Данас се навршава 95 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.

Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ.

Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године.

Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.

Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату, придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама – земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908. године.

Под врховном командом Петра Првог, Србија је побиједила у оба Балканска рата, против Турске 1912. и Бугарске 1913. године, и Србији су припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.

Због сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра Првог се погоршало и он је 24. јуна 1914. пренио краљевска овлашћења на престолонасљедника Александра.

Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први свјетски рат.

Вијест о Првом свјетском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт, а након величанствених побједа на Церу и Колубари 1914, и уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља, али он је, ипак, доживио да дочека коначну побједу и ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС, настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Краљ Петар Први Карађорђевић умро је 16. августа 1921. године, а сахрањен је шест дана касније на Опленцу, задужбини Карађорђевића.

Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви.

По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.
У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање.

Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије, те је превео чувено дјело енглеског филозофа и политиколога Џона Стјуарта Мила „О Слободи“.

У љето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро дјеце.

Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза Михаила Обреновића у мају 1868. године, донесена је одлука да се Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине.

Након неуспјеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у политички живот Србије.

Мајски преврат означио је и повратак Карађорђевића на престо, па је тако након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар Карађорђевић проглашен за краља.

Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, а након 45 година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.

Чланак БЕОГРАД: Данас 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца се појављује прво на ИСКРА.