Фото: Новости

Шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) Џејмс Руф оценио је да нема услова да плате у јавном сектору и пензије у Србији буду повећане ове и наредне године.

„Због значајног кашењања рационализације у јавном сектору и смањења трошкова зарада у јавном сектору и пензије напредују спорије него што је планирано. То указује на закључак не само да повећање плата и пензија у 2016. не долази у обзир већ и да, уколико влада не идентификује значајне нове фискалне уштеде, у овом тренутку не видимо простора за то ни у 2017“, рекао је Руф у интервјуу за НИН.

На питање да ли ће ММФ, чија мисија данас у Београду почиње разговоре поводом завршетка четврте ревизије текућег аранжмана са Србијом, инсистирати на повећању цене струје, Руф је подсетио да је предвиђено потепено поскупљење електричне енергије током неколико година, као један од елемената реструктурирања Електропривреде Србије.

„Као и код било ког апспекта програма, у питању је програм Србије који ММФ подржава, и то је нешто о чему ћемо морати да постигнемо договор током мисије“, рекао је Руф.

Он је истакао да је буџетски дефицит Србије у 2015. био знатно бољи него што је било пројектовано и да се ММФ нада да ће и у 2016. бити нижи од предвиђеног.

„Нерешавање вишегодишњих структурних слабости у српској економији значило би спорији раст, вишу незапосленост и успоравање приближавања западноевропским животним стандардима. То би на крају угрозило досадашње фискално побољшање и вероватно успорило просес приступања ЕУ“, рекао је Руф.

По његовим речима, нова влада Србије треба да реализује потребне реформе и долазак мисије ММФ је прилика да се размотри напредак ка општим циљевима програма.

„Србија тек треба да пребаци економски фокус са јавног сектора, као гаранта запослености или животног стандарда или, што је још горе ‘гуске која носи златна јаја’, на приватни сектор као замајац раста запослености и дохотка“, казао је Руф.

Чланак РУФ: Нема услова за повећање плата и пензије у Србији ове и наредне године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Рјешење питања имовине и пензија протјераних Срба из Хрватске није на видику ни више од двије деценије од рата, јер у Загребу нема политичке воље.

Предсједник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар рекао је да је Бечки поразум, који кроз два Анекса Г и Е третира ова питања, остао мртво слово на папиру и да у Хрватској не постоји политичка воља да се то питање ријеши.

„Када засједа мјешовити комитет и када дође на дневни ред питање својине, представник Хрватске напусти састанак и онемогући доношење закључка по том питању“, навео је Каблар.

Истакао је да је то питање по правилу требало ријешити прије него је Хрватска постала чланица ЕУ, а да је сада поново потребно заинтересовати органе у Србији и Хрватској, али и у међународној заједници.

Замјеник предсједника скупштинског Одбора за дијаспору Миодраг Линта нагласио је да је Србима у Хрватској одузето 40.000 станова, 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта, док 50.000 пензионера потражује заостале неисплаћене пензије.

„Хиљаде људи потражује девизну штедњу, десетине хиљада људи има проблема са радним стажом. Срушено је више од 10.000 кућа које су биле ван подручја ратног дјеловања“, рекао је Линта.

Он каже да је још СРЈ урадила попис имовине само протјераних Срба из Хрватске и да те процјене говоре да вриједност износи око 30 милијарди долара.

„У Хрватској нема политичке воље да се пронађе правично и трајно рјешење ових проблема. Хрватска од завршетка рата води политику цементирања етничког чишћења, са циљем да се што мањи број Срба врати и оствари имовинска, стечена и друга права“, нагласио је Линта.

И академик Тибор Варади каже да су овакви скупови прилика да се покрену многа питања, као што су питање пензија, имовине и да фокусирање на одређене проблеме даје више шансе да се они ријеше.

Он је додао да ништа не зависи од тога шта по том питању кажу стручњаци, већ рјешење тих проблема зависи од политичке воље.

Предсједник хрватске Грађанске иницијативе Зоран Пусић сматра да Хрватска као чланица ЕУ мора више пажње да посвети међународним споразумима као што је Бечки споразум.

Хрватска би, наставља он, као правна држава морала да ријеши проблеме људи који трају двадесет и више година, а не да користи правне доскочице да заобиђе извршење.

Он није оптимиста да ће проблем бити ријешен јер, како каже, Хрватска не показује намјеру да се тај проблем ријеши.

