(Предраг Ћеранић) Фото: intermagazin.rs

Мектић није будала. Његове изјаве, иако дјелују несувисле и плиткоумне, осмишљене су у познатим амбасадама, а од Мектића се тражи да их често понавља, како би „сто пута поновљена лаж постала истина“, пише Предраг Ћеранић.

Има се на уму да ће одређене структуре бирача прихватити тезе о „криминогеној власти“, као и да ће тзв. међународна заједница у Мектићевим тврдњама о наводним активностима Српске на стварању паравојних структура, пронаћи довољно елемената за изрицање санкција Српској и предсједнику Додику, јер све што износи „министар безбједности, који је Србин из Републике Српске“, има већу тежину него када идентични ставови долазе из Федерације БиХ.

Циљано пласиране неистине о Српској, подржане од британских медија, указују да се против Републике Српске и предсједника Додика воде вишедимензионалне и вишеслојне хибридне операције.

Учестали су и отворени, фронтални напади на МУП Српске и министра Лукача. Наиме, оквирно вријеме обрачуна са предсједником Додиком, у смислу одузимања права да се кандидује на предстојећим изборима, истиче у јуну мјесецу, што значи да ће у мају доћи до кулминације и да је мјесец мај преломан.

Зато министар безбједности БиХ, Драган Мектић, кадар СДС, у најављеном доласку Ноћних вукова, највећег руског мотоциклистичког клуба, види безбједносну пријетњу по БиХ, јер „имају задатак да у Републици Српској заплаше несрбе и политичке противнике владајућих странака“.

Рачуна се да институције Српске не би прихватиле политичку елиминацију предсједника Додика, те би веома напета и наелектрисана политичка ситуација била повод за долазак 600 стотина припадника елитне јединице британске војске САС на тузлански аеродром, а што би оснажило интервенцију СИПА.

Министар Лукач је оцијењен као велика баријера за наведене планове, те се плански и у континуитету настоји дискредитовати. Уколико, пак, предсједнику Додику не би успјели оспорити право да учествује на изборима, алтернативни план је да се доведу у питање резултати избора.

Увјерени су да би, ако би успјели онемогућити изборну побједу Додика и његове СНСД, пут ка демонтажи Републике Српске био отворен.

Противкандидат Додику биће Младен Иванић јер је превагнула британска опција, која је у БиХ оперативно дубоко инволвирана.

Брити су успјели Американце да убиједе да је Иванић квалитетније рјешење од Мирка Шаровића. У америчкој варијанти Шаровић је био пожељнији кандидат, јер за Иванића нису сигурни да ли би признао Косово као независну државу.

Шаровићеве „референце“ су биле и да је „мотивисан за освету због 1997.“, да је кооперативнији, и да је „урадио све што се од њега тражило“. Међутим, народ у Српској се већ опредијелио и све му је јасно.

Савез за промјене се легитимисао као сарадник Бакира Изетбеговића и СДА. Зато министар Мектић оптужује Бања Луку и тврди оно за шта и сам зна да је неистина. И зато га његова партија, СДС, у потпуности подржава. Такође, портали и блогери прикачени на стране донације.

Драган Мектић је министар за лажу и паралажу.

Међутим, није Мектић једина безбједносна пријетња миру и стабилности Српске. Он је, у ствари, више експонент других, егзекутор. У вишедимензионалне и вишеслојне хибридне операције којима је Српска изложена убрајају се и лобирања која спроводи бошњачка и албанска дијаспора од Брисела до Вашингтона.

Та два лобија су постала једни од јачих у свијету. Поред новца која прикупи дијаспора, и оног који се алоцира из буџетских средстава БиХ, енормна финансијска средства лоби групама дарује Саудијска Арабија, која више од било кога жели стварање исламске државе у Европи.

Мектић никада није објаснио зашто је поново ишао у Ријад, и зашто га је приликом недавне посјете овој земљи примио лично краљ Салман.

Јавност је ускратио и за информацију о сврси свог одласка у Лондон на позив Министарства унутрашњих послова, иако се претходно похвалио да је заједно с њим требало да путују и ентитетски министри унутрашњих послова, Лукач и Чампара, али им је позив у посљедњи час отказан.

Шта раде бошњачке и албанске лоби групе?

Имају отворен пролаз до врха Стејт Департмента. Исељеници из БиХ и са Косова налазе се на важним положајима у ЕУ и Вашингтону. Они су секретари и чланови тимова гувернера САД, налазе се у кабинетима конгресмена и сенатора. Налазе се у водећим think tank-овима, веома су активни током америчких избора.

Са наведених позиција није им тешко да одржавају перцепцију о само једној истини о рату у БиХ, јер је упорно износе, годинама и на различитим мјестима, нарочито оним гдје се утиче на одлуке администрације САД.

Теме разговора су познате, а доминира она о грађанској држави.

У поменутим лобистичким круговима више се не спомиње распакивање Дејтона, јер се цијени да није ни потребно с обзиром да, како су убијеђени, „имају Владу, Тужилаштво и Уставни суд БиХ“.

Резултат дјеловања бошњачких лобистичких група су и тренутно снажне активности на изнуди рјешења за Мостар и Дом народа Федерације БиХ, што би био корак до реконструкције структуре Дома народа у Парламенту БиХ.

ОХР је понудио своје иновације које се тичу измјене изборног закона, што је директно уплитање у структуру Дејтонског устава. Наиме, ради се на томе да ОХР наметне електорско гласање у Дому народа Федерације, што би затим као „успјешно рјешење“ било примијењено и на Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

Поменуту идеју Високи представник за БиХ, Валентин Инцко, представио је у Бриселу, гдје се у Европском парламенту састао са „Пријатељима БиХ“, потпуно неформалном групом, што нас је увјерило да и за БиХ постоје фантомске организације којима се даје међународни кредибилитет, попут Сиријске опсерваторије за људска права, која дјелује из предграђа Лондона.

На поменутом састанку Инцко је у оквиру предвиђене измјене изборног законодавства изнио двије опције електорског модела избора делегата у Дом народа Федерације: „Први модел био би да се уведе некакав електорски колеџ, изборни колегиј, као што то има Америка на предсједничким изборима. У њега би били изабрани представници кантона и ондје би неко тијело одлучило којих 17 иде у Дом народа ФБиХ из сваког конститутивног народа. Други модел предвиђа увођење изборног прага који би одредио колики мора бити постотак бирача из једног народа да би њихов глас бирао.“

Како би боље појаснио, Инцко је навео и примјер: „Може бити један или два посто или шест посто, о томе би се требало договорити. По другом моделу, кантони попут Горажда у којем је само 20-ак Хрвата, не би имали хрватског представника у Дому народа, а то би се надомјестило хрватским представником из кантона у којем су Хрвати бројнији, и обрнуто с Бошњацима.

У основи, електорским гласовима „грађанској опцији“ у Дому народа Федерације БиХ желе се обезбиједити делегати из кантона са хрватском већином. Потом би се „грађанској опцији“ пожељни електори омогућили и у Дому народа Парламента БиХ.

Зато је изјава предсједника Додика да ништа од наметнутих мјера ОХР-а неће прихватити, чак ни оне које се односе на Федерацију, маестрална. Антидејтонска је свака мјера која није у складу са Уставом БиХ и она се не може „пеглати“ одлукама Уставног суда БиХ.

Однос који према Русији испољавају Велика Британија и „америчка мочвара“, која Трампа вуче свом дубоком дну, све више се рефлектује на Западни Балкан, у смислу настојања да се потисне руски утицај. У Србима и једни и други виде непокоран народ којима, иако их настоје инкорпорирати у НАТО, не вјерују.

Основна платформа коју Брити настоје да реализују гласи: Срби не смију бити фактор на Балкану, како у економском, тако ни у политичком ни у војном смислу.

То је разлог што опструишу Вучићеву политику према Косову, зато смета Додик. Наравно, не могу успјети без подршке инсајдера изнутра, у српском корпусу.

Из тог рукава долазе Мектић и његови.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Додику ће покушати да одузму право да се кандидује на октобарским изборима се појављује прво на ИСКРА.

(Предраг Ћеранић) Фото: РТРС

Декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић сматра да министар безбједности у Савјету министара Драган Мектић показује да је као политичар „веома пожељан не само за странке из ФБиХ као што је СДА, већ и за лидере самопроглашеног Косова попут Рамуша Харадинаја“.

„Бакир Изетбеговић и Харадинај желе да Србе представља особа попут Драгана Мектића преко којег могу да реализују све своје циљеве, а све то иде на уштрб Срба и српског интереса“, рекао је Ћеранић Срни коментаришући изјаву Харадинаја којије похвалио Мектића, назвавши га „политичарем будућности који има изузетне личне квалитете и представља изузетног политичара“, пренио је портал „Говори Србија“, позивајући се на косовске портале.

Ћеранић је рекао да му дјелује аутентично ова Харадинајева изјава, која, како каже, иде у прилог свему ономе што се може чути у јавности Републике Српске о Мектићу као човјеку који се „у потпуности ставио у службу туђих интереса, а на штету народу којем декларативно припада“.

Некадашњи вођа терористичке организације Ослободилачка војска Косова и премијер самопроглашеног Косова Рамуш Харадинај похвалио је министра безбједности у Савјету министара БиХ Драгана Мектића, назвавши га „политичарем будућности који има изузетне личне квалитете и представља изузетног политичара“, преноси портал „Говори Србија“.

„Нама на Косову политичари попут Мектића дају наду да ће својим већ провереним радом допринети да БиХ што пре призна независност Косова те да се уведе безвизни режим за грађане Косова за улазак у БиХ“, наводи портал „Говори Србија“, позивајући се на косовске портале.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Мектић показује да је пожељан не само за СДА, већ и за Харадинаја се појављује прво на ИСКРА.

Предраг Ћеранић (Фото: N1 / архив)

Знајући намјере САД и америчких савезника, предсједник Владимир Путин је „загрмио“ и рекао да Русија своје савезнике неће оставити на цједилу, и да ће ако буду нападнути, моментално реаговати, било гдје на свијету, истакао је у свом тексту за Аналитички форум декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Текст преносимо у цијелости:

Након што је руски предсједник Путин запријетио, и нагласио да ће Русија употријебити сво расположиво наоружање ако њени савезници буду нападнути нуклеарним или оружјем масовног уништења, није постојала никаква дилема коме је упозорење упућено, али су појашњења Путинове „грмљавине“ изостала. Ко је то од савезника Русије угрожен и ко је од њих у највећој опасности?

Када је на 48. Свјетском економском форуму, одржаном 23. јануара ове године у Давосу, амерички предсједник Трамп представио нови-стари концепт доктрине Волфовица Ameriсa first, уз констатацију да ће свијету показати шта је Америка. Једини ефекат који је постигао, била је препирка са новинарима.

Трампова пријетња у Давосу није била убједљива, али је већ на Минхенској безбједносној конференцији Трампов савјетник за националну безбједност Мекмастер, био јаснији у смислу америчких намјера, када је позивао на дјеловање против Ирана, оптуживши Иран да проширује своју прокси мрежу у Сирији, Јемену и Ираку, наводећи да су проиранске снаге све опасније и да су од Ирана одлично снабдјеване оружјем.

Ако се има у виду и иступ Ники Хејли у УН, која је изјавила да посједује „необорив доказ“ да Иран испоручује ракете Хутима у Јемену, и да је само питање времена када ће те ракете бити испаљене на школе и болнице, постаје јасно да се против Ирана покренуо огроман механизам.

Наравно, америчка амбасадорка у УН није се ни осврнула на бројне доказе да Саудијска Арабија већ двије године неселективно бомбардује школе и болнице у Јемену, и то оружјем набављеним од САД.

Оптужбе против Ирана стигле су и из Тел Авива. Израел је оптужио Иран да финансира и наоружава шиите и прави коридор до Либана.

Постало је више него очито да Трамп, његов зет Џаред Кушнер, а добрим дијелом и израелски премијер Нетанјаху, праве озбиљне припреме за напад на Иран. У склопу медијске припреме Трамп је раније најавио да ће САД једнострано изаћи из нуклеарног споразума склопљеног између УН и Ирана, иако је Иран прихватио све захтјеве САД.

Трамп је понудио свој нови споразум, и представио га Лондону, Паризу и Берлину. У приједлогу споразума од Ирана се тражи да безусловно одустане од атомске енергије, и да дозволи низ инспекција у свим војним базама и институцијама. Такође, Иран по предложеном споразуму мора уништити ракете из балистичког програма.

У противном, суочиће се са санкцијама САД и ЕУ, као и једностраним напуштањем још важећег споразума од САД. Трампов приједлог новог споразума је у суштини ултиматум, а познато је да сваки ултиматум прати ратни сукоб. Практично, САД, Израел и Саудијска Арабија објавили су Ирану рат.

Други савезник Русије који се налази пред објавом рата је Венецуела. Предсједник Мадуро се дрзнуо да одбије плаћање нафте у доларима, и зато је проглашен терористом, а Венецуела постала отпадничка држава. У току су припреме за инвазију и бомбардовање Венецуеле.

Блиски исток и Балкан су геополитички повезани, а амерички императив је да се из Сирије потисну Руси, на начин да се на Балкану створе конфликти. Стварање Велике Албаније је идеалан пројекат за наведено, и већ би се са реализацијом стварања албанске државе на рачун Србије и Македоније почело, да није бојазни од руских ракета, које би из Црног мора уништиле албанске терористичке групације. Трећи руски савезник који је у опасности су Срби.

Напад на Иран, који је у изгледу, дио је плана који се прије свега тиче посрнулог долара. По доласку на власт Трамп је затекао празну касу, нестабилан порески систем, израубовану и застарјелу војну технику.

Захваљујући Пентагону, свом изгледа, једином истинском савезнику, Трамп је успио огромне количине војне технике продати савезницима на Блиском истоку, балтичким земљама и Украјини.

Амерички трезор нивелише каматне стопе како би се одржао садашњи курс долара, и то функционише под условом да се и даље у иностранству робна размјена обавља у доларима.

Међутим, Кина и Русија систематски долар потискују и у међусобној размјени користе јуан и рубљу, с намјером да те валуте буду коришћене и у међународним трансакцијама. Стога је у Вашингтону укључен аларм. Почети нови рат или даље заоштравање односа са Русијом санкцијама?

