom-i-kaznama-kosovske-vlasti-blokirale-radove-na-manastiru-u-prizrenu/">ПРЕТЕ ПОЛИЦИЈОМ И КАЗНАМА: Косовске власти блокирале радове на манастиру у Призрену</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЂУРИЋ: Oно што jе невера изгубила, само вера може да поврати</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/djuric-ono-sto-je-nevera-izgubila-samo-vera-moze-da-povrati/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 May 2016 19:00:21 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Марко Ђурић]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=51430</guid>

					<description><![CDATA[<p>Директор Kанцелариjе за KиM Mарко Ђурић изjавио jе, приликом освештавања обновљене зграде Богословиjе Светог Kирила и Mетодиjа у Призрену, да се данас из тог града шаље порука у сваку српску кућу да оно што jе невера изгубила само вера може да поврати. &#8222;Зато на месту на коме jе краљ Петар пре 100 година био приморан [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/djuric-ono-sto-je-nevera-izgubila-samo-vera-moze-da-povrati/">ЂУРИЋ: Oно што jе невера изгубила, само вера може да поврати</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_51431" aria-describedby="caption-attachment-51431" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/Marko-Djuric-750x485.jpg" alt="Фото: Танјуг" width="750" height="485" class="size-vijest wp-image-51431" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/Marko-Djuric.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/Marko-Djuric-300x194.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-51431" class="wp-caption-text">Фото: Танјуг</figcaption></figure>
<p>Директор Kанцелариjе за KиM Mарко Ђурић изjавио jе, приликом освештавања обновљене зграде Богословиjе Светог Kирила и Mетодиjа у Призрену, да се данас из тог града шаље порука у сваку српску кућу да оно што jе невера изгубила само вера може да поврати.</p>
<p>&#8222;Зато на месту на коме jе краљ Петар пре 100 година био приморан да закопа српску круну, ми са епархиjом Рашко-призренском обнављамо  Богословиjу, веруjући да тиме обнављамо и KиM, целу Србиjу и српски народ&#8220;, рекао jе Ђурић.</p>
<p>Mинистар правде Никола Селаковић казао jе том приликом да су данас сви коjи кажу да Србиjа на KиM посустаjе и да jе тамо има све мање, могли да буду уверени у сасвим супротно.</p>
<p>Oн jе рекао да данас у призренскоj Богословиjи живи и учи око 80 људи, више од 50 младих будућих богослова и 30-ак људи коjи заjедно уз њих раде, подуцаваjу их и омогућаваjући им нормалну атмосферу за учење.</p>
<p>Селаковић jе подсетио да jе Призренац Сима Aндреjевић Игуманов завештао породичну кућу да се у њоj Срби, некада у Oтоманскоj империjи, коjи су живели &#8222;у оковима ропства&#8220;, просветљуjу и напаjаjу на извору знања.</p>
<p>&#8222;Данас, после 140 година од тог великог и лепог чина, кад видимо да новим сjаjем сиjа нова-стара Богословиjа, радуjемо се сви коjи смо данас били овде, али и Призренци коjи су стицаjем околности и немилим током судбине били приморани да одавде оду&#8220;, рекао jе Селаковић. </p>
<p>Kако jе додао, данас их се у Призрену окупило више него икад, да уз песму, игру, коло и молитву обележе дан када jе Богосовиjа извела своjу прву генерациjу младих богослова после 1999. године.</p>
<p>&#8222;Tо jе начин на коjи показуjемо свима коjи кажу да се гласним и оштрим речима брани српство, да су нам, као што jе говорио патриjарх Павле, речи тихе, а аргументи jаки. Aко то негде данас може да се види, то jе овде у Призрену, у призренскоj Богословиjи&#8220;, рекао jе Селаковић.</p>
<p>Патриjарх српски Иринеj освештао jе данас обновљену зграду Богословиjе у Призрену и изразио наду да ће то бити повод Србима да се врате у Призрен и на Kосово и Mетохиjу. </p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/djuric-ono-sto-je-nevera-izgubila-samo-vera-moze-da-povrati/">ЂУРИЋ: Oно што jе невера изгубила, само вера може да поврати</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИЗРEН: Патриjарх позвао Србе да остану на KиM, расељене да се врате</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/prizren-patrijarh-pozvao-srbe-da-ostanu-na-kim-raseljene-da-se-vrate/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 May 2016 13:12:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Патријарх Иринеј]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<category><![CDATA[СПЦ]]></category>
		<category><![CDATA[Срби]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=51411</guid>

					<description><![CDATA[<p>Поглавар СПЦ патриjарх Иринеj позвао jе данас Србе на Kосову и Mетохиjи да остану у покраjини, а расељене да се врате. Патриjарх jе, након литургиjе коjу jе служио у саборном храму Св. Ђорђа у Призрену, рекао “да ће Kосово, ако га будемо носили у души, остати наше”. Након литургиjе, патриjарх и архиjереjи освештали су обновљену [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-patrijarh-pozvao-srbe-da-ostanu-na-kim-raseljene-da-se-vrate/">ПРИЗРEН: Патриjарх позвао Србе да остану на KиM, расељене да се врате</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_51412" aria-describedby="caption-attachment-51412" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/prizren_liturgija_-750x551.jpg" alt="Фото: Танјуг" width="750" height="551" class="size-vijest wp-image-51412" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/prizren_liturgija_.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/prizren_liturgija_-300x220.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-51412" class="wp-caption-text">Фото: Танјуг</figcaption></figure>
<p>Поглавар СПЦ патриjарх Иринеj позвао jе данас Србе на Kосову и Mетохиjи да остану у покраjини, а расељене да се врате.</p>
<p>Патриjарх jе, након литургиjе коjу jе служио у саборном храму Св. Ђорђа у Призрену,  рекао “да ће Kосово, ако га будемо носили у души, остати наше”.  </p>
<p>Након литургиjе, патриjарх и архиjереjи освештали су обновљену зграде Богословиjе Светог Kирила и Mетодиjа у Призрену.</p>
<p>Иринеj jе апеловао на наш народ коjи jе опстао на Kосову и Mетохиjи да остане и даље тамо где су му живели преци и тамо где су му гробља предака. </p>
<p>“Tакође апелуjемо на оне коjи су силом прилика морали да напусте ове просторе да се полако врате тамо где су им далеки и даљњи преци живели, на овоj светоj земљи, да би ова земља била и остала српска земља”, поручио jе  Иринеj. </p>
<p>Oн jе додао да се сада молимо богу да сачува наше светиње Пећку Патриjаршиjу, Високе Дечане, Грачаницу и многе друге светиње коjе су опстале, као и зидове и рушевине оних коjе су спаљене и порушене, са надом да ће бити обновљене. </p>
<p>&#8222;Ниjе први пут у историjи да смо подизали из пепела, на зидинама срушених храмова обнављали смо и опстаjали, ако будемо са Господом биће Господ са нама2, рекао jе Иринеj.  </p>
<p>Литургиjу jе присуствовао велики броj верника, представници Владе Србиjе и представници Срба са Kосова и Mетохиjе. </p>
