Фото: Спутњик, Принтскрин

Председник Руске Федерације Владимир Путин се састао са руским олимпијским репрезентативцима, а освајачима медаља ће том приликом бити уручене пригодне награде. Победници на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру ће добити аутомобиле компаније БМВ. Како се очекује, освајачи златних медаља ће добити „БВМ икс 6“, освајачи сребрних медаља ће добити „БВМ икс 5“, а освајачи бронзаних медаља ће бити награђени аутомобилом „БВМ икс 3“.

Чланак СВАКОМЕ ПО BMW: Путин награђује руске олимпијце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, А. Васиљевић

Председник Србије Томислав Николић приредио је приватну вечеру у част председника Кине Си Ђинпинга и том приликом му уручио до сада необјављену фотографију господина Си Џонгсуна, оца садашњег председника НР Кине.

Како је саопштила Служба за сарадњу с меијима председника Србије, фотографија је снимљена 1986. године, када је Си Џонгсун предводио делегацију Комунистичке партије Кине на 13. конгресу Савеза комуниста Југославије.

У посвети председник Николић је написао: „Знам да сте на свог оца поносни и да тугујете за њим, као и ја за својим. И он би данас био поносан на Вас”, преноси Танјуг.

Чланак ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА УВАЖЕНОГ ГОСТА: Николић Сију Ђинпингу поклонио фотографију Си Џонгсуна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Константин Чалабов

Украјина је спремна да плати политичку и економску подршку Анкари чак и делом своје територије, и не само своје. Кијев кује планове о промени статуса и националног састава Херсонске области и Крима, са којим се ова област граничи.

Он намерава да на територији кримског полуострва и у Херсонској области оснује кримско-татарску националну аутономију и да тамо пресели око милион муслимана, кримских Татара и мешетинских Турака (етничка мањина која живи на постсовјетском пространству, у Грузији, Казахстану, Русији, Украјини и другим бившим републикама СССР-а). Земљиште ће им бесплатно делити.

О томе сведоче документи до којих су дошли хакери „Киберберкута“, након што су упали у рачунарски систем администрације председника Украјине. Нацрт указа украјинског председника Петра Порошенка хакери су објавили на свом сајту.

„Ово је још радна верзија, али јасно открива мисли и намере кијевске хунте“, навели су хакери.

Судећи према објављеном документу, планирано је да престоница кримско-татарске аутономије буде Херсон, град који намеравају да преименују у Хан Гиреј.

Идеја није нова, на томе су више пута инсистирали и лидери тзв. Меџлиса кримско-татарског народа: Ленсур Исламов, Рефит Чубаров и Мустафа Џемиљев, који су били и организатори прехрамбене и енергетске блокаде Крима, због чега се налазе на потерници, а о томе се чак говорило и у Врховној ради Украјине.

Хакери „Киберберкута“ наводе и да Ердоганов режим пружа подршку украјинским политичарима и екстремистима Џемиљеву и Чубарову, да лобирају пред „ништавним украјинским владарима“.

Хакери су нагласили да су се ови документи појавили одмах након серије учесталих састанака Петра Порошенка и његовог турског колеге Реџепа Ердогана.

„Сада постаје јасно какав циљ су имали учесници пријатељских једномесечних састанака на високом нивоу“, иронично су прокоментарисали.

Између Кијева и Анкаре напрасно је плануло велико пријатељство. То се нарочито догодило током дипломатске кризе Москве и Анкаре, проистекле после обарања руског бомбардера Су-24 над Сиријом.

После те трагедије званични Кијев је отворено стао на страну Анкаре. Украјински политичари и дипломате једногласно су подржали Турску, изјављујући да је њена авијација имала пуно право да обори руски авион.

С друге стране, турски председник је изјавио да Анкара подржава територијални суверенитет Украјине и да не признаје „анексију“ Крима.

Порошенко и Ердоган су се чак договорили да уједине снаге за „деокупацију Крима“ и заштиту права кримских Татара.

Раније је објављено и да Украјина планира да уз помоћ Турске изгради војну базу на граници са Кримом.

Осим тога, Кијев и даље наставља да тражи „политичке спонзоре“, како би решио своје нагомилане проблеме. Спонзорима са Запада су већ дојадили са разним захтевима, па кијевске власти сада полажу наде у своје нове пријатеље — Турке.