На ред су дошле руске банке и огроман кинески капитал у САД. Процјене говоре да ће ако руске и кинеске банке и корпорације напусте SWIFT систем, то изазвати кобне посљедице по долар. У питању је опстанак долара. Нови рат, овај планиран са Ираном, би Пентагону обезбиједио велики буџет за одбрамбене сврхе, а конфликти на Балкану би одвратили пажњу од долара. Након великих разарања, Ирану би за обнову били потребни кредити, што би, опет, помогло долару.

Новим захлађењем односа између САД, и Русије и Кине са друге стране, забринуте су земље БРИКС-а, али нису Кина и Русија. Под притиском америчких санкција Русија није доживјела економски колапс, а привреда Кине незаустављиво расте до мјере да би могла преузети економски примат у свијету.

Банкарски картел је покушао са биткоином да Бретон Вудс пресели у виртуелни свијет (уз планирану контролу интернета), али безуспјешно.

Знајући намјере САД и америчких савезника, Путин је „загрмио“ и рекао да Русија своје савезнике неће оставити на цједилу, и да ће ако буду нападнути, моментално реаговати, било гдје на свијету.

Не зна се шта је било убједљивије, Путинов говор, или презентација новог руског оружја од кога, како је руски предсједник нагласио, заштите нема.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Путиново упозорење – не дирајте ни Русију ни њене савезнике се појављује прво на ИСКРА.

(Предраг Ћеранић) Фото: РТРС

Због чега је шеф британске тајне службе, Алекс Јангер, долазио у госте предсједнику Србије?

УОБИЧАЈЕНО је да тајне, односно, обавјештајне службе, сарађују и да се њихови водећи људи повремено састају, чак и они чије су организације традиционално супротстављене.

Углавном се све одвија далеко од очију јавности, тако да мало ко зна када се организује састанак шефова руске и америчке обавјештајне службе, а они нису ријеткост. Све остаје како је и било, али се увијек пронађу заједнички интереси и противници о којима се расправља и договара.

Међутим, када се шеф државе састане са шефом обавјештајне организације, и то званично, па још медији заинтригрирају јавност извјештајима о састанку, иако мало тога „процури“, то је већ друга ствар. А управо су се два таква састанка догодила недавно.

Први, између предсједника Србије Вучића и Алекса Јангера, шефа британске Тајне службе (што је званичан назив обавјештајне службе Уједињеног Краљевства, али се у употреби задржао и колоквијални, МИ6) који му је дошао у госте.

Други такав сусрет био је између краља Салмана, суверена Саудијске Арабије, и Драгана Мектића, министра безбједности у Савјету министара БиХ.

Мектић, руку на срце, није први обавјештајац БиХ, али воли да се дичи својим обавјештајним не(знањем), често се позива на информације које од Обавјештајне агенције БиХ (ОБА БиХ) добија, а када говори о раду ОБА, користи замјеницу „ја“ у првом лицу множине.

Занимљиво је да ни на једном од поменутих састанака није био присутан шеф обавјештајне службе земље домаћина.

Шта је Јангер могао рећи предсједнику Србије?

Да ће батаљон за превентивна дејства за Западни Балкан, формиран сходно одлуци британске владе од 600 припадника елитне јединице САС, бити стациониран на тузланском аеродрому и распоређен уз граничне прелазе са Србијом, ако у БиХ дође до кулминације етничких напетости, а што би могло произвести и оружане сукобе? Или је, пак, одлично обавијештени Вучић, скренуо пажњу првом британском обавјештајцу да „поздрави све код куће“ и каже да ни шест хиљада САС-оваца не може зауставити Србију да помогне Републици Српској?

Све су прилике да се Јангер трудио да објасни Вучићу како је погубан „малигни утицај Русије“ по британско-српске односе, и да ће му Руси прије „скинуту чарапе“ (уобичајени сарказам британских обавјештајаца на рачун руских) него помоћи.

Британску обавјештајну службу не треба потцјењивати.

Уједињено Краљевство је огромно колонијално царство вијековима одржавало управо захваљујући тајним активностима, добрим анализама прилика и процјенама, као и суптилним псиоп, али и осмишљеним црним операцијама.

Некада су се припадници МИ6 регрутовали искључиво из реда племства, а данас то није правило, али јесте да се оперативци траже међу најбољим студентима свјетски познатих универзитета у Кембриџу и Оксфорду.

Сигурно да је Тајна служба Лондону ослонац у намјери да обнови колонијални сјај, а један од првих потеза на том путу је одлука да се Британија врати на Балкан. Ништа чудно, на Балкан се враћају и други: Руси, Турци, Кинези.

Традиционална капија између Истока и Запада, Балкан је на актуелности добио најприје најавом, а затим и првим грађевинским потезима везаним за Јужни (Турски) ток, систем цјевовода којим би текао јефтини руски гас који би балканским и земљама ЕУ омогућио енергетску стабилност и привредни развој.

Кина се ревитализовањем Пута свиле кроз мрежу брзих пруга, аутопутева и, уопште, комуникацијских праваца, такође враћа на Балкан.

Турска поред културних веза, улаже у привреду и све више ради на јачању економских потенцијала балканских земаља кроз изградњу фабрика, нарочито у Србији.

Британци су одлучили да пошаљу војну силу и на тај начин се „врате на Балкан“. А да би стационирање војних снага зарад „мира у Босни“ имало оправдање у широј, али и британској јавности, упорно се труди Гардијан који преноси измишљотине сарајевске кухиње о стварању паравојних формација у Српској и „илегалном наоружавању“ полиције Српске.

Да би се ствар зачинила, свему се додају и Руси, који ће „обучавати српске специјалце“, па кад се томе додају и Козаци чији је фолклорни ансамбал прије пар година гостовао у Бањој Луци, цијела Српска мирише на Русе. А Брити не „миришу“ Русе, ни велике, оне у Русији, ни мале, Србе на Балкану.

Заједно са својом трансатланском браћом предано раде на стварању опозиције и мреже у Русији, како би се свргнуо Путин и ствари кренуле ка распаду Русије, по књизи Бжежинског. У међувремену, Русији не желе дозволити да се „размаше“ на Блиском истоку, ни на Балкану кроз пројекат гасовода према ЕУ.

Наравно да би у том случају хаос био „добар избор“ за Балкан. Осујетио би се Турски ток, а уједно би се и Кина удаљила од грчких лука и трасе Новог пута свиле према Балкану и ЕУ.

Други сусрет на релацији шеф државе – обавјештајац одвијао се у Ријаду. Министар Мектић, након што је прилично узбуркао БХ јавност и изазвао бијес Срба због теза о геноциду у Сребреницу због којег Срби, по Мектићу, морају проћи кроз катарзу, и признања о прислушкивању хрватских привредника и званичника, „скокнуо“ је прво до Катара па до Ријада, како би, вјероватно, добио похвале и био награђен од владара земаља које су препознатљиве као извозници вехабизма и спонзори тероризма (то је за Катар и јавно рекао амерички предсједник Трамп).

Тема разговора са саудијским краљем Салманом била је, шта би друго, борба против тероризма. Не би чудило да се Мектић састане и са Ел Багдадијем, самопроглашеним калифом Исламске државе, којег више нико не спомиње нити за његову главу нуди награду (нагађа се да је погинуо у једном од руских ваздушних напада или се, пак, одмара у неком трансатланском љетовалишту).

Шта рећи за Мектићево најновије „људовање“ по повратку са блискоисточне турнеје, када је оптужио Републику Српску да наоружава полицију како би се обрачунала са властитим становништвом, те „јесам-нисам рекао да се у Сребреници догодио геноцид“?

Док за институције Српске Мектић користи израз „они тамо“, Насер Орић Мектића ословљава са „наш министар Мектић“.

Предсједник Додик је дефинитивно у праву када каже да о Мектићу више не треба говорити него му омогућити што чешће медијске наступе, и сваки интегрално преносити.

Јер, ако Мектић настави, СНСД неће морати ни једну КМ да уложи у предизборну кампању.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Брити не „миришу“ ни велике ни мале Русе, а 600 британских специјалаца може стићи на тузлански аеродром се појављује прво на ИСКРА.

Предраг Ћеранић (Фото: https://srpskainfo.com)

Оркестрирана кампања повела се из Сарајева због присуства неколицине припадника Србске части у Бањалуци, невладине организације са сједиштем у Нишу, поводом Дана Републике, навео је у ауторском тексту за Аналитички форум Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука Универзитета Бањалука.

Док сарајевске „архитекте“ на томе граде платформу о паравојним формацијама и паравојскама које, наводно, формира Српска, с јасним алузијама да наредба долази с највишег државног врха, из Бањалуке, указују да се ради о замјени теза и настојању да се повратак џихад ратника са сиријског ратишта потисне у други план и потпуно игнорише.

Аир софт клубови и невладине организације, ветерани и њихови потомци, можда се играју рата, али они који су потегли до Сирије и тамо истински ратовали, убијали, а неки били и убијени, нису се играли.

Њихово је било више од игре. И док одјекују медијски плотуни, нико и не помиње одлуку британске владе да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије.

Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа, коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан – Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ). Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбједносних пријетњи по БиХ. Гдје би био стациониран британски војни контигент? Каква би му била улога? О томе нити ко говори нити пише.

Да ли је политика која је планирала Брегзит блиска неоконима и да ли Брегзит за циљ има повратак империјалног сјаја? Као чланица ЕУ Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Њемачкој и Француској, главним осовинама ЕУ.

Зашто је Балкан важан у овом контексту? Енергетска безбједност као појам долази у први план. Изградња руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, на које Њемачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса, ствара зебњу на Острву од могућности јачања евроазијских веза. А сви ти “токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан.

Руско-турско приближавање, савез који је у доброј мјери довео до расплета сиријског „чвора“ и коначног слома тзв. Исламске државе, али и преуређења односа на Блиском истоку, знак је за узбуну.

Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, гдје се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. У припреми је политичка одлука у виду декларације која ће садржавати смјернице о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана.

Захтијеваће се и редефинисање односа са значајним чланом НАТО (Турском) која све дубље пада у „руски загрљај“. Русија се оптужује за подривање ЕУ, мијешање у америчке изборе, подривање кључних институција САД. Оптужују је чак и за Брегзит.

САД ће балканским земљама прије оштрих мјера понудити финансијску помоћ у медијском организовању како би се одупрле Русији, али и економску помоћ и сарадњу. Указиваће се да Русија користи гас и нафту као политичко оружје.

Након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Британију. Остале дипломатске активности биће усмјерене према Индији и другим земљама које су у “златно доба“ биле под доминацијом Круне.

Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али ће се све ријешити подршком грађана. На азијским морима Уједињено Краљевство ће слиједити политику САД, посебно амерички однос према Кини и Сјеверној Кореји.

Све у свему, тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална мјеста за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ. Из низа изјава познатих дипломата уочава се да неће одустати од „македонског сценарија“ у Српској, а опозиција већ најављује да октобарски избори неће бити регуларни и да их неће признати.

С друге стране, Бакир Изетбеговић у разговорима са странцима провлачи тезу да су све одлуке Народне скупштине Српске нерегуларне, јер су донесене без подршке коалиције домовина. Наравно, не пада му на памет да спомене права Срба у парламенту Федерације БиХ и кантоналним скупштинама.

Да ли су Срби технички могли уложити вето у тим институцијама? Свакако да се треба присјетити изјаве министра Мектића да је Заев у Македонији спровео демократију са другим народом. На сваком састанку са странцима министар, који је постао икона СДС, истиче да је у Српској диктатура, да се не поштује изборна воља грађана, да је на сцени самовоља Милорада Додика, да је народ у страху због све веће милитаризације коју спроводи „Лукачева полиција“, да Додик неће отићи лако кад изгуби власт те зато јача полицију да га заштити од властитог народа итд.

Министар је неуморан у оптужбама, али му је властити народ непозната варијабла. Грађани Српске све више вјерују предсједнику Додику, а и популарност министра Лукача рапидно расте. Посланици који напуштају СДС јавно говоре да народ неће подржати издају и да 200 000 пројектованих бошњачких гласова неће донијети побједу кандидатима Савеза за промјене.

Стога Српска мора стварати механизме за заштиту уставног поретка, јер ко то може оспорити жељу Републике Српске да штити Дејтонски споразум. Српска се мора озбиљно припремити за одбрану Дејтона. Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција.

Треба се на вријеме суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа, које ће имати за циљ да дезавуишу младе. За Српску 2018. година је пресудна, 2018. је година опстанка.

Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално? Наравно.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Коме је важнија Српска – Британији или Србији? се појављује прво на ИСКРА.

Проф др Предраг Ћеранић (фото: РТРС/mc.rs)

Креатори нове политичке мапе Балкана послали су македонског премијера Зорана Заева у Сарајево, званично због склапања споразума о билатералној сарадњи, али је посриједи било нешто сасвим друго, пише стручњак за безбједност Предраг Ћеранић у ауторском тексту за Фонд стратешке културе, под називом „Да ли је Заев нови гуру опозиције у Српској?“.

Текст преносимо у цијелости:

Неочекивана посјета Зорана Заева Сарајеву, у петак, 17. новембра, изазвала је мало медијске пажње, ни приближно као она из јула мјесеца. Званично, Заев је присуствовао Самиту социјалдемократских партија, а састао се и са предсједавајућим Савјета министара БиХ, Денисом Звиздићем. ЕУ и НАТО интеграције, потреба за економском и регионалном сарадњом, биле су фразе одапете у медијски простор. Иако у јавности приказана као „безбојна“, посјета Заева није без значаја.

Креатори нове политичке мапе Балкана послали су Заева у Сарајево, званично због склапања споразума о билатералној сарадњи, али је посриједи било нешто сасвим друго. Заев је у Сарајево стигао првенствено због сусрета са челницима Савеза за промјене (СЗП), којима су претходно у познатој амбасади „натрљали нос“ због политичке стерилности и упутили на Заева да им објасни како се руши „ненародни режим“. Тако су лидери СЗП добили прилику да „из прве руке“ чују идеје и савјете Заева и његових сарадника како да изађу на крај са „корумпираним режимом“. У дискусији је, наравно, доминирало име Милорада Додика, предсједника Српске, који је „исти Груевски“ јер влада Српском „популистички, дуже од 12 година“, попут Груевског, чија је партија у Македонији на власти била читаву деценију.

Оцијењено је да „фазу прислушкивања“ треба оставити за собом, јер контрола Додикових телефонских разговора није дала резултат у виду „паковања“ афера и прављења медијских конструкција. Додик је био далеко опрезнији од Груевског док је телефонирао. Стога је преовладало опредјељење о потреби да се закорачи у нову фазу, која изискује упорност „и понеку жртву ради компромиса“, а све како би се опозиција приближила власти. То је и Заеву помогло. Када је почео практиковати састанке са Груевским и приближавати му се „како би се превазишла криза у односима“, а затим „једном ногом крочио у владу“, пад Груевског био је неминован.

