Фото: РТРС/Flickr

Удовица руског пилота Oлега Пешкова, чиjи су авион турске оружане снаге обориле пре годину дана, спремна jе да се сретне са министром спољних послова Tурске Mевлутом Чавушоглуом, пренела jе агенциjа Tас.

Чавушоглу jе у среду рекао да жели лично да се извини удовици и породици обореног пилота.

„Без обзира колико jе све то болно за нашу породицу, доћи ћемо у Mоскву, на таj састанак“, рекла jе удовица за локалну руску телевизиjу.

Чавушоглу jе рекао jуче шефу руске дипломатиjе Сергеjу Лаврову да жели лично да се извини удовици пилота авиона Су-24, коjи jе Tурска оборила у ваздушном простору изнад Сириjе.

Чланак MOСKВA: Удовица пилота потврдила да ће прихватити извињење се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/mod.gov.rs

Најзначајнија ствар приликом српско-руске војне вежбе „БАРС 2016“ је размена искустава мешовитих пилотских посада.

Уз тутњаву авиона и слетање хеликоптера одржан је дан за медије на батајничком аеродрому поводом заједничке српско — руске војне вежбе „БАРС 2016“.

Домаћини новинарима и екипи од 19 пилота руских ваздушно-космичких снага били су припадници 204. Ваздухопловне бригаде, чији је начелник штаба и руководилац вежбе пуковник Бране Крњајић. Сарадња са руским ваздушно-космичким снагама почела је пре две године, а прошле године одржана је прва заједничка вежба у Русији, „БАРС 2015“, а ове године вежба се одржава у Србији на неколико војних аеродрома и полигона, објашњава Крњајић.

„Желео бих да поменем да је ова вежба значајна за обе стране, не само у погледу обучавања, већ смо овом и претходном вежбом у Русији разменили бројна искуства која уопште нису мала и са једне и са друге стране. Самим тим, она имају велики значај, како за ВС у целини, тако и за припаднике Ваздушно-космичких снага Руске Федерације“, наводи Крњајић.

Вежба „БАРС 2016“ замишљена је тако да се увежбавањем, извршењем летно-тактичких поступака подиже ниво борбених способности за извршење задатака у оквиру мисија Војске Србије, а односе се на контролу и заштиту ваздушног простора и ваздушни транспорт, као и реакције у случајевима подршке цивилним структурама приликом неких удеса, несрећа и других околности, као и борбено трагање и спасавање, наводи Крњајић.

Заменик руководиоца вежбе, руски пуковник Константин Суриков истакао је да је циљ вежбе провера и јачање сарадње међу мешовитим посадама авиона и хеликоптера, као и да је део циљева за време досадашњег трајања вежбе испуњен — искрцавање падобранаца, у чему су учествовали и припадници Специјалне бригаде ВС.

„Проценили смо и припрему и дејства током вежбе као одличне. Још имамо два дана за летење и пробаћемо ноћно летење и слетање на аеродром ВМА у Београду, а сутра ћемо радити превоз падобранаца на резервни аеродром“, каже Суриков.

У вежби учествују и хеликоптери Ми-17, недавно допремљени из Русије за потребе српске војске.

Утисак које је руско руководство вежбе и руски пилоти оставили на команданта 890. Мешовите хеликоптерске ескадриле потпуковника Мирослава Зечевића и његове колеге јесте да их краси висок професионализам и велико искуство које руски пилоти имају на хеликоптерима.

„У сваком случају, ова вежба нам је добро дошла као размена искустава и размена приближно истих начина извршења задатака. Искуство које они (Руси) имају у дужој експлоатацији ових хеликоптера у сваком случају нам добро користи и можемо да извучемо неке од поука, али исто тако, и да ми њима пренесемо нека наша искуства која смо до сада имали“, каже потпуковник Зечевић.

Вежба „БАРС 2016“ траје још два дана и завршиће се 15. октобра.

Чланак ДОБРО ДОШЛИ: Руски пилоти лете над Београдом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин

Шеф руске државе присуствовао је литургији у Валаамском манастиру, коју је служио патријарх московски и целе Русије Кирил.

Председник Русије Владимир Путин посетио је Валаамски манастир на празник Светих преподобних валаамских чудотвораца Сергија и Германа. Шеф руске државе је присуствовао служењу литургије патријарха московског и целе русије Кирила, а затим се причестио.

Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков саопштио је да је руски председник позвао на молитву за пилоте који су херојски погинули у Сирији.

„Председник је посебно нагласио да не треба заборављати и оне који раде и ратују и који, нажалост, дају своје животе, служе нашој отаџбини. У вези с тим, он је подсетио и на херојску погибију руских пилота у Сирији који су дали своје животе за јачање наше безбедности“, рекао је Песков.

„Председник се обратио са молбом и најсветлијем патријарху и другим свештеницима да не заборављају оне који су дали своје животе и да се моле за њих“, додао је прес-секретар шефа руске државе.

Током посете манастиру председник Путин је одржао здравицу за Руску православну цркву и поклонио манастиру икону Богродице из 19. века.

Чланак ХУТИНСКИ МАНАСТИР: Путин позвао на молитву за руске пилоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Амерички пилоти имају мање сати летења него њихове руске и кинеске колеге, саопштио је шеф Комитета за оружане снаге Конгреса САД Џон Мекејн.

„Рекли су ми да наши пилоти сада имају месец дана мање часова летења него руски и кинески“, рекао је Мекејн обраћајући се Комитету.

Сенатор је желео да зна шта о тој ситуацији мисли генерал Дејвид Голдфин, кога је амерички председник предложио за начелника штаба америчке авијације.

Генерал је навео да је ситуација недвосмислена: док за пилоте који испуњавају борбене задатке на Блиском истоку летење чини „знатан број сати“, на територији САД „лете онолико колико су летели и раније“ из низа разлога.

Један од њих, према речима Голдфина, јесте велика старост авиона, што отежава њихово одржавање.

Протеклих неколико година, републиканци у Конгресу САД критикују администрацију председника Барака Обаме због смањења оружаних снага земље. У Белој кући саопштавају да се труде да повећају њихову борбену готовост.

Чланак МЕКЕЈН: Амерички пилоти лете мање од руских и кинеских се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Јутјуб/РТ

Главно тужилаштво Турске није подигло оптужницу против убице руског пилота Су-24, обореног од стране Турске, а као разлог навело је недостатак доказа, саопштио је адвокат Алпарслана Челика Мурат Устјундаг.

Тренутно се, како је рекао, решава питање подизања оптужнице због незаконитог поседовања оружја.

Челик се и даље налази у притвору у Турској.

Турски ловац Ф-16 оборио је 24. новембра руски бомбардер Су-24, а након што се пилот Олег Пешков катапултирао, убили су га са земље припадници оружане групације коју је предводио Алпарслан Челик.

Иако је Челик изјавио да није дао наређење својим потчињенима да пуцају на руског пилота, он је преузео одговорност, с обзиром на то да је у то време командовао том оружаном групацијом.

Чланак ТУРСКА: Нема оптужнице за убицу руског пилота обореног Су-24 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/Twitter/@sonhabertv

Tурски држављанин Aлпарслан Челик, коjи jе осумњичен за убиство руског пилота Су-24, на суду jе изjавио да ниjе наредио да се на њега пуца већ да се зароби, рекао jе Челиков адвокат Mурат Устундаг.

„На првом видео-снимку коjи jе обишао друштвене мреже може да се чуjе како сам наредио да не пуцаjу на пилота, а након што су се чули пуцњи почео сам да вичем како га треба заробити. Oни коjи су били у моjоj близини такође су викали да престану да пуцаjу. Mоjе наређење ниjе било да се пилот убиjе већ да се зароби“, наводи се у Челиковоj изjави, пренела jе агенциjа РИA Новости.

Према његовим речима, у тренутку када jе оборен авион, његова jединица jе извлачила мртве и рањене борце испод рушевина, преноси Спутњик.