Турска је већ обећала Украјини 50 милиона долара кредита и још 10 милиона хуманитарне помоћи. Разлоге за ову великодушност није тешко погодити.

Порошенко је чак прошлог месеца предложио Турској и да учествује у приватизацији украјинских државних компанија.

Изненадна љубав Кијева и Анкаре се све више распламсава. Утицај Турске у региону је већ сада приметан — на многим кућама је на турском исписано: „Херсон — турска земља“ и „Отоманско царство се обнавља“.

Исламов на друштвеним мрежама дели фотографије „драгих гостију“ — чланова турске ултрадесничарске организације „Сиви вукови“, која за циљ има стварање пантурске државе, која би се простирала од Истанбула до Берлина.

„Батаљоне Исламова финансира Турска. Пружа им и војну помоћ. На пример, муницију и друге ствари, које су им неопходне за блокаду Крима“, рекао је бивши депутат Врховне раде Украјине Алексеј Журавко.

Томе у прилог иде и истрага коју је, између осталих, спровела и Служба безбедности Украјине. У извештајима су наведени конкретни датуми, рачуни и суме, које је турска обавештајна служба пребацила преко турске фирме „Тика“. Презимена прималаца су позната — Џемиљев, Чубаров и Исламов. На три рачуна легло је скоро три милиона долара. Те бројке спомињане су и сада се спомињу на седницама турске владе из уста министра спољних послова Чавушоглуа.

„Не бих се изненадио да турски инструктори почну да обучавају у Херсонској области кримско-татарске екстремистичке батаљоне, који су антируски расположени и који ће се бавити провокацијама усмереним ка Русији“, рекао је политиколог Владимир Скачко.

Чланак КИЈЕВ: Порошенко хоће да поклони Крим Турцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Наталији Ножици, прворођеној беби у овој години у требињском породилишту, јутрос је уручен златник, поклон градоначелника Требиња Славка Вучуревића.

Уручујући беби златник одборник у Скупштини града Лазар Вучковић, рекао је да Град Требиње прворођено дијете дарује златним дукатом од 2013. године, а с циљем побољшања наталитета свака рођена беба из градског буџета добије 500 КМ.

Дјевојчица је рођена на Божић, 7. јануара, тешка је три килограма и 300 грама, а дуга 54 центиметра.

„Ово ми је прво дијете. Пресрећна сам јер сам на тако велики дан добила дјевојчицу“, рекла је мајка Весна Ножица.

У требињском породилишту у 2016. години рођене су три бебе.

Чланак ТРЕБИЊЕ: Дукат прворођеној беби се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Из касе „Металца“, мајкама и очевима који раде у овој компанији, исплаћено је више од 450.000 евра, за 430 беба у протеклих десет година. По броју нових потомака, рекордна је ова година, у којој је рођено 56 девојчица и дечака, њихових радника!

Фондација за наталитет којом, први у Србији, новчано помажу рађање у породицама својих радника и традиционално их вредносним честиткама у еврима јавно награђује уочи Нове године, радиће и у наредној години.

Из фонда, свако прворођенче добија по 500, друго дете хиљаду, треће две хиљаде, а свако наредно по 4.000 евра!

– Хуманитарна акција „За будућност растемо заједно“, допринос је наше компаније борби против беле куге. Али награде за свако новорођено дете радника „Металца“ биће од идуће године још веће: уместо 500 евра, свако прво дете добиће хиљаду, друго 2.000, треће 3.000, четврто 4.000, а свако следеће још по додатних хиљаду евра. Овим Компанија, са 1.950 запослених у 14 предузећа, потврђује да су јој људи на првом месту, да има високе моралне норме и принципе рада. Стипендирамо свако дете наших радника које редовно студира – објашњавају Петрашин Јаковљевић, генерални директор „Металца“, и Надица Вујић Митровић, шеф маркетинга Компаније.

Награде су уручене на пригодној свечаности у милановачкој Спортској хали „Бреза“.

– Неизмерно хвала „Металцу“, што брине о нашој деци! Стотине и хиљаде евра ће свима нама, мајкама, очевима и деци, значити много. Срећа нас је обасјала најпре потомством, а онда и несебичном бригом о њему из фирме у којој радимо – захвални су родитељи.