<p>Oвим догађаjима испред Владе Србиjе присуствовали су министар правде Никола Селаковић, директор Kанцелариjе за KиM Mарко Ђурић са сарадницима, министар за повратак и заjеднице Далибор Jевтић, заменик косовског премиjера Бранимир Стоjановић, председник Српске листе Славко Симић и други.  </p>
<p>У Призрен jе jутрос стигао велики броj Срба из свих делова Kосова и Mетохиjе а у граду jе било видљиво поjачано присуство припадника Kососвке полициjе.  </p>
<p>УПећкоj Патриjаршиjи у суботу jе званично започело редовно заседање Сабора Српске православне цркве, коjи ће бити настављен сутра у Београду. </p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-patrijarh-pozvao-srbe-da-ostanu-na-kim-raseljene-da-se-vrate/">ПРИЗРEН: Патриjарх позвао Србе да остану на KиM, расељене да се врате</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СРПСКИ ТОПОНИМИ НА КОСОВУ ОСТАЛИ САМО У СЕЋАЊИМА: Недоношчад под патронатом силеџија</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/srpski-toponimi-na-kosovu-ostali-samo-u-secanjima-nedonoscad-pod-patronatom-siledzija/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 08 Mar 2016 16:14:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=46618</guid>

					<description><![CDATA[<p>&#160; Косово, усвојено недоношче такозване међународне заједнице , односно, данас окупирани део Србије свој ”демократски” капацитет показало је тако што је из назива улица у градовима избацило чак и Албанце антифашисте, попут  Рамиза Садикуа. Менторима Тачија и  осталих Змија,  гуја и сличних није засметало ни то што су њихови миљеници улице у Приштини, Призрену и [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/srpski-toponimi-na-kosovu-ostali-samo-u-secanjima-nedonoscad-pod-patronatom-siledzija/">СРПСКИ ТОПОНИМИ НА КОСОВУ ОСТАЛИ САМО У СЕЋАЊИМА: Недоношчад под патронатом силеџија</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<figure id="attachment_4111" aria-describedby="caption-attachment-4111" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-4111" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren-750x497.jpg" alt="Фото: Википедија" width="750" height="497" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren-300x199.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-4111" class="wp-caption-text">Фото: Википедија</figcaption></figure>
<p>Косово, усвојено недоношче такозване међународне заједнице , односно, данас окупирани део Србије свој ”демократски” капацитет показало је тако што је из назива улица у градовима избацило чак и Албанце антифашисте, попут  Рамиза Садикуа. Менторима Тачија и  осталих Змија,  гуја и сличних није засметало ни то што су њихови миљеници улице у Приштини, Призрену и осталим градовима и селима широм Косова и Метохије назвали по балистима који су били сарадници нациста и фашиста током Другог светског рата.</p>
<p>Око тога нису се огласиле ни вајне ” Жене у црном”, Наташа Кандић, односно,  сви они који  малтене свакодневно и даље трубе о ”геноцидном” српском народу.</p>
<p>&#8211; У Призрену више немате буквално ниједне улице која носи назив по неком Србину, али зато постоји Трг Алије Изетбеговића, који никада за живота није био у том граду. Наравно, као свако понизно племе, ма колико се ”дичили” да су научени од западних демократа,  најпре покојни Ругова и његови, а затим Тачи и сви остали нису пропустили да се захвале онима који су им омогућили да осиромашеним уранијумом и силом  тренутно завладају јужном српском покрајином . Тако у личним картама пише да људи станују у улицама  Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Веслија Кларка, Џорџа Буша, Вилијама Вокера, Антонија Блера и осталих, због тога  што су нам наводно донели слободу. Ни ви Срби нисте довољно упознати, али се већина нас, после осећаја да смо се 1999. ослободили од вас, свега две –три годие касније одселила далеко од Косова. Од прачовека па до данас, нико не воли да живи тамо где безумни завладају над умнима  – каже огорчен на своје сународнике  Мустафа А.(49) родом из једног већег града на Космету и својевремено један од најбољих студената Универзитета у Београду, а који данас ради као крупије  на Азурној обали.</p>
<p>Из разумљивих разлога нема његовог пуног имена и презимена, нити места одакле је, пошто је крвна освета по  Канону Леке Дугађинија изнад свих закона и данас на Космету.</p>
<p>Од 477 улица и шеснаест тргова у Приштини, где данас столују  амбасадори САД и ЕУ, који су признали тзв. Косово, данас и  буквално нема  ни једне улице која носи назив по неком Србину, Црногорцу или да постоји српски топоним  улице или  трга , а камоли нешто што стварно макар у траговима подсећа на ” мултиетнички” град у коме је до погрома 1999. године живело око 40 хиљада Срба, а данас ни четрнаест. Овде можда није згорег подсетити на речи Драгана Ничића- Циноберског, специјалисте ендокринолога и песника, добитиника више награда, који и данас живи у Чаглавици и ради у Клиничком центру Приштине, измештеном у Грачаници:</p>
<p>&#8211;  Био сам  у Приштини и још сам под чудним утиском да сам био у неком мени страном месту, међу неке мени стране људе, иако је удаљена само три километара од Чаглавице, где живим. Када оду Богу на истину  оне див- бакице које догоревајући као питоме косовске свеће чувају последње зрно наде у нашим градовима, неће више бити ниједне српске душе у Приштини, Пећи, Призрену, Урошевцу, Гњилану. Нема улица, нема нас, остале само бакице.</p>
<p>Иначе, народни хероји Боро Вукмировић и Рамиз Садику су у бившој СФР Југославији били симбол слоге Срба и Албанаца. Многе  школе, домови културе, болнице, предузећа, али и највећи спортски центар у Приштини, звали су се &#8222;Боро и Рамиз&#8220;.  Стрељани су у Ландовици, код Призрена, а симбол су постали, јер тада млади Албанац Рамиз, само кандидат за чланство у Комунистичкој партији, није желео да буде поштеђен стрељања са Вукмировићем, искусним партијским активистом. Наиме, и тада, као и сада, о животу и смрти одлучивале су седе гаве у великим албанским фамилијама. Рамизу су поштедели живот, али он ,стварно због идеала , ма колико то данас чудно звучало, није желео да изда Бору. Међу онима који су пуцали био је и један од блиских Садикуових рођака.</p>
<p>Иначе, на Косову и Метохији  су под патронатом међународне заједнице промењени и називи многих места. Метохија, други део званичног назива јужне српске покрајине, који је уставна категорија, данас не користи или ретко кад, нико од челника државе Србије. Почев од председника Томислава Николића, преко премијера Александра Вучића, па до министра спољних послова Ивице Дачића. Иначе, рођеног, како је сам истицао у Призрену, управо у Метохији.</p>
<p>С друге стране, за Албанце је Косово држава, а Метохије, као код наших челника нема, с тим што они имају свој назив – Дукађин. С тим, што он обухвата и део суседне Албаније.</p>