„Mеђутим, наравно да сва одговорност за убиство пилота лежи на мени и jа сам дужан да одговарам за то што се тамо дешавало“, рекао jе он.

Челик jе у своjоj изjави рекао да jе веома тужан због свега што се догодило, а Русиjу jе називао Совjетским Савезом.

„Нека ме позову у С С СР, нека ме позову у амбасаду, jа ћу са задовољством тамо да одем и све да испричам. За све ћу да одговарам. Mи веруjемо да се све лоше на краjу заврши добрим. На снимку се могло видети како се два беспомоћна пилота падобраном спуштаjу на земљу, што значи да их jе веома лако било заробити, међутим, са свих страна jе на њих пуцано“, испричао jе он.

Oн jе казао да су то била чудовишта са митраљезима у рукама, злочинци, коjи су убили те пилоте коjи су имали децу, жене, очеве и маjке, али jе додао и да треба сагледати и другу страну jер jе сваки од тих коjи су пуцали у рату изгубио неког рођака, а постоjе и они коjи су изгубили целе породице.

Челик не може бити изручен Русиjи jер турско законодавство то не дозвољава, рекао jе Устундаг.

Истовремено, како jе рекао, Русиjа може да учествуjе у судском процесу коjи ће бити вођен против Челика у Tурскоj.

Чланак ЧЕЛИК: Нисам наредио да убиjу, већ да заробе руског пилота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Ramil Sitdikov

Пилоти Ваздушно-космичких снага Русије се професионално понашају приликом контаката на небу са колегама из Ратног ваздухопловства земаља-чланица НАТО-а, признао је командант америчког Ратног ваздухопловства у Европи и Африци генерал Френк Горенц.

Америчког генерала Френка Горенца питали су да ли се руски пилоти понашају „професионално у већини контаката“ у ваздуху са колегама из Северноатлантске алијансе.

„Одговор је — да“, рекао је амерички генерал. Према његовим речима, „све то је у највећем делу професионално“.

Он тврди да се у веома ретким случајевима руски војни пилоти понашају онако како не треба.

„С времена на време — у веома малом броју случајева, приликом операција за пресретање и праћење авиона долази до акција које не сматрам нормалним, и ми, наравно, документујемо то и, ако је потребно, изражавамо своје незадовољство“, изјавио је Горенц.„То се дешава врло ретко“, нагласио је он.

„Зато сам ја у потпуности задовољан радом који ми изводимо у овој области. И сматрам да обе стране показују добро понашање и професионализам“, закључио је командант Ратног ваздухопловства САД у Европи.

Међутим, један број земаља редовно подгрева мит о руској претњи. Тако је 19. марта летонска војска саопштила да је у близини граница своје земље приметила руски војни авион Ил-20. Десет дана касније и Естонија је саопштила да је руски Ан-26 нарушио њен ваздушни простор.

Чланак АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ: Руски пилоти су велики професионалци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Не, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети „сусрет“ са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома „Поникве“ да им докажем да ми српски пилоти нисмо „мачји кашаљ“, да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи не.

Овако се свог првог борбеног лета на авиону „МиГ 29“, у вече 24. марта 1999. године, сећа потпуковник-пилот Предраг Милутиновић, међу колегама познат као Пера Гроф. Данас, 17 година после НАТО агресије, каже да би учинио исто, да се ниједног тренутка не би двоумио.

– О свом животу уопште нисам размишљао – наставља Милутиновић. – Стрепео сам само да нећу моћи да узлетим, јер су „Поникве“ већ била погодила два „томахавка“. Окршаја се нисам бојао. А кад смо се „срели“ показао сам им сву маневарску и борбену обученост српских пилота, чак и на авиону који није био потпуно технички исправан. Врло брзо, горе на небу изнад моје отаџбине улетео сам у гнездо од 30 њихових авиона. Маневрима сам избегао све њихове пројектиле, али нажалост, иако сам имао прилику да гађам, нисам могао да испалим наоружање јер ми је радар био неисправан.

По обављеном задатку, наш саговорник је кренуо према бази, слетао је и био на свега 600 метара изнад тла, када је због отказивања генератора наизменичне струје авион погођен. Мајор Предраг Милутиновић спасао се катапултирањем.

– Много је, после рата, било прича и расправа о исправности наших „МиГ 29“, али не желим о томе да дискутујем – прича Милутиновић. – И дан-данас, као војник-пилот Србије, најпоноснији сам што нико од нас није одбио да полети. Што смо дисали и мислили као један, од механичара до пилота. Што нисмо имали дилему да ли треба ући у небески мегдан са НАТО авијацијом. То што нисмо добили златне пилотске значке и што су с временом, тихо, наши подвизи и жртве – скрајнути, причаћемо други пут. Када је Србија звала, нико од нас није рекао нећу. То је наша оцена на испиту родољубља.

О истинском подвижништву српских пилота током НАТО агресије говорило се минулих дана и у Музеју ваздухопловства у Београду, у оквиру манифестације „Сећање на браниоце отаџбине – ваздухопловство и ПВО током НАТО агресије“.

– Они су српски витезови, истински синови неба, подвижници – каже Петар Недељковић из Музеја ваздухопловства. – Они су све то знали, али су без двоумљења узлетали. Већ, увече, 24. марта 1999. полетела су четири борбена авиона типа „МиГ-29“. Сва четири су оборена, али су се пилоти спасли. Мајор Иља Аризанов се спасао катапултирањем и после два дана скривања од албанских терориста домогао се аеродрома у Приштини. Преминуо је, нажалост, врло млад септембра 2011. у 51. години. Спасли су се и мајор Небојша Николић, Драган Илић и Предраг Милутиновић.

Две ноћи касније, 26. марта 1999, подсећа наш саговорник, погођена су два авиона, којима су управљали мајор Слободан Перић и капетан прве класе Зоран Радосављевић. Капетан Радосављевић, најмлађи пилот „МиГ 29“, је погинуо, док се мајор Слободан Перић спасао катапултирањем. Овом истинском јунаку, каже, смрт је потписала животну причу у саобраћајној несрећи крајем маја 2010. године. Командант ловачког пука, мајор Миленко Павловић, погинуо је, 4. маја 1999. Био је пилот каквог Србија дуго неће имати…

МАКЕТЕ ОД ЛИМА ИЗ „НОВОСТИ“

У МУЗЕЈУ ваздухопловства у Београду, чува се оригинална макета авиона „МиГ-29“, направљена као „мамац“ за НАТО пројектиле.

– То је једна од шест макета које смо направили 1998. године – каже потпуковник Ђорђе Иванов, њихов идејни творац. – Осталих пет, док су биле на аеродрому Батајница, уништили су НАТО пројектили. Те макете смо правили у једној фабрици намештаја у Старој Пазови, од дрвета и штампарског лима. сваки је коштао око 1.500 немачких марака, док је сваки пројектил који их је гађао мислећи да су прави, коштао око 250.000 долара. Највише штампарског лима, пун камион, добили смо крајем 1998. године баш од „Вечерњих новости“.

Желим да се знају и никада не забораве имена мојих колега, који су 1999. године били пилоти авиона „МиГ 29“ – поносно говори Предраг Милутиновић.

– Пре свих Миленка Павловића и Зорана Радосављевића, који су своје животе дали за отаџбину, али и Иље Аризанова, Небојше Николића, Слободана Перића, Драгана Илића, Абдула Еметија, Љубише Кулачина и Боре Зораје. Они су витезови за понос Србије, хероји за вечност.

Чланак ПИЛОТИ, ХЕРОЈИ: Наша срца била јача и од НАТО авијације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

Портпарол Kремља Димитриj Песков рекао jе данас да jе амерички председник Барак Oбама у телефонском разговору тражио од руског председника Владимира Путина да ослободи украjинског пилота Надежду Савченко.