РЕПУБЛИЧКО ПРИЗНАЊЕ

ОДЛУКОМ комисије за доделу признања „Мој избор 2015“, то највише овогодишње признање добила је „Металчева“ Фондација за наталитет. Оно ће директору Петрашину Јаковљевићу бити уручено 29. децембра у Скупштини града Београда.

Чланак ЗА ПРИМЕР: Бебама од “Металца” пола милиона евра! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Оружани нападим у САД директно су утицали да становници ове земље интензивно купују оружје.

У прошлом кварталу добит компаније „Смит и Весон“ порасла је троструко. Наиме, нето добит компаније у последњем кварталу 2014. године износила је 5,2 милиона долара, док је у истом периоду ове године та компанија зарадила 14,2 милиона. Обим продаје оружја Америци порастао је за 32,1 одсто, пише портал „Шта се прича о Америци“.

Експерти на различите начине тумаче разлоге због којих Американци купују ватрено оружје.

Као прво, грађани САД су све више забринути због растућег нивоа криминала. Као друго, желе да заштите себе од потенцијалне терористичке претње. Осим тога, постоји и страх да би власти могле да ограниче продају оружја.

Америка је „светски првак“ када је реч о броју јединица оружја које поседује цивилно становништво.

Пре четири године је на 100 Американаца долазило 89 комада оружја. Значи, 2011. године у рукама цивила било је најмање 270 милиона комада оружја, односно 40 одсто од укупног светског обима.

Национална стрељачка заједница наводи прецизније бројке. Како тврди ова асоцијација, становници САД имају 300 милиона јединица ватреног оружја, а овај број се сваке године повећава за 10 милиона.

Требало би имати у виду да се ради искључиво о легалном оружју. Како наводи „Вашингтон пост“, 2013. године Американци су поседовали најмање 350 милиона пушака и пиштоља. Узгред, у САД живи 322 милиона становника.

Масовно убиство у Сан Бернардину био је 352. масакр у САД ове године.

Многобројним захтевима, којима се тражи пооштравање закона о куповини и поседовању оружја, противе се произвођачи наоружања и представници утицајног лобија.

Чланак ГРАЂАНИ ВЕЋ ИМАЈУ 350 МИЛИОНА ПУШАКА И ПИШТОЉА: Пушка — најбољи божићни поклон у САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: trebinjelive.info

Снимање филма „На млијечном путу“ режисера Емира Кустурице ближи се крају. Много је познатих глумаца имало улогу у овом остварењу, као и статиста из Требиња. Међу њима је и седамнаестогодишњи Милорад Укропина – Мићо, који је почео као статиста, а завршио као глумац.

Почео је као статиста са пушком у руци, да би убрзо прешао у глумце који имају свој текст и добио је улоге помоћног кувара и члана војног оркестра.

„Имао сам једну реплику са попом у филму око јаја, јер смо правили кајгану за доручак. То је улога гдје сам помоћник кувара. Послије сам добио улогу члана војног оркестра, који броји неколико чланова. Мени је припало да свирам хармонику“, каже Мићо, додајући да је претходно колико-толико научио да свира, развлачећи хармонику.

Они, заправо, у кухињи свирају, и то је једна од сцена, а свој музички потенцијал показали су и ван кухиње.

„Кад сам кренуо на упис у средњу школу, 2013. године, идем преко пијаце, а Емир сједи под платанима. Из чиста мира махнуо ми је руком и позвао ме за његов сто. Рекао ми је ‘Глумићеш у филму’. Био сам изненађен, шокиран, како то међу толико људи да мене профа запази. То је мој почетак сарадње са чувеним режисером“, прича Мићо.

Мићо нам каже у наставку нашег разговора да му је са Кустом било лијепо сарађивати и да је нестрпљиво чекао сваки позив да би био у близини великог режисера и да би гледао како маестрално ради свој посао. Играње у филму за њега је велики догађај, али и сан који му се остварио, јер је одувијек имао жељу да ради на филму.

Ни на крај памети му није било да ће учествовати у филму чувеног свјетског режисера.

У школи му дуго нису вјеровали да глуми у филму, али кад су добили потврду од људи који су везани за филм, другарима из разреда је било драго и били су одушевљени.

„И моји родитељи су ме увијек пуштали да радим, без обзира на вријеме, дане, ноћи. Знали су да сам у сигурним рукама, а снимао сам на Малој брани и у селу Увјећа“, прича нам Мићо, напомињући да је највише радио 11 дана заредом, а свеукупно око мјесец дана.