Већ у недјељу 19.11. лидери опозиционих странака у Републици Спској, Вукота Говедарица, Бранислав Бореновић и Драган Чавић, на састанку код предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића предложили су заједнички споразум којим би се уредили међусобни односи на политичкој сцени до избора 2018. године и ријешила парламентарна криза. Предсједник НСРС Недељко Чубриловић након састанка са представницима политичких партија је рекао да је договорено да се формира комисија која ће радити на споразуму „О принципима политичког дјеловања и координације“.

У тексту који је опозиција понудила, тако, стоји: „Ред у Народној скупштини Републике Српске одржаваће запослени у служби обезбјеђења као и минималан број припадника Министарства унутрашњих послова у цивилним одјелима у складу са вишегодишњом праксом и без личног наоружања, док ће вањско обезбјеђење објекат вршити униформисана полиција.“ (Члан 3). Очито да су сви покушаји „освајања“ Народне скупштине кроз насилно нарушавање њеног рада, остали без учинка ,првенствено због адекватног реаговања полиције, те се она овим чланом настоји удаљити и пасивизирати.

Занимљив је и Члан 4 истог документа: „У циљу стварања општег демократског амбијента једнаких могућности обезбиједиће се непристрасно и објективно информисање грађана примјеном највиших професионалних стандарда у републичким јавним емитерима Радио-телевизији Републике Српске (РТРС) и новинској агенцији СРНА. Народна скупштина ће одмах формирати радну групу за израду нових закона којима би се обезбиједила потпуна објективност, професионалност и независност РТРС и новинске агенције СРНА“.

Занимљиво је да се у смислу мониторинга не спомиње БН Телевизија, веома пристрасна у корист опозиције, иако се и она већим дијелом финансира из општинских и градских буџетских средстава, наравно, онима гдје СЗП обавља власт. РТРС и СРНА се, уз МУП, и даље сматрају „стубовима режима“ и стога су на удару.

Најупечатљивији је Члан 6 Споразума: „Ради заштите интереса Републике Српске и ефикасне координације формираће се Савјет Републике Српске којег ће чинити предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, предсједник Народне скупштине Републике Српске, српски члан Предсједништва Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (пресједавајући/копресједавајући), предсједник Владе Републике Српске и српски члан Савјета Министара БиХ (пресједавајући/копресједавајући) као стални чланови Савјета.“

Савјетом Републике предсједавао би предсједник Народне скупштине Српске, а прва сједница поменутог тијела предложена је за 31.12. ове године. Нуди се и стварање Етичког комитета који би био у функцији прекида „увредљиве и свађалачке комуникације“. Приближавањем на бази сарадње, нарочито оснивањем неке врсте савјетодавног комитета Српске, што је институционализовање новог тијела, корак је ка заједничкој влади. СЗП се преко низа захтјева жели представити као незаобилазан фактор.

Заев је донио методологију и презентовао своје искуство како се приближити власти да би се она срушила. Приближавање, а потом извлачење из владајуће коалиције једног од партнера, што је Заев успио са ДУИ, партијом Албанаца која је дуго подржавала Груевског, постао је главни посао познатих амбасада. Покушава се створити пукотина у власти, како би се владајућа коалиција разбила прије избора и тако демонтирала скупштинска већина.

Наиме, према свим параметрима, ако ствари остану непромијењене, СЗП се нема чему надати на изборима. Стога се према Демократском народном савезу пласирају информације да ће Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Социјалистичка партија Републике Српске (СП РС) створити нову постизборну коалицију са Уједињеном Српском, партијом Ненада Стевандића, и да у тој коалицији неће бити мјеста за ДНС. Уједно, СЗП нуди различите погодбе у смислу заједничких кандидата на предстојећим изборима. Наравно, цијели процес се одвија под патронатом амбасада, које се својски труде да креирају исход предстојећих избора. До кулминације свих политичких игара и сплетки доћи ће на прољеће, када се поново планирају покренути сукоби и нереди у Народној скупштини.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Да ли је Заев нови гуру опозиције у Српској? се појављује прво на ИСКРА.

(Предраг Ћеранић) Фото: intermagazin.rs

Реакције на Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске, усвојену на 22. сједници Народне скупштине, биле су очекиване. Ништа ново нису рекли из америчке амбасаде у Сарајеву, нити из Канцеларије високог представника. Реакција политичког Сарајева била је, такође, предвидљива. Изјаве су биле скоро идентичне, вјероватно претходно усаглашене. Прво је америчка амбасада осудила званичну Бања Луку и Републику Српску, што је био сигнал осталима да је слиједе. Већ из те изјаве провејава нетрпељивост и отворени антагонизам према предсједнику Српске, Милораду Додику. Зачуђујуће је да амбасада велике свјетске силе, државе која је творац Дејтонског мировног споразума и његов гарант, опомиње Републику Српску, односно Народну скупштину Српске, да доношење Резолуције о заштити уставног поретка нију у оквиру надлежности Народне скупштине, јер је, наводно, према Дејтону „вањска политика искључиво у надлежности државних институција“. Да би поменутој фрази дали на значају, скоро сви медији у Федерацији БиХ у текстовима које су објавили, и емитованим вијестима, поменуту реченицу осуде користили су као уводни дио. Став америчке амбасаде представља типичну замјену теза, али је то и покушај стварања суверенитета БиХ у извршној и законодавној власти. Ентитети се третирају као обичне регије чија је дужност да без поговора поштују вољу и извршавају налоге заједничких органа, и персонално, Бакира Изетбеговића. Упорно се заборавља да је Дејтонским споразумом кроз Анекс IV одређен Устав БиХ у којем је децидно наведено да се БиХ састоји од два ентитета и Брчко Дистрикта БиХ (накнадно дефинисан – није ентитет али има извршну, законодавну и судску власт). БиХ постоји само у имену, нема ни имовину нити суверенитет који јој познате политичке снаге настоје приписати.

Иако су гласно осудили поменуту резолуцију Народне скупштине Српске, из међународних институција нико се није огласио, а ћутале су и амбасаде након Изетбеговићеве изјаве дате поводом посјете премијера Турске Ахмета Давутоглуа БиХ, а недавно поновљене, да је Бакиров отац Алија Изетбеговић Босну и Херцеговину оставио у аманет Реџепу Ердогану, актуелном предсједнику Турске. Република Српска се дрзнула да донесе резолуцију, што проистиче из њених дејтонских надлежности, и због тога била изложена осуди, а Бакир Изетбеговић антологијском изјавом није нимало дотакао брижне амбасаде.

Изетбеговић, који је за Резолуцију о заштити уставног поретка рекао да представља континуитет антидејтонске и антиуставне политике руководства Српске, жаром сљедбеника велике идеје цитира оца Алију који БиХ, Дејтонски споразум, Србе и Хрвате, све скупа са ентитетима и дистриктом, даје у аманет Ергогану. Америчка амбасада, ОХР, институције ЕУ, нису ни „трепнуле“. Поводом усвојене резолуције, иритирајућу подударност са Изетбеговићевом, примијетићемо у изјавама челника опозиционог Савеза за промјене, што је доказ усаглашеног, заједничког дјеловања, које се координише из знаних амбасада.
Тако је за Резолуцију о заштити уставног поретка опозиција истакла да је донесена у „крњем“ саставу Народне скупштине, без посланика Савеза за промјене и Коалиције Домовина, што је, наравно, „континуитет антидејтонске и антиуставне политике“ итд. Поменута дефиниција била је окосница низа изјава опозиционих лидера на дан одржавања 22. сједнице Народне скупштине, а што су здушно, у таласима, преносили опозицији наклоњени медији. На то што је Изетбеговић потврдио да је БиХ предата у аманет Ердогану, испред СДС реаговао је само министар Мектић, али је министру осуда Изетбеговићеве изјаве послужила искључиво као краћи увод у салву оптужби на рачун институција Српске.

Међутим, када је пар дана касније предсједник Српске у јавност изнио податке, за које је навео да су му уступљени од обавјештајних структура из региона, о петомилионској финансијској инјекцији која је опозицији убризгана у једној од амбасада, опозиционари су жучно реаговали. Изетбеговићева изјава, иако је на нивоу Мектићевих иступа у јавности, показује одређене тенденције. Наиме, Изетбеговић мјесецима тужака и напада Републику Српску, СНСД и предсједника Српске Додика, упућујући Уставном суду БиХ различите захтјеве о оцјени уставности, а планира и нову тужбу за геноцид против Србије. Сада потпуно самоувјерено и без имало обзира износи спољнополитички правац који намјерава слиједити, а то нису ЕУ интеграције.

Подударности у Изетбеговићевим и наступима опозиције, првенствено СДС-овог гласноговорника министра Мектића, има колико хоћете. На примјер, континуирано се убјеђују ЕУ и представници међународне заједнице у БиХ да проблем повратника са сиријског ратишта не постоји, да „ако полиција Српске има податке о екстремистима, треба да их презентује и покаже гдје су екстремисти“, да је све што се из Српске спочитава вехабијском покрету предимензионирано, да већи проблем представља одлазак на украјинско ратиште.

Тек након доласка Јиргена Штока, генералног секретара Интерпола у Сарајево, министар Мектић је „увидио“ опасност од повратка поражених ратника Исламске државе у БиХ. Шток је истакао да се, због повратка џихадиста и њиховог пораза у Ираку и Сирији мијења међународна и безбједносна ситуација што, уз друге облике криминала, захтијева од свих да боље сарађују и размјењују податке. Мектић је папагајски понављао Штокове ставове, наводећи да се пред БиХ налази велики проблем због повратка екстремизма и, иначе, због растућег екстремизма у БиХ. Већ мјесецима јавни иступи Изетбеговића и Мектића дјелују као да их износе представници исте политичке партије.

Госпођа Кормак је остала нијема на Бакиров вапај за Ердоганом, иако она има рјешење. Зна амбасадорка шта треба чинити. Везано за ситуацију у Мостару изјавила је да је рјешење за Мостар и даље напредовање БиХ према ЕУ, тј. испуњавање агенде, могуће само дијалогом. Дијалог је кључна ријеч за БиХ, али се, када је Бања Лука у питању, дијалог заборавља, чак и када је ријеч о правима која Српској гарантује Дејтон.

Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности је прави одговор на растуће безбједносне пријетње Републици Српској. За разлику од опозиције, предсједник Додик је увидио да је на сцени сценариј за претварање Српске у регију, чији дијелови, опет, треба да припадну другим регијама са бошњачком већином. Изетбеговићево позивање на „Алијин тестамент“ предсједник Српске је окарактерисао као веома опасну изјаву. Она је тим опаснија што се износи у вријеме потпуне дисфункционалности БиХ. У БиХ је присутна тенденција да се уз помоћ пројектованог (али контролисаног) хаоса на нивоу БиХ, дође до антидејтонских циљева – Влада БиХ, укидање Дома народа, предсједник БиХ (који би се бирао у Парламентарној скупштини на приједлог „Владе БиХ“).

Савјет министара, тзв. „Влада БиХ“ нема скупштинску већину, Дом народа више нико не сазива, па Република Српска нема начина да употријеби право заштите националног интереса. На нивоу БиХ функционише само Уставни суд БиХ. Високи представник Валентин Инцко дао је, такође, симптоматичну изјаву. Он је истакао да Мировни споразум, а тиме и Устав (мисли на Анекс IV) има примат у односу на било који акт Народне скупштине Републике Српске, која нема законска овлашћења да наметне обавезе службеницима на државном нивоу, и да је спољна политика у надлежности државних институција, те да се све одлуке о придруживању међународним организацијама морају поштовати. Тако је Инцко тумачећи Дејтон укинуо Народну скупштину Српске, по њему, она је ирелевантна. Све важније одлуке до избора ће се доносити на нивоу БиХ, на које скупштина Српске нема право да реагује. На тај начин се прикрива суштина Дејтона – БиХ има столицу у УН, али су носиоци суверенитета ентитети. И у спољној политици одлуке треба да се доносе на основу политичке воље ентитета.

Знају то и у амбасадама, а све је познато и сарајевским тумачима Дејтона. На то указује и на брзину организовано предавање др Сенадина Лавића, одржано 18.10. ове године у Научноистраживачком институту „Ибн Сина“ у Сарајеву на тему народ и нација („Босанска нација, етничка плуралност и опћи интерес државе“). Жели се створити тзв. босанска нација, јер се цијени да је важно разликовати два концепта, народ и нацију, како би се остварио идентитет измишљене босанске нације. Свему томе су огромна, несавладива препрека, Милорад Додик и СНСД. Стога се предузимају вишеслојне, вишедимензионалне активности, уз све карактеристике хибридног рата.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Војна неутралност Српске жуља Сарајево, Запад и, нажалост, опозицију се појављује прво на ИСКРА.

(Предраг Ћеранић) Фото: intermagazin.rs

Сходно изјавама актуелне опозиције, недавним дешавањима у Народној скупштини Републике Српске у низу медија настоји се умањити или игнорисати свака сличност са тзв. „македонским сценаријем“. При томе се заборавља да преврат у Македонији није почео дешавањима у згради Собрања, већ знатно раније. Дио „македонског сценарија“ био је и упад терористичке групе у Куманово. Македонске службе безбједности су, уз не мале жртве, неутралисале терористичку групу, а догађај је за посљедицу имао хомогенизацију Македонаца, те се од примјене насиља (што је дало резултат у Украјини) одустало, а прибјегло другим методама. Закључено је да је новац јаче оружје. Зато је измишљен Заев. Стране амбасаде за њега су се лако опредијелиле, из простог разлога. Заев има родбинске везе са Албанцима.

Он је на брзу руку постао фактор на политичкој сцени. Његови сљедбеници добијали су по 1500 долара из Сорошевог фонда. Услиједила је афера прислушкивања чланова владе Николе Груевског, а снимке је Заеву обезбиједила обавјештајна служба једне западноевропске земље. Долази фаза разапетих шатора пред зградом Собрања и организовање протеста. Учесници су добили нових 1500 долара по особи. Протести су трајали све до сукоба пред Собрањем, када је на сцену ступио Хојт Ји и наложио да опозиција и Груевски заједно треба да формирају владу с тим да министар унутрашњих послова мора бити из опозиције. Груевски је то прихватио, а прелазна влада је додатно дестабилизовала прилике.

