Фото: vostok.rs

Одмах после отварања стечаја над пиваром „БиП“ у Београду, угашен је још један српски привредни гигант.

Привредни суд у Београду отворио је поступак стечаја над предузећем за одржавање, оправку и продају моторних возила „ИМТ Добановци“. Машине су угашене, радници послати кућама, а оно што је остало од некада чувеног ИМТ-а сада су дугови, али и црвени трактори по њивама широм света. Њихови власници брину да, ако затреба, неће имати где да купе резервне делове за своје машине. Из Министарства привреде поручују да за српски трактор није било лека.

Милета Митрића у Врчину многи препознају као „доктора за српски трактор“. Осим што је 18 година радио у ИМР-у, Митрић искључиво тракторима домаће производње обрађује и 15 хектара земље. Чуо је, каже, да је и последња домаћа фабрика затворена, па га мучи питање – шта ако нека од његових машина ускоро закаже?

„Имам четири трактора ИМР и ИМТ, стварно су се до сада перфектно показали. Обнављао сам механизацију и поново сам куповао те наше тракторе. Али сада не знамо одакле ћемо те делове да набаљамо, јављају се неки делови из Турске али то није толико поуздано“, наводи Миле Митрић.

Неколико кућа даље у Врчину, сличне бриге муче и Слободана Синђелића чији црвени трактор већ четрдест година ради без престанка.

„Ми живимо од арграра, Србија нема другу индустрију, једино што нам је остало је пољопривреда. Али шта ће бити ако фали део, јер наравно свака машина се хаба као и све друге“, истиче Слободан Синђелић.

Ово су само неки од десетина хиљада трактора у Србији којима ће ускоро бити потребан нови резервни део. Како су ИМТ и ИМР у златним годинама производње извозили и до 40.000 трактора, број пољопривредника из Етиопије, Конга или Египта није занемарљив, али они за нови део неће имати коме да се јаве.

Катанац на капији фирме која је некада запошљавала 12.000 радника надлежне у Министарству привреде није изненадио. Заинтересованих купаца за ИМТ је, кажу, било, али не и за његове дугове од 186 милиона евра.

На модером тржишту српски трактор би се снашао, сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета, али додаје да деценијама није било стварне намере да се ИМТ-у помогне.

„Требало је то земљиште продати, нову фабрику направити на новој локацији, а тај новац од 35 хектара од градског грађевинског земљишта који уопште не би био мали, би могао да се искористи да се добро осавремени технологија и да се направи једно предузеће које ни по чему не би заостајало за сличним предузећима у окружењу или у Европи. Наше власти су до сада пропустиле прилике, и сада у оваквој ситуацији је јако тешко помоћи ИМТ-у“, сматра Љубодраг Савић.

И док се чека да се и званично прогласи стечај некадашњег југословеснког гиганта, остаје сећање да је српски трактор жњео по Африци, орао у Азији, возио се и по Европи, али да се на крају, после шест деценија, уморан одвезао у историју.

Чланак НЕКАД СМО БИЛИ ПОНОСНИ РАДНИЦИ: Угашен још један српски привредни гигант – ИМТ Добановци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Разлика између Србије и Грчке данас је то што ми одлучно идемо потпуно другачијим путем него Грчка, како би смо савладали кризу, јер верујем да постоји другачји начин, изјавио је премијер Србије Александар Вучић за немачки „Фокус мани“ (Фоцус -монеy).

У разговору за тај лист на тему сличности и разлика између Србије и Грчке у решавању кризе која је погодила обе земље, како преноси данашњи Блиц, Вучић је истакао да је Србија једина земља у југоисточној Европи која је створила предуслове за консолидацију буџета и обнову привреде.

„Смањили смо пензије и плате у јавном сектору за 10 одсто, освојили модерне законе којима се ствара флексибилно тржиште рада. Имамо нов закон о приватизацији, стечају, нове законе за инвестиције. Али најважнија промена је она у главама људи. Почели смо да мењамо менталитет и идемо у новом правцу. Али за то смо прво морали да прихватимо да је у прошлости много тога погрешно рађено“, казао је Вучић.

На констатцију да је то болна спознаја, Вучих каже да је апсолутно неопходна.

„Без признања да смо грешили нема промене на боље. Морали смо да схватимо да треба да будемо вреднији, да радимо напорније и ангажованије ако хоћемо да достигнемо циљеве. Не верујем више у једноставна решења“, рекао је он.

Према његововима речима, Србија има и веће проблеме од Грчке, а највећи је недостатак предузетничког духа.

„У Грчкој тај дух не недостаје, али код Срба он је нестао у 60-им и 70-им годинама прошлог века. Ми га сада поново развијамо. У Грчкој су, додуше, јавни дугови виши у апсолутним цифрама, док су структурни проблеми већи у Србији“, навео је Вучић.