Чим је почео да ради на филму, заволио је седму умјетност, а волио би да стане и на даске које живот значе, јер га интересује глума. Али, ипак, наглашава, прво се треба завршити школа. Жеља му је да покуша да упише Академију.
„СРЕЋАН РОЂЕНДАН МИЋО“

На 17. рођендан, крајем новембра, Мићо је био на снимању филма. Ту је доживио велико изненађење, јер му је Куста са екипом поклонио торту на којој је писало „Срећан рођендан Мићо“.

„На моју велику срећу и задовољство, дан послије мог рођендана, и режисер је прославио свој. Поклонио сам му чоколаду као мали знак пажње и поштовања. Био је изненађен и било му је драго што сам се тога сјетио“, прича нам Мићо.

Чланак У ФИЛМУ ГЛУМИ ДВИЈЕ УЛОГЕ: Требињац коме је Куста поклонио торту за рођендан! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Табылды Кадырбеков

Председник Русије Владимир Путин поклонио је девојчици из киргистанског града Баликчи Даши Јаицкој шестомесечно штене расе њуфаундленд.

Како је речено „Интерфаксу“ у руској амбасади у Киргистану, девојчица је писала руском председнику, с обзиром да он воли животиње и да их поклања деци, и замолила га да јој поклони штене њуфаундленда.

„Пса којег је тражила Даша су дуго тражили, али је пронађен у Казахстану, пребачен је у Киргистан, а јутрос је предат девојчици“, речено је у амбасади.

Девојчици је поклон предао руски амбасадор у Киргистану Андреј Крутко, а како се наводи Даша је пса назвала Дар.

Девојчица је рекла да њена породица није знала да је она писала руском председнику, додајући да га је она сама написала и путем интернета послала Путину.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков потврдио је данас да је Путин заиста поклонио штене девојчици.

„Да, тако је било. Примили смо писмо упућено председнику, у којем је девојчица написала да не може себи да приушти таквог пса. Пас јој је уручен преко наше амбасаде“, рекао је Песков.

Чланак ДЕВОЈЧИЦА ЗАМОЛИЛА ПРЕДСЕДНИКА: Кад Путин испуни жељу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Хербаријум који је Милутин Ристић, један од 1.300 српских каплара, направио током Великог рата берући биљке на Кајмакчалану и осталим ратним поприштима, његове кћерке желе да поклоне прослављеном српском режисеру Емиру Кустурици и „Андрићевом институту“.

Једна од четири Ристићеве кћери Божана Јовић 93 каже да је то заједничка жеља јер цијене Кустурицу и његов однос према српском народу.

„То нам је жеља јер ценимо Кустурицу и његов рад, његов однос према српском народу и уверене смо да ће он разумети вредност тог поклона“, каже Јовићева за „Политику“.

Она је нагласила да је велики дио вриједне хербаријумске збирке њен отац завјештао Војном музеју шездесетих година прошлог вијека, гдје сада не знају шта је са њим.

Управо стога жеља ње и њених сестара је да остатак збирке, која има изузетну емотивну и историјску вриједност, заврши у рукама човјека који ће умјети да је цијени – Кустурице.

Чланак АНДРИЋГРАД: Хербаријум каплара из Великог рата Кустурици на дар се појављује прво на ИСКРА.

Породица Десанке Максимовић, Бранислав и Босиљка Милакара поклонили су Андрићевом институту репродукцију уникатне слике – портрет Десанке Максимовић, неколико њених рукописа и њена сабрана дела.

До сада јавности непознат портрет Десанке Максимовић, аутор Васа Поморишац 1938. године.

Песма „Грачаница“ Десанке Максимовић написана њеном руком на два листа формата А4, за потребе јавног наступа у Швајцарској 1973. године.

Песма „За песникињу“ из збирке „Тражим помиловање“ написана на полеђини пет позивница које је Десанка користила на јавним наступима и читањима. Једна од позивница је позивница за прославу 70 година од рођења Ива Андрића која се одржавала у Српској академији наука.

Чланак АНДРИЋГРАД: Поклон породице Десанке Максимовић Андрићевом институту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/ Г. Оташевић

На врата 27 сиромашких домаћинстава у селима око Чачка, кроз чије куће је прошлог маја прохујала поплава, покуцала је ових дана Вера Торбица с питањем шта им највише недостаје од уређаја. Колико следећег јутра добили су нови фрижидер или машину за прање веша, неко други замрзивач а неко штедњак, електрични или на дрва.