Избори су одлагани све док испитивање јавног мњења није указало да су веће шансе политичког блока окупљеног око Заева. Иако су многи Албанци гласали за Заева и његову партију, на шта је указао лидер ДУИ, највеће партије Албанаца, партија Николе Груевског ВМРО/ДПМНЕ освојила је више гласова, што јој сходно Охридском споразуму даје право да са најснажнијом албанском партијом формира власт, али се то није догодило. Предсједник Македоније, Ђорђе Иванов, Заеву није хтио дати мандат све док није био изложен великом притиску Хојт Јиа. Тако је поништена воља македонског народа исказана на изборима и наметнута воља Албанаца. Коалиција Груевског замијењена је коалицијом окупљеном око Заева (већинских албанских партија које су обезбиједиле тијесну већину).

Између метода које користе они који желе срушити власт у Српској и методологије преврата који се у Македонији догодио могу се повући бројне паралеле. Медијске припреме, избор и дизајнирање извршилаца рађени су по принципима Џина Шарпа. Заев је цијело вријеме оптуживао Груевског за корупцију и „ненародну полицију“, која, по Заеву, „спроводи насиље“, што је било потпуно нетачно. Полиција није бранила власт, нити је учествовала у општој тучи у згради Собрања. Да ли се са оптужбама на рачун полиције које износи Савез за промјене (СЗП) уочава сличност? Представници опозиције су „осули паљбу“ на полицију и министра Лукача без икаквог разлога. Колико јуче су били пуни хвале за његов рад. Похвале су износили и јавно, на скупштинским сједницама. Повод за напад на министра Лукача је преувеличана акција полиције у заштити засједања Народне скупштине, а ради драматургије измишљене су „дуге цијеви“. Заев није имао „оружје“ којим би нападао Груевског, све док му странци нису доставили снимке и транскрипте прислушкиваних разговора Груевског и његових сарадника. Савез за промјене је у ревизорском извјештају видио главни лајтмотив, а подлога је, као у Македонији, „корумпираност власти, криминал, корупција“ и сл. Главна теза гласи – власт је поткрадала буџет. Оно на шта нису рачунали је да ће предсједник Народне скупштине маестрално амортизовати њихову почетну иницијативу и скупштинско засједање премјестити у сусједну салу. Пошто „побуњеницима“ полиција није дозволила да наставе са нередима, министар Лукач је постао главна мета. Заборавили су да полиција чува ред и мир, обезбјеђује институције, те је несувисло питање: „Шта ради полиција у скупштини“. То питање нису постављали 25 година. Када су увидјели да је блокада скупштине доживјела дебакл, „побуњеници“ су од РТРС тражили да организује емисију у којој ће учествовати заједно са представницима власти. Током емисије су се трудили да оправдају своје поступке, а било је видно да се поједини боје хапшења, јер је министар Лукач најавио покретање поступка против оних који су оштетили туђу имовину (тргање гласачких картица, отимање туђих докумената, оштећење конзоле за гласање). Уједно, представници СЗП су обзнанили да ће наставити са својим активностима. Идеја је да траже чешће наступе на РТРС како би збунили и учинили неодлучним гледаоце ове ТВ куће. Користиће омиљену мантру – оптужбе за криминал и корупцију на рачун владе и предсједника Српске (познате лекције из књиге Џина Шарпа) и све оно што смо већ видјели у Македонији. Уосталом, о чему је министар безбједности Мектић два дана разговарао са Заевом током његове дводневне и ненајављене посјете БиХ? Намеће се и низ других питања. Шта је садржај разговора који су Денис Звиздић и Мирко Шаровић водили у Сарајеву са емисарима са Косова? Шта је био циљ боравка челника Изетбеговићеве Странке демократске акције у Рашкој и Турској?

Прилично непримјетно је прошла изјава Џонатана Мура, сада већ бившег шефа Мисије ОЕБС у БиХ, дата у априлу ове године у Бијељини, да на нивоу БиХ више нема политичке стабилности и да у Савјету министара и Предсједништву БиХ не постоји консензус. То је било озбиљно упозорење да за БиХ долазе лоша времена. На чињеницу да на нивоу БиХ нема јасне већине нису реаговали ни ОХР ни друге међународне организације присутне у БиХ. Није реаговао ни Брисел. Међутим, реакција Брисела се призива поводом збивања у Српској. Чека се само насиље на улицама и интервенција полиције. Као и у Македонији, у БиХ и Српској дјелују бројне невладине организације стимулисане Сорошевим новцем, које се јавности настоје представити као „љевичари“ и демократе које уводе праведну власт, а у ствари су револуционарне организације, дизајниране да инсталишу политичке програме и режиме лутака који ће бити у функцији англо-америчких олигархија. У Српској су им циљеви предсједник Додик, министар Лукач, и, наравно, Народна скупштина. Уједно и Влада Српске. Уочљива је и градација захтјева којом се постиже драматургија док се не мобилишу шире социјалне структуре. Тако је РЕСТАРТ, организација која настоји анимирати грађане за улична окупљања, „подигао улог“. Раније су тражили оставку министра просвјете и културе Дане Малешевића, а током посљедњег окупљања тражили су оставку Владе Српске. Није искључено поновно изазивање нереда и физичког насиља у Народној скупштини, након чега би се позивали медији, амбасаде, Сарајево, Брисел, Меркелова, којима би се упућивали вапаји како су народни посланици заробљени, да из безбједносних разлога не смију изаћи из зграде Народне скупштине, те би се тражила интервенција СИПА. А најважније ће бити да медији догађаје пренесу драматично, како би се издејствовао долазак делегације из Брисела за преговоре о прелазној влади због „смиривања тензија у Републици Српској“. И наравно, у том сценарију појавио би се и неизоставни Хојт Ји. Медији, нарочито западни, указивали би да је за ЕУ веома важно смиривање прилика у БиХ јер се може дестабилизовати регион.

С друге стране прилично видљиво теку операције Тиране на Косову и планови за отцјепљење јужне Србије. Бројне су пријетње албанских званичника везано за стварање Велике Албаније, неке су упућене и Бриселу, ако „Албанија и Косово брзо не уђу у ЕУ“. Вријеме је да Београд јавно упозори Албанце да неће толерисати оружане упаде на сјевер Косова нити покушај устанка ОНА на југу Србије, и да ће реаговати на сваки напад на Србе. Због албанске реторике на терену се ради процјена безбједности НАТО снага на Балкану, јер би ствари, по обичају, могле измаћи контроли. Разлога за забринутост има. НАТО није сигуран да ли би Русија војно интервенисала и „на узди“ држала војне ефективе нападача на Србе ракетама Калибар, те политички и материјално помогла Србе. Шири сукоб на Балкану не одговара ни Меркеловој, ни ЕУ. Оно што додатно брине јесте да се у Албанији и на Косову ствара територијална платформа за прихват јединица Исламске државе које се очекују из Сирије као и побуњеника са сјевероистока Ирана.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: „Македонизација“ Српске стопама Џина Шарпа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић оцијенио је да политика предсједника Републике Српске Милорада Додика квари концепт оних који би да дестабилизују Републику Српску, међу којима су и НАТО и Ватикан.

Он је упозорио да су Ватикан и НАТО интезивирали своје политичке активности на Западном Балкану, нарочито у Србији и Републици Српској, која се налази под константним притисцима и за коју су најопаснији удари изнутра.

– Ријеч је о старом плану који се повремено „ажурира“. У Српској се вјештачки настоји створити незадовољство које за резултат треба да има излазак народа на улице, у што више прилика и у што већем броју. Када се створи критична маса, провокатори изазивају сукобе са полицијом, како би сцене сукоба медијским каналима обишле свијет – рекао је Ћеранић за Фонд стратешке културе.

Према његовим ријечима, није искључено да би нестабилне прилике могли искористити повратници са сиријског ратишта и радикалне групе, како би стање у Српској постало хаотично.

– Затим би на сцену ступио НАТО као „миротворац и заштитник“. Под окриљем НАТО у Српску би ушле хрватске трупе – рекао је он и нагласио да цијели концепт квари политика предсједника Додика.

Ћеранић каже да Српска јача своје одбрамбене капацитете, снаге МУП постале су у региону респектабилне, политичко ткиво Српске постаје непробојно, тако да је велико питање може ли се реализовати овај план.

Он је уз то додао да моћ /лидера СДА/ Бакира Изетбеговића слаби, а да Бошњаци не желе отворени сукоб са Републиком Српском, и до њега неће доћи осим у случају отворене сецесије.

– Загреб је суочен са политичким нејединством. Хрватска тренутно има слабу владу, која не би могла мобилисати све капацитете против Републике Српске – рекао је он.

Ћеранић каже да ни ментори нарко државе на Косову нису сигурни да оружане снаге Косова, ни уз подршку албанског премијера Еди Раме, могу постати капацитет за операције критичне геополитике и измјену политичке географије на Балкану.

– Западни Балкан остаје подручје замрзнутог конфликта, како у Македонији, Црној Гори и БиХ, тако и на окупираном подручју Србије – Косову – закључио је Ђеранић.

Чланак ЋЕРАНИЋ: „Додикова политика квари концепт оних који би да дестабилизују Српску“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Негдје пред сам свој крај, скоро на самрти, Алија Изетбеговић је тражио да позову Сулејмана Тихића. Пред више свједока Алија је од Тихића тражио да сачува јединство СДА и БиХ, нагласивши да његов син Бакир „није за та посла“, односно да га не може наслиједити на мјесту предсједника СДА. Тако је Тихић постао Алијин наслједник на челу СДА, а Бакир се разочаран мјесецима крио од јавности.

Тихић је од Алије добио и задатак да Бакира држи близу себе и покуша од њега направити човјека од интегритета. Тихић је замољен и да са Србима „иде низ длаку“, неке да купује, друге да уцјењује, и полако, корак по корак, од Српске одузима надлежности у корист БиХ. Бакир се за Тихићевог мандата није ни видио ни чуо, али је након Тихићеве смрти, баштинећи оставштину свог оца Алије, доспио на чело странке.

Користећи подршку земаља Залива, првенствено Саудијске Арабије и Катара, које купују земљу у БиХ и проводе сценарио виђен на Косову, Бакир је температуру у БиХ подигао до тачке кључања. Има Бакир подршку и на другој страни, не у Америци, ни толико у Турској, која своју политику у БиХ креира сходно тренутним односима са Русијом, већ у западноевропским земљама. То се да наслутити из ћутања њихових амбасадора и њихових медија. Примјетно је да ниоткуд не долази осуда кршења Дејтона, у шта се Бакир дубоко упустио.

То и јесте оно најопасније. Бакиру се толерише узурпирање институција БиХ. На Западу се по том питању праве луди. Бакирово понашање иде на руку неоконима, који воде одсудну битку против америчког предсједника Трампа и веома им одговара да на Балкану поново букне ратни пламен. Да ли је Бакир фитиљ, ISIS барут, а вехабије, тј. Муслиманска браћа на Косову и у БиХ, потпала?

Има Бакир слуха и за регионалну политику. Савјетовао је премијеру Албаније Едију Рами а Рама Тачију да завади Србе из Косовске Митровице са Београдом. Зна Бакир како се то ради. Метод Србе на Србе у његовом дуњалуку показао се као најпоузданији за владање Босном. У рату је постојала категорија „Алијини Срби“, што је био назив за Србе који су у били у функцији политике Алије Изетбеговића. Данас су то „Бакирови Срби“, који ради мегнетски привлачних фотеља, добрих плата и привилегија и на властити народ гледају попријеко. Али Бакир не умије, попут Тихића, са Србима „низ длаку“, корак по корак да им одузима слободу, коју им једино Република Српска може пружити.

Бакир би да запали Босну. У томе нема подршку у бошњачком народу, али рачуна на земље Залива, Велику Британију и „дубоку државу“ у Америци. Бакирови планови могу бити заустављени енергичним дипломатским реаговањем Русије, што је већ у току. Бакир би у случају „руске пријетње“ устукнуо, понудио „руку помирења“, која би подразумијевале преговоре о преустроју Дејтона. А Бакир би да БиХ има једног предсједника који би се бирао у једној изборној јединици, да се укине Дом народа у Парламенту БиХ, Бакир је за укидање „ентитетског гласања“, полицију на нивоу БиХ, судови ентитета да буду подређени Суду БиХ. По Бакиру, уставни суд би могао бити без странаца, али састав би морао бити према резултату посљедњег пописа становништва. Ето, то садржи Бакирова „рука помирења“.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Шта садржи Бакирова „рука помирења“? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник СДА Бакир Изетбеговић је алатка хибридног рата који на Балкану воде неоконзервативци, а они који му дувају у једра, како би преко њега проузроковали нове сукобе муслимана и хришћана на Балкану, желе само хаос, оцијенио је стручњак за безбједност Предраг Ћеранић.

Ћеранић је навео да Изетбеговић, упркос правној и логици здравог разума, упорно жели да поднесе захтјев за ревизију пресуде по тужби против Србије, а за то нема подршку ни у званичном Вашингтону ни у Анкари.

„Изетбеговић је својим инаћењем успио да приближи политичке блокове у Републици Српској, потпуно је окренуо против себе и Хрвате, а ни све бошњачке партије не гледају благонаклоно на политику коју води. Уз њега су дијелови СДА, вехабије и повратници са сиријског ратишта“, истакао је Ћеранић у тексту за портал „Правда“.

Он је додао да је план неокона хаос, а о посљедицама они не брину.

„Њихов мото је: што горе – то боље. Као и у сваком хибридном рату, важан циљ оног који се води у БиХ је креирање јавног мњења. У тој функцији су медији који су пристали да буду антимедији, односно средство за дезавуисање јавности и обликовање искривљене стварности“, оцјењује Ћеранић.

Како ће се у будућности ствари одвијати у БиХ, каже он, зависи од политичких елита, али и великих сила које буду преговарале о БиХ. „Ако те силе у значајнијој мјери буду Русија и Турска, можемо се надати националном помирењу и стабилизацији прилика“, сматра Ћеранић.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Изетбеговић алатка хибридног рата у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Амерички предсједник Донал Трамп испуњава предизборна обећања. Једно од њих је да ће „сатрати исламски радикални тероризам“ и демонтирати ИД. У суботу је Трамп потписао извршну наредбу којом тражи војни план за побједу над том квазидржавном организацијом.

Након телефонског разговора са предсједником Русије, у којем је доминирала обострана одлучност да се ИД-у стане у крај, изгледа да ћемо ускоро бити очевици синхронизоване руске и америчке војне акције у Сирији. Као што је познато, ИД има краке у неколико других држава. Један, врло озбиљан, протеже се у БиХ.

