(Парастос) Фото: РТРС

У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца страдала, идеологије и рамјера злочина који су чињени због државне идеје коју је заговарао усташки режим у вријеме Независне Државе Хрватске.

– С друге стране, то је прилика да се сјетимо оних који су ту дјецу, њих готово 7.000, од којих је свако четврто страдало, што од глади, хладноће или врућине, болести или нехигијенских услова у посљедњим моментима спасавали од сигурне смрти – припадника Црвеног крста Хрватске из тог времена вођеног Дианом Будисављевић и Камилом Бреслером и низом других мање познатих људи који су од Старе Градишке па до ових мјеста пресретали колоне и борили се за спас те дјеце – рекао је Пуповац.

Он је истакао да су се чланови СНВ-а због тога данас окупили у Сиску и окупљаћесе сваке годину док ово и друга мјеста не добију онај статус у сјећању какав су некада имала.

– То значи да за њих знају и дјеца и одрасли и представници хрватских државних институција и да се свако односи према томе са пијететом, те да се свако критички и са оштром осудом односи према покушајима рехабилитације идеја Анте Павелића или припадника његове војске – рекао је Пуповац, који је и предсједник Самосталне демократске српске странке и посланик у Хрватском сабору.

Традиција обиљежавања овог дана обновљена је прије неколико година, а ријеч је о догађају у чијој су организацији до посљедњег рата учествовале образовне институције, а школарци са подручја Сиска и околине су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима.

У Сиску је од 3. августа 1942. до јануара 1943. године функционисао посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“.

На споменику на дјечијем гробљу наводи се податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог систематског истраживања након Другог свјетског рата, није могуће са сигурношћу утврдити тачан број умрлих.

Представници Српског народног вијећа раније су навели да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце од два мјесеца до 12 година.

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.

Непосредно управљање „дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

Чланак СЈЕЋАЊЕ: У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад се појављује прво на ИСКРА.

Парастос за Србе убијене у Кравици (Архив)Фото: РТРС

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса присутни ће прислужити свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 25 година од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.

Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало од којих пет није пронађено ни након 25 година.

Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.

Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара и Скеланима 16. јануара 1993. године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН, умјесто демилитаризације, настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тијела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који су се послије рата вратили на подручје те општине.

За 25 година након рата нико није одговарао за овај злочин у Кравици као ни за остале злочине у великом броју наведених српских села у средњем Подрињу.

Парастос у цркви биће служен у 11.00, а полагање цвијећа код спомен-крста предвиђено је за 12.00 часова.

Чланак КРВАВЕ ОРИЋЕВЕ РУКЕ: Сутра парастос за настрадале Србе у Кравици се појављује прво на ИСКРА.

Усташко-њемачки логор у Сиску (Фото: Screenshot/YouTube)

Чланови Градског удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука сутра ће на Дјечијем гробљу у Сиску присуствовати парастосу за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату.

„Чланови нашег удружења интензивно обилазе мјеста страдања српског народа у Другом свјетском рату за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а желимо да то у будуће наставе и младе генерације како се никада не би заборавиле невине српске жртве у Другом свјетском рату“, рекла је Срни предсједник Удружења Добрила Кукољ, додавши да је парастос заказан за 12.00 часова.

Из Српског народног вијећа /СНВ/ саопштено је да ће сутра на Дјечијем гробљу у Сиску СНВ и Вијеће српске националне мањине града Сиска организовати Дан сјећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која је у Сиску била заточена од аугуста 1942. до јануара 1943. године.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. године по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“.

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ-а, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, такозвани Соколани, дворани женског Самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и такозваној Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.

Дјеца су овдје, па и она најмања, од свега неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Први транспорт у Сисак стигао је 3. августа 1942. године са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. године од родитеља који су бирани за присилни рад у Нјемачкој одузето 3.971 дијете.

Тако је од 3. августа 1942. године до 8. јануара 1943. године у Сиску било заточено 6.693 српских дјечака и дјевојчица са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније

Чланак ДА СЕ ПАМТИ: Сутра парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре се појављује прво на ИСКРА.

Београд – Парастос у цркви Светог Марка (Фото: РТРС/СРНА)

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.

Парастосу, који је служило свештенство цркве Светог Марка, присуствовали су породице жртава, као и чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач, те директор „Веритаса“ Саво Штрбац.

Предсједник Удружења „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је Срни да су казне изречене за овај злочин пред хрватским судовима понижавајуће и да се може закључити да је у односу Хрватске према злочинима над Србима из године у годину све гора ситуација.

„Породице немају ни мир, ни спокој, јер је чињеница да је учињен злочин, да постоје доказ и свједоци, зна се ко је починилац и ко је одговоран, а нико није осуђен, нити је злочин осуђен. Жртве немају спокој“, рекла је Ђукићева.

Ђукићева је нагласила да су породице српских жртава разочаране повампирењем усташтва у Хрватској, те сматрају да заслужују истину и правду, јер су већ биле жртве политике и боли их што су и у 21. вијеку жртве политике.

Она је поручила да ће се породице борити да се истина и правда сазнају, да се не понови.
„Али, шта кад нас не буде било, ко ће да брине о томе? Све пада у заборав. Чињеница је да је злочин почињен. Породицама је све теже да се боре за правду из године у годину, јер свака нова ситуација у Хрватској и региону само потпирује мржњу“, додала је Ђукић.

Она сматра да нема истинског суочавања са прошлошћу и помирења све док се не призна да су се злочини догодили на свим странама и док починиоци не буду кажњени.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац је рекао Срни да је изблиза пратио случај жртава „Медачког џепа“, јер је као члан комисије за размјену у једном дану примио 51 жртву.