На опаску да је један од узрока банкрота Грцке гломазни јавни сектор и да Србији 10 посто радно способног становништва ради у јавном сектору, Вучић је рекао да зато треба да га смањимо на здрав начин.

„Раније је под утицајем партија превише људи запошљавано у државној служби и биће болно одвојити се од оних који нам заиста нису потребни“, рекао је он.

Када се ради о пензионом систему, који је у Грчкој један од узрока кризе, премијер је навео да Србија има више од 1,7 милиона панзионера, а просечна пензија је 212 евра.

„То није много, али је више него у државама чланицама ЕУ, Румунији и Бугарској. Запослени плаћају доприносе, али то покрива 52 одсто пензија које исплаћујемо, остатак иде из буџета. До краја године хоћемо да повећамо пензије за један или два одсто. И овде смо увели реформе, жене су одлазиле у пензију са 60 година, ми смо то повећали на 65“, навео јеВучић.

На питање како мисли да са оваквим мерама победи на следећим изборима, Вучић каже да, искрено речено, о томе не размишља.

„Мој задатак је да урадим оно што је најбоље за моју земљу и да нешто променим набоље. Људима у Србији и пре избра 2014. нисам обећао доброчинства, већ зној, сузе, тежак рад и да ће на крају мог мандата криза бити прошлост. Људи виде да напорно радим, сваког дана најмање 12 сати, нема викенда, нема одмора. За две и по година, људи ће се поново питати, и онда ћу видети“, рекао је Вучић.

На опаску да изгледа да у Грчкој бирачи цене неке друге рецепте, Вучић је одговорио:

„Мој пријатељ (грчки премијер Алексис) Ципрас можда то не воли да чује и можда се понекад нервира и због мене, али ја ћу то рећи јасно и гласно: Ако хоћете да пребродите економску кризу ових размера, онда нема лаганог и угодног пута, већ само тешког и доследог. Уверени смо да је само тако могућ стварни и трајни успех“.

На питање када ће Србиоја у ЕУ, српски премијер каже да се ми „бринемо само за ствари на које можемо да утичемо и не зависи само од нас када ћемо постати део ЕУ“.

„Наш посао је да створимо бољи економски амбијент и основне услове везане за владавину права. Ако будемо наставили да радимо као и досад, Србија ће постати нормална, стабилна земља и она неће бити најсиромашнија земља у ЕУ“, рекао је Вучић.

„Тежимо моделу друштва који влада у ЕУ него било ком другом. Демократија по западном узору, тржишна привреда, правна држава. Убеђени смо да су ове вредности за Србију прави пут у будућност. Али за нас то пре свега значи следеће:у једном таквом друштву можете се заиста осећати слободно“, нагласио је Вучић.

Он сматра да у Србији не постоји партија као што је Сириза, али постоји још много „духова Сиризе“ који стављају акценат на лака и угодна решења.

„Али таква решења не постоје и због тога код нас треба, на пример, још више побољшати радни морал. Не смемо више да се надамо да ће помоћ да нам падне с неба, већ морамо чврсто са обе ноге да станемо на земљу и да се суочимо са реалношћу“, рекао је Вучић за немачки „Фокус мани“, а пренео Блиц.

Чланак ВУЧИЋ: Да савлада кризу Србија иде другачијим путем од Грчке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Привреда региона наставља раст у 2015. години, осим Србије, која једина може да очекује продужетак рецесије, процене су из овогодишњег регионалног извештаја Међународног монетарног фонда који је данас представљен.

Чланак ММФ: Само српска привреда у паду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је у нашем Дневнику 2, да је Влада Српске одлучна у провођењу реформи које ће допринијети растерећењу привреде и повећању запошљавања.

Циљ посјете Вашингтону био је да се представници ММФ и Свјетске банке упознају са реформским процесима који се сада воде у Српској, као и о главним приоритетима, истакла је премијерка.

– Они су, углавном, позитивно гледали на све то што смо тамо презентовали. Причали смо и о нашој економској политици и о законима који су проистекли из економске политике – рекла је Цвијановићева.

Истакла је да је Влада у Народну скупштину до сада упутила два сета закона, као и да припрема трећи, а ријеч је о битним реформским законима.

– Наш план је прилично амбициозан – да до љетње паузе Парламента упутимо најмање три сета закона, а ја вјерујем да ће то бити и четири – напоменула је Цвијановићева.

Она је истакла да је ријеч о законима који су усмјерени на растерећење привреде, повећање раста привредне активности, повећање запошљавања и да садрже бројне мјере које су усмјерене на борбу против сиве економије и рада на црно.