Повратници са сиријског ратишта и мрежа параџемата су  највеће безбједносне пријетње у БиХ. У овом контексту не треба заборавити ни низ невладиних организација које су у комуникацији са ИД-ом, а служе за прање новца и финансирање активности које се могу довести у везу с тероризмом, на шта упозорава ажурирана листа најтраженијих терориста и терористичких организација коју је недавно објавио Савјет безбједности УН. На листи се налази седам таквих организација које имају канцеларије у БиХ. То све скупа представља инфраструктуру ИД. Али, на то се у БиХ нико од најодговорнијих за безбједносна питања и не осврће.

За разлику од БиХ, у којој надлежне институције прилично лежерно посматрају горуће безбједносне проблеме, у Аустрији се истим проблемима приступа много озбиљније. Тако је за исто дјело на које је у БиХ Билал Боснић осуђен на седам година затвора, у Аустрији Мирсад Омеровић осуђен на 20 година затвора. Ових дана аустријска полиција разбија Омеровићеву мрежу у којој се налази више држављана БиХ, претреса њихове станове и мјеста окупљања, у циљу заштите земље од терористичке пријетње.

Изетбеговићеви сарадници  најављују нову апелацију Уставном суду којом би овог пута било оспорено име Републике Српске. Зашто Изетбеговић долива уље на ватру? За нову политичку конфронтацију у БиХ Изетбеговић није могао добити сагласност ни у Вашингтону ни у Анкари. Геополитичка ситуација се убрзано мијења, на велику жалост оних који би да пале Босну са жељом да у тој ватри сагори Република Српска. Зато се Изетбеговићу жури. Изетбеговићева намјера је да новом апелацијом политичку кризу у БиХ доведе до усијања.

Када Трамп изврши планиране кадровске измјене само је питање времена када ће Изетбеговићево очијукање с лидерима Муслиманског братства и гостопримство које је пружао Јусуфу Карадавију, идеологу овог покрета, доћи у жижу америчког интересовања. Јер, Муслиманско братство је опасност за Израел, а нови амерички предсједник не крије намјеру да заштити државу која му је итекако помогла у политичким  биткама које је водио. Припреме за измјештање амбасаде САД у Јерусалим су у току. То довољно говори.

Изетбеговић је свјестан да сат политици коју је водио убрзано откуцава. Кога ће он у Вашингтону моћи убиједити да је жариште свих проблема у БиХ Република Српска? Зато жели да добије трку са временом и бар на папиру Српску укине. Па шта кошта да кошта.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Бакирова трка с временом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Уобичајено је да се транзиција власти у Сједињеним Државама одвија у толерантној, џентлменској атмосфери. Одлазећа администрација у транзитном периоду не доноси крупне одлуке, све се чини да смјена администрације прође тихо, без потресам, пише Предраг Ћеранић за поратл Правда.

Овог пута све је другачије. Обамина администрација се труди да оде са што више буке и не одустаје од намјере да онемогући Трампу улазак у Бијелу кућу.

Након покушаја обојене револуције на властитом тлу, наде у електоре од којих се очекивало да изневјере вољу бирача, сада је на столу анонимни “обавјештајни извјештај“ који би, ето, америчку јавност требало да увјери да је предсједник којег су Американци изабрали руски човјек и да је као такав недостојан те функције.

Уједно, Обамина администрација се труди да што је могуће више отежа почетну Трампову позицију те се дешавају инциденти с руским ваздушно-космичким снагама у Сирији, америчке трупе долазе у Пољску како би “спасиле“ ову и балтичке земље од руске агресије и слично.

Вапи се за инцидентом који би био повод за шири окршај. Неоконзервативци, покрет који је изњедрила америчка Демократска странка седамдесетих година, односно неокони, не могу прихватити да побједом Трампа њихов концепт пада у воду, јер је Трамп изван њиховог домашаја, није дужан никоме и има сасвим другачију визију спољне политике САД.

Ради се о концепту рушења страних влада ради стварања простора за неолибералну економију, за који је Трамп већ најавио да иде у музеј.Ни играчи на терену, попут њихових албанских миљеника, не сједе скрштених руку. Да је воз који се упутио у Косовску Митровицу прешао административну границу са Косовом, догађаји који би услиједили могли би бити увод у веће српско-албанске сукобе.

У Сарајеву, опет, Бакир Изетбеговић не престаје с провокацијама. Изетбеговићев говор који је одржао у склопу пројекта “Геноцид над Бошњацима“, узгред речено, финансиран буџетским средствима, објављен је на званичном порталу Предсједништва БиХ. Текст обилује квалификацијама да је Република Српска геноцидна творевина, да се геноцид догодио и у Приједору, а све је зачињено Изетбеговићевим покличем да ће наставити да се бори против Дана Републике Српске, односно Српске.

На православну Нову годину, у Луксембуру, у организацији бошњачке дијаспоре, одржан је скуп под називом “Да ли је геноцид судбина Бошњака?“ а поводом, како су организатори истакли, “9. јануара, дана почетка геноцида над Бошњацима“.

Атиф Дудаковић је у говору који је одржао, најприје поставио питање да ли ће бити критичне масе патриота да одбране Босну у неком будућем сукобу, а затим дао и одговор: “Има је и та снага се види. И ја сам дошао овдје међу вас да вам отворено кажем да ћу радити на нашем умрежавању.“ Тако пензионисани генерал тзв. Армије БиХ умјесто да буде процесуиран за ратне злочине почињене над Србима у протеклом рату, најављује “умрежавање“ својих снага и поручује да “сваки Бошњак са 17 година мора себи купити алфа униформу, чизме, врећу за спавање, ранац и крај приче“. Припреме за рат су, значи, у току, како у погледу стварања атмосфере, тако и смислу “умрежавања“ снага.

Ратне хушкаче не треба потцијенити, али све је то “пуцање из празне“. Још пет дана јануара треба да прође и Донал Трамп ће и званично преузети америчку администрацију. Трампов транзициони тим тачно зна како све треба смијенити, а кога, богами, препустити ФБИ. Исламска држава и њени европски деташмани биће међу првим метама. Прва озбиљнија истрага о мрежи параџемата и повратницима са сиријског ратишта – што су највећи безбједносни проблеми у БиХ – показаће да је силна халабука која се дигла око Дана Републике, само скретање пажње са стварних опасности. Уједно, они којима су лидери Муслиманског братства били ради гости имаће прилику да након изнуђене оставке много тога објасне. Одбројавање може да почне.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Пет дана јануара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за борбу против тероризма и безбједност Џевад Галијашевић тврди да су информације о прислушкивању и праћењу званичника Србије јавности доставили министар безбједности БиХ Драган Мектић и директор Агенције за истраге и заштиту БиХ Перица Станић.

Галијашевић додаје да Мектић говори неистине, прозивајући аналитичаре попут њега и Предрага Ћеранића и приписујући им да су управо они доставили документе о прислушкивању у јавност.

– Ми немамо везе са начином на који је овај документ доспио у јавност – каже Галијашевић, истичући да се „Мектић свети служби због тога што је Тужилаштва БиХ дало налог о истраживању његове корумпираности у случајевима ИДДЕЕА, зграде Службе за послове са странцима и у вези са његовом дипломом“.

Галијашевић додаје да су документе и информације о прислушкивању и праћењу званичника Србије Станић и Мектић доставили дописницима београдских дневних листова с којима су лично у добрим односима.

– То говори о њиховом односу према држави, о њиховој безбједносној култури, о њима као људима и као потпуно погрешним особама на овом мјесту – наводи Галијашевић.

Он сматра да је добро што је јавност дошла до одлуке о провођењу оперативног продора „Ушће“, односно оперативне акције Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ која се спроводи на територији Србије, те да је то најбоље што су Станић и Мектић урадили.

– Најмањи проблем ове оперативне акције је сама мјера прислушкивања. Није ријеч о мјерама које су дате под разним пседонимима, него што ми ту можемо видјети да је ријеч и да има и агресивних и физичких мјера које се чине на тлу Србије – каже Галијашевић.

Он наводи да је „већи проблем физички надзор над кретањем лица из Србије, надзор над њиховим дијеловима безбједносног сектора и евентуално изазивање објективних проблема – угрожавање живота“.

Чланак ГАЛИЈАШЕВИЋ: Станић и Мектић доставили информације о прислушкивању се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

По ко зна који пут предсједник Додик позвао је лидере опозиције да се укључе у рјешавање питања која су од виталног значаја за Републику Српску.

Овог пута упућен је позив СДС-у да се укључи у доношење закона о Уставном суду БиХ. Предсједник Српске у свом апелу нагласио је да да се ради о једној од кључних системских ствари за положај Републике Српске која треба да буде ријешена. Од Вукоте Говедарице, лидера СДС-а стигао је одговор да је тај напор узалудан јер Бошњаци такав закон не желе. Управо то “Бошњаци то неће“ или, још чешће, “странци не дају“, често је био разлог одустајања СДС-а од политичке борбе за виталне интересе Републике.

Посљедњи примјер за наведено био је однос СДС-а према референдуму о Дану Републике, што се негативно одразило на резултат ове партије на локалним изборима спроведеним непосредно након референдума. Говедарица је накнадно покушао да појасни свој став наводећи да “СДС нема намјеру да буде додатак осовини Додик – Човић (СНСД-ХДЗ)“, односно партијама које су се усагласиле о концепцији нацрта закона о Уставном суду, и да ће СДС “сачекати и видјети о каквом се закону ради“. По Говедарици Додик “не жели да прави конфликт, он жели да прави кризу у институцијама БиХ и његова намјера није да донесе Закон о Уставном суду БиХ, већ да направи кризу и да проба у тој кризи да се домогне Савјета министара БиХ“.

Поново су у врху СДС-а показали свој највећи страх – страх од губитка учешћа у власти на нивоу БиХ, гдје су заједно са СДА и ХДЗ. Сада критикују “осовину СНСД – ХДЗ“ али од осовине са СДА, у којој су од њеног конституисања искључиво додатак, немају намјеру да одступе. Поједностављено, Говедарица је у ствари рекао: Све што Додик ради јесте да нас из СДС-а избаци из власти“. Из те изјаве допире несигурност, али и утицај Младена Босића, доскорашњег предсједника странке, којег је анимозитет према Додику коштао предсједничког мјеста у СДС-у.

Када су у амбасади једне средњеевропске земље у Сарајеву, а у којој су домаћини били представници двију других, геополитички много значајнијих амбасада, одлучивали шта је најбоље за СДС, закључак је био да се Босић повуче са мјеста предсједника странке, али да дјелује из другог плана, односно да се релаксиран посвети стратешком планирању и изградњи политичке платформе странке. Босићева платформа је политички потрошена и добро не може донијети СДС-у. То је најбоље показало недавно гласање у Парламенту БиХ када је Босић био једини посланик из Републике Српске који је гласао против иницијативе СНСД да се на сједници Представничког дома расправља о смјени предсједавајућег Шефика Џаферовића.

У СНСД сматрају да је терет Џаферовићеве ратне прошлости претежак за функцију коју треба да обавља. Наиме, Тужилаштво БиХ крајем 2015. године подигло је оптужницу против бившег команданта ИИИ корпуса тзв. Армије РБиХ Сакиба Махмуљина. Суди му се по командној одговорности за исте злочине за које је бивши потпредсједник Федерације Мирсад Кебо оптуживао некадашњег начелника ЦСБ Зеница Шефика Џаферовића. Ипак, у Тужилаштву БиХ су у марту 2015. одлучили да истрагу против Џаферовића не спроводе, што у СНСД виде као доказ утицаја СДА на правосуђе БиХ. У зони одговорности поменутог ИИИ корпуса дјеловао је злогласни одред Ел муџахедин. Ритуално одсијецање глава заробљеним српским војницима везује се за овај одред, за што још нико од непосредних извршилаца није одговарао.

За СДС, а и лично за њеног новог лидера, најбоље је да се Босића и других наметнутих ментора ослободи, а СДС прикључи осовини са СНСД, и да у Сарајеву буду “раме уз раме“, јер ће се ускоро створити прилика коју Српска не смије пропустити.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Прилика која се не пропушта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На данашњи дан прије равно 21. годину у америчкој ваздухопловној бази Рајт – Петерсон код Дејтона потписан је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум.

Дејтонским споразумом прекинут је четворогодишњи рат у БиХ, али је овим споразумом дефинисан и уставни поредак земље кроз Анеx IV, који представља Устав Босне и Херцеговине.

Устав БиХ је у више наврата кршен у смислу преноса надлежности са Републике Српске на БиХ, и то је учињено у 83 случаја. Тако БиХ умјесто предвиђена три министарства данас има девет, и сијасет агенција у којима ради 22 000 запослених, што БиХ чини јединственим случајем по бројности администрације, која је потпуно несразмјерна броју становника.

Пренос надлежности је вршен под притиском или директно по основу интервенције Канцеларије високог представника за БиХ која је доносила законе и одлуке којима је прекрајан устав. Институције око чијег рада је највише неспоразума су Тужилаштво и Суд БиХ. Због дуплих стандарда у процесуирању одговорних за ратне злочине у Српској је најављен па пролонгиран референдум на којем би се грађани изјаснили да ли подржавају рад ових институција, које немају упориште у уставу.

Побједа Доналда Трампа на америчким председничким изборима наговештава потпуни заокрет у спољној политици ове глобалне силе и повратак  „старе“, традиционалне и контервативне Америке на свјетску сцену. Дејтонски споразум је посљедњи велики успјех америчке спољне политике.

Ратови вођени широм планете, нарочито Сорошеве обојене револуције којима су рушене државе, добро нису донеле никоме. Председник Обама је признао да је војна интервенција у Либији била грешка, али није напоменуо да је интервенцијом у Либији ратни пламен захватио сјевер Африке и Блиски исток.

Стога је за очекивати да се након гашења тзв. Исламске државе (ИД) у фокусу америчке спољне политике нађе БиХ, не само због бројности ратника који су из ове земље пристигли у Сирију да би ратовали на страни двије најпознатије терористичке организације, што Ал Каида и Исламска држава несумњиво јесу, већ и због наведеног великог успјеха америчке политике, што Дејтонски споразум неспорно јесте.

Ревитализација Дејтона у смеру повратка на „слово“ Дејтона, односно на изворни Дејтон, требало би да постане стратешка тачка окупљања свих политичких снага Српске.