„Још имам страшан осјећај, као да се јуче догодило. Били су измасакрирани. У мјесту гдје смо их преузимали, на Марковац, Хрвати су их довезли у хладњачи у врећама. Били су голи, сложени једни на друге. Доње вреће пуцале су под теретом горњих“, прича Штрбац.
Он је напоменуо да га сцена убијених и данас прати иако је цијели рат провео гледајући посмртне остатке.

Штрбац је рекао да је Хашки трибунал након пордизања оптужнице против тројице хрватских генерала /Адеми, Норац, Бобетко/, тај случај уступио хрватском правосуђу, гдје је Рахим Адеми ослобођен, Мирко Норац осуђен на шест година, док је Јанко Бобетко умро прије пресуде.

Он је додао да је хрватско правосуђе осудило тројицу хрватских војника – Велибор Шолаја правоснажно на пет година затвора, а Јосипа Крмпотића и Јосипа Мршића неправоснажно на по три године затвора, што су минималне казне.
Представници породица жртава су послије парастоса у Ташмајданском парку, у близини цркве, положили цвијеће код споменика српским жртвама.

У нападу на Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, 36 цивила и шест полицајаца, углавном након заробљавања. Међу убијенима било је 26 особа старијих од 60 година и 17 жена.

Чланак БЕОГРАД: У цркви Светог Марка служен помен за жртве „Медачког џепа“ се појављује прво на ИСКРА.

14 година од убиства у Гораждевцу (Фото: РТРС/РТС)

У цркви рођења пресвете Богородице у Гораждевцу одржан је парастос младићима Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, које су прије 14 година убиле и даље непознате особе из аутоматског оружја, док су се купали у ријеци Бистрици.

Нападачи су том приликом ранили још четворо српске дјеце. Годишњица страдања је обиљежена и у Спомен-соби „Косметске жртве“ у Београду. Овај злочин сматра се једним од највећих злочина над Србима од 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију, а починиоци ни до данас нису приведени пред лице правде.

„Сваки злочин је страшан, али не може се замислити тежи од онога усмјереног према дјеци која су тек закорачила у живот“, речено је на обиљежавању годишњице. За породице бол не пролази, ни горчина што нису дочекали правду.

„Највећа ми је жеља да се нико не нађе у мојој кожи јер много тешко, некад пожелиш да те нема, а најсрећнији бих био некад да ме нема уопште, само да затворим очи и да буде то мој крај“, рекао је Милисав Дакић, отац убијеног Пантелије.

Рафали упућени на недужну дјецу били су намијењени уништавању сваког трага српског постојања на Космету, а то што правде за њих и њихове породице нема – подједнако је страшно као и сам злочин, каже српски шеф дипломатије Ивица Дачић.

„Ужасавајући масакр над овом недужном дјецом која су убијена само зато што су била Срби, почињен је како би се послала порука – порука свим преосталим Србима да за њих на Косову и Метохији више мјеста нема, порука онима који су са КиМ протјерани да ни не сањају о повратку“.

Дачић позива институције на Космету и међународну заједницу да се предузму мјере како би се починиоци и налогодавци убистава у Гораждевцу и другим мјестима на Космету привели правди.

„Истинско помирење и заједничка будућност под окриљем европске породице народа биће могући тек се се убице и злочинци на Косову и Метохији више не буду славили као национални хероји, по којима се називају улице и тргови, кад убица буде убица без обзира на то да ли се његова жртва зове Адем или Иван, Рамуш или Пантелија“.

Парастосу убијеним младићима у цркви Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу присуствовао је и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Он поручује да Србија и српски народ не заборављају своје жртве, поготово у многострадалној српској Метохији, која је деценијама била жртва плана за истребљење Срба са ових простора.

„Не можемо говорити ни о демократији ни о људским правима док год људски живот не вриједи ништа, и док год се не зна, или наводно не зна, имена оних који су одговорни за најстрашнију етничку мржњу и прогон на овим просторима“, рекао је Ђурић.

Министар одбране Србије Александар Вулин тражи од Кфора и Унмика да поново отворе истрагу и да је не затворе док не пронађу кривце за злочин у Гораждевцу.

Злочин у Гораждевцу, на ријеци Бистрици, догодио се 13. августа 2003. године, и један је од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију, поред убиства у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу и убиства путника аутобуса „Ниш-експреса“ код Подујева.

Чланак НЕМА ПРАВДЕ ЗА СРБЕ: Парастос за убијене српске дјечаке у Гораждевцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске.

Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце.

Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља.

– Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса.

Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату због звјерстава усташа забранили комплекс концентрационог логора Госпић-Јадовно–Паг.

– Ово је био пројекат тадашње Независне Државе Хрватске, која је жељела да трећину Срба побије, трећину покрсти и трећину расели – подсјетио је Додик.

Он је истакао да ће помоћи изградњу капеле код Шаранове јаме.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић рекао је да је Шаранова јама свето мјсто за српски народ.

– Обавеза нас је да будемо присустни на оваквим мјестима, а наш народ мора да се сјећа свих својих жртава – нагласио је Иванић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео да су злочини усташа били свирепи, да су дјеца убијана, што не смије бити заборављено.

Предсједник Удружење „Јадовно 1941“ Душан Басташић захвалио је званичницима и ходочасницима што су присуствовали обиљежавању Дана сјећања на Јадовно и напоменуо да злочини над Србима не смију бити заборављени.

Након парастоса ходочасници су посјетили јаму под Гргиним Бријегом, уз коју постављен часни крст који је освештан у Храму Светог Саве у Београду.

Ходочасници су потом пјешачили два километра до мјеста, гдје је некада био сабирни логор Јадовно у Чачића доцу. Код часног крста, који је на овом мјесту постављен 2012. године, учесници сабрања задржали су се око сат времена.