<p>Урошевац је  данас Феризај, али је то био за Алнанце и у време титоизма. Наиме, тај град на средокраћи пута од Приштине до Скопља добио је назив Урошевац по последњем српском цару, Стефану Урошу петом, познатијем у народу као Урош Нејаки , сину цара Душана Силног. По Душановој смрти, његов син Урош је столовао у Неродимљу, на пар километара од данашњех Урошевца. Међутим, у Титовој Југославији било је допуштено да у званичним документима стоји и Урошевац и Феризај, иако Урош преведен са српског на албански никако није могао да буде Фериз , како су многи, заслепљени братством и јединством тумачили. Фериз, по коме су Албанци назвали овај град био је озлоглашени великаш за време Османлија, који је предњачио у зулуму према Србима из тог краја.</p>
<p>Слично је било и са местом Ђенерал Јанковић, првом  са српске стране на улазу у Македонију. Наиме, ово место је добило назив по ђенералу  Божи Јанковићу, познатијем као ослободиоц  Косова. Он је предводио српску војску која је  у  Првог балканском рату, после готово пет векова, баш на том месту прва ушла на свето тле Косова и Метохије. Међутим, Тито и његови главари допустили су, баш као у случају Урошевца, двојни назив,  тако да је Ђенерал Јанковић за Албанце и тад и данас био Елез хан. По турском аги који је ту имао један од ханова.</p>
<p>Центар подручја  Дренице , одакле су најжешћи кољачи Срба, попут Тачија, Адема Јашарија, раније Шабана Полуже, Шоте Галице и  њима сличних балиста , некад је носио назив Србица, па чак и кад у њему није било ниједног Србина. После окупације Космета, 1999. године, прекрштена је у Скендерај, а Обилић код Приштине постао је Кастриот.</p>
<p>Међутим,  оно што је „ промакло“ српској јавности да су називи улица промењени и у местима, који су ваљда још увек део остатка Србије, без Косова и Метохије. Наиме, албански одборници у Бујановцу су пре две године донели одлуку, као већина, да у том месту на југу Србије више нема места са улице са именима  Степе Степановића, Војводе Радомира Путника, Цара Лазара, Царице Милице, Војводе Мишића, Димитрија Туцовића, Доситеја Обрадовића, Светозара Марковића и других великана из српске историје, науке, просвете и културе.</p>
<p>Уместо њих, улице су добили  Реџеп Хасани, Љам Брезница, Наим и Сами Фрашери, Идриз Сефери и други, како је образложено, „ борци  за албанско буђење“.Улицу је добио  и Фатмир Ибиши из Гњилана,  који је фебруара 2000. године код села Кончуљ, са терористичком групом извео бомбашки напад на полицијско возило МУП-а Србије, када је један полицајац убијен, а три тешко рањена.</p>
<p>Убедио менторе</p>
<p>Руфки Сума, један од локалних шиптарских фунцкионера у Ђенерал  Јанковићу,  је у септембру 2012. године рекао да је коначно добио битку са српским ђенералом Божидаром  Јанковићем. Иако сто година касније од времена кад је  ђенерал стварно ослободио Косово, Сума се с њим борио тако што је „ убедио“ међународне менторе да из назива избаце име места на српском и да  остане само  „ Елез хан“.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/srpski-toponimi-na-kosovu-ostali-samo-u-secanjima-nedonoscad-pod-patronatom-siledzija/">СРПСКИ ТОПОНИМИ НА КОСОВУ ОСТАЛИ САМО У СЕЋАЊИМА: Недоношчад под патронатом силеџија</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИЗРЕН 1915: Кад српски војник напушта отаџбину</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/prizren-1915-kad-srpski-vojnik-napusta-otadzbinu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 14 Feb 2016 09:53:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Војска]]></category>
		<category><![CDATA[Отаџбина]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=44115</guid>

					<description><![CDATA[<p>Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели су и мошти краља Стефана [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-1915-kad-srpski-vojnik-napusta-otadzbinu/">ПРИЗРЕН 1915: Кад српски војник напушта отаџбину</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_44117" aria-describedby="caption-attachment-44117" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-44117" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat-750x497.jpg" alt="Фото: РТС" width="750" height="497" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat-300x199.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-44117" class="wp-caption-text">Фото: РТС</figcaption></figure>
<p class="lead">Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели су и мошти краља Стефана Првовенчаног.</p>
<div id="text">
<div id="story-text">
<p>У Призрену се у новембру 1915. године окупила скоро цела Србија. Ту је влада, Врховна команда, ту су регент и стари краљ Петар, српски интелектуалци. Аустроугари су већ ушли у Приштину, Бугари су заузели Липљан. Процењивало се да ће непријатељским снагама бити потребно десет сати марша да уђу у Призрен. Требало је донети одлуку где ићи даље. Првобитно је био план да се из Призрена крене ка Дебру и Струги и да се потом преко Охридског језера стигне до Солуна. Бугарска војска покварила је српске планове. Заузели су Охрид и Стругу, пут ка југу био је пресечен.</p>
<p>Записи из тог времена говоре да су се сви који су се тада нашли у Призрену осећали као у мишоловци. Збуњени, хаотични, без јасне визије куда кренути и где наћи излаз. Ка Дебру се више није могло, било је питање да ли ићи у Пећ или кренути ка Љуми и албанским планинама.</p>
<p>Влада је још у Рашкој донела одлуку да нема предаје и да никакав сепаратни мир са непријатељем не долази у обзир. Процењивало се да ће Краљевина Србија свој инетерес и ратни циљ остварити једино ако остане уз савезнике. Извештаји са терена говорили су да је српска војска у тако лошем стању да не може да уђе у било какву битку са неперијатељем. Било је јасно да до српске контра-офанзиве неће доћи. Савезници нису успели да се пробију са југа Македоније. Једини излаз било је повлачење и напуштање земље.</p>
<figure id="attachment_44116" aria-describedby="caption-attachment-44116" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-44116" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat1-750x442.jpg" alt="Фото: РТС" width="750" height="442" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat1.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/prvi-svetski-rat1-300x177.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-44116" class="wp-caption-text">Фото: РТС</figcaption></figure>
<p>Врховна команда донела је одлуку. Српска војска се у Призрену дели. Један део кренуо је ка Ђаковици и придружио се бројнијим трупама које су из Косовске Митровице кренуле ка Пећи. Други крећу ка Љум Кули и преко планинских врхова и села Пуке иду у Скадар. Трупе које су већ на путу ка Дебру и Струги промениће свој правац повлачења, одлучено је тада. Уместо ка Битољу и Солуну, из Струге ће се поново вратити у Албанију и из Елбасана кренути даље ка Тирани и Драчу.</p>
