Нови закон о финансијској подршци породици, који би требало да буде усвојен до средине 2015. године, највероватније ће лекарску комисију која одобрава продужење боловања породиљама, из домова здравља преселити у ПИО фонд. Циљ је да независни стручњаци одобравају дуже одсуство само мајкама којима је то неопходно.

Од 2002. године, наиме, само у Београду број одсустава са посла због посебне неге детета, или „продужења породиљског боловања“, порастао је са 300 на око 8.000! То не значи да су нам деца болеснија, напротив. Само београдски буџет због тих злоупотреба месечно губи од 100 до 150 милиона динара!

Колико се та пракса усталила говори податак да се ретко која мама вратила на радно место на време и све их је више које на породиљском боловању остају дуже од године.

– Ако бисмо се руководили овим подацима испада да нам је трећина дечје популације тешко инвалидна – каже за „Новости“ Радомир Јанић, помоћник секретара за социјалну заштиту у Београду. – У правилнику, који се ослања на законе о раду и финансијској подршци породици, на основу кога се продужава одсуство, постоји списак дијагноза и оне се односе на тешке поремећаје, слепу, глуву, децу ометену у развоју…

Кључ проблема је, сматра он, у лекарским комисијама при домовима здравља које готово свакој мајци која поднесе захтев, одобре минимум два месеца. Продужење се добија најчешће на основу измишљене дијагнозе коју издаје физијатар или психијатар, а малишани се напрасно за три месеца опораве. Прописи, иначе, предвиђају могућност одсуствовања до дететове пете године. Искуства мајки казују да код комисије „пролази“ ако дете није проходало, ако је добило нижу оцену на порођају или је рођено уз помоћ вакуума.

И недавно истраживање Уницефа потврдило је да се ово одсуство користи по неколико месеци и за децу која немају теже проблеме.

Подвале систему не огледају се само у боловању, већ и у фингирању примања непосредно пред привремено напуштање посла због трудноће. Неколико месеци пред боловање зараде скоче и по неколико пута, а такве ствари дешавају се најчешће у породичним предузећима.

Александра Јовић из Уницефа наглашава да је са око 25.000 корисника продуженог боловања у првој половини 2000-их, њихов број порастао на готово 33.000 годишње, док је у истом периоду број живорођене деце пао за око осам хиљада. Могући разлог за то је, како каже, и формално пријављивање у радни однос током трудноће да би се остварило право на накнаду. Може се претпоставити да је запосленим женама породиљско и одсуство ради неге детета обезбедило сигурност и у време кризе, односно – очување радног места.

УКОРАК СА ЕВРОПОМ

У Србији породиљско одсуство траје минимум 28 дана (до 40 дана) пред порођај и три месеца после рођења детета, што је 16,8-18,5 недеља. Одсуство у Србији је у складу са Директивом ЕУ као и с Препоруком Међународне организације рада. Одсуство ради неге детета, које већина поистивећује са породиљским, траје између 33,5 и 35 недеља, тј. око осам месеци.

– Налаз комисије је на папиру потпуно у реду, али делује невероватно да се број одсустава због поремећаја из године у годину повећава у просеку за 1.000 нових – каже Јанић. – Најчешће се ово ради да маме не би добиле отказ, услед немогућности да се дете упише у вртић, а некада и зарад добијања монтираних врло високих накнада за боловање.

Чланак НОВИ ЗАКОН У НАЈАВИ: Тежи пут до продужетка породиљског се појављује прво на ИСКРА.