У повратку су ходочасници посјетили Меморијални центар „Никола Тесла“ у Смиљану, након чега је у селу Медак, поред Манастира Усјековања главе Светог Јована организовано послужење за ходочаснике.

Организатори овог молитвеног окупљања су Удружење „Јадовно 1941“ и Епархија горњокарловачка.

Удружење „Јадовно 1941“ осми пут организовало је обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током НДХ.

Комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, познат и под именом Госпићка група логора, био је први организовани ликвидациони комплекс усташких лорога намијењених уништењу Срба и Јевреја у тадашњој НДХ.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

Чланак ДОДИК КОД ШАРАНОВЕ ЈАМЕ НА ВЕЛЕБИТУ: Тешко је опростити… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас су служени литургија и парастос за најмлађег борца Војске Републике Српске ВРС Споменка Гостића, који је погинуо на данашњи дан прије 24 године.

Свијеће код бисте Гостићу у порти овог храма прислужили су малобројни некадашњи мјештани, познаници и поштоваоци најмлађег борца ВРС.

Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац ВРС, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен.

Сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак гдје почивају његова мајка и бака. Горњи Улишњак, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ.

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца Републике Српске „Насљеђе“ јуче су на гробљу Горњи Улишњак, у федералној општини Маглај, положили вијенце и одали почаст Гостићу.

Мурал са ликом Споменка Гостића краси добојску Улицу војводе Степе, а спомен-биста откривена је 2014. године у порти Храма Рођења Пресвете Богородице.

Спомен-плоча и табла са називом улице посвећене младом хероју Војске Републике, постављене су јуче у вишеградском насељу Гарча.

Чланак ДОБОЈ: Служени литургија и парастос за Споменка Гостића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 24 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима. Делегација Народне скупштине Републике Српске присуствоваће парастосу страдалим Србима у Скеланима.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а у 12.30 часова биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене“, присјећа се Миленија, којој је од батина била сломљена вилица и избијени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат чији посмртни остаци још нису пронађени, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана након Кравице услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака поред Дрине и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 24 године нико није одговарао, а нису обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се води у Суду БиХ.

Делагација Парламента Српске на парастосу у Скеланима

Делегација Народне скупштине Републике Српске присуствоваће данас парастосу страдалим Србима у Скеланима, а потом ће положити вијенце на Централно спомен-обиљежје.

Делегацију чине народни посланици Обрен Марковић, Слађана Николић и Недељко Милаковић, саопштено је из Одсјека за односе са јавношћу Народне скупштине Републике Српске.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић донио је одлуку о формирању делегације Народне скупштине Републике Српске која ће присуствовати помену невиним српским жртвама Скелана.

Чланак Парастос за страдале Србе у Скеланима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице сутра ће, поводом 24 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а у 12.30 часова биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене“, присјећа се Миленија, којој је од батина била сломљена вилица и избијени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат чији посмртни остаци још нису пронађени, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана након Кравице услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака поред Дрине и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 24 године нико није одговарао, а нису обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се води у Суду БиХ.

Чланак СКЕЛАНИ: Сутра парастос за 305 Срба од којих је 69 убијено 16. јануара 1993. године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у протеклом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату и 6.469 погинулих Срба средњег Подриња у Другом свјетском рату.

Цвијеће су положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радомир Граонић, делегација Савеза логораша регије Бирач, општине Братунац, борачких организација Братунца, Милића и Зворника и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца.

Савчић је рекао да се зна ко су и извршиоци и налогодавци злочина почињених у Кравици, али да, нажалост, нема још ни кривичних пријава, а камоли процесуирања и осуде починилаца злочина у Кравици и многим селима око Братунца и Сребренице.

„То је лоше. Без процесуирања злочинаца из свих народа нема мира на овим просторима. Ово што се до сада ради показује да су Тужилаштво и Суд БиХ пристрасни и да једнострано суде само припадницима српског народа. Ми нећемо одустати од правде и одговорности оних који су починили злочин над цивилима у Кравици, као и другим селима на овом подручју“, поручио је Савчић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да правосуђе БиХ не занима то што су прошле 24 године од великих страдања и злочина почињених над српским цивилима у Кравици, Бјеловцу и у Скеланима.

„Њих не занимају убијени старци и жене. Не занима их пет особа убијених на Божић 1993. године у Кравици које још нису пронађене и достојно сахрањене, а међу њима су двије жене. Њих само интересује јули 1995. године, као да је рат трајао само тих неколико дана. Српске жртве их уопште не интересују. То не води помирењу и заједничком животу у БиХ. Такво правосуђе нам не треба. Правосуђе БиХ уништава ту земљу“, тврди Филиповићева.

Радмила Николић кроз сузе се присјетила Божића у Кравици 1993. године и рекла да је било ужасно.

„Снијег, хладноћа, куће горе, а пуца са свих страна. Крвави трагови по снијегу на све стране. Мртви људи око својих кућа. Погинуо ми супруг Бранко и брат Радомир Милошевић и још много чланова шире породице које смо налазили након два мјесеца. Звијери су их растргле“, рекла је Николићева.

Она каже да се годишњица страдања у Кравици обиљежава 5. јануара умјесто 7. када је злочин почињен, да би се омогућило омладини и преживјелима да се радују Божићу, а жртве се никада неће заборавити.

„Изгубили смо повјерење у рад правосуђа БиХ. Очекујемо пресуде за злочине над нашим члановима породица, од којих је већина убијена у својим домовима и били су цивили. Доста је игре са нашим стрпљењем. Такво правосуђе нам не треба и треба га укинути, а злочинце ће стићи Божија казна“, поручује Николићева.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 24 године /међу њима су и двије жене/.

