Паг – пронађена масовна гробница Срба (Фото: РТРС/СРНА)

На иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, организована је дводневна експедиција чији је задатак био да на подручју острва Пага, на рту Слана, лоцира мјесто на коме су у ноћи између 14 и 15. августа 1941. године усташе поклале 91 дијете узраста до петнаест година, 293 женске особе и 407 мушкараца.

„Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта“, рекао је за Срну предсједник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић.

Он је појаснио да је за одлуку о одласку на терен пресудна била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта, која је у архив Удружења стигла недавно из Италије, а на којој је видљив шири простор око тог мјеста.

„Велику помоћ у лоцирању стратишта пружио је локални мјештанин, добар човјек и познавалац терена који није одустао од потраге ни онда када се чинило да ће мисија бити неуспјешна“, каже Басташић.

„Успињући се по тешко приступачном и стрмом терену, на око 300 метара ваздушне удаљености од мора, недалеко од увале Малин, екипа је стигла до мале висоравни благог нагиба са које је био видљив крајолик истовјетан ономе на 76 година старој фотографији“, рекао је он.

Мада је од љета 1941. природа учинила своје, на том мјесту, удаљеном око шездесет метара од руба висоравни Форнажа на сјеверу, како каже Басташић, јасно су видљиви трагови педесет метара дугог рова и неколико других, двадесетак метара дугих постраничних ровова гдје је убијена 791 жртва.

„Тек доласком на мјесто злочина може се претпоставити какав тежак и мучан пут су прешле жртве ходајући скоро два километра по каменој пустињи од мјеста логора Слана до мјеста гдје су биле мучене и убијене. Ништа лакше није било ни женама са дјецом које су од логора у Метајни у утроби брода биле превезене до увале од које је требало прећи око пола километра оштрог успона до ископаних ровова“, истиче Басташић.

Он је додао да су чланови експедиције снимили низ фотографија и видео-записа, а локација и пут до ње снимљени су ГПС апаратом.

„На том мјесту, злочин је почињен ноћ уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, када су усташки злочинци непосредно пред затварање логора Слана и Метајна од стране италијанске војске имали намјеру да побију све преостале логораше“, подсјећа Басташић.

Он је рекао да су се сутрадан ујутро, након што су усташки злочинци довршили крвави пир, пијани и крвавих униформи, прикључили литији која се кретала улицама града Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

Басташић наводи да су, због распадања тијела жртава и страха од загађења воде за пиће, италијански војни санитарци двадесетак дана након злочина извршили ексхумацију и спаљивање тијела чији су пепео и нагорјеле тјелесне остатке затрпали у исте ровове у којима су жртве биле убијене.

„Пошто терен рта Слана обилује подземним водама које током кишних периода извиру и сливају се према мору, пепео и остаци спаљених тијела ношени су протеклих осам деценија према плавој гробници пашких врата гдје је љета 1941. своје животе завршио највећи број жртава, од њих најмање 8.020 убијених на овом хрватском острву“, наводи Басташић.

Он указује да данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину недужних жртава, Срба и Јевреја.

Спомен-плоча у ували Слана, постављена 1975. године, разбијена је 1991. а оне обновљене 2010. и 2013. године, разбијене су након свега неколико дана.

„Потомци жртава окупљени око удружења `Јадовно 1941.` у јуну 2015. године на мјесту некадашњег логора Слана, на брежуљку између српског и јеврејског логора поставили су и освештали Часни крст“, додао је Басташић.

Чланак 91 ДИЈЕТЕ, 293 ЖЕНЕ, 407 МУШКАРАЦА: На Пагу пронађено мјесто масовне гробнице Срба и Јевреја се појављује прво на ИСКРА.

Јадовно-Паг (Фото: РТРС/jadovno.com)

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.

– Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти – каже за Срну предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

– Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу – подсјећа Басташић.

Он каже да су усташки злочинци ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

– Готово у исто вријеме, усташе су у логору Јадовно, на Велебиту, митраљезима стријељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору – наводи Басташић.
Он додаје да су италијански војни санитарци на мјесту злочина на Пагу ексхумирали и спалили 791, како су забиљежили, „свјеже закопани леш“. Међу овим жртвама било је 407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину најмање 8.020 људи, недужних жртава – Срба и Јевреја, побијених у љето 1941. године.

Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након два дана, исту судбину доживила је 19 дана, након поновног постављања 29. јула 2013. године.

На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обиљежје, а тијела жртава и даље леже неексхумирана. Потомци жртава су 2012. године на мјесту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

Чланак 100 КУНА ПО САТУ КЛАЊА: Крвава ноћ на Пагу и Велебиту – злочин који не блиједи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Eccomas

Израелска телевизијска екипа спречена је у намери да сними документарни филм о усташким концентрационим логорима из Другог светског рата у ували Слана и Метајни на Пагу, пошто су мештани због неовлашћеног снимања школе позвали полицију, у чијој је пратњи екипа и напустила острво.

Почетком Другог светског рата логори су успостављени у ували Слана и Метајна на Пагу где је, наводи Хрватска радиотелевизија, у лето 1941. под ведрим небом живело више од осам хиљада људи у нељудским условима, чија је „кривица” била то што су били Срби, Јевреји или Роми.

Представница јеврејске националне мањине града Загреба Сања Зоричић. Табаковић изјавила је да је полиција најпре израелској ТВ екипи одузела пасоше, али се након тога коректно понела.

Чланак ЗАГРЕБ: Израелци који снимају филм о усташама непожељни на Пагу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава.

„Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

„Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу“, подсјећа Басташић.

Он каже да су усташки злочинци сутрадан ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

„Готово у исто вријеме, усташе су у логору Јадовно, на Велебиту, митраљезима стријељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору“, наводи Басташић.

Он додаје да су италијански војни санитарци на мјесту злочина на Пагу ексхумирали и спалили 791, како су забиљежили, „свјеже закопани леш“. Међу овим жртвама било је 407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину најмање 8.020 људи, недужних жртава – Срба и Јевреја, побијених у љето 1941. године.

Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након два дана, исту судбину доживила је 19 дана, након поновног постављања 29. јула 2013. године.

На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обиљежје, а тијела жртава и даље леже неексхумирана. Потомци жртава су 2012. године на мјесту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

Чланак И ИТАЛИЈАНСКИ ФАШИСТИ БИЛИ ЗГРОЖЕНИ: За ноћ усташе на Пагу побили 791, а на Велебиту 1.500 Срба се појављује прво на ИСКРА.