Према речима Пескова, Путин jе одговорио да jе у питању судски процес и да „мешање у рад руских судова ниjе дозвољено и ниjе могуће“, преноси TAС.

Високи званицник Oбамине администрациjе jе потврдио да jе амерички председник, у телефонском разговору са Путином, тражио ослобођење Савченко.

Надежда Савченко се борила на страни украjинских добровољаца против руских снага у источноj Украjини, где jе и заробљена у jуну 2014. године.

Русиjа тврди да jе Савченко била осматрач и да jе дала координате за минобацацки напад у коjем су погинула два новинара и неколико цивила. Пресуда по оптужби за саучесништво у убиству се очекуjе у понедељак.

Чланак ПРЕДСЕДНИК АМЕРИКЕ ОСТАО КРАТКИХ РУКАВА: Oбама тражио од Путина да ослободи Савченко, Путин одбио се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Ульяна Соловьева

Руски пилоти који су се вратили из Сирије свечано су дочекани уз музику на аеродрому надомак града Вороњежа.

Пилоте су на аеродрому дочекали рођаци и колеге са цвећем, балонима и машући заставама.

Из Сирије је и данас на пут ка Русији кренула група руских авиона. Полетели су Су-25 у пратњи Ил-76, који ће у овом саставу прећи границу Русије, након чега ће самостално наставити пут у свoје матичне базе.

Руска војска јуче је започела делимично повлачење својих снага из Сирије по наредби председника Русије Владимира Путина.

Чланак ДОЧЕКАНИ КАО ХЕРОЈИ: Музика, балони и цвеће за повратак пилота из Сирије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Сиријски побуњеници који учествују у борбама против терориста ДАЕШ-а на северу земље у провинцији Латакија, обукли су мајице са ликом погинулог пилота Су-24 Олега Пешкова.

„Неколицина наших момака обукли су мајице са портретом Олега Пешкова, у знак сећања на хероја који је погинуо управо у овој северној провинцији“, рекао је командант побуњеника.

Он није прецизирао како су војници добили мајице са ликом руског пилота, али је нагласио да подржава акцију.

Руски бомбардер Су-24 оборио је турски ловац Ф-16 у новембру прошле године. Тада је и погинуо руски пилот Олег Пешков.

Чланак „У ЗНАК СЕЋАЊА НА ХЕРОЈА“: Сиријски побуњеници у мајицама са ликом погинулог руског пилота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Русија се обратила властима Канаде са молбом да обрише са сајтова који се налазе под њеном јурисдикцијом податке пилота који учествују у антитерористичкој операцији у Сирији.

У Отави за сада „размишљају“ о томе, рекао је директор Департмана за питања нових изазова и пријетњи Министарства иностраних послова Русије Иља Рогачов.

Руски дипломата је саопштио да су на једном сајту који се налази под јурисдикцијом Канаде били објављени портрети и подаци руских пилота који учествују у антитерористичкој операцији Русије у Сирији.

“Већ смо се обратили одговарајућим канадским властима да те податке избришу. Канадске власти за сада о томе размишљају“, рекао је Рогачов, говорећи на седници Друштвеног савјета за међународну сарадњу и јавну дипломатију Русије.

Он је нагласио да ће у Москви наставити да инсистирају на брисању ових података са тог портала.

Чланак НЕКОРЕКТНО: Канада објавила податке о руским пилотима у Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу и главнокомандујући Ваздушно-космичких снага Русије Виктор Бондарев дочекали су на војном аеродрому Чкаловски (Московска област) авион који је из Анкаре превезао тело командира посаде обореног руског бомбардера Су-24 Олега Пешкова.

Бондарев је ову трагедију назвао издајом и нагласио да ће кривци бити кажњени онако како заслужују.

„Данас је Олег Анатлојевич руским авионом стигао на руску земљу. Увек ћемо следити његов пример. Они који су испланирали и извели ову издају биће кажњени онако како заслужују“, рекао је Бондарев.

Он је нагласио да је „потпуковник Олег Анатољевич Пешков од првог до последњег лета часно и достојанствено испуњавао своју војничку дужност – дужност грађанина и официра Русије“.

„Летачки састав је следио и следиће његов пример. До краја ћемо испунити свој војнички дуг“, обећао је Бондарев.

Он је навео да је „услед издајничког пуцња у леђа живот дивног човека, дивног пилота прекинут“.

Авион је летео уз пратњу ловаца, саопштила је прес-служба Министарства одбране Русије.

Пешков, који је погинуо приликом испуњавања борбеног задатка у Сирији, дочекан је уз највише војне почасти.

На молбу породице погинулог, херој Русије биће сахрањен у Липецку.

Чланак „КРИВЦИ ЋЕ БИТИ КАЖЊЕНИ“: Руски пилот дочекан уз највише војне почасти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Према саопштењима из Техерана, ирански генерал Касем Сулејмани, командант специјалне јединице „ЕлнКудс“, предводио је операцију спасавања пилота руског бомбардера Су–24.

Ирански генерал Касем Сулејмани, командант специјалне јединице „Ел Кудс“ која је специјализована за извођење операција у иностранству и која већ неколико месеци учествује у борбама против Исламске државе на територији Ирака и Сирије, стао је на чело мисије спасавања пилота руског бомбардера којег је у уторак оборио турски ловац Ф–16 на турско–сиријској граници.

Према саопштењима иранске информативне агенције „Фарс“, након пада руског бомбардера Турска је послала специјални одред како би ухватио пилота, а касније њиме уцењивала Русију.

Русија је послала неколико хеликоптера за спасавање пилота, међутим, дочекала их је ватра припадника Слободне сиријске армије из најсавременијих врста оружја. То их је омело да изврше задатак.

Тада се руска команда договорила са генералом Сулејманијем о помоћи у тражењу и спасавању Константина Мурахтина, пилота обореног Су–24 који се катапултирао приликом пада авиона. Иницијатива о учешћу Иранаца у операцији за спасавање руског пилота стигла је од самог Сулејманија.

Москва је прихватила његов предлог и дала пуну слободу акције. Сулејмани је одмах припремио специјалну операцију заједно са припадницима либанског „Хезболаха“ и сиријских специјалаца, обучаваних у Ирану. Русија је са своје стране затворила ваздушни простор и обезбедила сателитску везу.

Акција спасавања на крају је успешно завршена, а руски пилот је пребачен у руску војну базу у Латакији у Сирији.

Чланак ИРАНСКИ ГЕНЕРАЛ КАСЕМ СУЛЕЈМАНИ: Најопаснији човек Блиског истока спасио руског пилота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Кремљ је данас описао као „непријатељски чин“ објављивање у украјинским медијима података о руским пилотима који лете у борбеним мисијама у Сирији и обећао да ће предузети неопходне мјере да заштити руске војнике.
„Наше специјалне службе воде рачуна о томе“, рекао је портпарол Кремља Димитриј Песков. Украјински медији и друштвене мреже објавили су фотографије и остале личне податке руских војника који учествују у специјалној операцији у Сирији.

Песков је истакао да се ради о непријатељском чину против Русије и њених војника, истичући да ће бити предузете контра-мјере да се осигура безбједност руских војника.

Руска Истражна комисија покренула је прошле седмице кривични поступак против члана украјинског парламента Антона Герашченка, савјетника министра унутрашњих послова, који је позвао преко друштвених мрежа на објављивање личних података руских војника који су умијешани у операцију у Сирији.

„Герашченко је подржао и проширио идеју на друштвеним мрежама, а то је да ће ‘терористи и њихова браћа у Русији сада моћи да се освете руској војсци у складу са шеријатским законом'“, рекао је портпарол Комисије Владимир Маркин медијима, преноси ТАСС.

Чланак НЕПРИЈАТЕЉСКИ ЧИН ПРЕМА РУСИЈИ: У украјинским медијима објављени подаци о руским пилотима који лете у борбеним мисијама у Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Руски пилоти су заузели прва места у свих десет номинација надметања „Авиадартс“ одржаног у оквиру Армијских међународних игара-2015.