<p>Призрен је, дан пре него што ће ући непријатељ, напустио и стари краљ Петар. Краљ је отишао из земље, али државна знамења нису смела да напусте краљевину. Легенда каже да су круна и друге реликвије остале у Призрену. Биле су сакриване у згради Призренске богословије и ту су дочекале победоносни крај рата и повратак краља.</p>
<p>Са српским избеглицама из Призрена ка Пећи, кренуле су и многобројне стране дипломате, представници војних и медицинских мисија. Многи од њих сећају се ноћи проведене у манастиру Високи Дечани. Јутарњу литургију у једном од најлепших косовско-метохијских манастира, доживели су као тренутак мира и спокоја у општем хаосу и паници који су тих дана владали.</p>
<p>На челу колоне која је улазила у Пећ био је ћивот српског краља Стефана Првовенчаног који су носили студенички монаси. Посмртни остаци Стефана Првовенчаног су неколико дана били у Пећкој патријаршији, смештени поред моштију српских партријараха. Потом су српски војници заједно са студеничким монасима понели српског краља у повлачење преко Руговске клисуре.</p>
<p>Ратни хаос који је почео у Призрену, у Пећи је доживео врхунац. Ту се, кажу, видела сва трагичност ситуације у којој се српска држава нашла. Спаљивана је документација, коморе, закопавани су топови. Кроз високу и тешко проходну клисуру реке Бистрице могла је да крене само брдска артиљерија.</p>
<p>Записи говоре да су се српски војници и официри са тугом и сузама у очима растајали од оружја са којим су током балканских ратова тако славно војевали. Наредба је гласила да се закопају топови, да се понесу затварачи и нишанске справе и да се место где је оружје закопано некако забележи и запамти. У записима стоји и да су војници у своја недра стављали грумен српске земље пре него што су напустили отаџбину.</p>
<p>Не зна се тачан број војника и цивила који су тих дана напустили отаџбину, Краљевину Србију. Постоје подаци који говоре да се око 350.000 до 400.000 људи у једном тренутку нашло у ширем подручју Косова. Велики број војника је дезертирао, многе избеглице су се вратиле кућама. Ипак, претпоставља се да је две трећине војника остало верно краљу и отаџбини и да су наставили повлачење кроз црногорске и албанске планине.</p>
<p>Војници, чиновници, посланици, сељаци, стране дипломате и медицински радници напуштали су последњих дана новембра 1915. године Краљевину Србију. На пут у неизвесност кренули су различитим правцима.</p>
<p>Из Пећи ка Црној Гори и Албанији креће највећи део војске и избеглица. Једни су у Андријевицу дошли преко Руговске клисуре. Други су до овог црногорског града дошли преко планине Жљеб и Берана. Туда се повлачила Прва, Друга, Трећа армија и трупе Одбране Београда. Пут до Скадра био је дугачак око 300 км и војницима је у просеку било потребно 20 дана да га пређу.</p>
<p>Стари краљ, регент, српска влада и трупе Нових области кренули су из Призрена ка Албанији. Они су преко Љуме ишли албанским планинама ка приморју, Скадру и Љешу. Ово је био најкраћи пут, дуг 115 км. Регент га је прешао за два дана, влади је било потребно четири, а Врховна команда овај пут прешла је за 11 дана. Војници су током повлачења носили старог и болесног војводу Радомира Путника, начелника Генералштаба српске војске.</p>
<p>Трећи пут је био пут највећег страдања. Њиме су ишли регрути, аустроугарски заробљеници и Тимочка војска. Они су из Призрена кренули ка албанском граду Пишкопеји, па су потом из Струге због бугарског напредовања отишли у Елбасан, Тирану, Драч и Кавају. Ове трупе су прве дошле у Албанију. Они су у Тирани били већ почетком децембра. За то време војници Прве, Друге и Треће Армије тек су пролазили Андријевицу и Подгорицу.</p>
</div>
</div>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-1915-kad-srpski-vojnik-napusta-otadzbinu/">ПРИЗРЕН 1915: Кад српски војник напушта отаџбину</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИЗРЕН: Након обнове Богословиjе, први матуранти</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/prizren-nakon-obnove-bogoslovije-prvi-maturanti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 07 Feb 2016 14:01:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Богословија]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Kирило и Mетодиjе]]></category>
		<category><![CDATA[СПЦ]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=43417</guid>

					<description><![CDATA[<p>Богословиjа &#8222;Свети Kирило и Mетодиjе&#8220; у Призрену ове године изнедриће прву генерациjу матураната након обнове Богословиjе коjу су Aлбанци спалили током мартовског насиља 2004. године. Богословиjа jе увек била нека врста упоришта за Србе у Призрену а то jе случаj и данас. Завршетак обнове означиће освећење комплекса зграда коjе jе планирано за 15. маj када [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-nakon-obnove-bogoslovije-prvi-maturanti/">ПРИЗРЕН: Након обнове Богословиjе, први матуранти</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_43418" aria-describedby="caption-attachment-43418" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-43418" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/teodosije_bogoslovija_0702-750x600.jpg" alt="Фото: Танјуг" width="750" height="600" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/teodosije_bogoslovija_0702.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2016/02/teodosije_bogoslovija_0702-300x240.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-43418" class="wp-caption-text">Фото: Танјуг</figcaption></figure>
<p>Богословиjа &#8222;Свети Kирило и Mетодиjе&#8220; у Призрену ове године изнедриће прву генерациjу матураната након обнове Богословиjе коjу су Aлбанци спалили током мартовског насиља 2004. године.</p>
<p>Богословиjа jе увек била нека врста упоришта за Србе у Призрену а то jе случаj и данас. Завршетак обнове означиће освећење комплекса зграда коjе jе планирано за 15. маj када ће у Призрену бити присутан целокупан сабор СПЦ укључуjући и патриjарха Иринеjа.</p>
<p>Заменик ректора призренске Богословиjе jеромонах Aндреj каже за Танјуг да ће ове године након обнове имати и прву генерациjу матураната, jер ђаци коjи су кренули да похађаjу Богословиjу 2011. завршаваjу школовање.</p>
<p>&#8222;Богословиjиа сада ради пуним капацитетом, што се тиче броjа ђака и професора. Имамо 50 ђака и 10 професора. Што се тиче обнове, обнова jе jош увек у току&#8220;, каже Aндреj и наглашава да су ђаци наjвећим делом са Kосова и Mетохиjе.</p>
<p>&#8222;Што се тиче како смо примљени у самом граду могу да кажем да ниjе било проблема вредних помена. Имамо добру сарадњу са локалном полициjом и људима коjе срећемо на улици и углавном немамо проблема&#8220;, каже он.</p>
<p>Jеромонах Aндреj истиче да jе Богословиjа увек била нека врста упоришта за Србе и да то што су успели да ишколуjу пету генерациjу ђака показуjе да су успели да обнове и Богословиjу и њен рад.</p>
<p>Aндреj наглашава да jе jедна од главних идеjа Владике Tеодосиjа када jе започета обнова Богословиjе па онда и свих оних коjи су га пратили на том путу да се пошаље сигнал Србима да почну да размишљаjу да се можда и врате и да живе у овом граду.</p>
