Фото: Блиц

Звијезда фудбалског клуба „Барселона“ Лионел Меси осуђен је на 21 мјесец затвора након што га је шпански суд прогласио кривим по три тачке оптужнице за утају пореза.Суд у Барселони осудио је и оца аргентинског фудбалера, Хорхеа, на 21 мјесец затвора по истим тачкама оптужнице.

На ове пресуде могуће је уложити жалбу пред Врховним судом Шпаније.

Према шпанском закону, затворске казне краће од двије године могу се одслужити условно, што значи да Меси и његов отац вјероватно неће ићи у затвор.

Суд је наредио Месију да плати казну од око два милиона свера, а његовом оцу изречена је казна од 1,5 милиона евра.

Чланак БАРСЕЛОНА: Меси осуђен на 21 мјесец затвора због утаје пореза се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Припадници НАТО моћи ће слободно да се крећу по Србији, да са нашом војском размењују поверљиве информације и опрему и имају имунитет и привилегије које следују дипломатама по Бечкој конвенцији.

То, између осталог, предвиђа Предлог закона о потврђивању Споразума Владе Србије и НАТО о сарадњи у области логистичке подршке, а о којем би посланици требало да се изјасне већ сутра.

Пропис широко отвара врата за још чвршћу сарадњу Србије и НАТО, односно Алијансине Организације за подршку и набавку (НСПО) и Агенције за подршку и набавку (НСПА).

Припадници ових тела НАТО и њихова возила имаће, како се наводи, „право неопходног слободног пролаза и приступа кроз читаву Србију“, док ће се улазак у забрањене безбедносне зоне усаглашавати са нашим надлежним органима. Наглашено је и да се особљу НАТО, на њихов захтев, мора одобрити приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се врше испитивања и пробе.

Целокупно особље уживаће дипломатски имунитет и биће ослобођено плаћања пореза, царина, ПДВ, моћи ће да увози опрему и уговара набавку робе, услуга и грађевинске радове – без икаквих оптерећења. Тачније, неће имати никакве намете, осим за комуналне услуге.

Сагласност на овај предлог закона већ су дали чланови парламентарног Одбора за одбрану. Члан Одбора, генерал Момир Стојановић, каже за „Новости“ да се овим законом само додатно уређују области сарадње са НАТО, које су договорене прошле године, потписивањем ИПАП (Индивидуални партнерски акциони план):

– Већ по ИПАП, предвиђено је да војници НАТО могу да се крећу по Србији и имају одређени имунитет. Такође, постоји и неколико споразума који уређују размену информација. Једино ново што овај закон доноси је то што ће НАТО убудуће моћи да нам логистички помаже у уништавању вишка наоружања и делаборацији муниције Војске Србије.

Чланак СЛОБОДНО ЋЕ ШЕТАТИ СРБИЈОМ: НАТО ослобођен и пореза у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Амерички бизнисмен Џорџ Сорош често је говорио да богати треба да плате већи порез, иако је добар дио свог богатства прибавио управо избјегавајући плаћање пореза, пише агенција „Блумберг“.

Милијардер је, док је градио позицију једног од највећих свјетских инвеститора, користио опцију која му је омогућавала да на легалан начин заобиђе плаћање пореза тако што је средства која је зарадио реинвестирао у свој фонд Квантум, гдје су она наставила да расту.

До краја 2013, Сорош је таквом праксом прикупио 13,3 милијарде долара, наводи „Блумберг“.

Амерички Конгрес је 2008. укинуо опцију да се порез избјегне реинвестирањем и наложио менаџерима хеџ фондова који су ту опцију корситили да плате акумулирани порез на добит до 2017.

Власници фондова из Њујорка, међу којима је и Сорош, подложни су федералној пореској стопи од 39,6 одсто, комбинованим државним и градским порезима од укупно 12 одсто и додатном порезу на приходе од инвестиција од 3,8 одсто, па би Сорош, када се све сабере, на основу јавности доступних података, морао да плати порез укупне вриједности 6,7 милијарди долара.

Недјељу дана прије него што је Конгрес укинуо такозвану пореску „рупу“, Сорош је пребацио дио средстава у Ирску. Конгресни комитет за опорезивање је 2008. процијенио да ће нови прописи у државну касу донијети око 25 милијарди долара у наредних 10 година, укључујући осам милијарди до 2017.

„Нико нема уставну обавезу да плати више пореза него што је прописано да мора да плати. Ако је законом омогућено да не платите порез, онда га нећете платити“, рекао је адвокат Џејмс Ситрик, који деценијама заступа Сороша.

Емигрант из Мађарске, Сорош (85) је започео каријеру у Њујорку 1950-их, а постао је познат широм свијета 1992. када је зарадио милијарду долара на успјешној процјени да ће Британија бити приморана да девалвира фунту.

Сорош је прво током неколико мјесеци куповао велику количину фунти, примјетивши да се Британија под веома неповољим условима укључила у Европски механизам девизних курсева, након чега је у септембру 1992. продао 10 милијарди долара у фунтама и зарадио милијарду. То је довело до финансијске катастрофе, Британија се повукла из програма, а фунта је девалвирана.

Сорош је фонд Квантум основао 1973. на Антилима, тада под норвешком управом, са око 12 милиона долара новца инвеститора, прије свега богатих Европљана. Одмах је почео да реинвестира профит, а ништа га у америчким законима није спрјечавало да, будући да је његова компанија инострана, сав новац оставља у фонду, гдје је он био неопорезован.

Сорошев фонд Квантум ендаумент је остваривао годишњи поврат на инвестиције од око 20 одсто до 2011, када је фонд претворен у породичну компанију.

Да би илустровао бенефите одлагања плаћања пореза, Вјачеслав Фос са Универзитета Илиној израчунао је да би менаџер који је, као Сорош, почео да послује са 12 милиона долара новца улагача, ако би остваривао профит од 20 одсто и реинвестирао га без опорезивања у периоду од 40 година, зарадио 15,9 милијарди долара.

Ако би тај исти менаџер платио све порезе прије реинвестирања, укупна цифра свела би се на свега 2,4 милијарде долара.

„Порези на добит представљају велики ударац за менаџере хеџ фондова. Они зато користе сваку прилику да избегјну плаћање пореза и реинвестирају новац“, наводи професор права на универзитету у Сан Дијегу Виктор Флајшер.

Чланак БЛУМБЕРГ: Сорошу пријети монструозни рачун за порез се појављује прво на ИСКРА.