– Наше Коло има одбор од петоро чланова међу којима сам и ја, задужен да одреди шта ће и коме да се да. Међутим, правило је да најпре одемо код тих људи, упознамо се и видимо шта им недостаје, па им онда купујемо и поклањамо нове ствари. Али, нико не може добити новац у шаке, или какав луксузни предмет – прича Вера Торбица (80) за „Политику”.

Ова жена живи у Лестеру, у средишњој Енглеској, и с поносом вели да је Српкиња и оснивач Четничког кола српских сестара на Острву. Коло је прошлог децембра, на Светог Николу у Српској кући на Холанд парк авенији у Лондону, 52. пут обележило крсну славу.

– Ово што сам донела био је дар Покрета српских четника Равне горе из Америке, Канаде и Велике Британије за чачанске сиромахе после поплава. Постоји велики фонд за помоћ читавој Србији и Републици Српској. Овог пута нисмо били сигурни колико је средстава потребно па сам за набавку уређаја донела 4.000 фунти. Али, ускоро ћу доћи поново.

Ни даљина ни године нису били препрека да допутује у постојбину, ни авионска карта коју је је купила од своје пензије. У Енглеску је дошла 1955. године из родног Крагујевца („Баш сам Крагујевчанка, из града”) и заволела Миленка Торбицу из Плавна код Книна, такође досељеника, који је умро пре три и по године.

– Он је био у четницима Момчила Ђујића па су крајем октобра 1944. отишли у Италију, одатле у Немачку па даље у Енглеску на две године, и ту остали заувек. Одмах по доласку почела сам да се бавим фолклором и сакупљањем помоћи за нашу нејач, и данас ми је пуно срце што сам 60 година живота поклонила за Српство и Србе.

Вера Торбица је поклоне чачанским породицама уручила уз помоћ Бојане Јакшић, председнице Кола српских сестара „Надежда Петровић” у Чачку. У Лестер се вратила уз благодарност поплављених, прегршт нових успомена и једно посебно драго уздарје. То је писмо које је ових дана Вери упутила Наташа Чекрлић, апсолвенткиња Факултета техничких наука у Чачку:

„Читавог живота памтићу 4. октобар 2010. године кад су ми у Колу у Чачку рекли да ће ми помоћи да добијем стипендију и завршим факултет. То је онда изгледало као неостварив сан, а данас је збиља. Нарочито сам захвална госпођи Вери Торбици из Велике Британије, јер без њене стипендије и помоћи не бих успела”.

ЧКСС за Велику Британију и Европу има 400 чланица, а наши земљаци новац на рачун Кола уплаћују о крсној слави, Божићу и Васкрсу, за покој душе и за здравље. Људи који другима, од срца, пружају братску руку помоћи, у име награде заслужују речи мудрога патријарха српскога, Павла: „Једино се љубав дељењем увећава”.

Чланак ЧЕТНИЧКО КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА ИЗ ЛОНДОНА: Донели радост у куће поплављених у селима око Чачка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/ З. Јовановић

Пазовачки привредници угостили домаћине из Бајинe Баште и Јaмене којима су поклонили нове домове. Запослени у 150 фирми сакупили 50 милиона динара, подигли 13 објеката, а 20 опремили намештајем.

У време када се све мери новцем и рачуном, истинска дарежљивост и безрезервна помоћ, изгледају чудно. Поетски. Запослени у 150 малих и средњих предузећа Старе Пазове, тек тако, одлучили су да поклоне људима којима је поплава однела све – нови живот и наду! Саградили су им 13 и намештајем опремили још 20 кућа у селима код Бајине Баште и у Јамени код Шида. Њихове машине и мајстори данима су крчили сеоске путеве, а после сређивања терена почеле су да ничу домови. Радници су се селили са градилишта по насељима која су била удаљена и по сто километара.

А нико их није молио. Сели су, договорили се, основали Фондацију „Пазова за најугроженије“ и после свега месец дана откако је бујица сравнила куће и окућнице по Србији, сакупили више од 50 милиона динара! Не да их „обрну“, него да их дарују.