Тога дана у Кравици и околним селима опљачкано је и запаљено 688 српских кућа, 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.

Многи су носили дјецу у рукама, а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата, па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу.

Већина несталих још није пронађена.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Онда су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба, од којих су више од половине били цивили.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН и наводне демилитаризације упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

За 24 године након рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.

Ни актуелна оптужница против Насера Орића у Суду БиХ није обухватила злочин у Кравици, као ни све остале наведене, јер се своди само на убиства три од више од три хиљаде убијених Срба које су убили припадници удруженог злочиначког подхвата који је Орић предводио и командовао свим операцијама протјеривања и уништавања Срба и свега што је српско са простора средњег Подриња.

Он је био апсолутни господар живота и смрти у Сребреници и околини, што у својој књизи „Планирани хаос“ наводи пријератни предсједник Извршног одбора општине Сребреница и тадашњи функционер СДА Ибран Мустафић.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА КРВАВИ БОЖИЋ У КРАВИЦИ:Крвави трагови по снијегу на све стране, мртви људи леже око својих кућа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, данас ће бити служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач и положено цвијеће.

Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника.

Седморо Срба је нестало, од којих пет још није пронађено.

Чланак ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Парастос за Србе убијене у Кравици се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су убили припадници такозване Армије БиХ.

Породице погинулих бораца, представници борачких организација и градске власти положиће цвијеће на Споменик убијеним борцима Војске Републике Српске на Глођанском брду, послије чега ће бити служен помен.

Убијени и нестали борци били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске. На мјесту страдања војске, три пута је постављана Спомен плоча с натписом: „Овдје је убијено 126 бораца Војске Републике Српске“, али су их, након постављања, сваки пут непозната лица поразбијала.

Прошле године на овом мјесту поновно је подигнут споменик убијеним припадницима Војске Републике Српске.

Чланак ЗВОРНИК: На Глођанском брду парастос за 126 српских бораца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године.

Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је да је овај дан потребно обиљежавати како се овакво зло никада више ником не бих поновило.

Кукољева, која је присуствовала Дану сјећања у Сиску, рекла је да потребно да младе генерације на којима остаје будућност никада не забораве стравичне злочине које су усташе починиле над српском дјецом у дјечијим логорима Сиску и Јастребарском у Другом свјетском рату.

Парастосу су присуствовали представници Српског народног вијећа у Хрватској, Вијећа српске националне мањине Града Сиска, Српске православне цркве, православни вјерници, чланови Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке.

Обиљежавање сјећања одржано је у организацији СНВ и Вијећа српске националне мањине Града Сиска.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици, а у свом саставу је имао и посебан логор који се службено називао Прихватилиште за дјецу избјеглица.

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе.

Непосредно управљање „Дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

На споменику на Дјечијем гробљу наведен је податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог систематског истраживања након завршетка Другог свјетског рата не може се сигурно утврдити приближно тачан број умрлих.

Традицију одржавања Дана сјећања на жртве усташког логора за дјецу прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине Града Сиска.

Ријеч је о догађају у чијој су организацији све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру ђаци с подручја Сиска и околине организовано су на самом мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима.

Чланак СИСАК: Служен парастос за око 2.000 убијене српске ратне сирочади се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Служењем парастоса у бањалучком храму Христа Спаситеља, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа у Бањалуци ће данас бити обиљежена 21 година од егзодуса српског народа из бивше Републике Српске Крајине.

У 9.45 часова предвиђено је полагање цвијећа испред споменика на Пердуовом гробљу, служење парастоса у 11.00 часова, давање даће у Колу српских сестара у 12.00 часова, речено је Срни у Документационо-информационом центру „Веритас“, који је организатор обиљежавања.

У 20.30 часова у Саборном храму Христа Спаситеља биће прислужене свијеће, те одржан духовно умјетнички програм.

За сутра у 19.00 часова у Дому омладине најављена је пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“.

Обиљежавање се наставља у суботу, 6. августа, у 10.00 часова служењем парастоса у храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, паљењем свијећа према „мосту спаса“, спуштањем вијенаца у ријеку Уну у 10.45 часова, те полагањем вијенаца код споменика у Туњици.

Исти дан у храму Светог Саве у Сводни у 11.30 часова биће служен парастос, те положени вијенци код спомен-крста.

Програм обиљежавања се завршава у недјељу, 7. августа, служењем парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-крста у мјесту Бравско/Јањила код Босанског Петровца у 11.00 часова.

У „Веритасу“ наводе да је за манифестације 6. августа у Новом Граду и 7. августа у мјесту Бравско/Јањила обезбијеђен превоз из Бањалуке, а полазак је са старе аутобуске станице у 8.00 часова.

У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ 4. августа 1995. године на бившу Републику Српску Крајину протјерано је више од 220.000 Срба из Крајине, а око 2.000 Срба је погинуло и нестало.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ЕГЗОДУС: У Бањалуци парастос Србима убијеним у „Олуји“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Парастосом на братуначком Градском гробљу, који предводи епископ зворничко-тузлански Хризостом и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, почело је одавање почасти и централно обиљежавање страдања око 3.500 Срба из Средњег Подриња и Бирча које су убили припадници тзв. Армије БиХ током протеклог рата.

Парастосу су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић.

Присуствују и посланици Народне скупштине Републике Српске, српски представници у заједничким органима БиХ, представници ОХР-а и других међународних организација, борачке и организације породица заробљених, погинули бораца и несталих цивила, Савеза логораша, Црвеног крста Српске и бројне општинске и страначке делегације.

Код Централног спомен-крста у Братунцу положено је цвијеће у оквиру централног обиљежавања страдања око 3.500 Срба из Средњег Подриња и Бирча које су убили припадници тзв. Армије БиХ током протеклог рата.