Друго место заузели су војни пилоти Казахстана, а треће – Кинези.

Руски пилоти су на овој својеврсној војној олимпијади победили у овим номинацијама: јуришна авијација, ловачка авијација, фронтовски бомбардери, транспортно-борбени хеликоптери, борбени хеликоптери, далеколетна авијација, војно-транспортна авијација, војна групна пилотажна авијација, појединачно надметање чланова пилотажних група и такмичење војних авио-инжењера.

Такмичило се више од сто пилота на 12 типова авиона и хеликоптера. Надметања су се одвијала на аеродромима код Рзања, Бријанска и Калуге.

Руски пилоти су летели на авионима Су-24М, Су-25, Су-27, Су-30СМ, Су-34, МиГ-29СМТ, Ил-76, Ту-22М3 и хеликоптерима Ка-52, Ми-35, Ми-8.

Кинески пилоти су користили бомбардере ЈН-7, белоруски јуришне авионе Су-25, а казахстански – ловце Су-27 и МиГ-29, јуришне Су-25 и хеликоптере Ми-8.

Чланак НАЈБОЉИ: Руским пилотима све златне медаље на Војним међународним играма-2015. се појављује прво на ИСКРА.

Доказ да се Србија не стиди својих хероја, оних који су славно гинули, ценећи слободу и војничку заклетву свом народу више но свој живот, па макар на другој страни била и највећа армада састављена икада? Можда!

Сетио сам се јуче, читајући причу о погибији потпуковника Павловића, Словеније и јунског рата 1991. године. Када сам, тада као млад новинар, трећег или четвртог дана рата закорачио у једну од касарни ЈНА у Љубљани, највиши чин који сам унутра затекао били су – млади, голобради потпоручници који су, са шачицом војника још бранили то парче Југославије у Словенији, и они вођени војничком заклетвом, својом чашћу, док су их са околних солитера, словеначки територијалци гађали снајперима као голубове…

– Где су вам пуковници, потпуковници, капетани, мајори, питао сам тада, наивно, голобраде потпоручнике.

– Побегли – јетко су одговарали млади официри, свесни издаје, свесни да су их они, који су годинама уживали све привилегије официра, имали станове, добре плате, издали, побегли, оставили да изгину.

И пилот, потпуковник Миленко Павловић могао је тог 4. маја 1999. године, док су злочинци оргијали на небу изнад Србије да побегне, није чак морао ни да бежи, могао је са издвојеног командног места да слуша радио станицу и пренос уживо погибије свог младог колеге.

Није, а могао је. На аеродрому у Батајници, та прича већ је постала легенда, извукао је из кабине МИГ-а 29, свог младог колегу пилота, и, уз „псовку“, на какву можемо наићи читајући мемоаре Степе, или Живојина Мишића, војводе Путника – „мајку вам дечју, нећете да гинете ви, ја ћу“, сео у авион и одлетео пут родног Ваљева… Знајући да са оне стране Дрине долази сила…

Епски тренутак отпора једне мале земље највећој армади икад створеној!

И баш зато, питам данас зашто пилот потпуковник Миленко Павловић није проглашен за хероја Србије? Не народ, него питам државу Србију, оне који су овом земљом владали последњих 16 година.

Зар подвиг пилота Павловића није херојски, није достојан највећих јунака ове земље, оних који део из војничке заклетве о полагању живота за отаџбину нису схватили као пуку причу, него као питање части.

Или се можда држава Србија стиди данас пилота Павловића и његовог подвига. Можда данас, када нас анационална Унија гази и сатире, ништи нашу историју, није паметно проглашавати херојем некога ко се супротставио злочинцима и кукавицама па макар они били и из НАТО пакта и Европске уније. Можда је данас паметније прићутати се, него проглашавати херојем некога ко је својим животом, свесно, оверио доказ да у овој земљи још има оних којима је част преча од „милосрђа“ које су нам они донели?

И питам данас још, зашто се о овом херојском подвигу данас не учи у школама, зашто погибија пилота Павловића није лекција у уџбеницима из којих историју уче наша деца?

А, он је сам стао на небу изнад Ваљева наспрам 16 НАТО ловаца кукавица, далеко савременијих, софистициранијих, моћнијих од његовог, па још и напола поквареног МИГ-а 29… И, нису га они ни оборили, него, нека холандска кукавица из НАТО ловца, са безбедне даљине, са неба неде изнад Тузле…

Могао је пилот Павловић када је видео да је у радарском захвату да на њега иде ракета, да се катапултира, да спаси живот. Није! Није хтео да напусти авион.

Објашњавати неком сад зашто није, узалудан је посао. Није зато што је он истински херој Србије. А то, зашто није проглашен за хероја, на част неким другима.

Чланак ЗАШТО ПИЛОТ ПАВЛОВИЋ НИЈЕ ПРОГЛАШЕН ЗА ХЕРОЈА СРБИЈЕ? се појављује прво на ИСКРА.

Чланак ЛЕТ У СМРТ ХЕРОЈА: Погледајте филм о јуначком подвигу и погибији пилота Павловића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/Танјуг

Породица пилота Омера Мехића, који је страдао у паду хеликоптера 13. марта, примиће орден за храброст „Милош Обилић“ крајем ове недеље, јавила је Телевизија Н1.

Председник Србије Томислав Николић је породицама настрадалих пилота недавно уручио постхумна одликовања, а супруга пилота хероја Омера Мехића тада, због приватних обавеза, орден није преузела.

Како јавља Н1, орден ће јој бити накнадно уручен, највероватније у петак. Током дана, наводи та телевизија, у медијима се појавила информација да је Мехићева супруга одбила да прими одликовање.

Војни хеликоптер, који је превозио болесну бебу, пао је на око километар од београдског аеродрома, поред ауто-пута. Свих седам особа које су се налазиле у летелици, укључујући и бебу стару пет дана, страдале су.

Чланак БЕОГРАД: Пилоту Мехићу постхумно орден за храброст „Милош Обилић“ се појављује прво на ИСКРА.

Уместо већ похабаног питања ”има ли пилота у авиону”, под небом Србије умесније је питање: има ли авиона за српске пилоте?

После трагичног пада војног хеликоптера са седам жртава, после антологијских, већ црнохуморних акумулатора за МИГ-ове које смо искамчили од руског председника, али не лете јер немају гуме, после на силу подигнутог МИГ-а 21, у инат Мирославу Лазанском који је рекао да се српско небо нема чиме бранити, а не да то пилоти неће (што им се приговара када траже поштовање процедуре), после славодобитног осмеха министра Гашића приликом разговора о куповини два хеликоптера са Шојгуом (као да свом сину купује дрон са српском заставом да се супротстави дрону са албанском), после свих тих догађаја у низу, умало да останемо и без једног од два владина авиона и једног јединог председника Србије, Томислава Николића…!

Има ли краја томе?

Има: престаните, господо, да летите! Као што за грађане припремате закон о личном банкроту, или како ће се већ звати, као што планирате да нечију немогућност или неодговорност надоместите наметањем ”личног стечајног управника” (којег ће ”банкроти” морати да издржавају као још једног, али најзахтевнијег члана породице), планирајте и неки закон који ће прогласити ”стечај” српске ратне и државне авијације.

Верујте, то је боље од ”закона о несрећама” који је министарка Зорана Михајловић најавила пред новинарима, озареног (или насмејаног?) лица, непосредно по срећном слетању несрећног авиона са председником државе, као да најављује ”закон о играма на срећу” којег, иначе, имамо…

Зашто је бољи ”закон о стечају авијације” од ”закона о несрећама”?

Зато што ћемо имати мање људских жртава.

А, жртвом је могао (или требао?) постати и председник Србије Томислав Николић, који је из једне неуређене земље којом председникује кренуо пут Ватикана, државничким послом, на важан састанак са папом Фрањом.