Чланак ХРВАТСКА: Протјерани Срби и даље без права на имовину и пензије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шестоструки олимпијски шампион, Јусеин Болт могао би да одложи одлазак у пензију, најављен за 2017, како би учествовао на Олимпијским играма у Токију 2020.

– Видјећемо шта ће се десити јер тренер каже да би могао да учествујем на Олимпијским играма 2020. Не кажем да ћу то урадити, али мој тренер, Глен Милс, ми је рекао да треба да престанем да говорим о пензији, рекао је Болт на јамајканској телевизији.

Већ неколико година Болт говори да ће Игре у Рио де Жанеиру бити његов посљедњи олимпијски наступ и да ће Свјетско првенство 2017. у Лондону бити његово посљедње велико међународно такмичење.ž

– Ићи ћемо до краја те двије године и видјети шта ће се догодити. Мој тренер каже да могу да идем до Токија и вјерујем му, рекао је Болт.
Болт, који ће имати 34 године 2020. године, признао је да га периоди тренинга током којих некад има проблеме с мотивацијом застрашују.

– Што сте старији тренинзи постају тежи. Трчати са 32, 33, 34 године захтијеваће много рада. Мислим да могу то да урадим и покушаћу, али за мене је важније да одем када будем на врхунцу, рекао је Болт који држи свјетске рекорде на 100 метара (9,58 секунди) и 200 метара (19,19).

Он је навео примјере Мајкла Џонсона, четвороструког олимпијског шампиона у атлетици, и Мајкла Џордана, кошарашку легенду НБА.

– Питао сам једном Џонсона зашто се повукао послије друге олимпијске побједе (на 400 метара 2000. године). Он ми је одговорио: ‘Слушај, остварио сам све што могу да остварим у свом спорту, зашто наставити?“, навео је Болт.

– Мајкл Џордан је напустио кошарку кад је био на врхунцу, прије него што се вратио (2001. године), то је мало засјенило његову каријеру, али он остаје велики Мајкл Џордан. Не желим да будем у ситуацији гдје цијели свијет напредује док ја назадујем“.

Чланак НИШТА ОД ПЕНЗИЈЕ: Болт трчи и у Токију 2020? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Пресс

У Хрватској 8.995 припадника тзв. „домовинске војске“ из Другог свјетског рата, рачунајући и усташе, прима тзв. повлаштене пензије, чији је просјечни нето износ 2289,81 куна.

Тврдња бившег предсједника Хрватског сабора Стјепана Месића да се пензије не односе на усташе показала се као нетачна.

На службеним интернет страницама Хрватског државног архива наведено је да онај ко тражи пензију треба да у формулар упише ли је у 2. свјетском рату био припадник тзв. „Поглавниковог тјелесног здруга“, домобрана, усташа или „оружника“.

У октобру 1993. Сабор је по хитном поступку изгласао измјене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима су могућене повлаштене пензије „припадницима хрватске домовинске војске из 2. свјетског рата“, а Месић је тада био предсједник Сабора.

У Пензијском заводу Хрватске може се сазнати да су право на пензију остваривали сви припадници „оружаних снага НДХ“, укључујући и усташке формације, ако су ту припадност могли доказати.

Центар „Симон Визентал“, који се бави трагањем за преживјелим нацистима и њиховим сарадницима, затражио је недавно од Хрватске да укине пензије усташким ратним злочинцима.

У писму које потписује Ефраим Зуроф, директор Центра, наводи се да су законом усвојеним у јесен 1993. године награђени чланови усташког покрета који је починио бројне злочине.

„Имајући у виду грозне злочине које су починиле усташе за вријеме НДХ, вјерујемо да је таква политика погрешна и противна принципима Републике Хрватске и тешка увреда усташким жртвама, њиховим породицама и свим Хрватима са смислом за морал и интегритет“, наводи Зуроф.

У писму премијеру Зорану Милановићу Центар „Симон Визентал“ захтијева предузимање хитних мјере мјера како би се промијенила таква политика.

На тај начин грађани би били поштеђени срамоте награђивања оних који су били међу најгорим и најокрутнијим починиоцима злочина у Другом свјетском рату – наводи Центар „Симон Визентал“.

Некадашњи предсједник Хрватског сабора и касније предсједник Хрватске у два мандата Стјепан Месић тврдио је да усташе не добијају пензију, односно да се закон не односи на њих – наводе хрватски портали.

Чланак МЕСИЋ НИЈЕ ГОВОРИО ИСТИНУ: Пензију примају починиоци најокрутнијих злочина у Другом светском рату се појављује прво на ИСКРА.