Цвијеће су положили предсједник Српске Милорад Додик, изасланик члана Предсједништва БиХ из Српске Младена Иванића, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, те изасланик руске амбасаде у БиХ и представници ОХР-а.

Код Централног спомен-крста цвијеће су положили и народни посланици, српски представници у заједничким органима БиХ, као и борачке и организације породица заробљених, погинули бораца и несталих цивила, Савеза логораша, Црвеног крста Српске, те бројне општинске и страначке делегације.

Претходно је служен парастос на братуначком Градском гробљу, који је предводио епископ зворничко-тузлански Хризостом и прислужене су свијеће за покој душа настрадалих.

Централни комеморативни скуп одржава се поводом 24 године од великог страдања Срба у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и у знак сјећања и одавање почасти свим Србима средњег Подриња убијеним и погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 српске дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, масакрирано и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници и селима око Братунца, Милића, Сребренице и Скелана.

Након полагање вијенаца код Централног спомен-крста, слиједи обраћање званичника и духовни програм на градском тргу у Братунцу.

Чланак БРАТУНАЦ: Сјећање на 3.500 убијених Срба Средњег Подриња се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На градском гробљу у Братунцу данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 14 Срба у братуначком селу Загони које су 5. јула 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Чланови породица настрадалих, комшије и пријатељи у 11.00 часова окадиће гробове и прислужити свијеће за покој душа настрадалих, а биће положено и цвијеће код централног спомен-крста.

Напад на Загоне почео је око 15.00 часова када је већина становништва била на њивама и сакупљала љетину, односно косила и купила сијено, за разлику од напада на остала српска села на подручју општина Братунац и Сребреница, која су муслиманске снаге нападале у раним јутарњим часовима.

Муслиманске снаге упале су у село и убијале цивиле на њивама, а неке су затекли у кућама гдје су их масакрирали и поклали.

За злочин почињен над Србима у Загонима још нико није одговарао, као ни за остале злочине које су муслиманске снаге починиле у Подрињу.

Организатор сјећања на српске жртве из Загона је Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац.

ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ КРЊИЋА

У Цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године.

Осим парастоса, који ће почети у 12.00 часова и прислуживања свијећа за покој душа убијених Срба, већином цивила, биће положено и цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве.

Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалим и обиљежене 24 године од свирепог убиства невиних становника овог српског села.

Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао је да ће учесници данашњег скупа поново подсјетити јавност, те Тужилаштво и Суд БиХ на српска страдања у и око Сребренице и на злочине које су починиле муслиманске снаге над Србима.

„Срамотно је да за толике масовне злочине ни након 24 године нико није одговарао“, нагласио је Миловановић.

Он је подсјетио да су муслиманске снаге из Сребренице, настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, упале 5. јула 1992. године у мирно српско село Крњиће, гђе су поубијале све становнике које су стигли. Већином су то били старији цивили.

Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина.

Почевши етничко чишћење српског становништва са простора око Сребренице и Братунца у априлу 1992. године, прије Крњића, муслиманске формације су током маја и јуна те године извршиле етничко чишћење и уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховице, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак заселака, убијајући српско становништво које се није успјело склонити и побјећи.

„Осим одавања дужне поште настрадалим, ово је прилика да се подсјетимо на српска страдања и да не дозволимо да се жртве и та страдања забораве и понове као што се понавља српском народу кроз историју“, рекао је Миловановић.

Чланак Обиљежавање страдања Срба у Загонима и Крњићима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прошле године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју је прије 73 године убијено 228 Срба, од којих 80 дјеце, а према незваничним подацима, убијено је више од 250 српских цивила за та два дана у Сребреници и околним селима.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих невиних жртава, а делегације Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен плоче чиме су обиљежене 73 године од њиховог убиства.

Парастос је служио сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила. Тада је убијена и породица једног стоматолога Јевреја и једног муслимана – предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је данас Милош Николић чији је дјед Јово са снајом Василијом и једном петочланом јеверејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.

Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, а према неким подацима и 107, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Николић прецизира да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

„Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо на различите начине“, прича Николић.

Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Николић је нагласио да се број и имена свих настрадалих 14. јуна 1943. године, на овом подручју, никада нису тачно утврдили, јер то није био интерес комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну за злочин који је починио.

Убијени су били бачени и дјелимично затрпани у јами на локацији у близини данашње полицијске станице одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Суђеске као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци и њихова имања су након рата на мистериозан начин запосјели и користили муслимани.

Данашњем парастосу присуствовао је и Цвијетин Максимовић чији је дјед Богдан једини из породице Максимовић преживио покољ на Залазју јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године.

„Апсурдно је, али је истинито, да се огњиште Максимовића није угасило захваљујући томе што је мој дјед био у заробљеништву“, каже Цвијетин.

Према његовим ријечима, у овој спомен костурници нису кости никавих имагинарних антифашиста, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.

Он је истакао да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика, одају им пошту и чувају успомену на њихово страдање да се никада не би заборавило и поновило.

Чланак ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Служен парастос српским жртвама усташких злочина у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас је служен помен-парастос за 73 српска цивила и војника из тог краја који су погинули у протеклом рату, од којих је 56 свирепо убијено у злочину муслиманске војске 19. децембра 1992. године.

На Никољдан, прије 24 године, док су славили крсну славу, мјештане десетак јошаничких села припадници муслиманске војске из Горажда побили су на најмонструознији начин, одсијецањем дијелова тијела.

Сва села су спаљена, а најмлађе жртве били су двогодишња Данка Тановић, те брат и сестра – седмогодишни Дражен и десетогодишња Драгана Вишњић.