Уместо тога трају непродуктивне и за грађане исцрпљујуће приче о корупцији засноване на рекла – казала и незреле расправе које се своде на оговарања и свађе. Међусобне оптужбе и продубљивање раздора у српском блоку одговарају само онима којима Српска није на срцу. Повратак Дејтону требало би да буде основни програмски курс сваке партије у Српској. Када се то постигне ни нова америчка администрација неће имати пуно посла да оно што је криво срасло исправи.

Извор: Правда-Предраг Ћеранић

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Криво срастање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

БиХ је темпирана бомба због тога што се стварне опасности, као што је терористичка пријетња, замагљују, истичући у први план референдум у Републици Српској, рекао је у Београду експерт за безбједност Предраг Ћеранић.

„Пошто притисак на Републику Српску не престаје и пошто се само бира модус, односно облик, на који начин реализовати ратне циљеве Алије Изетбеговића, БиХ је темпирана бомба, јер ће Срби бранити Српску кроз институције и све могућности које им пружа и политички рад и коначно Устав који проистиче из Дејтонског споразума“, рекао је Ћеранић.

Он је, на регионалном безбједносно-политичком форуму „Актуелни проблеми, нови изазови и пријетње у безбједносној сфери балканског региона“, истакао да је положај институција Републике Српске и српског народа, који је перманентно под политичким и безбједоносним притиском, узрок незадовољства и артикулисане политичке воље, коју највиши представници Српске износе и непрестано указују на безбједносне пријетње којима је изложена Српска.

„У БиХ редовно се дешава замјена теза, па се за кршење Дејтона перманентно оптужују предсједник Додик и институција Републике Српске који се као нико други залажу за одбрану Дејтона“, рекао је Ћеранић.

Он је указао да се у потпуно други план стављају стварне опасности за Републику Српску и БиХ као што је терористичка пријетња од повратника са сиријског ратишта, који пролазе скоро без икаквих санкција, а истиче референдум у Српској.

Ћеранић је навео да се у БиХ сада злоупотребљава борба против тероризма и заговара прављење такозваних црних листи, на којима би требало да буду физичка и правна лица одговорна за прање новца и финансирање терористичке дјелатности.

„Министар /безбједности БиХ Драган/ Мектић нигдје неће да каже да је то листа државих терориста, што захтијева декларација УН на коју се он позива. Не, он говори о рестриктивним мјерама према лицима“, рекао Ћеранић.

Он је оцијенио да ће, „познавајући Мектићев начин дјеловања“, по свој прилици бити прављена листа физичких и правних лица, односно оних „који у ствари подржавају актуелну политику власти Републике Српске и предсједника Додика“.

„Та црна листа за коју се Мектић залаже, то је у ствари мрежа подршке Милораду Додику која апсолутно нема везе са тероризмом. Тако да ће се на тој листи прије наћи Павловић банка него друге банке и невладине организације које су упумпавале новац у вехабијске енклаве и на индиректан начин помогли одлазак ратника у Сирију“, рекао је Ћеранић.

Колумниста Фонда стратешке културе Александар Павић сматра да се приближава расплет на српском националном простору зато што притисци споља постају све јачи и „зато што се Република Српска афирмисала спровођењем успешног референдума и јасно профилише своју политику једнаког окретања и ка Истоку и ка Западу“.

Он је навео да је ситуација у Црној Гори дестабилизована послије недавних спорних избора, амерички званичници најављују формирању војске такозваног Косова, постоји могућност поновног разбуктавања мигрантске кризе, као и најаве миграције припадника „Исламске државе“ са ратишта на Блиском истоку на овај простор.

„Све то ће натерати све који су на местима одговорности, на првом месту у Београду, да ће морати да се определе. Русија се враћа на Балкан, дала је пуну подршку референдуму у Републици Српској, председника Додика је примио Владимир Путин неколико дана пред референдум“, рекао је Павић.

Он је подсјетио да Русија нуди Србији свеобухватну помоћ у модернизацији наоружања и развијање пуне економске сарадње са Евроазијским савезом, али ће се Запад, који је навикао на монопол на овом простору, „трудити разним снагама да поквари те планове, то јест све што иде у правцу јачања суверенитета како Републике Српске, тако и Србије“.

Пуковник у пензији Милан Мијалковски рекао је да се посредствном корумпираних екстремистичких политичких елита појединих земаља на Балкану данас покушава одржавати Балкан као кризно жариште, које се може активирати према потреби када процијене да може користити њиховим циљевима.

„Безбједносни изазови на Балкану су такозвани `тињајући`, који се практично не виде, али се могу споља лако у било ком тренутку трансформисати у безбједносну оружану пријетњу, што подразумијева или избијање грађанских нереда, побуна унутар одређене државе, али и у међудржавни сукоб“, рекао је Мијалковски.

Он је као највећу опасност означио исламски фактор на Балкану, који је изузетно присутан, али то многи превиђају.

Мијалковски је оцијенио и да је ова година врхунац системских пријетњи за Републику Српску и истакао да за њега мржња која је испољена у вези са референдумом о Дану Републике Српске није представљала изненађење.
Срна

Чланак ЋЕРАНИЋ: БиХ је темпирана бомба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност из Републике Српске Предраг Ћеранић каже да је у БиХ лако набавити оружје, а да сви велики терористички напади имају неку копчу са БиХ.

У терористичким нападима у Мадриду, Паризу и САД, или је кориштено оружје из БиХ, или су нападачи имали њено држављанство, подсјетио је он.

Истрагом је утврђено и да је дио оружја пронађеног у близни породичне куће премијера Вучића коришћен на ратиштима БиХ, пише „Блиц“.

„Нема ниједног великог терористичког напада, а да нема некакву копчу са БиХ. Овде није никакав проблем набавити оружје, што се видјело и из прилога италијанског новинара. Из свега овога произилази и закључак да га је веома лако и изнијети из БиХ“, рекао је Ћеранић, за „Еуро Блиц“.

Према његовим ријечима, један од проблема је што се тек на подстицај страних служби или неких новинарских прилога домаце агенције пробуде и нешто предузму, а боље би било да је присутна самоиницијатива.

Каже да је стварни проблем у БиХ и лак приступ оружју, што ствара атмосферу за извођење разних акција, укључујући и терористичке нападе.

Ћеранић је истакао да су припадници МУП Републике Српске до сада у неколико наврата спријечили кријумчарење оружја.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Сви велики терористички напади имају неку копчу са БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Након локалних избора у СДС-у се покренуло питање одговорности за катастрофалне изборне резултате. То је најавио Младен Босић, предсједник странке, и то јавно.

Босић се фокусирао на политичку одговорност локалних партијских лидера, али није искључио ни властиту. Међутим, убрзо је вођство СДС-а позвано на састанак у амбасаду једне мање средњоевропске земље, која је одабрана јер није упадљива, и састанак у њој заказан, како је процијењено, не би привукао ничији пажњу.

Састанком су предсједавали људи из других амбасада, политички далеко важнијих од амбасаде у којој се састанак одвијао. Босићу је одмах речено да “спусти лопту“ и ни у ком случају за пораз не прозива локалне лидере јер би покретањем њихове одговорности “потргао“ страначку инфраструктуру. Тражено је да у јавност не износи оштре квалификације већ неодређене, у смислу да се трага за рјешењем. Речено је и да ће “они“ инсистирати да се за двије године заједно са општим поново одрже локални избори, а да до тада СДС треба да настави са нападима на локалну и републичку власт, за што ће имати политичку и медијску подршку. Канонада оптужби за корупцију и криминал треба да створи атмосферу погодну да се у датом моменту ухапси предсједник Српске и то је то – слиједи преузимање власти.

Босић је лопту спустио, али је врло брзо остао без ње, јер је његова понуђена оставка прихваћена, а Главни одбор СДС за новог предсједника предложио Вукоту Говедарицу, једног од “локалаца“, који би након сједнице скупштине странке заказане за 23. октобар у Бањој Луци требало да преузме руковођење СДС-ом. Из писма које је Огњен Тадић, потпредсједник странке, који је заједно с Босићем поднио оставку на све страначке функције, упутио Главном одбору СДС, сазнајемо за низ детаља који одсликавају атмосферу и односе у овој странци. Тадић тако указује да је временом странка доспјела у стање хипнозе и да су “неки ликови у странци су искористили то стање да би разиграли параноју у самом врху странке и преко ње управљали људима, а самим тим и политичким процесима“. У подробној анализи односа, пропуста и недосањаних снова о преузимању власти Тадић је указао да се политика није водила у Парламентарној скупштини већ у Савјету министара БиХ, што је било погрешно. Важне одлуке у име СДС-а доносила је уска група људи на неформалним састанцима, који су више личили на дружење.

Тако смо од Тадића сазнали да се политика СДС-а, слично као у СДА, кројила на “сећији“ и да је при томе Мектић водио главну ријеч. И управо ти који су најодговорнији за изборни неуспјех, умјесто да буду разријешени свих страначких и државних функција, преузели су странку, направили пуч, констатује Тадић. Уједно, Тадић је индискретно запријетио да би могао срушити Савјет министара јер већина зависи од њега и посланика Дарка Бабаља. Све у свему, СДС ће се бавити сам собом и како ствари стоје, ни страни ментори неће моћи пуно помоћи.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Пуч у СДС-у се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Коначни резултати избора се још не знају, познати су само незванични, и то они за начелнике општина и градоначелнике, али и они указују да је у Републици Српској евидентан успон владајуће СНСД, партије Милорада Додика, пише експерт за безбједност Предраг Ћеранић, у ауторском тексту за портал „Правда“.

Текст преносимо у цјелости:

„Лидер СДС-а Младен Босић је скрушено, али достојанствено признао изборни пораз, нагласивши да су резултати СДС-а лоши и да ће бити предмет анализе у наредним данима, а преиспитиваће се одговорност на свим нивоима, укључујући и његову. У нарочито лоше резултате Босић је навео пораз у Прњавору гдје је поражен кандидат СДС, иначе потпредсједник СДС, и лош резултат у Требињу, гдје је кандидат СНСД постао нови градоначелник.

Предсједник Додик, уједно и лидер СНСД, на конференцији за штампу истакао је да се ради о величанственој побједи његове партије и коалиционих савезника, и да су ови избори показали да `издаја код овог народа не пролази`. Величина побједе Додикове партије огледа се у убједљивој побједи у Бањој Луци, величанственој у Зворнику (кандидат СНСД освојио је 80% гласова) и у томе што је СНСД у односу на претходне локалне изборе побиједио у 11 нових општина.

У том контексту Додик је указао да је кључ пораза СДС-а, и уопште коалиције Савез за промјене (СЗП), политика Бакира Изетбеговића коју су слиједили и од које нису одступали ни када је Српска организовала референдум. Народ се не може преварити, констатовао је предсједник Српске.

Лидеру СНСД навише питања поставили су новинари Телевизије Н1, која је била заступљена са три новинара, што свједочи да су из Сарајева помно пратили изборе у Српској, односно `како ће Додик проћи`. А Додик је прошао да боље не може, резултати избора даће му нову енергију која ће му и те како бити потребна у суочавању са новим изазовима који чекају Републику и њега лично.

Кавгаџије из СЗП, којих није мало, свакако да су разочаране јер њихови планови о организовању нереда у новембру управо су зависили од исхода избора у Бањој Луци. С обзиром да су доживјели фијаско, вјероватно ће одговорност за неуспјех пребацивати једни на друге и дуго се батргати у том вртлогу. Народ на уличне протесте неће моћи покренути. Једину наду полагаће у Тужилаштво БиХ и могуће процесуирање предсједника Српске због спроведеног референдума. Отужно.

Међутим, ствари су по том питању одавно изашле из правног оквира и зашле у домен политике, што је за сваки озбиљан суд недопустиво. Стога ће пред ријечима министра унутрашњих послова Српске, Драгана Лукача, устукнути многи: `Полиција предсједника Додика може да заштити од било кога`.“

Чланак ЋЕРАНИЋ: Народ се не може преварити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић оцијенио је да безбједносне пријетње које су се надвиле над Републиком Српском нису мале, али да је штит који гради републичко Министарство унутрашњих послова /МУП/ све чвршћи и шири, те да ће након окончане обуке по основу договорене сарадње са више свјетских центара, постати непробојан.

Ћеранић је истакао да је договор министара унутрашњих послова Републике Српске и Србије Драгана Лукача и Небојше Стефановића о заједничкој вјежби специјалних јединица током августа најбољи одговор на паљење застава Србије и све безбједносне импликације које емитују параџемати у БиХ и пристигли повратници са сиријског ратишта.

Он је подсјетио да је циљ вјежбе да се покаже обученост и спремност за дјеловање у сложеним условима и комплексним околностима извршења терористичког дејства, и неутралисања оних који би се на та дејства могли одлучити.

Ћеранић наводи да током августа специјалци Српске одлазе на обуку у Москву, а истовремено би у Бањалуку из Израела требало да стигну инструктори од којих цијели свијет настоји да научи како се треба носити са терористичком пријетњом.

„И док МУП Српске даје максимум у сагледавању опасности које Српској потенцијално пријете и придаје велику важност превентивним мјерама које те опасности треба да осујете, у Сарајеву је по трећи пут скинут са дневног реда сједнице Савјета министара приједлог министра безбједности БиХ Драгана Мектића о конституисању новог тијела које би се, с њим на челу, бавило тероризмом“, навео је Ћеранић у ауторском тексту за портал „Полиграф“.

Он је нагласио да Мектић због сарадње против тероризма није ишао ни у Београд, ни у Москву, ни у Тел Авив, већ у Саудијску Арабију, која слови за главног спонзора и извозника тероризма.

Ћеранић подсјећа на сусрет Мектића и министра унутрашњих послова и првог потпредсједника Владе Саудијске Арабије, престолонасљедника Мухамада бин Наyеф бин Абдулазиз ал Сауда, одржаном у Ријаду средином маја.

Он оцјењује да ће сљедећи Мектићев подухват, вјероватно, бити одлазак у Катар, а да није искључена ни посјета Раки, пријестоници такозване „Исламске државе“.

„Дефинитивно Мектића и пратеће вокале из скупштинских клупа који му дају подршку, више не треба узимати за озбиљно“, сматра Ћеранић.

Чланак ЋЕРАНИЋ: МУП ствара непробојан штит за Српску се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност и савјетник министра унутрашњих послова Републике Српске Предраг Ћеранић рекао је да је за Републику Српску и Србију боље што пуч у Турској није успио.

Ћеранић је истакао да би, у случају да је војни удар успио, турска војска много снажније ушла у Сирију и вјероватно се сукобила са руском војском, што би имало катастрофалне посљедице по регион јер би мигранти у том случају преплавили Македонију и Србију.