Поменута ”неуређеност земље” најбоље се огледа у ”неуређености медија” што је, ма ко шта мислио, одраз анархије, а не демократије.

На дан када је авион са председником Србије умало пао, ”Политика” је најавила његово путовање у Ватикан и, позивајући се на изворе из Николићевог кабинета, написала да је председник у Ватикан отпутовао уз благослов патријарха Иринеја, са којим је председник постигао сагласност о ставовима које ће заступати пред папом.

Истог дана, ”Данас” је објавио да је председник Србије отпутовао у Ватикан – без претходних разговора са патријархом Иринејом и без усаглашавања државно-црквених ставова које ће председник саопштити Светој столици. Новинари ”Данаса” позвали су се на патријархов кабинет.

Коме веровати?! Можда Шешељу – који је после епизоде са владиним ”фалконом”, рекао: ”Бог је овим инцидентом јасно показао шта мисли о екуменизму и Томиној намери да позове папу антихриста у Србију!”

Иначе, ”дан после” – ”Данас” и ”Политика” не баве се својим дијаметрално супротним најавама Николићевог пута у Ватикан, ”са” или ”без” благослова патријарха.

Да ли је проблем у Шешељу? Морам признати да није. Већи је проблем што су и ”Политика” и ”Данас” оставили своје читаоце у недоумици. Проблем је што у таквом стању ”хибернације” јавне одговорности заиста не знамо шта је председник Србије хтео да у име државе разговара са папом. И још је већи проблем што је последњи инцидент са владиним ”фалконом” под већим велом мистерије него још неразјашњени пад војног хеликоптера.

”Дан после”, штампа о инциденту пише ”шареније” него што изгледају киосци са том шареном штампом. ”Ало” преноси изјаву Оливера Антића, председниковог саветника, који је био у авиону: ”Било је драматично, јер је у тренутку када смо били на висини од десет хиљада метара експлодирао један мотор, изнад Јадранског мора, на 15 минута до Рима”.

”Блиц” се позива на ”изворе из Владе Србије” и тврди: ”Авион је кренуо из Београда, преко Драгиње и Коцељеве, брзином од 724 километра попео са на висину од десет хиљада метара. Изнад Црвенице у БиХ, десио се нагли заокрет и авион је почео да понире до висине од 7.700 метара, где се стабилизовао на брзини од 600 километара на час”. ”Блиц”, поново се позивајући на ”извор из Владе”, тврди да је узрок свему – кафа која је послужена на висини од десет километара, што је уобичајен поступак. Али, ”неко је просуо кафу по инструмент табли и, приликом брисања кафе са инструмената, неко је нехотице активирао извлачење закрилаца услед чега је авион почео да се тресе и губи висину”!

”Курир” преноси Антићево сведочење: ”Када смо понирали, рекао сам да је штета што неће имати ко да ми говори на сахрани, на шта се председник Николић насмејао и рекао да је овај авион једино био сигуран када је њиме летео краљ Александар”.

”Информер” је изричит: ”фалкону” је експлодирао мотор, понирао је 3.000 метара и вратио се у Србију помоћу другог мотора…

”Наше новине” у извештају помињу ”фалкон 50”, а у коментару авион називју ”фантомом”, што је мање битно од изјаве Станиславе Пак, саветнице председника Николића, која је драму у авиону преживљавала на свој начин: ”Падали смо ничице, ја сам пала на Оливера Антића. Нокте сам му зарила у руку, остале су му модрице од тог стиска!”

Дирљиво.

Или чак и дегутантно – као осмех који министар одбране Гашић није скидао са лица у преговорима око куповине два хеликоптера од Руса, као да га у те преговоре није довела тешка трагедија! Смешио се – као и у студију РТС, пред милионским аудиторијомом, када је изговорио да ”не осећа моралну одговорност за пад хеликоптера и да би опет учинио исто”. Уз осмех.

Не знам којим би се речима могао објединити изглед, реторика и мимика министарке Зоране Михајловић, док се обраћала новинарима непосредно по повратку Николићеве неуспеле експедиције у Београд. Свакако да има право на срећу што је избегнута трагедија, али је неприлично о томе причати уз осмех, посебно најављујући доношење ”закона о несрећама”, који припрема њено министарство…

Неприлично је и понашање председникових сапутника, након ”срећног приземљења”. Не сме бити места еуфорији, јер они нису ђаци који су на екскурзији имали хаварију аутобуса, без последица, него су кабинет председника Србије! Оног председника којег његов саветник, мимо Устава, додуше, ставља у раван са грбом и заставом Србије.

Има ли ту, онда, места ”заривању ноктију у Антићеву руку, од чега му је остала модрица”? Је ли то ниво председникове саветнице за медије!?

Имате ли спознају, господо, да је понекад, можда, срамота остати жив и тиме се разметати?

Колико је дана прошло од стравичне смрти седам људи у војном хеликоптеру? Да ли вам је сада, вама путницима у владином ”фалкону”, мало јасније каква се драма догађала у хеликоптеру, такође са ”налогом за службено путовање”? Знате ли да нико не зна шта су биле њихове последње речи, не знамо, а верујемо да је тако, да ли је неко чврсто у наручју држао бебу, покушавајући да је заштити, док су ”као камен падали ка тлу”?

Знате ли да у ”црној кутији” тог хеликоптера пуних 11 година није замењена прекинута магнетофонска трака, она која би снимила последње речи посаде и путника хеликоптера?

Да ли се и вама, као породицама настрадалих у хеликоптеру, ”преврће желудац”, данас, када прочитате у новинама своје изјаве да сте остали без доручка, јер је авион почео да понире, да је храна летела по кабини, а доручак сте понели јер у Ватикану није био предвиђен ручак!?

Ћутите? Можете слободно да причате, овај полиграф, такође, нема магнетофонску траку.

Чланак КО ПИЛОТИРА СРБИЈОМ? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Авион Ербус А320 спуштао се умерено и летео је линеарно, право у планине, рекли су у среду стручњаци запањени необјашњивим понашањем пилота који су се с осталим особљем и 144 путника срушили у уторак у Алпима при чему је погинуло 150 особа.

Ниједна хипотеза није искључена: грешка пилота, технички квар, терористички чин, рекао је у уторак француски премијер Мануел Валс.

Општа управа за цивилно ваздухопловство напомиње да посада није послала позив „маyдаy“ (у случају несреће).

Авион се спуштао умереном брзином од 3000 ступа у минути, према првим подацима, а то не упућује на хитно спуштање при којем брзина износи око 5000 стопа у минути, пише француски портал Ле Поинт.

Ербас А320 је остао на својој хоризонталној путањи. Наставио је свој план лета осим што је променио висину, показују подаци сервера Филгхтрадар24.

„Дакле ићи право на планине нема никаквог смисла. То је ненормални потез професионалних пилота или пак изостанак реакције“, казао је за агенцију АФП капетан велике европске авиокомпаније.

Поставља се питање зашто су се пилоти ненормално понашали или зашто нису реаговали.

„Ако пилоти нису спречили да се авион залети у планине, или су били без свести или мртви, или су се одлучили на смрт“, каже један стручњак.

Једна од хипотеза је полагано падање притиска и неделотворност маска за кисеоник.

„У том случају пилоти би брзо пали у стање хипоксије (смањен проток кисеоника кроз мозак)“, сматра неколико пилота и истражитеља из француске Канцеларије за истрагу и анализу (БЕА).

Подсетили су на несрећу Боеинга 737 кипарске компаније Хелиос 14. августа 2005. при чему је погинула 121 особа. На дан несреће, механичари су тестирали протисак и заборавили су да врате ручицу у аутоматски положај. Током успона авиона притисак се није нормализирао и кисеоник је почео да недостаје. Пилоти су се онесвестили. Летилица који је био на аутоматском пилоту срушио се пошто је потрошио све залихе горива. Ловци који су га пратили могли су само немоћно да гледају његов крај.