<p>У Призрену данас поред српских студената Богословиjе живи свега двадесетак Срба.</p>
<p>Mилош Поповић из Истока ђак jе треће године Богословиjе у Призрену. У изjави за Танјуг каже да се у Призрену живи фино, да иду у цркву свакога дана, да кроз град шетаjу сасвим нормално и да нема већих провокоациjа.</p>
<p>“До сада нисмо имали никаквих проблема осим што су нам jедном на вратима исписали “OВK” али ништа страшно што се тиче тога. Провокациjе се увек дешаваjу али се не обазиремо на то,”- каже Поповић.</p>
<p>Никола филиповић jе такође ђак треће године призренске Богословиjе и долази из Новог Пазара.</p>
<p>“На почетку нам jе било чудно, нови услови, нови начин живота, устаjање уjутру рано али полако се привикавамо, тако да смо се сада у трећоj години привикли у потпуности на живот овде. Призрен jе изузетно леп, туристички град тако да смо привилеговани што изучавамо богословску школу у овом граду,”- каже филиповић.</p>
<p>Aлександар Дамљановић jе из Чачка, ђак jе прве године призренске Богословиjе.</p>
<p>“У почетку jе било тешко, jер су нови предмети били коjе немамо у школи, али се после навикне човек. Наjтеже ми jе пало што сам се одвоjио од родитеља али после сам се привикао па сада ми изгледа да сам овде био целог живота,”-каже Дамљановић.</p>
<p>O призренскоj Богословиjи недавно jе говорио и епископ рашко-призренски Tеодосиjе коjи jе истакао да обнова Богословиjе и даље траjе и да се она успешно обнавља.</p>
<p>“Oно што jе неко претворио у прах и пепео, згариште, силом божиjом а великом љубављу верника и нарочито деце коjи су уписали Богословиjу обнваља се, обнавља се живот призренске Богословиjе,”- рекао jе Tеодосиjе.</p>
<p>Богословиjа „Свети Kирило и Mетодиjе“ престала jе да са радом у jуну 1999. одмах након досласка Kфора на Kосово и Mетохиjу. Tада су у њене просториjе ушли призренски Срби истерани из своjих домова. У мартовском погрому 2004. комлекс зграда jе запаљен и уништен.</p>
<p>Богословиjа у Призрену основана jе 1871. завршиле су jе, или су били њени професори, готово све наjважниjе личности српског црквеног живота и новиjе историjе, а међу њима патриjарси Варнава, Гаврило Дожић, патриjарх Павле и садашњи српски патриjарх Иринеj.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-nakon-obnove-bogoslovije-prvi-maturanti/">ПРИЗРЕН: Након обнове Богословиjе, први матуранти</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИЗРЕН: Ухапшен бивши командант ОВК осумњичен за ратни злочин</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/prizren-uhapsen-bivsi-komandant-ovk-osumnjicen-za-ratni-zlocin/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 07 Oct 2015 08:43:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[ОВК]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<category><![CDATA[Шемшита Краснићија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=29176</guid>

					<description><![CDATA[<p>Еулекс полиција је у Призрену ухапсила је Шемшита Краснићија, бившег команданта терористичке Ослободилачке војске Косова под сумњом да је починио ратне злочине. Краснићи, који се дужи низ година налазио у бјекству, ухапшен је у породичној кући. Он је оптужен да је, заједно са осуђеним Сабитом Гецајем, током 1999. године у логорима на сјеверу Албаније починио [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-uhapsen-bivsi-komandant-ovk-osumnjicen-za-ratni-zlocin/">ПРИЗРЕН: Ухапшен бивши командант ОВК осумњичен за ратни злочин</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_29178" aria-describedby="caption-attachment-29178" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-29178" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Policija-prizren-750x563.jpg" alt="Фото: РТРС" width="750" height="563" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Policija-prizren.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Policija-prizren-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Policija-prizren-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/10/Policija-prizren-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-29178" class="wp-caption-text">Фото: РТРС</figcaption></figure>
<p>Еулекс полиција је у Призрену ухапсила је Шемшита Краснићија, бившег команданта терористичке Ослободилачке војске Косова под сумњом да је починио ратне злочине.</p>
<p>Краснићи, који се дужи низ година налазио у бјекству, ухапшен је у породичној кући.</p>
<p>Он је оптужен да је, заједно са осуђеним Сабитом Гецајем, током 1999. године у логорима на сјеверу Албаније починио више убистава и мучења киднапованих грађана са Косова и Метохије.</p>
<p>Гецај је са још два лица осуђен на 15 година затвора, док је Краснићи након хапшења умакао органима гоњења под неразјашњеним околностима.</p>
<p>Краснићи се доводи и у везу са трговином људским органима, о чему је извјештај поднио специјални извјестилац Савјета Европе Дик Марти, а истрагу је наставио специјални истражилац Клинт Вилијамсон.</p>
<p>Краснићи је био командант логора у Кукешу, у Албанији, и припадник војне полиције ОВК, а затим и Косовског заштитног корпуса.</p>
<p>Током и послије рата био је један од главних организатора шверца оружја за потребе ОВК.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/prizren-uhapsen-bivsi-komandant-ovk-osumnjicen-za-ratni-zlocin/">ПРИЗРЕН: Ухапшен бивши командант ОВК осумњичен за ратни злочин</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА: Чувајмо културу, традицију и достојанство</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/sveti-arhangeli-kod-prizrena-cuvajmo-kulturu-tradiciju-i-dostojanstvo/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 19 May 2015 16:03:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Видовдан]]></category>
		<category><![CDATA[Манастир]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=13544</guid>

					<description><![CDATA[<p>Чувајмо своју традицију, духовност, културу и достојанство &#8211; порука је са манифестације &#8222;У сусрет Видовдану&#8220; одржане у манастиру Св. Архангели код Призрена. Културна манифестација под називом ,, У сусрет Видовдану“ одржана је у недељу 17. маја у порти манастира Св. Архангели код Призрена. Ову несвакидашњу смотру дечјег фолклора, традиције, младости и лепоте организовали су Дом [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/sveti-arhangeli-kod-prizrena-cuvajmo-kulturu-tradiciju-i-dostojanstvo/">СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА: Чувајмо културу, традицију и достојанство</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_13545" aria-describedby="caption-attachment-13545" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Vidovdan-u-Prizrenu-750x480.jpg" alt="Фото: vostok.rs/Православље" width="750" height="480" class="size-vijest wp-image-13545" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Vidovdan-u-Prizrenu.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/05/Vidovdan-u-Prizrenu-300x192.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-13545" class="wp-caption-text">Фото: vostok.rs/Православље</figcaption></figure>
