Фото: М. Цветковић

Након извођења представе „Пијани“, у режији и адаптацији Бориса Лијешевића, познати српски глумац Атељеа 212, Небојша Илић, који је у поменутој представи играо Марка, директора међународног филмског фестивала, ексклузивно за „ИСКРУ“ говори о раду на представи, пијанству као „начину мишљења“, али и о пролазности живота којој доприносе свакодневне рутине, идеологије и политичка дешавања.

    . Како је за Вас било радити на „колективном монологу“ који вешто комбинује филозофске елементе са оним комичним, па често и трагичним деловима позоришног комада „Пијани“?

    У сваком случају напорно и у сваком случају се то још није завршило. Још увек радимо и још увек се трудимо да то некако побољшамо, да отворимо неке нове линије, још увек се изненађујемо шта све говоримо… Тако да је то неки процес који и даље траје – то је једна од оних представа које се не завршавају премијером!

    . Тема представе није пијанство, већ питања која оно покреће. Да ли је, онда,  пијанство „начин мишљења“ који изједначава све друштвене миљее – од проститутке до директора?

    Апсолутно! У пијанству су сви једнаки… То је оно што испада да је насушно: да ти имаш све и да ти је доступно све, да су негативне информације и вести свуда око тебе, а да некако та основна питања ниси решио, па их се сетиш баш кад си пијан… И онда, када кренеш да решаваш та основна питања, идеш и судараш се са самим собом…. Ово је стварно један од ретких комада у коме се тако експлицитно изговарају сва та питања о којима упорно ћутимо.

    . Пијанство у представи је заправо маска преко које ликови на сцени говоре истине које трезни не би могли да признају, а то је да бесмислено и ништавно живе. У којој мери то осликава данашњу стварност?

Те маске сви људи носе од када постоје и сви се крију иза тих маски, иза неких имиџа, иза некаквих паравана, а ово је тренутак у коме су попустиле кочнице и то је оно што је занимљиво – то да се каже, просто да се изговори нешто што се иначе не би изговорило… Искреност је данас веома скупа, људима је врло тешко да изговоре речи од срца, зато је свих 14 ликова у представи пијано – да би уопште могли искрено да комуницирају. Они чак нису пијани, они су страшно пијани, и то што су јако пијани отворило је ту дизну да могу некако да испоље своја осећања и мисли. Много смо охладнелни, удаљили се једни од других, заборавили смо да можеш само да кажеш и да ће се неке ствари решити управо тако – разговором.

Фото: М. Цветковић

    . Ликови у представи преиспитују смисао живота како би дали одговоре на бројна „животна“ питања. Шта се дешава када престанемо да трагамо за смислом, да постављамо питања, и препустимо се политичкој ситуацији, идеологији, животу..?

    Дешава се да прође живот. Дешава се да некако живиш, идеш до трафике, враћаш се кући, лежеш, спаваш, одлазиш на посао, чекаш плату, зовеш телефоном, уговараш састанак… То су сви ти мали бизниси које правимо, а не одговарамо на оно на шта смо позвани да одговоримо, на нека основна питања – јесмо ли људи, колико смо  људи, да ли можемо да будемо бољи…? Онда испада да, у ствари, само губимо време, а ово је тренутак да чврсто држимо време и да се питамо, трагамо за смислом… Зато и ова представа задржава време, па макар и на кратко.

    . Постоји ли начин да се победи та анестезираност у коју смо упали, и зачараност у политичко-идеолошком контексту у ком живимо?

Нисам сигуран… Мислим да не можемо скроз да се отргнемо и да чак и не треба скроз да се отргнемо, али да треба да имамо неку малу дистанцу од догађаја којима смо константно окружени. Сваки час кад отворимо неку апликацију и видимо вести, ми смо засути нуклеарним отпадом од информација које ничему не служе и које нам не требају. То чак нису ни информације, него неке глупости које наш мозак памти без икаквог разлога… Зато мислим да је сваком потребно да се измакне један корак и да сагледа себе и свет који живи мало мирније – за некога је то одлазак у природу, за некога одлазак на неко путовање, одлазак на терасу где ћете попити кафу или било шта друго, али потребан је само један тренутак у коме морате да се измакнете и да просто покушате да се сачувате од свих промаја које се дешавају око вас.

Чланак ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ: ГЛУМАЦ НЕБОЈША ИЛИЋ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Ово је тренутак да чврсто држимо време и да трагамо за смислом! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Друге фестивалске вечери, публика у Ужицу, која је попунила Велику салу Народног позоришта до последњег места, поздравила је глумачки ансамбл представе „Пијани“ громогласним аплаузом и овацијама.

По завршетку представе, глумци Атељеа 212 и редитељ Борис Лијешевић остали су на „Округлом столу“, како би разговарали о раду на представи са организаторима фестивала, али и заинтересованом публиком.

Редитељ представе, Борис Лијешевић, објаснио је да адаптација дела савременог драмског писца Ивана Вирипајева подразумева поетизован поглед на пијанство, сусрет са самим собом, као и сам живот.