Њихова рођака од стрица Светлана Вишњић прислужила је данас седам свијећа. „Тог дана, убијени су ми дјед и баба, стричеви, двоје рођака и стрина“, каже Светлана.

Медицинар у пензији Славко Ђорђевић каже да је све жртве, које је примио у фочанској болници снимио и да ти снимци свједоче о свирепости злочинаца.

„Малој Данки су разбили лобању, њен мозак сам држао у руци. Мог зета су исјекли од стопала до појаса, иживљавали су се над жртвама и зато бих апеловао да се злочинци коначно процесуирају“, рекао је Ђорђевић.

Предсједник Борачке организације Републике Миломир Савчић, који је присуствовао парастосу, рекао је да је намјера муслиманске војске била да побије сав народ овог краја.

„Таква намјера, без обзира о ком броју становника је ријеч, према тврдњама експерата – правника и тужилаца Међународног суда за бившу Југославију је геноцидна намјера, а такво кривично дјело је дјело геноцида“, рекао је Савчић.

Он је напоменуо да је доста Срба из Фоче осуђено за ратне злочине, а да некажњавање злочина над Србима стоји на путу БиХ, као земљи у којој би требало равноправно да живе три народа.

„Ми морамо изабрати пут помирења, али он захтијева управо ово, да сви који су чинили злочине у протеком рату одговарају или, бојим се, да ћемо кренути потпуно другим путем – трајног непријатељства у којем ћемо само чекати неку другу прилику да поново спирала злочина дође до изражаја. Надам се да смо толико паметни, да толико себи желимо добро, да нећемо изабрати овај други пут, него да ћемо кренути путем помирења и заједничког живота, бар једни поред других“, истакао је Савчић.

Свједоци злочина у Јошаници изјаве су давали правосудним институцијама у Требињу и Сарајеву, али оптужнице још нису подигнуте.

Мајским сјећањем на „крвави Никољдан“, у оквиру којег је и ове године организовано ходочашће од Фоче до споменика у Хоџићима, родбина страдалих Јошаничана из године у годину поручује да никада неће одустати од борбе за правду.

У данашњем маршу, дугом око 14 километара, учествовало је 115 ходочасника, углавном дјеце и младих из фочанских спортских клубова. Организатори парастоса и ходочашћа и ове године биле су Борачка и Организација породица погинулих бораца и цивила из Фоче.

Чланак ФОЧА: Парастос за убијене Србе у Горњој Јошаници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Брадини код Коњица данас је служен парастос за 48 страдалих српских цивила, које су на најбруталнији начин прије 24 године убили злочинци из редова муслиманских и хрватских снага, након чега су спалили цркву, а потом и ово и околна српска села.

Парох коњички јереј Милан Бужанин рекао је Срни да се овај помен одржава под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

У име предсједника Републике Српске вијенац на спомен-обиљежје положио је његов лични изасланик Миладин Драгичевић.

Бужанин са жаљењем констатује да породице српских жртава у Брадини и околним селима у општини Коњиц и након 24 године чекају истину и правду.

Помену су присуствовали представници Православне црквене општине Коњиц, преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина, представници институција Републике Српске и српски чланови заједничких институција БиХ.

Свету литургију и парастос невиним српским жртвама у обновљеном храму Вазнесења Господњег служио је протојереј-ставрофор Александар Топаловић уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке и Митрополије дабробосанске, након чега су прислужене свијеће и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ.

Међу гостима били су и шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић, народни посланик Зоран Пологош, који је и предсједник Удружења Срба из Коњица, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић, представници удружења Срба проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници кабинета потпредсједника Федерације БиХ и општине Коњиц.

Представници институција Републике Српске све ове године истичу да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у вези са уништењем Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су тих страшних дана свуда била тијела њихових најмилијих који су побијени, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Цигане који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.

Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још увијек трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров те је на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, и то на данашњи дан, јер у Брадини не живи више нико од православних.

Чланак КОЊИЦ: У Брадини служен парастос за невине српске жртве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије.

Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.

Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.

Парастосом и полагањем цвијећа обиљежене су 24 године од страдања мјештана Карна.

Настављајући етничко чишћење српског становништва започето у априлу, муслиманске снаге из Сребренице убиле су и заробиле 21 цивила из Карна и Црног Врха почетком маја 1992. године, приликом континуираних вишедневних напада на сва српска насеља у удаљеној мјесној заједници Осат.

Нико од заробљених није преживио, а нико за та свирепа убиства још није одговарао.

Мјештанин Карна Миленко Суботић каже да су приликом напада и упада припадници муслиманских снага ухватили његовог брата Радивоја и након вишедневног мучења убили су га и закопали у једној њиви на крају села.

„Приликом ексхумације и преношења његових посмртних остатака утврђено је да су му руке везане жицом и поломљене ноге, руке, ребра и лобања, као и Милојку Гагићу који је био истог дана заробљен, али је након неколико дана мучења убијен и закопан у селу Клотјевац одакле је ексхумиран и сахрањен у породичном гробљу“, прича Суботић.

Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић изјавио је да су прошле 24 године од трагичног Ђурђевдана 1992. године када је почела муслиманска офанзива на српска села око Сребренице и проширила се на цијело подручје Осата.

Према његовим ријечима, за убиства српских цивила и заробљеника у овом и сусједним селима, као ни за сва убиства Срба у сребреничкој општини, још нико није одговарао.

„Оптужени су и осуђују се само Срби, а за злочине над Србима нико не одговара. Истина је да су на овим просторима страдали припадници и српског народа, а не само Бошњаци и да треба да починиоци злочина над Србима одговарају, да се дође до истине и правде да би се могло говорити о помирењу и суживоту“, рекао је Миловановић.

