Паоло Сорентино (Фото: Д. Карадаревић)

Овогодишњи Фест затвориће премијерна пројекција новог филма оскаровца Паола Сорентина „Они“ (Loro), прича о некадашњем италијанском премијеру Силвију Берлусконију, који је кроз четири мандата, колико је био на власти, успео да у новијој политичкој историји своје земље остане упамћен као најконтроверзнија и најкорумпиранија личност.

Најбогатији човек у Италији, према „Форбсовој“ листи, и један од најбогатијих у свету, иза којег су после 17 година апсолутне политичке доминације остале бројне приватне и професионалне афере, медијско царство (од 2011. до 2017. имао је и судску забрану да обавља јавне дужности), данас има 82 године, а филм „Они“ је, како је изјавио Сорентино, „нежан поглед на слабости старца“.

„Помислио сам да би било занимљивије да завиримо шта се крије иза Берлусконијеве челичне воље и неуништиве одлучности, уместо да снимамо типичан политички филм који је, и овако, већ бајата прича. Ми смо направили портрет човека и времена које није искључиво италијанско. Уз мање модификације, такав човек и такав период могао би да се примени на друге земље и сценарија“, рекао је један од најоригиналнијих и најцењенијих савремених филмских аутора, не само италијанске, већ и светске кинематографије.

У лику Берлусконија видећемо Тонија Сервила, омиљеног Сорентиновог глумца (играо је у његовим култним филмовима „Диво“, „Велика лепота“), који је за своје остварење у Италији добио много боље критике, него сам филм.

ПОЛИТИЧКЕ УЛИЗИЦЕ

СОРЕНТИНОВ филм се прошле године у Италији очекивао с највећим узбуђењем и пре премијере (24. априла и 10. маја, јер је подељен у два дела), и због саме чињенице што је Берлускони ангажовао своје адвокате од тренутка када је започело снимање. Некадашњи „биг бос“ је тада изјављивао да се нада да филм није нови политички атак на њега, јер се почетком 2018. опет укључио у италијанску изборну трку.

Сорентинов одговор је био да не прави политички филм, и да његов главни протагониста није „он“, већ су то, као што и сам наслов каже, „Они“ – Берлусконијева „дворска свита“ политичких улизица и куртизана, која лагодно живи уз његов трон.

Чланак ФЕСТ 2019: Поглед на слабости моћног Берлусконија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Раде Прелић

У свом интервјуу за Искру, овогодишњи специјални гост Кустендорфа, велики италијански редитељ Паоло Сорентино, причао је о Мећавнику, филму, писању, Емиру Кустурици и многим другим стварима које се тичу уметности, чији је он, свакако, репрезентативни представник.

С обзиром на то да сте били гост на овом фестивалу и 2014. године, какве утиске носите са овог места? Можете ли нам рећи нешто више о вашем доживљају фестивала и самог Мећавника?

– О овом фестивалу и овом месту мислим све најбоље. Град је заиста предиван, па се управо тако и осећам кад год дођем. Потпуно је невероватан осећај кад вас овде позове лично Емир Кустурица. Још као двадесетогодишњак сам био заљубљен у његове филмове и ни у најлуђим сновима нисам замишљао да ћу икада имати било какав однос са Емиром, а данас смо пријатељи. То је још један од разлога зашто се увек обрадујем њему, његовим позивима и доласцима овде. Он је један од ретких генијалаца у историји филма.

Да ли сте видели други град, од камена, једини подигнут у славу писца, а чији је творац, опет, Емир?

– Нажалост не, али сад кад сам од вас за њега чуо, имам велику жељу да га посетим.

Да ли је Мећавник најбољи доказ да се не живи само за уметност, већ и да је могуће живети у уметности?

– То је фантастично питање и велика идеја. Свака вам част на томе! Сматрам да је то питање на које би пре Емир требало да одговори, јер је ово његов град и он у њему живи. Ако се он осећа као да живи у уметности, онда је у питању један од најсрећнијих људи на свету.

Фото: Раде Прелић

Како је Ватикан реаговао на серију „Млади папа“?

– У почетку, Ватикан је реаговао тишином. По мом мишљењу и тишина је реакција. Та тишина је очекивана, јер су они заиста мудри и треба им времена да дају званично мишљење о нечему. Снага Ватикана је у тој тишини. Тек пре неколико месеци, заузели су став који је позитиван. Рекли су да је моје виђење односа човека према религији заиста искрено. Стога, у питању је закаснела, али позитивна реакција.

