Као да је председник Томислав Николић предложио да се Срби на тенковима врате у Приштину, Призрен и Ђаковицу.

Толико су се од „страха“ накострешили западни политичари задужени за Балкан, домаћи и страни еврофилни медији, пукови аналитичара и овдашњи истакнути чланови империјалне коминтерне.

А колективну панику изазвао је предлог нове платформе за Косово и Метохију, који је шеф државе упутио премијеру Александру Вучићу.

Не забрињава Запад то што ветерани ОВК марширају по Дечанима, нити што, у славу „велике Албаније“, после паљења Куманова звецкају оружјем надомак централне Србије. Ма какви!

За претњу бриселским преговорима, регионалном миру, европском путу „Западног Балкана“, проглашава се папир који, осим најужег државног врха, нико није ни видео ни прочитао. Као „нова провокација“ Београда анатемисана је платформа, чији је садржај далеко од договореног.

Гротеске ради, неки домаћи медији у страном власништву (познати као велики „уставобранитељи“), алармирају јавност да је предлог шефа државе чак и – неуставан!?

Каква порука се шаље Београду овим агресивним контранападом?

Прво – да Србија више не сме да усваја никаква документа о својој јужној покрајини, па чак ни „ублажена“ од стране Владе?

Друго – да и не помишљамо на било каква нова решења за статус Косова, јер је само независност прихватљива?

Треће, да би сваки наш непредвиђени потез, осим избацивања Косова из Устава, срушио бриселске преговоре и ЕУ перспективу.

Следи нам, дакле, опасан ход по ивици жилета.

Али, ако Београд унапред одустане од сувереног права да предлаже решења и доноси одлуке од државног значаја, постаће потпуно небитно признајемо ли Косово или не.

Не би нас то више ни питали.

Чланак ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ: Тенкови се појављује прво на ИСКРА.

Истовремено док се на Црвеном тргу у Москви марширало у част 70 година од победе над фашизмом, у Куманову је одржана неонацистичка великоалбанска парада.

Западне савезнике више је насекирало што су српска војска и председник Николић подигли барјак победе подно Кремља, него што су до зуба наоружани терористи упалили у Македонији фитиљ који прети да запали Балкан.

Млаке су и нечујне реакције САД и ЕУ на убилачку показну вежбу следбеника Едија Раме који је најавио уједињење свих Албанаца.

Прозападни медији у Скопљу сугеришу чак да је македонска власт изрежирала убиство својих полицајаца како би скренула пажњу са опозиционих протеста.

По тој матрици, ако би се терористичко зло проширило и на нашу државу, а у суботу је и у Краљеву освануо графит ОВК – нашао би се неко ко би за то окривио Београд.

Јер, током нове хладноратовске битке, већ нам се намеће теза да напредак Србије кочи партнерство са Русијом и седење на „две столице“, да нема развоја док се не одрекнемо Путина и Косова. И да нам прети казна.

Не помиње се да војску Србије није реформисала Москва него НАТО (стандарди). Заборавља се да су нам банке у рукама западних земаља, и да се за повишицу пензија не пита Кремљ него ММФ. Да је образовање „унапредила“ Болоња, а не Ломоносов, а да су многе медије и таблоиде запосели западни, а не евроазијски спин доктори…

Као и да је „велика Албанија“ почела да се ствара отимањем Косова које су подржали „евроатлантски весници слободе“, а не „руски аутократски медвед“.

Позиција најмоћнијих западних држава после крвавог Куманова позива нас на опрез и мудрост. Јер, не зна се шта носи дан.

Зна се да је пре 70 година Србија била на правој страни.

Чланак ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ: Запад више насекирао Николићев пут у Кремљ, него тероризам у Македонији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Док многи Срби нестрпљиво ишчекују да ли ће Маца Дискреција, јунакиња опскурног ријалити шоуа, открити са којим је политичарем имала „билатералне сусрете“, одржан је један други сусрет. У Тирани.

Албански премијер Еди Рама и представник лажне државе Косово Иса Мустафа поручили су да ће се те „две земље“ – ујединити.

Док је наша јавност забринута да ли је неком политичком лидеру порастао нос и зашто други функционер има велики подбрадак, на делу наше државе, корак по корак, ствара се тзв. велика Албанија.

У исто време кад угледне хрватске судије предлажу закон по ком је за сваку критику „одбрамбеног Домовинског рата“ и „славне акције ’Олуја’“ прописан вишегодишњи затвор, одборници ДС у Скупштини Београда предлажу да се у српску престоницу врати Загребачка улица.

Нико се од вођа националне културе није насекирао што је првак Народног позоришта Небојша Дугалић одлучио да са породицом запуца преко Атлантика за Канаду јер не може да издржава петоро деце. А и зашто би, кад Србија има океан талентованих „бисера“, чији бицепси и силиконски деколтеи свакодневно севају са шарених таблоида.

Док Новак Ђоковић редом осваја турнире по белом свету и доноси нам радости, у „Пиониру“ га дочекују псовкама и примитивним повицима зависти.
Шта нам се дешава?

Чини се да је, шеснаест година од НАТО разарања Србије, започео завршни и можда и опаснији чин „Милосрдног анђела“ – колективна дебилизација српског народа!

Док су северноатлантске бомбе убијале наше Анђеле, наше Милице, у овом народу било је бар наде, пркоса, поноса. Данас, прикачени на инфузију кабловских канала, „Фејсбука“ и „Твитера“, прети опасност да нам атрофира сваки нерв за елементарне вредности.

Е, тек то је пораз.

Чланак ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ: Почео је завршни, можда и опаснији чин „Милосрдног анђела“ се појављује прво на ИСКРА.