Фото: РТРС

Српска православна црква данас обиљежава Велику суботу, дан када је Исус Христос погребен и када је сишао у подземни свијет – Ад и душама умрлих донио Јеванђеље.

Христос је то учинио, јер је он месија и избавитељ цјелокупног људског рода, а не само својих савременика.

Данас је и посљедњи дан Великог поста.

Чланак ПОСЉЕДЊИ ДАН ВЕЛИКОГ ПОСТА: Хришћани данас обиљежавају Велику суботу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

За православне вјернике данас је почео шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот својих вјерника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља.

Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.

Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.

Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице /4. децембра/, Светог Николе /19. децембра/ и Светог Игњатија Богоносца /2. јануара/, чак и ако празник падне у сриједу или петак.

Посљедња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове – Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста – Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим такозваних трапавих седмица, кад је разрјешење од поста.

Чланак У СУСРЕТ НАЈРАДОСНИЈЕМ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ: Почео Божићни пост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је да из Великог поста сви треба да изађу бољи.

Патријарх Иринеј је, током службе у београдској Саборној цркви којој је присуствовао по повратку из Аустралије, рекао да су дани Великог поста спасоносни за човјечију душу.

„Пост не значи само одрећи се одређене хране. Пост је украшавање душе врлинама које Господ од нас очекује“, нагласио је патријарх, а објављено је на сајту СПЦ.

Вишенедјељни – велики Васкршњи или Часни пост почео је јуче, а биће окончан празником Васкрсења Исуса Христа који се ове године слави 1. маја.

Прва недјеља поста зове се Чиста. Током Великог поста вјерници приступају покајању, праштању и молитви, а циљ је да достојно дочекају највећи хришћански празник – Васкрс јер је вјера у Васкрсење основа хришћанства.

Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста. Осим Часног, то су Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Чланак ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Из Часног поста сви да изађу бољи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

За православне вјернике данас је почео вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године 1. маја.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио Сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.

Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Чланак ПОКАЈАЊЕ, ПРАШТАЊЕ, МОЛИТВА: Почео Васкршњи пост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

За православне вјернике сутра почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године прославља 1. маја.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио Сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.

Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Чланак ПОКАЈАЊЕ, ПРАШТАЊЕ, МОЛИТВА: Сутра почиње Васкршњи пост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Међу моралним поукама које су расуте по текстовима богослужења и у поучним изрекама учитеља Цркве има много ријечи о духовном смислу поста. О томе да пост захтијева обуздавање језика, помирење с ближњима, скрушеност срца, усрдно творење добрих дјела и др. Односно, наводи се потпуно тачна мисао о томе да пост умногоме треба да превазилази границе дијете и да се претвори у школу врлина. О томе је говорио Исаија (подијели гладнима хлеб, уведи у дом путника, поцијепај дужничку цедуљу свог дужника). О томе су грмјела света уста Златоустог. „Ако желиш да постиш Богу угодним постом – заједно с утробом обуздај језик, подијели милостињу, устани усред ноћи на молитву.“ О томе је говорила припремна недеља митара и фарисеја – немој се гордити! О томе је говорио чин праштања – помири се! Али, поставља се питање: зар само у данима поста треба да се смиравамо, да дајемо милостињу, да мирно живимо с ближњима, да обуздавамо језик и да ходимо у страху Божијем? Зар то није свагдашња обавеза? Да не постављамо помало сужен временски оквир својим напорима да живимо свето? Очигледно – не. Али зашто онда о светом и покајничком животу тако много говоримо у данима Четрдесетнице и тако релативно мало у току осталих дана?

За некога је то можда и лажно питање, које не захтијева посебну анализу. Можда није лажно, али је сувишно и извјештачено. Међутим, за некога је другачије. Управо ради ових других ћемо нешто рећи. Увијек, у све дане смо дужни да ходимо пред Богом и да живимо побожно. Али, то већини лоше полази за руком. Чак и онима који се веома труде да се угледају на Аврама у његовом хођењу пред Богом то лоше полази за руком. А да не говоримо о основној маси. И у данима поста свима нама се нуди још једна могућност да научимо да обуздавамо језик, да гушимо гнијев, да се клонимо таштине и сплетки, да дијелимо милостињу и тако даље. На тај начин нам се пружа могућност да се привикнемо на врлину и да то постане наша навика. А навика је потребна свима како бисмо касније, ван поста, већ по обичају проводили побожан живот. Ако си се за вријеме поста одвикао од пушења – настави да се уздржаваш и после Васкрса. Ако си оставио псовке – немој поново почињати. Човјек оно што му је прешло у навику чини без напора. Дакле, наше вјежбање није ограничено на вријеме поста. Оно је ради стицања навике, а сама навика је за цио живот.