„Као што реплике у монолозима глумаца указују, покушали смо да прикажемо како изгледа када Бог говори и обраћа се свету кроз пијане, али и како изгледа играти Бога у пијаној ноћи. За мене је ово један нежан комад који нас враћа на она питања која све ређе постављамо, а која су важна, или их све ређе изговарамо, а све чешће гурамо у себе – Да ли су наши ближњи после смрти и даље са нама? Да ли осећамо тело Господа у нама?“, питао је Лијешевић додајући да представа „Пијани“ говори да су нам та питања и даље блиска, као и да их и даље постављамо, али најчешће у пијанству, јер смо, по његовом мишљењу, тада најхрабрији.

„Бисери и љубав су свуда око нас – само треба да научимо да гледамо, да их препознамо, нађемо, боримо се за њих, јер свако од нас у себи крије неки бисер… Ако смо у стању да видимо ту суштину ствари, већ смо корак испред свих осталих,“ додао је редитељ.

Фото: М. Цветковић

Глумац Бранислав Трифуновић, који је у представи играо једног од најкомичнијих ликова – Матијаса, менаџера рекламне агенције, надовезао се на редитељеве речи објашњавајући да није питање да ли Бог постоји, већ да ли ми верујемо у њега.

„Исто тако се ова представа може читати из сасвим другачије перспективе где смо сви ми пијанци који причају свакакве глупости, филозофирају, и сутрадан, као и остали, настављају по старом,“ објаснио је глумац.

Коментаришући „пијану ноћ у којој се све променило“, познати глумац Атељеа 212, Небојша Илић, објаснио је да спознаја о томе да је довољно само да нешто кажемо и признамо о себи, што је неопходно да бисмо спрали грех са себе, једна сасвим нова идеја у његовом позоришном животу.

„Ова представа је позив свима нама да немамо алиби и да увек можемо да са себе скинемо неки терет изговарајући просте реченице. Идеју представе да смрти нема нисам доживео као идеју која нас теши и која нам ствара неку лажну слику, него као идеју која није лишена смисла“ додао је глумац објашњавајући да су „Пијани“ једна од оних комплексних представа које траже да глумци учествују у њој интимно и лично, а не искључиво сценским вештинама.

Фото: М. Цветковић

Најмлађа глумица међу 14 чланова глумачког ансамбла представе „Пијани“, Марта Бјелица, која је играла проститутку Марту, приметила је да она у представи игра представника најмлађе „несвесне“ генерације из које се бисер извлачи.

„Било ми је занимљиво да тумачим лик девојке која се, притом, зове исто као и ја, првенствено јер сам у улози представника своје генерације, а имам утисак да смо ми негде најнедефинисанији, најнеопредељенији и да су нам некако баш потребни ти шамари који се Марти у комаду и догоде, како би погледали и у себе и у друге, али нам је исто тако потребно и питање – како си?, које у данашње време може много да значи,“ рекла је млада глумица.

            Поред наведених глумаца, у представи су играли и други глумци Атељеа 212 попут Даре Џокић, Исидоре Минић, Јелене Ђокић, Бојана Жировића, Бранке Шелић, Јелене Петровић и Ненада Ћирића.    

Чланак ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У УЖИЦУ: Позоришна екипа представе „Пијани“: Бисери и љубав су свуда око нас – само треба да научимо да гледамо! се појављује прво на ИСКРА.

Друге фестивалске вечери, у оквиру Југословенског позоришног фестивала у Ужицу, биће изведена представа „Пијани“, са почетком од 19:30 часова.

Представу „Пијани“, која је премијерно изведена ове године на сцени Атељеа 212 „Мира Траиловић“, режирао је и адаптирао Борис Лијешевић, по истоименој драми једног од најизвођенијих руских и европских савремних драмских писаца – Ивана Вирипајева.

Драму је са руског превео Новица Антић, сценограф је Александар Денић, костимограф Маја Мирковић, композитор Александар Костић, док је Невена Рајковић асистент редитеља. Глумачки ансамбл од 14 глумаца између осталих чине Небојша Илић, Дара Џокић, Исидора Минић, Бранислав Трифуновић, Марта Бјелица, Јелена Ђокић и Бојан Жировић.

Радња филозофске комедије смештена је у неком од велеграда на Западу, где је 14 ликова (банкара, менаџера, интелектуалаца, добростојећег слоја савремених технократа и проституке) из различитих разлога пијано. Глумци кроз „колективни монолог“ откривају мисли које трезни никада не би изговорили или признали, препуштајући се својим суровим и трагичним животима.

Представа „Пијани“ проглашена је за најбољу представу у селекцији националне драме и позоришта на 61. Међународном позоришном фестивалу Стеријино позорје, док је на трећем позоришном фестивалу „Буцини дани“, у Александровцу, освојила четири награде.

Чланак РЕПЕРТОАР ЈПФ-а: Представа „ПИЈАНИ“ вечерас у 19:30 часова у ужичком Народном позоришту се појављује прво на ИСКРА.