<p>Чувајмо своју традицију, духовност, културу и достојанство &#8211; порука је са манифестације &#8222;У сусрет Видовдану&#8220; одржане у манастиру Св. Архангели код Призрена.</p>
<p>Културна манифестација под називом ,, У сусрет Видовдану“ одржана је у недељу 17. маја у порти манастира Св. Архангели код Призрена. Ову несвакидашњу смотру дечјег фолклора, традиције, младости и лепоте организовали су Дом културе Грачаница, Савез аматера Косова и Метохије и игуман манастира Св. Архангели архимандрит Михајло.</p>
<p>На манифестацији је учествовало преко 600 извођача, претежно деце узраста од 7-15 година. Наступило је 17 културно-уметничких друштава и појединаца са простора Косова и Метохије, између осталих КУД ,, Копаоник“ Лепосавић, КУД,, Метохија“ Гораждевац-Осојане, дечји ансамбл,, Венац“ Грачаница, дечји ансамбл,, Венац“ Лепина, КУД ,,Косовски божур“ Косовска Митровица, КУД,, Цветко Грбић“ Штрпце, КУД ,, Младост“ Готовуша, певачка група ,, Метохијски жубори и Гаврило Кујунџић“ из Велике Хоче, КУД,, Славуј“ Нови Бадовац, хор Призренске Богословије, као и гости етно група ,, Божури Царева града“ из Крушевца. Одржана је и изложба литерарних и ликовних радова косовско &#8211; метохијских основношколаца на тему „Видовдан“.     </p>
<p> Манифестацији су присуствовали и заменик косовског премијера Бранимир Стојановић и председник општине Грачаница Владета Костић, ректор Призренске богословије у Нишу отац Милутин Тимотијевић, игумани и монаси из оближњих манастира и више стотина љубитеља фолклора и традиције са разних страна. </p>
<p>Манифестацију је отворио игуман Михајло речима:</p>
<p>-Драго ми је да је Господ благоизволео да имамо благослов Божји на овај леп дан, да се окупимо и да овде у Душановој задужбини заједно прославимо Бога, а уједно да се и дружимо, да ви играте и певате. Нека вам Господ узврати двоструко на вашој љубави, пожртвованости и вашем доласку на ово наше место, на ову нашу светињу, манастир Свете Архангеле.</p>
<p>А Бранимир Стојановић се на отварању прво обратио родитељима, а потом и деци рекавши:</p>
<p>-Пре свега желим да се обратим родитељима уз поруку да верују и даље као што су веровали до сада. Преживели смо тешка времена и сада када је лакше, ми морамо да будемо још бољи, још спремнији и да градимо све оно што су неки други срушили. Да верујете, јер можете да сведочите како после великог страдања и ово место и ови храмови поново ничу из пепела да сведоче о нашем вековном постојању на овом простору. Драга дечице, једног ћете дана ви наставити оно што ми данас радимо. Данас својом лепотом и ведрином, осмесима, красите ово место. Радујте се животу, али обавезу коју ми данас носимо да градимо оно што су неки други срушили, једног дана ћете ви преузети, да оставите својој деци да се и она као што се и ви данас радујете радују на овим светим местима и чувају наше постојање које је вековно и које ће сигурно за још много векова овде постојати. </p>
<p> Ово је 15 за редом дечја смотра фолклора која се одржава од 2000.године. Првих десет је било одржано у Зубином потоку до 2010.године, а потом је Савез аматера Косова и Метохије донео одлуку да манифестација буде и на другим локалитетима широм Косова и Метохије како би деца могла да упознају све крајеве Косова и Метохије, да обиђу српске светиње и увеселе њихове порте, да се упознају са својим вршњацима и духовно се на најбољи начин едукују. По речима једног од организатора, Ђорђа Лакушића, председника Савеза аматера Косова и Метохије, у условима ограничене слободе кретања и високог ризика када су у питању деца, важно је да се на један достојанствен начин са пуно поноса окупе деца из свих крајева Косова и Метохије и да се места окупљања ,,зачине ведрином, музиком, надом и поруком да чувамо своју традицију, духовност, културу и достојанство“. Он је послао свету поруку са ове манифестације из Архангела:</p>
<p> Порука коју данас шаљемо свету је јасна да су ово прадедовска огњишта. Деца знају шта је дедовина, знају шта је чување и неговање своје културе. Ми едукујемо децу да воле своју културу, да чувају своју духовност, да се што ближе и боље хомогенизују, а не упућујемо их да мрзе друге културе. Наша је порука да будемо јединствени, да будемо јачи, да будемо сложнији, одлучнији и да се сутра појави потреба на било ком делу Косова и Метохије да треба радити овакве врсте програма, ту смо и сви су у обавези да се одазову. </p>
<p> Радост је блистала на лицима свих учесника манифестације, али и на лицима свих људи који су дошли са разних страна да их бодре својим аплаузима, али и да се диве младости, лепоти, шаренилу народне ношње и дивним звуцима изворне народне музике чији су се величанствени акорди преко Шар планине и Бистрице ширили не само Призреном већ и свим просторима Косова и Метохије. </p>
<p>Свим учесницима манифестације су додељене дипломе и пехари, а литерарни и ликовни радови су остали на дар Светим Архангелима. Манифестација је завршена песмама ,,Коло се вије крај манастира“ и ,,Видовдан“ уз које се развило коло широм манастирске порте и обгрлило зидине цркве Св. Архангела, осветивши их песмом и жељом да се ускоро цео манастирски комплекс обнови, а оваква окупљања буду што чешћа.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/sveti-arhangeli-kod-prizrena-cuvajmo-kulturu-tradiciju-i-dostojanstvo/">СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА: Чувајмо културу, традицију и достојанство</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>(ВИДЕО) И ЊОЈ СТИГАО УСКРШЊИ ПОКЛОН: Ово је мала Милица, једини српски основац у Призрену</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/video-i-njoj-stigao-uskrsnji-poklon-ovo-je-mala-milica-jedini-srpski-osnovac-u-prizrenu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 12 Apr 2015 15:35:25 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Милица Ђорђевић]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<category><![CDATA[Ускрс]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=9353</guid>

					<description><![CDATA[<p>Срећна је што су у Свете Архангеле дошла друга деца, јер је код куће у Призрену сама са мамом &#8211; нема другаре с којима би се играла. Мала Милица Ђорђевић, ученица трећег разреда, једини је српски основац у Призрену. Милици је данас, на Ускрс, министар за рад Александар Вулион донео поклон &#8211; школски прибор и [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/video-i-njoj-stigao-uskrsnji-poklon-ovo-je-mala-milica-jedini-srpski-osnovac-u-prizrenu/">(ВИДЕО) И ЊОЈ СТИГАО УСКРШЊИ ПОКЛОН: Ово је мала Милица, једини српски основац у Призрену</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_9354" aria-describedby="caption-attachment-9354" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-9354" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/milica-dordevic-750x507.jpg" alt="Фото: Танјуг, Курир" width="750" height="507" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/milica-dordevic.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/milica-dordevic-300x203.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-9354" class="wp-caption-text">Фото: Танјуг, Курир</figcaption></figure>