Он је истакао да без потпуне истине и одговорности оних који су починили злочине над Србима не може бити помирења на овом подручју.

Предсједник Општинске оргганизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић каже да се већ двије деценије обиљежавају годишњице страдања Срба на подручју Карна.

„Одајемо почаст и подсјећамо се на наше побијене сроднике, који су невино као цивили само зато што су били Срби, и злочине који се не смију заборавити да се не би дозволило њихово понављање“, наглашава он.

Грујичић, који је заједнички кандидата српских странака у Сребреници за начелника ове општине на предстојећим изборима, истиче да за злочине који су почињени овдје, као и над Србима у цијелом средњем Подрињу, још нико није одговарао и да се никада неће одустати од трагања за истином и правдом и одговорности починилаца злочина над српским народом у овом крају.

„На борбу за ту истину и правду обавезују нас наши настрадали чланови породица и то никада не смијемо заборавити и занемарити“, истакао је Грујичић, прецизирајући да се из сребреничке општине још 40 Срба води као нестало у посљедњем рату и међу њима има их са простора Карна и оближњих села.

Чланак СРЕБРЕНИЦА: Служен парастос за настрадале Србе из Карна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас код споменика Николи Тесли у порти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења парастос жртвама нацифашизма и савезничког бомбардовања Подгорице 1944. године.

Митрополит Амфилохије служио је парастос поводом 9. маја – Дана побједе на фашизмом, а на иницијативу заједнице Руса потомака погинулих у Другом свјетском рату, који данас организују манифестацију „Бесмртни пук“.

Након парастоса, митрополит Амфилохије подсјетио је на ријечи Светог Александра Невског да „Бог није у сили, него у правди“, истичући да је та реченица нарочито примјенљива на Дан побједе над фашизмом.

Митрополит Амфилохије је навео да је правда Божија побиједила то зло и да су улогу у тој побједи одиграли сви часни европски народи који нису изгубили осјећај за правду и истинско људско достојанство.

„Посебно морамо да истакнемо да је Русија, ондашњи Совјетски Савез, одиграла пресудну улогу у тој побједи. Више од 20 милиона људских живота Русија је принијела на жртву у борби против силе и насиља и против те аждаје која је покушала да прогута ондашњи свијет“, истакао је владика Амфилохије.

Присјећајући се савезничког бомбардовања Подгорице 5. маја 1944. године, митрополит Амфилохије је рекао да се то десило на захтјев Јосипа Броза Тита и да није било усмјерено против нациста и фашиста, већ против овога града и идеолошких противника.

„Скоро ниједан Нијемац тада није погинуо, али је више од 1.000 Подгоричана побијено, а град је претворен у рушевине“, рекао је владика Амфилохије и додао да се тај злочин десио због несрећног братоубилаштва које је тада завладало Црном Гором.

Владика каже да су носиоци тог и таквог духа бомбаровали Републику Српску, као и Београд на исти начин на који је то учинио и нацистички вођа Адолф Хитлер 1941. године, те Црну Гору.

Митрополит Амфилохије је оцијенио да је „плод тог новог нацифашистичког злочина насилно одвајање Косова и Метохије од Србије“, додајући да је идеја вође италијанских фашиста Бенита Мусолинија била да Косово и Метохија постане дио велике Албаније.

Чланак ПОДГОРИЦА: Владика Амфилохије служио парастос жртвама нацифашизма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, данас ће бити обиљежено „Страдање припадника ЈНА у Сарајеву – Добровољачка улица“.

Обиљежавање ће почети парастосом у Спомен цркви у Миљевићима, након чега ће учесници кренути према некадашњој Добровољачкој улици гдје је планиран помен убијеним војницима ЈНА и мирна шетња.

Припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и такозване Територијалне одбране БиХ 2. маја 1992. године у нападу на колону ЈНА која се према договору мирно повлачима из Сарајева, у Добровољачкој, убили су 42 и заробили 207 припадника ЈНА.

Дан касније још деветорица заробљених су убијени.

За ове злочине нико није одговарао.

Чланак ПОМЕН УБИЈЕНИМ ВОЈНИЦИМА: Обиљежавање страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Гацку је служен парастос и освештан централни споменик српским жртвама страдалим у посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату од 1991. до 1996. године на подручју општине Коњиц.

Парастос је служио владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ Атанасије.

Споменик српским жртвама постављен је у порти старе цркве Свете Тројице у Гацку.

Предсједник Удружења Коњичана Републике Српске са сједиштем у Требињу Зоран Пологош рекао је да ће на споменику бити уписана имена 382 жртве с подручја Коњица.

Чланак ГАЦКО: Парастос за 382 српске жртве у отаџбинском рату се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Гацку ће данас бити служен парастос и освештан централни споменик српским жртвама страдалим у посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату од 1991. до 1996. године на подручју општине Коњиц.

Парастос ће служити владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ Атанасије.

Споменик српским жртвама биће постављен у порти старе цркве Свете Тројице у Гацку.

Предсједник Удружења Коњичана Републике Српске са сједиштем у Требињу Зоран Пологош рекао је да ће на споменику бити уписана имена 382 жртве с подручја Коњица.

Чланак ГАЦКО: Парастос Србима страдалим у Одбрамбено-отаџбинском рату се појављује прво на ИСКРА.

Удружење Коњичана Републике Српске позива породице страдалих и људе добре воље да присуствују парастосу и освећењу централног споменика српским жртвама општине Коњиц у одбрамбено – отаџбинском рату 1991 – 1996. године.

Парастос и освећење споменика обавиће се 16. априла ове године, (субота) у 11 сати, у порти старе цркве Свете Тројице у Гацку. Парастос и освећење обавиће епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и епископ Атанасије.