Ових око 2.000 Пазовчана зову се донатори. Али, њихова радост што су друге учинили срећнима чини их већима од тога – људима. У новим кућама Светог Николу и 2015. годину дочекало је 58 до тада бескућника. Деца су се играла у тек окреченим собама, а уплакане домаћице кувале сарме на новим шпоретима…

Представници 13 породица из Јамене и Бајине Баште није имало довољно речи захвалности на свечаности коју су им привредници Старе Пазове приредили поводом завршетка радова и усељења у нове домове.

– Лето смо провели у шаторима на плацу поред куће коју је вода потопила. Кад је инжењер Милић побо четири кочића, нисам могао ни да замислим да ће ту стварно нићи наше ново огњиште – прича Гроздимир Васић, најстарији члан осмочланог домаћинства из околине Бајине Баште. – Немам речи којима бих описао захвалност овим људима који су нам помогли као род рођени. Све ове паре су силне паре. Знајте да нису отишле узалуд, јер су спасле двадесеторо деце. Мојих четворо праунучади презадовољни су својим лепим собама.Данас, у ово време, некоме толико пружити. Па то је чудо! Хвала им од срца!

Фото: Новости/ З. Јовановић

Стравичне поплаве, које су задесиле Србију маја прошле године, привремено су протерале из домова око 100.000 људи, а без крова над главом оставиле око 10.000 породица. Нико није остао равнодушан. Помагао је, спасавао, чинио, како је ко могао. Пазовачки донатори били су међу првима у том таласу солидарности. А нису то оне корпорације које праве милијарде и тешке су на дрешењу кесе, него мала и средња занатска предузећа, која запошљавају неколико десетина људи.

– Ти људи су били у тешкој, готово безизлазној ситуацији, а ми са жељом да им искрено и од срца помогнемо – прича Цвико Крунић, председник фондације. – Три породице Васића, две породице Ранковића, Глигоријевићи, Марковићи, Јанковићи, Бошковићи, Богдановићи постали су наши нови пријатељи. Учинили смо колико смо могли и за Кукиће и Грозданиће из Јамене.

Пазовчани најбоље знају да је посао најважнији за опстанак људи, па су зато несебично помогли и обнову рибњака „ДБ фуд“, који је поплава уништила, а у коме је ухлебљење нашло десет породица.

Њихови подвизи се настављају. Ове године су зацртали да ураде још изолацију и фасаду на кућама које су изградили. Следећа станица им је Текија, код Кладова, где ће опремити 20 домова пострадалих у септембарским поплавама.

ЗАУВЕК ЗА ПРИМЕР ДРУГИМА

Традиционална предузимљивост Пазовчана позната је од давнина. Као што су пре 60 година први почели да оснивају приватна предузећа, на којима би им данас могла позавидети богате европске земље, тако су и лане први одреаговали. Осим добре воље и поштене намере, у овом послу је била неопходна и врхунска организација, али и жеља да се сваки сакупљени динар потроши на прави начин.

Фото: Новости/ З. Јовановић

ЗАХВАЛНОСТ И ПРИJАТЕЉСТВО

Поплаве и клизишта, који су са собом донели пустош, заувек су повезали две општине. Склопљена су бројна пријатељства, а председници ових градова најавили су братимљење. Постоји и иницијатива да се једна улица у Бајиној Башти назове Пазовачка.

Чланак ПОЗЛАТИЛО ИМ СЕ: Доброта куће саградила се појављује прво на ИСКРА.

Фото Т. То­до­ро­вић

Ученички парламент Основне школе „Бубањски хероји” у Нишу завредео је на почетку ове године највећа признања и похвале. Ова организација ђака, основана пре нешто мање од пола деценије и потпомогнута у раду од наставника ове образовне установе, већ је у неколико наврата у претходном периоду знала да покаже колико су деца хумана. Помагала је сиромашне ученике и то на веома оригиналан начин: најпре је за лечење и операцију срца дечаку чији брат похађа ову школу прикупљено довољно новца за одлазак у Лондон, а потом су од скупљених пара купили много тога од неопходног намештаја за школског друга и његову породицу, која је у омаленој кући живела у врло тешким условима…

Овог фебруара Ученички парламент ОШ „Бубањски хероји” још једном се показао на делу. Одлучили су ђаци ове школе да свом другу Мартину Митровићу, ученику трећег разреда, малишану од само десет година и заљубљенику у музику, купе скупоцен и вредан нови инструмент.