За сада не може се ни искључити могућност самоубиства пилота који је у том случају могао да искључи свог колегу или је пак могла интевенисати трећа особа у кабини. Зато је кључно прегледати податке с црне кутије пронађене у уторак.

Могућ и терористички траг

Немачка влада казала је још у уторак да засад нема конкретних разлога сумњати на тероризам.

Стручњаци су за агенцију АФП потврдили, позивајући се на изјаве очевидаца, да је авион био читав када је понирао. Стога нема много упоришта за хипотезу о терористичком нападу.

„Ако су остаци авиона концентрисани у једној зони велика је вероватност да је несрећа последица атентата експлозијом“, каже Хеике Бирленбах, потпредседница Луфтхансе за портал ле Поинт и додаје „Ако је пак авион експлодирао у лету, његови делови су распршени у опсегу од неколико километаера какав је био случај авиона Малезија Ерлајнз који се срушио у Украјини“.

Чланак СТРУЧЊАЦИ ШОКИРАНИ ПОНАШАЊЕМ ПИЛОТА: Или су били мртви, или су одлучили да се убију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости / Д. Дозет

У Новом Саду испраћен на вечни починак пилот Омер Мехић (48). Уз тактове песме „Тамо далеко“,супруга Славица положила на одар црвену ружу, а синови одбојкашке лопте.

Колона људи, нема и непрегледна на Градском гробљу у Новом Саду, испратила је јуче на вечни починак Омера Мехића (48) мајора авијације и једног од најдичнијих пилота Војске Србије.

Од човека храброг и племенитог, који је погинуо у петак са још петоро људи приликом пада хеликоптера којим су спасавали бебу из Новог Пазара, опростила се породица, родбина, пријатељи, колеге и врх Министарства одбране који је предводио начелник генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

– Погинуо је обављајући задатак, а Војска Србије изгубила је најбоље што је имала – речи су опроштаја Мехићевих колега у гробљанској капели.

Затим је вијугава колона, на челу са одром прекривеним српском заставом, лагано, уз звуке посмртног марша кренула ка породичној гробници Мехића. Тек ископаној.

Нису је Омер и супруга Славица ни имали у плану. Планирали су само живот.Пре четири годинеуспели су да купе стан у Новом Саду. У том гнезду, коначно стеченом, уживали су са синовима 17-годишњим Давидом, првотимцем јунирске репрезентације Србије у одбојци и Денисом (14).

Славица је супруга испратила са црвеном ружом у руци. У том цвету симболично је стало свих 19 година њихове љубави. Синови су на испраћај оца понели, сваки по једну, одбојкашку лопту. У знак захвалности за сву очеву љубав, а нарочито за подршку у бављењу спортом.

– Омере, соколе – оловним гласом Радовцан Аћимовић започео је опроштајни говор у име Мехићеве родбине.- Дружимо се већ 20 година, проживели смо многе лепе и тешке тренутке, али овај, ова несрећа која нас је мучки задесила је непреболна.

Подсетио је Аћимовић на храброст и племенитост Омерову у рату у БиХ, као и током прошлогодишњих поплава.

– Спасао си на хиљаде људи, у сваки задатак ишао си срцем, храбро и неустрашиво, а тако је било и у петак – рекао је Аћимовић. – На част је твојој породици што је имала тебе, таквог људину.

Почасни плотуни запрали су небо над Новим Садом,а на стотине окупљених љиди и даље је нечујно стајало.Тек када је труба зајецала тактове незваничне националне химне „Тамо далеко“, зачули су се јецаји.

Фото: Новости / Д. Дозет

У родном Мошорину, подно Тителског брега одакле је и полетео пре готово деценију и по, данас је уз војне почасти сахрањен капетан авијације Милован Ђукарић (33), трагично настарадао у хеликоптерској несрећи у петак увече, приликом спасавања петодневне бебеиз Новог Пазара.

Од њега су се опростили његови најмилији, мајка Недељка, отац Остоја, млађи брат Ђурађ. На сеоском гробљу уз почасни плотун, око 16 часова је спуштен у раку. Државна тробојка, која је до тада прекривала посмртни сандук, предата је пилотовим родитељима. Скамењњни од бола и туге, грле је и стежу на груди уместо сина, узданице.

Од капетана авијације Ђукарића, опростили су се и његове колеге пилоти, министар војни Братислав Гашић, генерал-мајор Ранко Живак, командант ратног ваздухопловства. На пут до вечне куће, храброг пилота, испратили су његови суграђани, пријатељи, познаници. Заувек су се опристили од свог хероја.

Окамењени од бола који раздире срце, Ђукарићи не могу да проговоре. Из куће жалости у Улици Саве Коларића 27, одакле је у 13 часова кренула тужна поворка, одјекивали су болни јауци: „Миловане, Миловане…“ Скрхани неизмерним болом, тешким, оловним корацима, ишли су за сандуком прекривеним државном заставом и букетом белих ружа. Непрегледној колони, на путу до православне цркве у центру села, прикључивали су се многи мештани, и младо и старо. Опело у цкрви, која је била претесна да прими све, служили су свештеници СПЦ и војни, а одатле су се упутили према гробљу.

– Велика је ово несрећа – каже старина из Мошорина, додајући да село не памти оволико душа на погребу. – Сви смо се дичили њиме. – Увек је био спреман да помогне, радан и вредан. Ех, та зла судбина!

На гробљу, опроштајући се последњи пут од капетана, његове колеге још једном су подсетиле на његову храброст, пожртвованост и посвећеност послу.

Чланак ЗБОГОМ ХЕРОЈИ: Пилот Омер Мехић сахрањен уз „Тамо далеко“, Мошорин испратио капетана Ђукарића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Једанаестогодишњи Богдан Шпановић, након спасавања, у част настрадалим пилотима написао је песму „Плаве висине“ и његовој срећи није било краја када је управо та песма проглашена за најбољи рад Основне школе „Јефимија“. Као награду, осим дружења са својим спасиоцима, добио је од пилота макету авиона..

Милорад Шпановић, након евакуације из поплављеног Обреновца, каже да је његов син Богдан, у знак захвалности написао песму посвећену пилотима. Вест о трагедији је дубоко погодила малог Богдана, који не престаје да гледа макету авиона коју је добио од пилота. Каже: „Тата, ја их нећу заборавити“.

– Ту макету је Богдан у новембру добио када су они дошли са хеликоптером у школу на дружење са децом. Тада су прочитани дечји радови и Богданова песма је проглашена за најбољу.

Он се тад више радовао дружењу са својим спасиоцима него признању. Понављам, његовој срећи није било краја када су му они уручили мали авион. Мислим да је у том тренутку могао да полети од среће. А данас тај мали дечак тугује за својим идолима. Рекао сам му да наши спасиоци нису настрадали док је нас и нашег сећања на њих – испричао је Милорад Шпановић.

„Плаве висине”

Кад бих мог’о с тобом ићи
у то плаво небо сјајно,
до облака се подићи
и видети нешто бајно!

Шта то треба учинити,
да мој сан постане јава
и да могу да полетим,
с тобом до бескраја?

Да ли треба да сачекам,
да ми крила сад порасту
и да могу да се винем,
да пробудим своју машту?

Можда морам ја да чекам
да и птице почну расти,
па на леђа да им седнем
и слободно тад касти:

„Ево сада бирам небо
и звезде су ми ту, при руци,
видим Сунце, Месец жути,
крај је сада мојој муци“!

Па да кренем са учењем
и знањем се наоружам,
па да више не размишљам
и не будем више тужан.

Уписаћу добру школу
и знање ћу тада стећи
да постанем пилот добар,
можда и са чином већим.