Како је Џад Лоу реаговао на вест да желите да баш он игра главну улогу у овој серији?

– Џад Лоу није био мој први избор за ту улогу, али се показао као најбољи. Што се тиче његове реакције, био је врло узбуђен, истински поласкан и фасциниран идејом да игра једну тако захтевну улогу.

Поред филма, бавите се и писањем. Шта вам је драже од та два вида уметности и у којем од процеса више уживате?

– Писање је процес који заиста волим и у којем искрено уживам, што, после оволико година, не могу рећи за режирање, тј. за процес настанка филма. Наравно, више новца се заради филмом, и то је један од разлога зашто се бавим филмом. Опет кажем – један од разлога, јер није и најважнији, али своју срећу налазим у писању. Када пишем, поред тога што то чиним у самоћи, а самоћу волим, кроз то писање могу да оживим све своје сулуде идеје, што филм не може да ми омогући. Филм је ограничен разним стварима, од монтаже до музике и светла.

Мајкл Кејн, Џејн Фонда, Харви Кајтел, Џад Лоу, Тони Сервило, Шон Пен, Франсес Мекдорманд… Постоји ли неки глумац са којим нисте радили, а да бисте желели?

– Са многима бих волео да радим. Желео бих да радим са Метјуом Меконахијем, Лајамом Нисоном и мојим фаворитом Бенисијом дел Тором. Жеља ми је да снимим филм са Џеком Николсоном, али се бојим да је касно за то. Покушао сам да убедим Џина Хекмена да радимо заједно, али то није било могуће, јер он не снима од 2008. године. У пензији је.

Да ли мислите да Оскар, као награда коју сте и ви добили, још увек има релевантност као пре четрдесет година?

– Заиста не знам. За мене лично, добијање Оскара је добра ствар у смислу престижа. Увек ће ме сматрати оскаровцем, а то помаже у реализацији неких будућих пројеката. Дефинитивно је корисно, а значај саме награде некад и сад не бих поредио. То што је корисно добити га је једина константа. Нажалост, када добијете Оскара, сви вас памте по томе, иако ваше целокупно дело превазилази тај један или два филма по којима вас, због Оскара, памте.

Да ли тренутну геополитичку ситуацију у свету треба искључиво схватити као нешто лоше, или би за уметнике било боље из тога извлачити материјал за неко уметничко дело?

– Нисам баш особа коју треба ово питати пошто ја волим да правим филмове о људским осећањима, јер без обзира на ситуацију у свету, осећања су увек иста. Некад интензивнија, некад умеренија. Из разлога што сам искључиво тумач осећања, ја не разумем ништа друго око себе.

Да ли сте познавалац српске кинематографије?

– Нажалост, у Италији, због лоше дистрибуције, нисмо у могућности да пратимо српску кинематографију. Тако да, гледао сам само Емирове филмове, а од свих њих ме највише очарава „Дом за вешање“.

Рекли сте да сте почели да режирате под утицајем Емира Кустурице. На који начин је он утицао на ваш рад и колико је он важан за историју европског и светског филма?

– Сматрам да је Емир Кустурица један од пет или шест најважнијих редитеља у историји европског филма, а и Европа је свет. Он је на нивоу Бергмана и Фелинија.

Чланак ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“, ПАОЛО СОРЕНТИНО: Кустурица као Бергман и Фелини се појављује прво на ИСКРА.

Паоло Сорентино стигао на Кустендорф (Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org)

Кустендорф је постао богатији за још једног великана, додуше повратника на овај фестивал – Паола Сорентина. На Хелидрому „Мокра Гора“ на Мећавнику, сачекао га је домаћин Емир Кустурица уз погачу и со, како обичаји и налажу.

Паоло Сорентино стигао на Кустендорф (Фото: kustendorf-filmandmusicfestival.org)

Сорентино, који је на Мећавник стигао у друштву италијанског продуцента Андреа Гамбете, сутра ће, после приказивања прве епизоде серије „Млади папа“, заједно са Емиром Кустурицом, одржати радионицу у биоскопу Проклета авлија.

Поред већ приспелих учесника фестивала, присутан је и велики број новинских и телевизијских екипа из земље и иностранства.

Чланак КУСТЕНДОРФ 2018: Сорентино поново на Мећавнику се појављује прво на ИСКРА.