– Након пуча, иако неуспјелог, експанзионистичка политика предсједника Турске Реџеп Тајип Ердогана је окончана. Нека сада каже његов премијер да су Косово или БиХ дио Турске и да ће то увијек бити! Пуч је показао да он не влада ни Турском, а имао је амбицију да обнови Отоманску империју – истакао је Ћеранић за портал „Полиграф њуз“.

Када је ријеч о безбједносној ситуацији, он је поручио грађанима да буду сигурни да службе безбједности Србије не спавају, као и да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске и до сада било непробојан зид свим видовима агресије на Републику.

Ћеранић је објаснио да је војска Турске одавно „држава у држави“, али да је предсједник Турске успио да у полицији постави своје људе, што се показало пресудним у сламању пуча.
Он је додао да вријеме није радило за турске пучисте и да се ситуација промијенила у односу на 1996. годину, када је војска у Турској успјешно извела посљедњи пуч.

– Тада је било довољно извести војску на улице, заузети зграду државне телевизије, радио станицу, редакције најтиражнијих новина и објавити да сте преузели власт. Стање је данас другачије – постоји сијасет тв станица које су нормално емитовале програм док је војска блокирала зграду државне телевизије, а гдје је тек интернет са низом могућности за информисање грађана – рекао је Ћеранић.

Ћеранић је примијетио да је Турска након неуспјелог пуча трајно дестабилизована, као и да ће терористички акти, атентати, диверзије постати свакодневица.

Чланак ЋЕРАНИЋ: За Српску и Србију добро што није успио пуч у Турској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Посматрано са безбједносног аспекта церемонија отварања обновљене џамије Ферхадије у Бањој Луци протекла је без инцидента, не рачунајући неоосманизам који је турски премијер у оставци, Ахмет Давутоглу, испољио у свом обраћању присутнима.

Бојазан да би проблема могло бити јавила се одмах након што је званично потврђен долазак турског премијера у Бања Луку. Безбједносних пријетњи било је више. На примјер,  некој радикалној групи је могло пасти на памет да „узврати“ за каменовање премијера Србије Вучића у Поточарима, или да на неки начин изрази своје негодовање на недоличан однос дијела сарајевске јавности према обиљежавању годишњице страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици. Уосталом, да ствари могу измаћи контроли, видјело се 7. маја 2001. године, приликом полагања камена темељца овој џамији. Муп Републике Српске уложио је велики напор да све протекне у најбољем реду, али оно што вриједи истаћи јесте позитивна атмосфера коју су порукама које су упућивали уочи свечане церемоније, градили званичници Исламске заједнице у БиХ, поглавар ИЗ Хусеин Церић и муфтија бањалучки, Осман Козлић. Позитивној атмосфери допринио је предсједник Српске, Милорад Додик, који је посјетио џамију неколико дана уочи отварања и даровао ћилиме. Поруке које је у више наврата упутио стварале су добар политички амбијент. У том смислу допринос су дали и други. Све то је допринијело да отварање џамије протекне у опуштеној атмосфери, која се осјетила и у препуним баштама угоститељских објеката.

На жалост, све то уочи најављеног протестног окупљања у парку „Младен Стојановић“ и митинга „Срцем за Српску“ на Тргу Крајине, заказанима за 14. мај у Бањој Луци, недостаје. Атмосфера која претходи „митингу и контра-митингу“ из дана у дан постаје све више напета, а како ствари стоје, до усијања би могло доћи, ако колоне крену у сусрет једна другој. Протести на којима ће окупљени изнијети свој став који је у једном случају против власти, а у другом је подршка властима, сами по себи нису спорни. Проблем је насиље, до којег би могло доћи. Ако до насиља дође, посредством бројних тв екипа те слике ће обићи свијет, и која ће онда власт, поред толико њих који би Србе најрађе видјели у дугачкој колони на путу за Србију, моћи сачувати неокрњен политички капацитет Републике Српске. Шта говори порука „Ослободимо Српску“ која је са бројних билборда запљуснула Бањалучане? Она није нова, перманентно се шаље из Сарајева, од оних који желе „БиХ без ентитета“. Идејни дизајн билборда указује да „ослободиоци“ нису оригинални, јер њихов плакат подсјећа на рјешења којима је Отпор „ослобађао“ Србију Петог октобра. „Побиједићемо у Бања Луци“ – још једна порука која ствара недоумицу. Да ли ће се побједа постићи тако што ће једних бити двоструко више, или ће једни да претуку друге, и тако извојевати побједу? И чија би то побједа била? Једино оних који су се још зимус досјетили да концептом „Србе на Србе“ уруше Републику Српску.

Када је Спутњик у децембру прошле године објавио дијелове плана за рушење Републике Српске кроз акције под називима „Прољеће 2016“ и „Помрачење“, опозициони лидери, апострофирани као главни актери девастирања Српске у режији странаца, бурно су реаговали. Њихова одбрана састојала се у тези „ако смо издајници, ухапсите нас“. Али, да подсјетимо јавност како се ствари одвијају када се ухапси неко под опужбом за издају. Када су органи војне безбједности  14. марта 2002. године у мотелу Шарић на Ибарској магистрали привели Момчила Перишића заједно са Џоном Нејбором, главним агентом ЦИА-е за Балкан, дошли су у посјед конкретних доказа да се ради о шпијунажи, односно, о издаји. Материјали на основу којих је тужилаштво подигло оптужницу против Перишића износили су 13 000 страница. Процес се отегао у недоглед. Ових дана смо сазнали да је Виши суд у Београду за 20. мај 2016. године заказао почетак суђења „некадашњем начелнику Генералштаба, пензионисаном генералу Момчилу Перишићу, и још двојици, оптужених за шпијунажу“. Начелник Војне безбједности, Аца Томић, „мозак операције“, експресно је пензионисан. И, која то полиција у БиХ, без обзира на доказе којима располаже, може да ухапси „издајника“, које ће то тужилаштво подићи оптужницу, који суд ће га осудити? Шта нам преостаје? Да пажљиво прочитамо оно што су у децембру прошле године Спутњик и Искра писали о акцијама „Прољеће 2016“ и „Помрачење“.

Најављена окупљања подсјећају на атмосферу која је у Бањој Луци била створена уочи тзв. „Свесрпског сабора“, заказаног за 8. септембар 1997. године, о којем су Бањалучани говорили као о „дану Д“. Забринути  да аутобусима долазе они који желе да руше њихов град, Бањалучани су се спонтано организовали, у знак подршке полицији којој су вјеровали.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Хоће ли 14. маја доћи до „Помрачења“? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vesti-gazeta.com

Председник Руске Федерације, Владимир Путин, наредбом о повлачењу руских ваздушно-космичких снага из Сирије поново је збунио своје противнике, који не могу одгонетнути позадину ове одлуке. Њихово изненађење брзином којом Путин повлачи потезе није ништа мање него је било када су руски авиони осванули на аеродрому у Латакији.

О чему је заправо реч? Реч је о тактичком потезу. Можда бисмо могли рећи о престројавању, односно прерасподели снага. Наиме, Турска ће настојати да отежа положај руских војних потенцијала у Сирији, првенствено кроз ометање њиховог редовног снабдевања, што се одвија поморским путем. Недавно је објављена вест да је руски десантни брод „Александар Отраковски“ прошао кроз Босфорски мореуз под великом пратњом турске стране, што је наговештај да ће се кретање руских бродова кроз Босфор и Дарданеле помно мотрити, али и уз различите изговоре ометати.

Без редовног снабдевања руске ваздушне снаге у Сирији имаће отежан положај, а могућност глобалног руско-турског рата биће само питање времена. Сем тога, америчка страна је испоручила Саудијској Арабији противваздушне ракетне системе. Из искуства знамо да оно што од Американаца добију Саудијци брзо заврши у рукама тзв. „сиријске опозиције“, као што је био случај са противтенковским оружјем ТОВ, које се показало као ефикасно у гађању сиријских и руских тенкова, па и хеликоптера који је спасавао пилота обореног сухоја. То значи да руски авиони постају рањиви.

Путин авијацију и копнене снаге више не сме држати у Сирији у броју који је до сада имао, јер би у случају ескалације сукоба са Турском, да би их сачувао, морао кренути у глобални рат. Реално гледано, руске ваздушно-космичке снаге више и нису неопходне у Сирији. Тамо су уништиле на хиљаде циљева, а сада су потребније на другим местима, с обзиром да и Русију настоје да опколе, односно да је нападају на различитим местима. Од нордијских земаља очекује се да ометају кретање руских поморских рута и ваздушних коридора, с циљем да се Руси потисну са Арктика. Могуће су провокације на Балтику, у Украјини али и на Кавказу.

У Сирији ће остати обавештајци, противваздушни систем С – 400 и бродови у Средоземном мору, који располажу са модерним противваздушним системима и електронском опремом. Тенкови које је Русија испоручила Асаду остаће са сиријском посадом на линијама фронта. Све ће то бити довољно да се непријатељ задржи, а да отпочну мировни преговори, како би се дошло до политичког решења. Турска је овим потезом истерана на чистину. Неће имати аргументе да у насталим околностима шаље трупе у Сирију, односно да сукоб доведе до ивице глобалног рата. Русију више нико не може оптуживати да својим војним операцијама подстиче мигрантске таласе који запљускују Европу. Путин је избегао замку.

Чланак СТРУЧЊАК ЗА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Путин је избегао замку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vesti-gazeta.com

Преговори лидера Европске уније са турским премијером Давутоглуом о мигрантској кризи показали су да Турска мигранте третира као робу, боље речено, мигранти су оружје којим Турска настоји реализовати своје политичке циљеве. Једино у том светлу можемо посматрати Давутоглуов захтев да се Турској уплате, не раније наговештене три милијарде евра, већ двоструко више, како би мигранте задржала на својој територији. А уз то, турска очекивања су и безвизни режим, отварање више поглавља у предприступним преговорима, и што бржи пријем Турске као пуноправне чланице у ЕУ.

С друге стране, преговори су поново показали да ЕУ нема јединствену политику, и да се с мигрантим таласима носи како ко зна и уме. Мађарска и Аустрија, које координишу активности земаља које се налазе на тзв. балканској рути, показале су чврст став у погледу затварања правца којим су мигранти до сада надирали. Немачка, тј. канцеларка Меркел, настоји кориговати политику отворених врата и добродошлице мигрантима, и у договору са Ердоганом исте „усидрити“ у земаљама централног Балкана, Македонији и Србији. Грчка која све време пасивно посматра мигрантске колоне, препуштена је сама себи, а након што је Македонија за мигранте скоро затворила границу, трпи све већу акумулацију миграната на својој територији, и ближи се економском и безбедносном колапсу. Грчка, конкретно њена острва, и јесу примаран Ердоганов циљ. Како другачије објаснити постигнути договор са ЕУ да ће за сваког сиријског мигранта којег са грчких острва врате у Турску, Турска другог мигранта Сиријца испоручити у једну од чланица ЕУ. Један за један. Запоседање грчких острва је само прва фаза у Ердогановој неоотоманској политици. У том контексту звучи као невероватна вест да је Грчка подржала присуство турских посматрача на својим острвима у Егејском мору са циљем да се убрза примена плана о враћању миграната у Турску.

У јавности се већ спекулише да би мигранти за алтернативни правац могли одабрати руту Албанија – Црна Гора – БиХ – Хрватска, те се као потврда за наведено већ седам дана користи податак да се 136 миграната налази на грчко-албанској граници. Мали су изгледи за то. Зашто би Ердоган, у чијим рукама је вентил мигрантског тока, правио проблеме пријатељској Албанији и одступао од планова. Пре можемо очекивати даљу акумулацију миграната у Грчкој, а турска новинска агенција Анадолија је већ објавила, а други медији пренели, фотографију новорођенчета које купају испред шатора у Идоменију, што неминовно ствара емпатију. Ердоган се неће либити да мигрантима изда директиву за пробој грчко-македонске границе, а да након окршаја са македонском полицијом, фотографије и видео записи немилих сцена преплаве светске медије, с циљем медијског линча Македоније. Медијске манипулације и злоупотреба жена и деце, које ће на жицу и македонску полицију гурати инкорпорирани оперативци Исламске државе, биће део широког асортимана метода хибридног рата који Турска води против Европе.

Ако на силу пробију македонску границу, мигранти ће продужити у Србију. Меркелова је већ тражила да Србија такве група мора збринути, а не прослеђивати даље, у Хрватску. Све су прилике да се Ердоган уживио у улогу ововременог Сулејмана Величанственог са жељом да Турска досегне границе које је султан Сулејман у своје време поставио, или бар да „врати“ територије на којима су се Османлије најдуже задржале. Тога су највише свесни у Бечу и Будимпешти, али у Скопљу, такође.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Ако на силу пробију македонску границу, мигранти ће преплавити Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Газета

Tурска је великим мигрантским таласом, који је организовала потпомогнута новцем из Сорошевих фондова, у руке Сједињених Држава предала политику и економију ЕУ. Проузрокована страхом од мигрантског таласа, који би могао довести до распада Уније, али и притиском који врше Сједињене Државе, уочљива је попустљивост ЕУ према Турској. Европска унија је преоптерећена економским и политичким проблемима који произилазе из мигрантске кризе, а за коју никако не успева пронаћи решење.

На пролеће се очекује нови талас миграната, који ће показати дисфункционалност ЕУ. За очекивати је пад производње и укидање Шенгена. Међу мигрантима се налазе бројни ратници Исламске државе који не праве проблеме све док се не омета њихово кретање ка одредишту. Чим се појаве препреке које их задржавају, они покажу своју другу природу и испоље насиље. Свега 20 % миграната је из Сирије, остали су из Авганистана и других земаља, али са сиријским документима. Медији не приказују све проблеме које мигранти стварају у Немачкој и другим земљама, од којих је највише угрожена Шведска.

Вреди напоменути да свака група од 100 људи има вођу који је задужен да групу доведе у ЕУ. Мигранти су у скоро стопроцентном саставу сунити, што не чуди с обзиром на чињеницу да су јазиди, шити и хришћани у делу Сирије који је под контролом Исламске државе убијани, а преживели су само који су прихватили сунитску интерпретацију ислама. У структури миграната доминира млађа популација, обучена у коришћењу ГПС-а, андроида, односно, информатички веома писмена. У ишчекивању новог мигрантског таласа, ЕУ не успева пронаћи решење и може се рећи да је практично пред капитулацијом. То несналажење доводи у опасност европске културне вредности и хришћанство. Турски председник Ердоган држи се начела „ако падне Балкан, пада и ЕУ“ те се агенти хаоса труде да Балкан додатно дестабилизују.