Чланак ОСНОВАЦ КОГА СУ СПАСЛИ: Ово је песма за вас пилоти, никада вас нећу заборавити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Пилот и летачи Војске Србије, који су погинули у паду хеликоптера код Сурчина, у својој каријери спасили су преко 1000 људи и учествовали су многим акцијама спашавања од Фекетића до поплављених подручја Обреновца. Са њима су у летелици били лекар-анестезиолог и медицински техничар Опште болнице у Новом Пазару. Ово су биографије ових хероја:

Мајор Омер Мехић, био је један од најискуснијих пилота Војске Србије са преко 4000 сати налета. Прошао је све фазе од инструктора летења до вође тима за спасавање. Спасао је више од 1000 људи, током снежних сметова у Фекетићу, прошле године, управљао је хеликоптером који је спашавао зајеване и 2008. је преживео пад хелихоптера Газела. У мајским поплавама стизао је до Обреновчана до којих други нису могли. Иза себе је оставио супругу и двоје деце.

Поплављене је спасавао и Иван Миладиновић, пробни механичар-летач, имао је преко 1000 сату налета. Бавио се падобранством, завршио је Средњу војну школу и ДИФ. Иза себе је оставио супругу и двоје деце.

Капетан Милован Ђукарић, пилот четврте категорије стручне борбене оспособљености. Био је један од најперспективнијих пилота. Предвиђали су му највећа достигнућа у пилотирању и обуци у ваздуху. Није био ожењен.

Заставник Небојша Драјић, механичар-летач за оба типа средњег вишенаменског хеликоптера Ми-8 и Ми-17. Имао је више од 1000 сати налета, бавио се и фудбалом. Био је ожењен и имао је двоје деце.

Сви настрадали припадници Војске Србије више пута су награђивани због учешћа у спасилачким акцијама.

Џевад Љајић, лекар-анестезиолог радио је на хируршком одељењу Опште болнице у Новом Пазару. У ноћи несреће није требао да ради али је смену заменио са колегом.

Мирослав Веселиновић, медицински техничар, такође је радио у новопазарској болници.

Сви су били у тиму који је спасавао петодневну бебу породице Адемовић, која је такође страдала у паду хеликоптера.

Чланак СРБИЈО, ПАМТИ ХЕРОЈЕ: Биографије пилота који су погинули спасавајући бебу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Велика трагедија задесила је нашу војску. Пилоти који су страдали до сада су спасили хиљаде живота. нажалост живот бебе рођене пре 5 дана нису успели да спасу. И за тај подухват су дали свој живот, рекао је начелник Генералштаба ВС Љубиша Диковић.

13.25 – Хеликоптер је са аспекта опремљености имао све што је потребно. Одлука је донета да се слети на аеродром Никола Тесла јер су ту били испуњени сви оптимални услови, рекао је генерал Живак.

13.24 – Метео ситуација није била неповољна, али је била сложена. Да је било неповољно не бисмо се ни упутили на овај задатак, рекао је генерал Бандић.

ИЗ ОБРАЋАЊА НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ЉУБИШЕ ДИКОВИЋА

13.19 – Људски је пустити сузу. Имамо и за ким.

13.18 – Одговорности има. Ја је осећам као и моји сарадници. Не делимо је. Колико је ко одговоран утврдиће надлежни органи.

13.16 – Истражни органи урадили су почетни део посла, а и даље ће наставити да раде у складу са овлашћењима. Ја сам формирао комисију која ће испитати да ли је било нечије одговорности. Такође формирана је и комисија која ће испитати да ли је евентуално дошло до техничког квара.

ИЗ ОБРАЋАЊА ПОТПУКОВНИКА ИВАНА ЗЕЧЕВИЋА

13.15 – Ово је био један од најбољих и најисправнијих хеликоптера у мојој јединици.

13.13 – Посада овог хеликоптера била је оно најбоље што Војска Србије може да понуди.

ИЗ ОБРАЋАЊА ГЕНЕРАЛА РАНКА ЖИВАКА

13.11 – Усвајали смо нове процедуре за поступање у оваквим ситуацијама. Последњи удес овако тешких последица десио се 1996. године.

13.10 – Питање безбедности код за нас је императив. За то је потребно обезбедити све факторе да би се то и остварило.

ИЗ ОБАРАЋАЊА БРИГАДНОГ ГЕНЕРАЛА ПРЕДРАГА БАНДИЋА

13.08 – Пре полетања смо били уверени у исправност летелице.

13.07 – У 22.31 изгубљена је свака комуникација са посадом Од тог тренутка је почело трагање за пиклотима.

13.06 – Лет до Младеновца је ишао без проблема.

13.05 – Наређење за полетање сам дао ја лично

Чланак ДИКОВИЋ О ПОГИНУЛИМ ПИЛОТИМА: Људски је пустити сузу, имамо и за ким се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Једанод најбољих пилота Војске Србије Омер Мехић погинуо је у паду хеликоптера који је превозио бебу из Новог Пазара.

Један од најбољих пилота Војске Србије Омер Мехић погинуо је у паду хеликоптера који је превозио бебу из Новог Пазара.

Мехић је током службе као официр Војске Србије спасао више од 1.000 људи. Прошао је све од инструктора летења до вође тима за спасавање.

Управо је Мехић управљао је хелихоптером који је пребацио премијера Александра Вучића до Фекетића прошле године.

Мехић је иначе преживео пад хеликоптера „газела м-8“ 2008. године.

Други пилот, Иван Миладиновић, је учествовао у акцији спасавања поплављених у Обреновцу.

„Њихова погибија је немерљив губитак за нас. Ти пилоти су летели у операцијама спасавања широм Србије а летелица којом су управљали је била једна од најбољих у саставу ВС, намењена операцијама трагања и спасавања и опремљена свим уредјајима за летење ноћу и у сложеним условима“, рекао је Гашић на ванредној седници Владе Србије.

Чланак ПОГИНУО ХЕРОЈ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ СПАСАО 1.000 ЉУДИ: У паду хеликоптера страдао један од најбољих пилота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Викимедија

Највредније што Војска Србије и данас поседује у свом наоружању, четири ремонтована руска ловца „миг 29”, само су остатак некадашње ескадриле СФРЈ, која је бројала 16 „двадесетдеветки”. Ове године навршава се тачно три деценије од тренутка када су југословенске власти кренуле у набавку моћних руских ловаца – у жељи да попуне празнину док домаћа индустрија не почне да производи сопствене борбене авионе четврте генерације.

Један од оних који су директно учествовали у набавци, генерал-мајор у пензији, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „мигу 29” још децембра 1985. године. Он је био члан југословенске делегације којој је било допуштено, као првима изван некадашњег Варшавског пакта, не само да изблиза погледају, већ и да лично испробају тадашње чудо технике.

– Био сам потпуковник, опитни пилот у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ) у Батајници. Још у току припрема и пројектовања новог југословенског надзвучног авиона, познатијег под називом НА, у пролеће 1985. боравио сам у америчкој авио-бази „Едвардс” у Калифорнији. То је база у коју су тада слетали спејс шатлови по повратку из свемира, јер има једну писту дугачку 12 километара – каже за „Политику” Билбија, који је данас главни уредник специјализованог часописа „Аеромагазин”.

Фото: Политика / З. Кршљанин

Након повратка у Југославију, први пут је обавештен да треба да се иде у неку од земаља Варшавског уговора, вероватно Румунију, на процену авиона за потребе РВ и ПВО. Тада се говорило о „мигу 23”. Разлог за одлазак на процену неког од авиона био је у томе што је добром броју наших авиона „миг 21”, већ истицао технички ресурс. Требало је набавити нови ловачки авион који ће надоместити недостатак ваздухоплова у периоду до планираног увођења у оперативну употребу домаћег новог авиона (НА), надзвучног ловца, што се очекивало 1995. године.