Чланак УДРУЖЕЊЕ КОЊИЧАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Освећење споменика српским жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: glassrpske.com

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на градском гробљу у Мркоњић Граду јуче је почело обиљежавање 20 година од отварања масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 181 српске жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса Армије РБиХ.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић рекао је да чињеница да ни након 20 година нико није одговарао за ове злочине говори да су Хашки трибунал и Тужилаштво БиХ политичке институције које су суде само Србима.

Начелник Мркоњић Града Дивна Аничић изјавила је да се зна да је предмет о злочинима почињеним у овој општини и Западној Крајини био у Хагу и да је враћен у Тужилаштво БиХ, које га није покренуло. Ексхумација тијела из масовне гробнице почела је 1. априла 1996., а налази патолога показали су да су све жртве звјерски убијене.

Чланак МРКОЊИЋ ГРАД: Злочин без казне већ двије деценије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Парастосом и полагањем вијенаца на Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће почети обиљежавање двадесет година од отварања мркоњићке масовне гробнице у којој су пронађена тијела стотину осамдесет и једног Србина.

Сјећању ће присуствовати и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.

Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на тринаест западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године, са огњишта је протјерано више од 120.000 Срба.

Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница у којој је, између осталих, било 10 жена, 71 цивил, 97 припадника Војске Републике Српске и три припадника МУП-а.

У мањим гробницама у овој општини пронађено је још 176 тијела, а резултати обдукције су показали да су сва лица мучена и убијена на звјерски начин.

За ове злочине још нико није одговарао.

Након парастоса, који ће бити служен у 11.00 часова, у скупштинској сали ће услиједити историјски час.

Чланак МРКОЊИЋ ГРАД: Данас парастос за жртве из масовне гробнице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Бијељини је данас одржан парастос за 58 српских бораца и цивила који су у одбрамбено-отаџбинском рату погинули на мајевичком ратишту у Теочаку.

Предсједник Градске организације заробљених и погинулих бораца и несталих лица Жарко Радић рекао је да је дан масовне погибије на Теочаку 26. марта 1993. године, који се поновио на исти датум наредне године, уврштен у календар обиљежавања значајних датума у Републици Српској.

„Наша је људска, морална и родитељска дужност да се присјетимо најмилијих који су дали животе и уткали их у темеље Републике Српске, као и да наставимо да бранимо Српску за будућност“, рекао је Радић.

Према његовим ријечима, од 58 погинулих на овом дијелу мајевичког ратишта 56 лица је пронађено, ексхумирано и достојно сахрањено, док се за два погинула борца још трага.

Парастос за страдале српске борце и цивиле у рејону Теочака служен је у Цркви Светог Ђорђа, а потом су вијенце на централни споменик ослободиоцима у Бијељини положиле породице погинулих, саборци, представници борачких организација и удружења породица погинулих, као и делегација града.

Дијете погинулог борца Мишо Полетан рекао је у обраћању окупљенима да није добра политика свађања породица погинулих и осталих грађана Републике Српске и поручио да дјеца погинулих не желе ни социјалну помоћ ни повластице, него желе да раде.

„Желимо да радимо и да земљу коју су наши родитељи стварали учинимо бољом, за нашу дјецу“, рекао је Полетан.

Чланак БИЈЕЉИНА: Парастос за Србе погинуле на Теочаку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У цркви у Сијековцу код Брода Света архијерејска литургија коју служи Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом поводом 24 године од страдања српских цивила, првих жртава ратног злочина у БиХ, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници регуларних хрватских снага.

Светој архијерејској литургији присуствује министар безбједности БиХ Драган Мектић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, те представници удружења која окупљају борачке категорије.

Парастос ће бити служен испред спомен-плоче страдалим Србима, а потом је предвиђено полагање вијенаца и обраћање званица.

Након тога планирана је посјета Миљи Зечевић, којој су на данашњи дан 1992. године убијена два сина и муж, а потом ће на спомен-обиљежје испред њене куће бити положено цвијеће.

Цвијеће ће бити положено на спомен-плочу дјеци која су убијена у овом бродском насељу, за чијим се посмртним остацима још трага.

Регуларне снаге Хрватске, са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ, извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.

У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић, гдје су убијени очеви са два, односно три сина.

У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, дјеца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. Запаљено је 15 кућа, као и црква Свете великомученице Огњене Марије.

Ова убиства била су сигнал свим Србима у БиХ каква их судбина чека уколико не буду спремни да бране своја огњишта.

Чланак СИЈЕКОВАЦ: Обиљежавање 24 године од страдања Србa се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/vijesti.me

У манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци код Тивта служен је парастос свим жртвама НАТО интервенције 1999. године, поводом 17 година од НАТО бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије.

Парастос за страдале служили су архијерејски намјесник Бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, игуман манастира Превлака архимандрит Бенедикт и предсједник Братства православне омладине Црне Горе, јереј Миајло Бацковић, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

Након парастоса који је организовало Братство православне омладине Црне Горе, НВО „Матица Боке“ и Мировни покрет „Не у рат – Не у НАТО“, на градском гробљу Брдишта обављен је помен Тивћанима страдалима у рату 1999. године – војнику 63. падобранске бригаде ВЈ Марку Аврамовичу који је погинуо у бомбардовању аеродрома у Нишу, и припаднику МУП-а Драгану Бјелановићу.

Њима су војничку пошту одали и саборци из редова ВЈ, међу којима је тада као припадник 63. падобранске бригаде, био и данашњи горњогрбаљски парох, јереј Мијајло Бацковић.

Чланак ЦРНА ГОРА: Парастос свим жртвама НАТО агресије 1999. се појављује прво на ИСКРА.