Фото: РТРС

Пет држава ЕУ најавиле су да би могле вратити визни режим, а Хрватска као чланица Уније морала би да слиједи ту одлуку.

Европска унија забринута је због великог пораста броја грађана из држава западног Балкана који у државама ЕУ траже азил. Иако ријетко ко од њих успије добити азил, само подношење захтјева велик је терет за администрацију тих држава.

Управо због великог пораста тог броја, Европска унија не искључује ни крајњу мјеру поновног увођења виза за грађане Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Црне Горе. Тим државама је још 2009. године укинут визни режим, а у том режимо остало је само Косово.

Према извјештају Европске комисије, објављеном јучер у Бриселу, број грађана ових држава који су тражили азил у ЕУ током 2014. године повећао се за чак 40 посто у односу на годину раније. Укупно је то више од 50.000 људи, а све то ЕУ оцјењује као “злоупотребу визне либерализације“ и тражи оштре мјере тих држава да се таква пракса спријечи.

Користи од визне либерализације видљиве су када је ријеч о јачању контаката између људи и пословним могућностима. Али злопотреба безвизног режима оних који траже азил у ЕУ се мора ријешити – изјавио је у Бриселу Димитрис Аврамопулос, повјереник за унутрашње послове и миграције.

Он је најавио да ће већ почетком марта посјетити Косово и Србију, државе из којих долази највећи број азиланата у ЕУ с подручја Балкана.

У овом извјештају није укључен и феномен масовног илегалног преласка грађана с Косова на териториј ЕУ, који улазе преко српско-мађарске границе. То је забринуло Европску унију, а Њемачка и Аустрија већ су почеле враћати такве емигранте.

У исто вријеме стопа прихваћања захтјева за одобравање азила знатно је пала. Највећа група оних који тражи азил у ЕУ долази из Србије (Косово), више од 40 посто укупног броја грађана држава западног Балкана. Слиједе Македонија, Албанија, БиХ, а најмањи број је из Црне Горе.

Европска унија предлаже државама регије да ојачају информативну кампању да би грађанима објаснили да у ЕУ готово да немају шансе добити азил.

Исто тако траже од њих да сарађују у борби притив група организованог криминала које организују, а у случају косовских грађана и кријумчаре људе у ЕУ с лажним обећањима да могу добити азил.

Европска унија поједноставила је процедуре увођења виза и, ако су неке државе чланице, попут Њемачке, Аустрије, Холандије, Белгије и Француске, најавиле да би могле предложити одлуку у враћању визног режима, и Хрватска би као чланица ЕУ – иако није чланица Шенгена – морала слиједити ту одлуку и увести визе за грађане Србије и БиХ.

Таква мјера је непожељна са становишта држава чланица Европске уније, укључујући и Хрватску, али једини је начин да се смањи број оних који злоупотребљавају визну либерализацију да би у ЕУ тражили политички азил.

Дио држављана БиХ већ је осјетио шта значи када се хиљаду километара спољних граница ЕУ спусти на граничну линију њихове земље, а они се нађу с друге стране нове границе.  Хрватска је од 1.јула 2013., када је ушла у ЕУ, увела визе за оне држављане БиХ који немају биометријски пасош.

Виза за улазак у Хрватску потребна је само оним држављанима БиХ који немају биометријски пасош, а таквих је веома мало.

Стефановић: Србији није угрожен безвизни режим

Упитан о ситуацији са илегалним мигрантима, министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је оцијенио да их има „драматично “ у односу на период с краја јануара и почетка фебруара.

„Наше упућивање додатних јединица Жандармерије, појачање Граничне полиције и нових метода рада, уз савремену технику, термовизијске камере и све остало што смо добили од наших партнера са којима заједно радимо, показало је да је наша полиција на изузетно високом нивоу и добили смо похвале људи из страних полиција“, рекао је Стефановић.

Он је додао да ће све то бити примјењивано докле год постоји овај ризик по границу.

„Хоћемо да обесхрабримо све који мисле да ће Србију користити као руту за илегални прелазак“, рекао је министар.

Чланак КРАЈЊА МЈЕРА: Пет земаља ЕУ траже увођење виза грађанима Западног Балкана се појављује прво на ИСКРА.