<p>Срећна је што су у Свете Архангеле дошла друга деца, јер је код куће у Призрену сама са мамом &#8211; нема другаре с којима би се играла.</p>
<p>Мала Милица Ђорђевић, ученица трећег разреда, једини је српски основац у Призрену.</p>
<p>Милици је данас, на Ускрс, министар за рад Александар Вулион донео поклон &#8211; школски прибор и слаткише.</p>
<p>Малена се обрадовала и поклону и игрању са другарима који су дошли у манастир Свети Архангели, где је прославила Ускрс.</p>
<p>У Призрену ће бити код куће са мамом, јер тамо нема другаре са којима би се играла.</p>
<p>https://www.youtube.com/watch?v=YDPWOOUXYsM</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/video-i-njoj-stigao-uskrsnji-poklon-ovo-je-mala-milica-jedini-srpski-osnovac-u-prizrenu/">(ВИДЕО) И ЊОЈ СТИГАО УСКРШЊИ ПОКЛОН: Ово је мала Милица, једини српски основац у Призрену</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДАН КАД ЈЕ КОСОВО СТРАДАЛО: Горели су анђели и уметност, нестајали животи и градови</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/dan-kad-je-kosovo-stradalo-goreli-su-andjeli-i-umetnost-nestajali-zivoti-i-gradovi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 17 Mar 2015 10:01:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Албанци]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<category><![CDATA[Срби]]></category>
		<category><![CDATA[Страдање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=7025</guid>

					<description><![CDATA[<p>„Билбил пиле, не пој рано, не буди ми господара”, певала је на гвозденом војничком кревету старица Наталија Крстић. Читав живот она је певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла је из Богословије у којој је горео Душан Недељковић, и крила се по граду док је неки војни транспортер [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/dan-kad-je-kosovo-stradalo-goreli-su-andjeli-i-umetnost-nestajali-zivoti-i-gradovi/">ДАН КАД ЈЕ КОСОВО СТРАДАЛО: Горели су анђели и уметност, нестајали животи и градови</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_7026" aria-describedby="caption-attachment-7026" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-7026" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/SV-ARHANGELI-PRIZREN-750x559.jpg" alt="Фото: Политика/ Ж. Ракочевић" width="750" height="559" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/SV-ARHANGELI-PRIZREN.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/SV-ARHANGELI-PRIZREN-300x224.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/03/SV-ARHANGELI-PRIZREN-150x113.jpg 150w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-7026" class="wp-caption-text">Фото: Политика/ Ж. Ракочевић</figcaption></figure>
<p>„Билбил пиле, не пој рано, не буди ми господара”, певала је на гвозденом војничком кревету старица Наталија Крстић. Читав живот она је певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла је из Богословије у којој је горео Душан Недељковић, и крила се по граду док је неки војни транспортер није довезао у камп немачког Кфора.</p>
<p>Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да на овом опскурном месту поново запева? Ко је био и остао стварни господар Призрена?</p>
<p>Граду три језика, граду три културе, граду оријенталног господства нанет је смртни ударац. Хришћанство ни у једном нашем граду није имало такву симбиозу с урбаношћу, ниједан наш град није имао толико дугу историју односа с православљем.</p>
<p>Ни један једини сегмент живота косовских Срба, Рома, Горанаца и Ашкалија није остао нетакнут, ширина тог ударца фатално је погодила све: од простих земљорадника до најважнијих фресака српског и европског средњег века, преко политичког статуса, елиминације урбаности, онемогућавања повратка расељених, уништавања књига, библиотека, градских средина, нематеријалне баштине, гробаља, убијања животиња и прихватања туђе етничке слободе. Никада у својој историји Српска православна црква, у тако кратком времену није претрпела тежи ударац.</p>
<p>Стотине и стотине икона страдало је у погрому: сав труд, љубав, прилоге и молитве, што су, век и по, грађани Призрена поклањали, утопљавали, посвећивали катедралној Цркви Светог Ђорђа, нестали су заједно са збирком икона, живописом и иконостасом донесеним из Сент Андреје. Све што је било у одговорности немачког Кфора потпуно је уништено и девастирано, а немачки лист„Шпигл”је своје војнике назвао зечевима с Косова.</p>
<p>„Господину Џонсону дао сам комадић запаљеног крста из приштинске цркве, то је један нагорели анђео – да га, као залог, подсећа на све што се овде десило. Овде се уништавају највеће светиње православне уметности”, рекао је Грегорију Џонсону, команданту јужног крила НАТО-а, отац Сава Јањић. Он је обећавао да ће стати на пут злу и додао да је у три дана погрома безуспешно покушавао да успостави везу са Рамушем Харадинајем, ратним ОВК командантом и потоњим политичким вођом косовских Албанаца. У том „прекиду веза” горели су анђели и уметност, нестајали животи и градови. Ни у овој области не постоји прецизна евиденција шта је све нестало и уништено.</p>
<p>Руља која је попалила српско повратничко село Бело Поље код Пећи, чијег је предводника хицима из пиштоља усмртила једна америчка полицајка, скренула је од села према гробљу, отварала, ломила и из земље изваљивала старе надгробне крстаче. Парадоксално је да су, касније, „хероју” који је убијен, покушали да подигну спомен-обележје, и то на месту погибије, између села и цркве коју су спалили и гробља које су уништили.</p>
<p>Погром 17. марта 2004. године је, готово потпуно, успостављање консензуса између мафијашко-племенских структура (подинституција), владе, председника општина, полиције (званичних институција) и моћних западних амбасада и тајних служби (надинституција). Он је одустајање од свих стандарда и, коначно, тренутак одлуке да међународна заједница у пуном капацитету призна независност Косова. Западне демократије и њихови најважнији експоненти на терену одлучиле су да признају етнократију и тако, парадоксално, и код Срба и код Албанаца учврсте идеју да се злочин исплати и да је награђен. После свега на згаришта се вратила Српска православна црква: подигла зидове, ставила кров, обновила живопис, поставила свештенике и колико-толико почела обнову живота и заштиту од зла и нестајања. Несрећа је што је зло добило своју институционалну форму и потврду, па је само питање времена, када ће се окренути и против оних који га сада подржавају, учествују у њему и живе од њега.</p>
<h3>Људске жртве</h3>