На сличан начин је Израиљ, изашавши из Египта, добио Закон. Управо зато је Израиљ лутао безводним и страшним мјестима толико дуго да би се навикао на Закон који је за њега био нов. И да би се касније, кад се већ нераздвојно сјединио с учењем које је добио од Бога, настанио у земљи у којој тече мед и млијеко. Односно: прилијепи се уз Бога, сједини се мишљу и срцем са заповијестима морала који је за тебе нов, а онда наслиједи оно што је за тебе припремљено и што ти је Бог обећао.

Пост је попут дугог путовања ради навикавања на врлину. А сама навика је свакако потребна за добијање наследства, за стицање друге реалности која очекује вјерујућег човјека. Ако не научиш да ходиш пред Богом цијелог живота и да Му посвећујеш сва дјела у свом срцу – твоје учествовање у вјечном блаженству се налази под великим знаком питања. А није могуће да човјек научи да ходи пред Богом одједном, за један дан, за недељу дана. И најбоље је обуку започети у току поста. У то вријеме многи чак и међу најмање вриједнима, клече пред Распећем, уздржавају се у храни, исповиједају грехове. Сам ваздух у данима поста постаје чистији, кад се очисте мисли оних који овај ваздух удишу. Дакле, оно што чине многи постаје лако за многе.

Али треба рећи себи: оно чему будем посвећивао вријеме поста биће ми потребно и ван поста. Учим и навикавам се на духовни труд како не бих само у току поста, већ у току цијелог живота био ученик безгрешног Исуса. Посебно опрезан човјек треба да буде кад се пост завршава, кад се обично за неколико дана и сати изгуби оно што смо сакупљали више од мјесец дана. Нека је још рано да се говори о томе. Нека је још посно путовање кроз пустињу тек почело. Свеједно треба да знамо: наша обавеза је да увијек живимо свето. Да живимо у складу са заповјешћу „Будите свети, јер сам свет Ја, Господ Бог ваш.“ А сад је право вријеме да се учимо извршавању ове свеобухватне заповијести, да се навикавамо да је имамо на уму.

Мислим да се тако укида привидна противрјечност између обавезе да човјек увијек свето живи, и нарочитог, појачаног позива на праведност у дане кад се поје Посни Триод. А ви, којима је и онако све јасно, опростите ми. Ови кратки редови нису писани за вас.

Чланак РИЈЕЧИ УТЈЕХЕ: Увијек или само у посту? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: spc.rs

У Недељу Сиропусну, 22. фебрура. 2015. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, началствовао је евхаристијским сабрањем вернога народа Божјег у Загребу.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду, и свештенство Саборног Прображењског храма у Загребу.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Порфирије се обратио верном народу веома пригодном беседом тумачећи јеванђељско зачало. Митрополит је нагласио да се налазимо на почетку Великог поста и да нам Света Црква кроз прочитану јеванђељску причу сажима све оно што је био припремни период за пост. Господ нам говори и поучава нас кроз молитву Оче наш да је веома важно и праштање. „Молитва је свакако почетак, израз и утврђивање љубави. Јер ако се молимо Богу с Њим ступамо у заједницу љубави. У току поста неопходно је да нам стил живота постане другачији, да наша опуштеност, лењост, која постоји често ван поста, и заборав на Бога буду иза нас. Да нам живот у току поста не буде сведен само на начин исхране, а да у свему другоме живимо попут незнабожаца. Пост сам по себи није циљ, него води ка врлини и ономе што је циљ и смисао нашега живота“, нагласио је Митрополит и позвао да данас на почетку поста опростимо све једни другима и оно што знамо и оно што не знамо.

„Потрудимо се да постимо уздржавајући се од мрсне хране, али знајући да је то само пут, припрема и вежба за крајњи циљ који јесте стицање врлине“.

После отпуста сабрање је продужено у просторијама Музеја Српске Православне Цркве у Загребу. Међу присутнима на светој Литургији били су и уважена господâ професори Богословског факултета у Београду: др Зоран Ранковић, ванредни професор, др Србољуб Убипариповић, доцент и мр Никола Јоцић, асистент. Велико интересовање и радост верном народу причинило је присуство веома познатог глумаца Небојше Илића из Београда. На самом крају Његове Високопреосвештенство господин Порфирије поздравио је све присутне и пожелео свима срећан и благословен почетак поста.

Чланак МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Пост сам по себи није циљ, него води ка врлини и ономе што је циљ и смисао нашега живота се појављује прво на ИСКРА.