Цвијановићева је навела да је Влада свој програм реформских мјера конципирала мимо договора са ММФ-ом или било којом међународном организацијом, али много тога је компатибилно са свим што заговарају ЕУ, ММФ и Свјетска банка.

– Ту постоји одређена усклађеност, али смо ми ставили до знања и послали такву поруку да би било добро да и Свјетска банка и ММФ подрже ове процесе одређеним средствима. Али смо рекли и да у реформе идемо са или без њихове помоћи – рекла је премијерка.

Влада Српске ће, нагласила је премијерка, ићи са приједлозима реформских закона, јер је опредијељена да се прави нови амбијент који ће бити бољи и повољнији за привреду и за све грађане.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Предстоје реформе за растерећење привреде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Потрага за „магичном формулом“ подстицаја посусталој кинеској економији, уз већа издвајања за армију, црвена је нит окупљања 2.900 делегата Кинеског народног конгреса током једанаест дана заседања у Пекингу. Иако критичари најмасовнији светски парламент често описују као пуку „гласачку машину“, чињеница да у клупама седе високи функционери, милијардери, представници војске, мањина, као и локалне звезде друге највеће светске економије, заседање се с пажњом прати на глобалним тржиштима.

Управо је међузависношћу светских тржишта кинески премијер Ли Кећијанг објаснио највећи застој у кинеској економији у последњих четврт века:

– Током протекле године међународно и домаће окружење су били компликовани и пуни изазова. Пут ка глобалном економском опоравку био је тежак, уз много успона и падова, водеће економије биле су неуједначене. Наставио се притисак на кинеску економију, и ми смо се срели са потешкоћама – приметио је Ли.

Иако Кина и даље пројектује раст од седам процената на коме би могао да јој позавиди већи део остатка света, укључујући и највеће силе, то је ипак мање од пројектованог.

– Дубоки проблеми економског раста у земљи постају очигледнији. Тешкоће са којима се суочавамо ове године могле би да буду веће него претходне. Нова година је од суштинског значаја за продубљивање свеопштих реформи – истакао је кинески премијер.

Трагајући за начинима да обезбеде стабилни раст у време стагнације грађевинског сектора, Пекинг је објавио „нулту толеранцију“ за корупцију и кршење еколошких закона. Зауздавање монопола и отварање банкарских и финансијских система сматра се кључним за привлачење страних инвестиција.
Упркос споријем расту, Кина планира да повећа буџетска издвајања за војску на 10,1 проценат.

– Јачаћемо модерну логистику, подстицати испитивања у области одбране и развоја нове технологије наоружања…Власти на свим нивоима морају да предузму активну улогу и пруже подршку јачању националне одбране и оружаних снага – поручио је кинески премијер Ли.

Пекинг има највећу војску на свету са око 2,11 милиона војника и још 3,25 милиона резервиста и многи западни аналитичари тврде да су кинеска издвајања за војску већа од званичне цифре.

Чланак КИНЕСКИ НАРОДНИ КОНГРЕС: Раст привреде седам процената, за војску 10 посто више се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је суштина доношења реформских закона растерећење привреде смањењем стопа доприноса, гдје би том сектору остало 53 милиона КМ.

Цвијановићева је подсјетила да је Влада Српске у недјељу утврдила 13 реформских закона који се односе на привреду, здравство и фискализацију.

„Подијелили смо наше реформе у три сета. Ово је први сет веома значајних закона који су на фону увођења фискалне дисциплине, веће одговорности, бољег понашања, растерећења привреде, те увођења реда у здравствени сектор“, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да је много ствари формулисано у првом сету реформског пакета.

„Покушали смо да то све урадимо са социјалним партнерима, али нисмо у свему постигли потпуну сагласност. Али добро је што смо ушли у ову причу – прво што треба да радимо ствари које су квалитетне за нас и да покушамо растеретити привреди, односно да смањимо одређена давања, а да истовремено захтијевамо већи обухват оних који ће бити укључени у та давања“, додала је Цвијановићева за РТРС.

Она је нагласила да ће по основу стопе смањења доприноса привреди остати 53 милиона КМ.

„Све ово не значи никаква умањења права и Фонд здравственог осигурања Републике Српске неће остати без прихода. Ово сада што припремамо се третира као пакет са неким другим стварима, видјели сте ми смо покренули иницијативе према органима БиХ за повећање ПДВ-а, увођење додатних акциза на дуван и алкохол, те иницијативу да дође до умањења административних такси на нивоу БиХ“, појаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, средства за Фонд здравственог осигурања биће прикупљена по основу повећане стопе ПДВ-а.

„То није ствар која се сад појавила. Ми смо већ раније разговарали и са Владом Федерације БиХ, и они су водили тај процес са нама. Разговарили смо такође и са Савјетом министара БиХ, односно са Управом за индиректно опорезивање.