Мартин Митровић, испричали су нам његови вршњаци, живи сам с оцем. Одличан је ђак и, иако има само десет година, већ дуго пева – члан је Црквеног дечијег хора „Бранко” и ученичког хора своје школе. Пре две и по године Мартин је уписао паралелно и нижу музичку школу и, за разлику од својих вршњака који су се одлучили за учење свирања на клавиру, виолини или гитари, одабрао је трубу. Како сам каже, заљубљеник је у звук трубе.

И био је Мартин редован на часовима у нижој музичкој школи и вежбао је свирање на труби. Али… Могао је на инструменту да свира само док је у школи, на настави.

За вежбање ван школе и код куће није имао инструмент и решио је, иако тешка срца, да одустане.

За његову одлуку да прекине похађање ниже музичке школе и учење свирања на труби сазнали су другарице и другови и основној школи у којој је без икаквих дилема љубимац свих и решили су да му помогну.

Мали Мартин није могао да верује када му је на пригодној свечаности ових дана уручена нова труба, коју му је купила организација његових школских другарица и другова. Засијале су његове очи, заискрила и суза, али уздржао се и онда насмејао. Тај његов искрен и широк осмехе био је Мартинов одговор, његово „хвала” другарима из одељења и школе. И наставницима, свакако. Скупио је снаге и проговорио обећавши да ће постати мајстор на овом инструменту.

Поступак малишана из ове нишке школе око прикупљања новца за куповину инструмента за Мартина Митровића, њиховог другара, без икакве сумње још једна је дечија лекција одраслима. И они су се радовали с њим и као да су хтели да кажу: „Ето, све се може када се хоће”.

А цела прича има и свој веома леп додатак – колико девојчице и дечаци чланови Ученичког парламента у овој, вероватно и у свим другим школским установама, имају велико срце и широка схватања говори и то да су током последње хуманитарне акције прикупили више новца него што је коштала труба за Мартина. И одмах су одлучили да се вишак пара утроши за побољшање услова рада предшколске групе у њиховој ОШ „Бубањски хероји” – купили су теписоне и итисоне и прекрили подове просторија својих будућих другара у школи.

Чланак ЂАЦИ ВЕЛИКОГ СРЦА: Нова дечија лекција хуманости се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Када сам недавно прочитао да куршумлијски Дом здравља некада не стиже да опслужи све пацијенте, поготову оне у удаљеним брдско-планинским селима јер поседује само једно теренско возило, нисам се двоумио, већ сам позвао пријатеља из Чачка који се бави продајом аутомобила. Нисам могао да дозволим да људи у удаљеним селима пате јер немају чиме да се пребаце до лекара, поготову што се ради углавном о немоћним старачким домаћинствима – прича Стефан Миленковић (77), пензионер из Сремчице који је овој здравственој установи поклонио возило марке „лада нива“.

– Пошто сам шеснаест година радио у Немачкој и тамо стекао пензију, имао сам средстава да одвојим за куповину теренског возила. „Теренац“ је претходне недеље већ стигао до одредишта – објашњава Миленковић. Он је родом из куршумлијског села Тмаве које се граничи са општином Блаце и каже да топлички крај изузетно добро познаје а да му је то био додатни мотив да донира возило здравственој установи.

– Просто је невероватно да прва престоница Стефана Немање који је у Куршумлији основао Српску државу и друга општина у земљи по пространству са три бање тако осиромаши и опусти. Али очито да је то бо нечији циљ за време комунизма који је просто речено, руинирао наш крај – жали се Миленковић и објашњава да према незваничним проценама у Београду сада живи неколико стотина хиљада људи који су пореклом из ових крајева, док у читавој Топлици нема ни 100.000 становника.

ЗАХВАЛНИ
– „Лада нива“ коју смо добили на поклон од господина Миленковића много нам значи поготово што нам је терен јако разуђен и обухвата око 1.000 квадратних километара углавном на брдско-планинском подручју а поједина села су од здравствене установе удаљена и до 50 километара до којих се може стићи само теренским возилом – каже Уранија Петровић, директорка Дома здравља у Куршумлији.

Чланак ПОКЛОН ПЕНЗИОНЕРА: Купио лекарима „ладу“ да лакше стижу до болесних се појављује прво на ИСКРА.