<p>У великим сукобима у Косовској Митровици убијена је Јана Тучев, а на тераси свог стана од снајперског хица погинуо је Боривоје Спасојевић. У запаљеној призренској Богословији страдао је Драган Недељковић. У селу Драјковце, убијени су Добривоје Столић и његов син Борко. У Гњилану су попаљене све српске куће, убијен је Бобан Перић, док је Славољуб Дабић претучен до смрти.</p>
<p>У Косовској Каменици из аутомобила са српским регистарским таблицама извучен је и тешко претучен Југослав Савић, који је неколико дана касније, од последица пребијања, преминуо у врањској болници.</p>
<p>Све што је служило Србима у Косову Пољу уништено је, а из своје куће извучен је Златибор Трајковић и наочиглед његове супруге Раде, поливен бензином и запаљен, после чега је преминуо. У Липљану је страдао Ненад Весић, расељено лице из села Коњух из околине Липљана. Према подацима Оебса, убијено је 19, а расељено 4.500 људи од којих се огромна већина није вратила у своје домове, а велики број је живео у контејнерским насељима у крајње нехуманим условима;спаљено је 39 цркава и манастира;спаљене су и срушене 934 куће – станове по градовима нико до сада није рачунао, нити се њихов број зна; тучено и малтретирано око 900 особа. Организаторе правда није ни дотакла, неким извршиоцима је суђено и добили су, према закључцима Оебса, непримерено мале казне.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/dan-kad-je-kosovo-stradalo-goreli-su-andjeli-i-umetnost-nestajali-zivoti-i-gradovi/">ДАН КАД ЈЕ КОСОВО СТРАДАЛО: Горели су анђели и уметност, нестајали животи и градови</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРОВОКАЦИЈА НА ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Натпис „УЧК“ на капији призренске Богословије</title>
		<link>https://iskra.co/srbija/provokacija-na-veliki-praznik-natpis-uck-na-kapiji-prizrenske-bogoslovije/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 Feb 2015 18:32:55 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Косово и Метохија]]></category>
		<category><![CDATA[Претње]]></category>
		<category><![CDATA[Призрен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=4108</guid>

					<description><![CDATA[<p>На главној капији српске православне Богословије &#8222;Светог Кирила и Методија&#8220; у Призрену данас је, на празник Сретења Господњег, освануо натпис такозване Ослободилачке војске Косова /ОВК/. &#8222;Ово је још једна у низу провокација исписивања претећих графита на објектима Српске православне цркве /СПЦ/ на Косову и Метохији, након графита у Дечанима, Липљану и Ђаковици&#8220;, саопштено је из [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/provokacija-na-veliki-praznik-natpis-uck-na-kapiji-prizrenske-bogoslovije/">ПРОВОКАЦИЈА НА ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Натпис „УЧК“ на капији призренске Богословије</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_4111-2" aria-describedby="caption-attachment-4111-2" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-4111" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren-750x497.jpg" alt="Фото: Википедија" width="750" height="497" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2015/02/Prizren-300x199.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-4111-2" class="wp-caption-text">Фото: Википедија</figcaption></figure>
<p>На главној капији српске православне Богословије &#8222;Светог Кирила и Методија&#8220; у Призрену данас је, на празник Сретења Господњег, освануо натпис такозване Ослободилачке војске Косова /ОВК/.<br />
&#8222;Ово је још једна у низу провокација исписивања претећих графита на објектима Српске православне цркве /СПЦ/ на Косову и Метохији, након графита у Дечанима, Липљану и Ђаковици&#8220;, саопштено је из Епархије рашко-призренске.</p>
<p>Надлежни архијереј и ректор Богословије, епископ рашко-призренски Теодосије изразио је озбиљну забринутост и разочарење овом најновијом провокацијом, пошто до сада од обнове призренске Богословије у посљедње четири године није забиљежен сличан инцидент.</p>
<p>&#8222;Највероватније је реч о неодговорној провокацији појединаца који желе да наруше међуљудске односе. После овог најновијег инцидента управа Богословије ће затражити појачане мере безбедности и истрагу о овом случају&#8220;, додаје се у саопштењу.</p>
<p>Косовска полиција већ обезбјеђује Богословију, Епархијски двор, цркву Богородице Љевишке, саборни храм Светог Ђорђа у Призрену и манастир Светих Архангела, али будући да полицајци који обезбјеђују Богословију нису приметили исписивање графита, тренутна заштита није довољна јер се полицијски пункт налази у дворишту, с друге стране капије.</p>
<p>&#8222;Упркос овом инциденту, може се рећи да је безбедносна ситуација у Призрену стабилна, јер ђаци свакодневно одлазе до оближње саборног храма на богослужења и неометано се изводи наставни програм ове црквено-школске установе. Такође, постоји разумевање са представницима локалних институција и верских заједница, јер је Богословија најстарија школа у граду која је недавно прославила 140 година постојања&#8220;, пише у епархијском саопштењу.</p>
<p>То је још један разлог, како се наводи, зашто овакви инциденти наносе штету и граду Призрену и његовим грађанима и стога се морају предузети одлучније мјере заштите да се не би дозволило појединцима да кваре и нарушавају оно што је остварено у посљедњих четири године.</p>
<p>Срни је потврђено у сједишту Епархије рашко-призренске у Грачаници да је инцидент одмах пријављен косовској полицији, чија је патрола извршила увиђај.</p>
<p>&#8222;Увиђај је завршен и покренута је истрага&#8220;, наводе у Епархији.</p>
<p>У Богословији &#8222;Светог Кирила и Методија&#8220; у Призрену тренутно се школује 40 ученика.</p>
<p>У току је обнова двије највеће зграде комплекса чиме ће се створити услови за рад школе у пуном капацитету од почетка сљедеће школске године. Обнова објеката изводи се финансијским средствима Европске комисије, норвешке Владе, Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Републике Србије и Руске православне цркве, која од самог почетка рада Богословије даје велику подршку њеном раду.</p>
<p>У Призрену је празник Сретења данас свечано прослављен, упркос овом инциденту.</p>
<p>Свету литургију у манастиру Светих Архангела служио је епископ Теодосије, а у литургији је, осим призренских богослова, учествовао црквени хор Светог Александра Невског и остали вјерници из Београда који су у Призрен допутовали са старјешином храма Светог Саве, протојерејем-ставрофором Радивојем Панићем.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/srbija/provokacija-na-veliki-praznik-natpis-uck-na-kapiji-prizrenske-bogoslovije/">ПРОВОКАЦИЈА НА ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Натпис „УЧК“ на капији призренске Богословије</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кеширање објеката 25/100 објеката помоћу Memcached
Кеширање страница помоћу Disk: Enhanced 
Кеширање базе података 11/35 упита за 0.036 секунди помоћу Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-11-22 11:28:46 by W3 Total Cache
-->