Дакле, то су ствари којима смо се бавили раније и већ дошли до одређених рјешења. Смањење доприноса ће наступити онда, или истовремено, када дође до повећања ПДВ-а тако да можемо да надомјестимо та средства“, прецизирала је Цвијановићева.

Она је напоменула да се растерећењем пословне заједнице жели побољшати статус радника.

„У фокусу нам је радник, јер желимо да му обезбиједимо сигуран посао. Након овог сета реформи ићи ћемо у опсежан програм борбе против сиве економије, јер се не може толерисати варање система. Систем је тај који треба да обезбиједи плате, пензије, субвенције, треба да реализује бројне пројекте, мора да измири стипендије и све друго.

А како ћете све то да радите ако нико не пријављује раднике, па по том основу ви губите порезе и доприносе. Или пријављујете раднике на неки минималац, а ми сви знамо да је немогуће да радите за минималац на том радном мјесту“, каже Цвијановићева.

Говорећи о реформама у здравственом сектору, Цвијановићева је навела да постоји анализа о стању у здравствеом сектору.

„Имамо анализу колико је вишка радника када је у питању медицински и немедицински кадар. Влада Српске је донијела закључке којима се ограничава ново запошљавање зато што је здравствени систем закрчен, нагомилан, има превише радника и систем трпи посљедице. Не бисмо улазили ни у какве мјере да немамо анализе“, прецизирала је Цвијановићева.

Она је напоменула и да је било сугестија од европских званичника да Српске успори са реформама.

„Они би жељели да буду формирани сви нивои власти у БиХ па да, овај дио претпостављам, неко из Савјета министара БиХ дође и каже шта да радимо. Не мислим да нама било ко треба да говори шта да радимо, поготово ниво власти који није надлежан за та питања.

Сугестије јесте било, из потребе да се уједначе нивои па да неко нема лидерску позицију, а неко да касни. Али све што се дешавало у задњем периоду је било тако. Није било ствари у којима ми нисмо први одреговали, први одрадили, рачунајући да то може да буде чак стимулативно за друге партнере који то нису урадили“, закључила је Цвијановићева.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Суштина реформских закона – растерећење привреде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Нови Печат

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да је циљ реформе привреде реализација Економске политике Српске за 2015. годину, односно омогућавање већег економског раста Српске.

Ђокић је рекао да се дио од 11 закона, које је Одбор за реформу привредног система Републике Српске јуче припремио, односи на измјене и допуне постојећих закона, посебно из финансијске области, док се дио односи на активности које би требало да буду покренуте кроз органе БиХ.

„На примјер, било каква реформа система ПДВ-а је надлежност Парламентарне скупштине и Савјета министара БиХ“, рекао је Ђокић, гостујући синоћ на Алтернативној телевизији.

Он је истакао да је у том смислу важна координација власти Републике Српске и БиХ, јер у супротном не би било ефекта.

Ђокић је нагласио да ће бројне активности бити започете у овој години, али ће дио тих активности бити пренесен и у наредне године, јер је немогуће провести свеобухватну и по садржају захтјевну реформу у једној години.

Он је напоменуо да је Влада Српске континуирано већ девет година носилац промјена, те да је у том периоду донесено много нових и реформских закона, али да су реформе „жив и динамичан процес који у сваком друштву траје“.

„У датим околностима се процјењује да мјере које су раније донесене више не могу да дају резултате, потрошиле су своје динамичке потенцијале и треба донијети нове. Свјесни смо да треба доносити неке нове мјере, укључујући неке нове законе и политике“, рекао је Ђокић.

Коментаришући штрајкове у појединим предузећима, Ђокић је рекао да су то појединачни примјери проблема, али да постоје и добри примјери предузећа која остварују зацртане планове.

Он је нагласио да Влада Српске пружа подршку радницима којима се дугују плате, али да не може одговарати за приватизована предузећа.

„Одговорност сноси менаџмент, власник предузећа на терет имовине коју имају та предузећа. Треба учинити све да те плате буду исплаћене“, рекао је Ђокић.

Он је истакао да се Влада Српске бави тим питањима у границама својих овлашћења, али да може одговарати само за оне фирме које су у 100 одсто или у већинском власништву Републике Српске.

„Предузећа као што су `Трудбеник` или `Унис` су приватизована, гдје Влада није могла да утиче на пословну политику власника или менаџмента, који је евентуално у неком времену доносио одлуке које нису биле адекватне и данас имају проблем. За све оно што може да помогне, Влада стоји на располагању“, рекао је Ђокић.

Чланак ЂОКИЋ: Циљ реформе привреде већи економски раст Републике Српске се појављује прво на ИСКРА.