Све је извесније да ЕУ неће моћи да изнађе новац који тражи Турска за заустављање новог мигрантског таласа, нити ЕУ може обезбедити новац који у исте намене траже Грчка и земље Балкана. Ипак се челницима ЕУ предлаже да проблем с мигрантима реше тако што ће Балкан искористити као тампон зону. Овај предлог здушно подржава британска дипломатија, дајући сугестију да се мигранти „усидре“ на ободу ЕУ, односно на Балкану. Међутим, општа је процена да ће, ако се мигранти „заглаве“ на Балкану, доћи до експлозије њиховог незадовољства и до сукоба са локалним становништвом. Влада Хрватске је иницирала измене Закона о надзору државне границе којим би се омогућило оружаним снагама да учествују у обезбеђењу границе, што је само једна од индиција да би се мигранти, у ствари, могли стационирати у Србији, Македонији и Грчкој, делом у Босни и Херцеговини, односно у централном Балкану. Злурада процена турске обавештајне службе гласи да би, када се оконча мигрантска криза, Србија могла добити пола милиона нових становника, чиме би се изменила демографска структура земље. Слична очекивања су и у погледу Македоније и Грчке, што храни Ердоганове неоотоманске амбиције.

Чланак ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Ако се избеглице заглаве на Балкану, избиће сукоби се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић изјавио је данас да вехабијски покрет представља посебну пријетњу за безбједност БиХ, јер рат за „исламску државу“ више неће водити у Сирији и Ираку, већ чека погодан моменат да за те идеје ратује на територији БиХ.

Ћеранић је на научној конференцији „Безбједносни изазови и пријетње на Балкану“ у Београду указао да се вехабије припремају тако што настоје да кроз мисионарски рад стекну велики број сљедбеника што им успијева јер све више младих привлачи организација паралелна Исламској вјерској заједници, коју су створили.

„То је разлог што вехабијске заједнице не можемо више посматрати као издвојене енклаве у руралним подручјима. Они сада највише сљедбеника имају у сарајевским предграђима Бутмиру, Рајловцу и Хаџићима из којих је највећи број младића отишао да ратује у Сирији за `Исламску државу`“, рекао је Ћеранић.

Он каже да треба подржати акцију коју је иницирао поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић, који је затражио да они који нису припадници ове заједнице до краја фебруара престану са одржавањем вјерских активности у објектима без одобрења за рад од надлежног тијела Исламске заједнице.

„Закон о слободи вјере и вјерских заједница не дозвољава никакво вјерско организовање ван постојећих конфесија“, рекао је Ћеранић.

Он истиче да је вехабијска филозофија да државу треба градити према шеријату веома опасна у мултинационалним и мултиконфесијалним друштвима каква је БиХ.

„Показало се да су терористи убијали и Србе и Бошњаке и цивиле и полицајце и да су заједничка пријетња. Нисам сигуран да се на тероризам гледа истим очима на нивоу највиших органа у БиХ“, рекао је Ћеранић.

Он сматра да се највећи безбједносни ризик у БиХ, али и осталим земљама Западног Балкана крије у могућности да Хрватска на својој граници подигне жичане ограде и постави војску и да се мигрантска криза дубоко прелије на територије сусједа.

„О томе се не размишља, нити се тражи рјешење“, рекао је Ћеранић.

Директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач оцијенио је да највећи безбједносни изазов за земље Балкана и Србију представљају сукоби замрзнути у прошлости.

„Постоји изразити проблем екстремног национализма и наступања са позиције вере. У наредном периоду, ако то буде интерес великих сила, могао би да буде покренут процес насилног решавања конфликата, а ту пре свега мислим на решавање питања у вези са БиХ“, рекао је Ковач.

Професор Радован Радиновић сматра да су наслијеђени етнички сукоби највећи безбједносни ризик за земље Западног Балкана.

Он упозорава да ништа мањи ризик не представља ни стална тежња Нато да одржи своје војно присуство и утицај на том простору. „Позив Црној Гори у Нато је веома неповољна чињеница из геополитичких и осталих разлога“, констатовао је Радиновић.

Професор Радомир Милашиновић сматра да је изразити фактор нестабилности у Србији и земљама у окружењу криминализација друштва.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Вехабије ће рат за „исламску државу“ водити у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Вехабијски покрет у БиХ развио се до те мјере да су алими, вјерски ауторитети, који припадају овом покрету створили паралелну вјерску организацију мимо Исламске заједнице у БиХ, рекао је стручњак за безбједност Предраг Ћеранић.

Ћеранић упозорава да се „вехабијски покрет у БиХ ни у ком случају не може више посматрати кроз енклаве које су вехабије раније створиле у руралним дијеловима Босне, гдје њихови сљедбеници гаје перад и баве се пчеларством“.

„Вехабије велики број присталица имају у градским срединама, а највиша босанских младића на сиријско ратиште отишло је из сарајевских предграђа Бутмир, Рајловац и Хаџићи“, навео је Ћеранић у ауторском тексту за „Фонд стратешке културе“ и нагласио да вехабијски прогресивни успон неминовно слаби утицај Исламске заједнице.

Он наглашава да вехабијске вође преузимају примат признатим вјерским ауторитетима Исламске заједнице, у својим џематима обављају вјерске обреде, а на предавањима, које организују у Босанском културном центру у Сарајеву, присуствује и до хиљаду људи.

Такође, каже он, све је више млађих који су докторате одбранили на Исламском универзитету у Ријаду, те познају фикх /наука која проучава одредбе, дужности и обавезе муслимана/ боље од службеника Исламске заједнице у БиХ.

Подсјетивши да су полицијски службеници Федералне управе полиције по наредби Суда БиХ, а под надзором Тужилаштва БиХ, 22. децембра извели акцију „Рез“ у којој је ухапшено 11 лица која се доводе у везу са кривичним дјелом тероризам и финансирање тероризма, припремање, подстрекавања и навођења лица на одлазак на страна ратишта, те у вези са кршењем Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ, Ћеранић је рекао да, без намјере да умањи значај ове акције, не може а да не уочи неколико симптоматичних ствари.

„Прва је да Агенција за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ није узела учешће у овој акцији коју је извела Федерална управа полиције у сарадњи са Обавјештајно-безбједносном агенцијом. Поједностављено, антитерористичку акцију у Сарајеву извели су кадрови на чијем именовању је инсистирао Бакир Изетбеговић. Тако Изетбеговић настоји да врати повјерење у Обавјештајну агенцију као носиоца антитерористичке борбе, пољуљано и у америчкој Абасади након именовања Османа Мехмедагића за њеног директора, ратног пратиоца Алије Изетбеговића, и да уједно контролише и каналише антитерористичке токове“, истиче Ћеранић.

С друге стране, наводи он, умањује се значај МУП-а Републике Српске као важног и искреног фактора у борби против тероризма.

„И треће, Сипа се усмјерава на борбу против криминала и корупције, што се, посматрано из Изетбеговићеве визуре, дешава једино у Републици Српској. Како Сипом управљају кадрови из Српске, директор Перица Станић и њему надређени, министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић, ради се о концепту ‘Србе на Србе'“, оцијенио је Ћеранић.

Он наглашава да БиХ треба да вехабијској организацији перманентно наноси ударе, без обзира да ли се ради о кршењу закона који регулише вјерски живот у БиХ или је ријеч о заговарању терористичких акција или организовању одласка на сиријско ратиште.

„Међутим, при томе сарадња између полицијских агенција треба да буде искрена, односно њени челни људи не би требало да буду инструментализовани и у функцији политичке манипулације“, сматра Ћеранић.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Вехабијски покрет у БиХ створио паралелну вјерску организацију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић оцијенио је да се против Републике Српске води хибридни рат са широком лепезом адаптирајућих активности, чији се креатори прилагођавају ситуацији и своју дјелатност усмјеравају на стварање економских притисака, воде информацијски рат и класичну пропаганду ширећи дефетизам, дезоријентацију, несигурност и страх.

Напомињући да је хибридни рат постао главни тип међународног конфликта, Ћеранић је упозорио да је и цијели Балкан изложен читавом арсеналу метода овог типа рата.

„Неоосманске претензије Турске према Балкану, Ираку, Сирији и Јерменији су познате. Ердоган има невјероватне аспирације према туђим територијама. По њему турска империја треба да обухвати већину грчких острва /Лезбос, Родос, Крит/, Пелопонез, и већи дио Балкана“, пише Ћеранић за Фонд стратешке културе.

Ћеранић додаје да је, с друге стране, САД и Великој Британији познато да не могу контролисати везу Европе и Азије ако не контролишу Балкан, поготово Србију, Републику Српску и Македонију.

„На тај начин би уједно контролисали ЕУ и будуће бенефите од новог ‘пута свиле’, чиме би условљавали Кину и Русију. Стога НАТО планира да инкорпорира Србију и БиХ, како би опколио Русију, остварио контролу пута према Евроазији и Централној Азији“, сматра Ћеранић.

Говорећи о дјеловању представника међународне заједнице у БиХ, као и појединих амбасадора, Ћеранић истиче да су њихови ставови неконзистентни, непримјерени, и не доприносе стабилности и помирењу у БиХ.

„Ако се изјаве упореде може се закључити да су синхронизоване, подударне, али увијек различите конотације. Широк је дијапазон изјава типа да ‘Српска мора поштовати Дејтон’ /што је стандардна замјена теза, јер су сви потези које Српска повлачи у функцији одбране Дејтона/ до изјава о праву на референдум, које су комплементарне с изјавама лидерима опозиционог Савеза за промјене да референдум не треба користити због сваке ‘ситнице’, да референдум не треба профанисати и слично“, напомиње Ћеранић.

Он подсјећа да је амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак на „Твитер“ налогу написала да се нада да ће у сљедећој години бити ухапшен бар један корумпирани политичар и додаје да је јасно да се мисли на челнике СНСД-а, партије Милорада Додика, и њима блиске људе у пословном свијету.

С друге стране, примјећује Ћеранић, нико не покреће питање како је потрошено 10 милијарди долара донираних Федерацији БиХ /ФБиХ/ одмах након завршетка рата, иако су у јавности одавно присутне оптужбе да је већи дио донација покраден.

„У ФБиХ као да нема корупције, незапослених, сиромаштва. Западна номенклатура у Сарајеву, ради драматургије, сазива хитну сједницу Савјета за провођење мира, чиме сама себи даје додатну снагу. Српској се поводом одлуке Владе о прекиду сарадње са Тужилаштвом и Судом БиХ приговара да мора поштовати владавину права. То у практичном смислу представља додатно указивање на мету – Српску и СНСД који је сада води“, сматра Ћеранић.

Он додаје да се поређењем изјава „изманипулисаног дијела опозиције“, односно појединих опозиционих лидера у Српској, увиђа велика сличност у погледу избора тематике, актера, личности и институција Српске које су мете.

„Западна номенклатура у Сарајеву одустала је од намјере да предсједника Додика јавно означи као диктатора или терористу, а одустали су и од оружаног напада, јер је то процијењено као потпуно погрешан потез. Опредијелили су се за перфидније методе. Запад рачуна на српско-српске сукобе и немире“, упозорава Ћеранић.

Он сматра да је због свега тога за очекивати даље демонизовање предсједника Српске, Владе Српске, а нарочито полиције, те да је у плану да се Бањалука оквалификује као генератор кризе и сукоба.

„Од опозиције се очекује да борбу институција Српске за очување надлежности оквалификује као изазивање сукоба ради одбране предсједника Додика и ‘његових криминалаца’. Све указује да је у припреми примјена насиља укомпонована у политичке притиске. Рачуна се на дефетизам који се плански стимулише и на то да ће дио позиције напустити владајућу коалицију уз образложење да ‘неће да гину за Додика“, наглашава Ћеранић.

Он је оцијенио да за опстанак Српске у њеним институцијама треба да схвате да је борба за ум и душу сваког појединца данас најважнији фронт и да се преко културних мрежа, цивилне заштите и МУП-а треба вратити на вриједности друштвене самозаштите, као што су препознавање агитатора, провокатора, непознатих група чудног понашања.

„Потребно је држати предавањима о тероризму, објаснити како реаговати у случају терористичког акта и коме јавити на уочене сумњиве активности“, закључио је Ћеранић.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Против Српске се води хибридни рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић рекао је да инострани центри моћи настоје да дестабилизују регион у интересу крупног капитала јер Западни Балкан не желе да виде као дио ЕУ, већ као регион у којем треба да се руше владе, прекрајају границе и мијења демографска структура.

Ћеранић каже да те иностране центре моћи који желе да дестабилизују регион најприје лоцира у великим корпорацијама и банкарском картелу који имају велики утицај на своје владе.

– Жељени циљ су нестабилне владе које неће пружати отпор када се њиховим земљама буду отимали ресурси, а становништво претварало у јефтину радну снагу, односно у модерне робове – истакао је Ћеранић.

Он је за Електронско издање Фонда стратешке културе рекао да су евроатлантске интеграције полуга која треба да послужи за сламање суверенитета држава на Западном Балкану.

Кад је ријеч о Републици Српској, каже Ћеранић, дипломатија Велике Британије је најагилнија у осуди аутохтоне политике коју води политичко руководство Српске, а не изостају ни осуде из америчке Амбасаде.

– Хрватска је један од извршилаца радова у економском смислу, њихове компаније настоје да овладају привредом Републике Српске, али и Србије при чему их највише интересује Војводина – навео је Ћеранић.

На питање како избјећи сценарио по којем се излив незадовољства против власти претвара у рушење или чак губитак државе, Ћеранић је рекао да спољни актери предано раде управо на томе – да незадовољство народа прерасте у рушење државе.

– Не постоји идеална власт, али спољни актери и не желе да сруше власт коју би замијенила друга, они руше системе, уништавају државе. Зато треба непрекидно објашњавати народу о чему је ријеч и да, без обзира на присутне економске проблеме, они нису толики колики би могли да постану ако нам сруше Републику – оцијенио је Ћеранић, додавши да су неки центри моћи Србима намијенили улогу Курда.

Он сматра да је најбољи одговор на актуелну дестабилизацију прилика да се Срби загледају у историју и чују гласове предака, те да се окрену традиционалним вриједностима и савезницима.

Чланак ЋЕРАНИЋ: Страни центри моћи дестабилизују регион се појављује прво на ИСКРА.