– Убрзо сам сазнао да се заправо не ради о „мигу 23”, него је потребно да се лети на „мигу 29”, како би се процениле његове тактичко-техничке карактеристике, и да ли одговарају нашим потребама. Нико тада у нашој земљи није знао ништа о том авиону, нисмо знали чак ни како изгледа. „Миг 21” је био авион друге генерације, а „миг 29” већ четврте, што довољно говори о технолошком скоку, за који се и југословенска војна индустрија већ припремала. Наш пројекат НА требало је чак да буде генерације „четири плус”. То је такав напредак, као када бисмо данас уводили брзе пруге, којима се возови крећу преко 300 километара на час – подсећа генерал.

Донета је одлука на Врховном савету одбране да се пошаље екипа у Москву, на челу са замеником начелника Генералштаба РВ и ПВО, генералом Здравком Лончаром. У екипи су били машинци, електроничари, радисти, а Билбија је био опитни пилот у тој групи.

– Сутрадан по доласку у Москву, запутили смо се на војни аеродром Кубинка, стотинак километара јужно од Москве. Дошли смо у један хангар, где су нам приредили малу изложбу неколико врста авиона, са све наоружањем. Сви модели су ми већ били познати, осим једног. Одмах сам закључио да је то „миг 29”. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација, коју раније нисам нигде видео, са врло чудним положајем усисника, обликом крила, трупа, два вертикална стабилизатора. Одмах сам се „залепио” за њега.

Фото: Лична архива

– Ушао сам у пилотску кабину, уз објашњења присутних официра о карактеристикама авиона. Као што се по спољном изгледу разликовао од других, исто је такав био и изнутра. Пре свега, одликовао га је радарски систем нове генерације, који је био на нивоу француског „миража-2000” и америчког Ф-16, авиона који су тада били актуелни у НАТО снагама. Али, посебно се издвајао оптички систем за нишањење, који је омогућавао, у спрези са нишанским системом на кациги пилота, да се инфрацрвена ракета лансира према мети, чак и ако авион није усмерен у том правцу. Довољно је било само да је противнички ваздухоплов у видном пољу пилота и да он погледа у њега. У то време, Руси су већ увелико користили тај нишански систем, а у НАТО-у су га увели тек деведесетих година.

Наши официри тада су први пут видели и ракете ваздух-ваздух Р-70, домета 70 километара, које раде по систему „лансирај и заборави”. Оне имају неколико могућности комбинованог вођења, од инфрацрвеног, радарског, до аутономног. Посебно им је на „мигу” био интересантан положај топа калибра 30 милиметара, који је био потпуно аеродинамички интегрисан у корену левог крила, огромне прецизности гађања.

Билбија је на том авиону тада направио два лета по сат времена, заједно са руским пилотом, херојем Совјетског Савеза Валеријем Мењицким.

– Орден хероја добио је управо због тестирања овог авиона, али ми је одмах рекао да није био први који је на њему летео, јер је први пилот погинуо током испитивања. Мој задатак је био да проценим карактеристике „мига 29”, као ловца и да ли одговара потребама РВ и ПВО. Рекао сам генералу Лончару да је то авион, по свим карактеристикама које сам успео да сагледам, баш тај који је потребан нама. Потом сам то детаљно доказивао у свом извештају, по повратку у Југославију.

Његов извештај је прихваћен и на основу њега, као и извештаја осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. донео одлуку о набавци „мига 29”. Укупно је набављено 14 једноседа и два двоседа, који су у другој половини 1987. слетели на аеродром Батајница, када су и преузети. Цена је била 15,9 милиона долара за „чист” авион, без наоружања.

– Подсећам да је тада цена „чистог” Ф-16 или „миража-2000” била преко 30 милиона долара. У свим извештајима из тог периода, а радио сам их за све иностране авионе на којима сам летео, „миг 29” имао је исте или боље карактеристике у односу на конкуренте, а био је јефтинији. Тако је стигла прва ескадрила „мигова”, а план је био да све док не стигне наш НА, буде купљена бар још једна. То би омогућило потпуну контролу и заштиту ваздушног простора, уз остале ловце које смо имали, до доласка НА. То се, нажалост, никада није десило, историјски догађаји после пада Берлинског зида су нас претекли – објашњава генерал Бранко Билбија.

Чланак ГЕНЕРАЛ БРАНКО БИЛБИЈА, ПРВИ СТРАНАЦ КОЈИ ЈЕ ЛЕТЕО НА „ДВАДЕСЕТДЕВЕТКИ“: Како смо купили „миг 29“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Поплаве које су у години иза нас задесиле цели регион и Републику Српску, још једном су ставиле на пробу екипу Хеликоптерског сервиса Владе Републике Српске. Пет храбрих пилота и три ваздушна техничара били су тада рука спаса грађанима Српске.

Препознатљив звук хеликоптера који се пробија кроз облаке био је знак да помоћ стиже. Данас у Српској нема човека који није чуо за директора Хеликоптерског сервиса РС и пилота Бобана Кустурића. Или за пилоте Чедомира Шушњара, Зорана Брестовца, Зорислава Ивановића и Александра Ђерића. Ништа мање нису популарни ни техничари Слободан Суша, Синиша Николић и Саша Граховац.

– За годину иза себе кажем – била, не поновила се. Донела је толико несреће за народ. Поплаве су скоро уништиле нашу Републику Српску. Али, опет, народ је издржао и ту катастрофу, као ону 2012. кад је почетак године био у знаку страшне зиме – започиње причу за „Новости“ Бобан Кустурић, директор Хеликоптерског сервиса Владе РС.

– Најтеже је било првих дана поплава. Вода на све стране. Добоја нема. Шамац потопљен, Брод и Модрича критично. Бијељина под водом. На стотине позива само стижу. Сваки позив исти. Долазите, или умиремо. Деца угрожена. Труднице морају бити евакуисане. Пацијенти за дијализу чекају у реду. Време катастрофално за летење – прича Кустурић.

Пилоти ХС РС су за време поплава обавили на стотине евакуација и превезли на стотине грађана, деце, трудница, многобројних пацијената из целе Српске на сигурно.

– Улазак у Добој првог дана поплава никада нећу заборавити. Људи и деца по крововима кућа, штала, бензинских пумпи. Плач и јаук на све стране, а града нема. Само вода око тебе. Одмах смо почели да извлачимо људе и првог дана обавили 50 евакуација из најугроженијих подручја. Тако и сваког наредног дана, где год је поплава узимала данак – каже Кустурић.

У сећању целе хеликоптерске екипе остаће пребацивање бебе старе 12 сати из Бијељине за Бањалуку.

– Беба је била у инкубатору. Ставили смо је у хеликоптер и кренули за Бањалуку. Зову родитељи. Време очајно. Пилотираш и пазиш на бебу. Било је страшно, али смо бебу сигурно довезли до Бањалуке. Затим смо имали трудницу из Модриче која је носила тројке и морала што пре да буде пребачена у Бањалуку како би се породила. Модрича под водом. Једва смо слетели. Крећемо за Бањалуку. Пацијент критично, родбина забринута, уплакана… Стигли смо на време и трудница се породила успешно – прича Кустурић.

За своја дела Хеликоптерски сервис Владе РС је 2013. за Дан Републике 9. јануара одликован Орденом части са златним зрацима.

БЛАГОСЛОВИ СА СВИХ СТРАНА

БАКЕ и мајке нас благосиљају на сваком километру Српске где нас виде. „Децо, да сте нам живи и здрави“. Кад се појавимо на некој пијаци, по сат времена нам људи прилазе. Честитају, распитују се. Свако зна неког коме смо помогли. Лепо је то чути. Саслушамо свакога. Поздравимо. Онда имамо понуде за кумства стално. Наша имена желе да дају деци која су се тек родила, чије смо мајке превозили. Остали смо пријатељи са свим људима које смо спасли. У контактима смо са многима. Опет, трудимо се да останемо и професионални и људи то разумеју, хвала им на томе – истиче Кустурић.

Чланак ЈУНАЦИ ИЗ ОБЛАКА: Пилоти Хеликоптерског сервиса Владе РС, рука спаса угорженима се појављује прво на ИСКРА.