Фото: Новости

Завршетак изложбене ликовне сезоне окупио је у галерији Народног музеја у Ужицу публику из региона, а повод је био јединствен, непоновљив: цртежи, литографије и гравуре Пабла Пикаса, а реч је о укупно 46 одабраних радова, вратиле су на сцену помало изгубљену енергију животне радости, отварајући пред посетиоцима врата несвакидашњег. Уз поставке највећих српских сликара из легата САНУ у овдашњој Градској галерији, реч је о најзначајнијем ликовном догађају у овом делу државе у последњој деценији.

Већина изложених дела, први пут су се нашла пред публиком у региону, иако до Ужица нису путовала издалека. Вредна колекција власништво је Живе и Лазара Вујића (Галерија Местни трг, Висконти фајн арт галерија Љубљана). Аутор изложбе Александар Димитријевић, један од најуспешнијих ликовних стваралаца млађе генерације на овим просторима и коаутор сликар Душан Старчевић, учинили су да се три Пикасове мапе први пут нађу „уоквирене“ у једној поставци.

Отварању изложбе, поред приређивача, градских и музејских челника из града на Ђетињи присуствовао је и власник колекције Лазар Лаза Вујић, а потребно је истаћи да је у сарадњи са градом изванредни крај ликовне сезоне уприличен да би се публика, посебно она млађе генерације, приближила највећим достигнућима ликовне уметности. Пабло Пикасо је иза себе оставио хиљаде радова, највише је цртежа и графика, а ова заоставштина данас се може посматрати и тумачити као стваралачки дневник великана из најтурбулентнијег периода новије светске историје, оног у коме су настале скице, а затим и сама „Герника“…

Велико интересовање публике за изложбу данима уочи отварања, потврђено је: заједно са Ужичанима, у Народном музеју било је посетилаца пристиглих из више градова, од Чачка до Вишеграда. Најављено је да ће до 26. јануара „Пикаса у Ужицу“ видети организоване групе љубитеља ликовне уметности из више српских градова.

После највећег града западне Србије, изузетна поставка сели се у Требиње, у галерију „Платани“.

ЦРТЕЖИ ЕЛИЈАРА

– ИЗЛОЖЕНИ радови настали су између 1932. и 1969. године, то су три потпуно независне графичке мапе: „Дупла флаута“, „Фауна и флора са Антиба“ и мапа шеснаест штампаних цртежа „Пол Елијар“ – каже аутор изложбе Александар Димитријевић. – Све то обједињено је под насловом „Пикасо у Ужицу“.

Чланак ПАБЛО ПИКАСО У УЖИЦУ: Најзначајнији ликовни догађај у овом делу Србије у последњој деценији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Национална галерија у Лондону приредила је изложбу у част Франсиска Гоје (1746-1828) на којој је приказано 70 слика тог великог шпанског мајстора, а изложба, која ће бити отворена данас, окупила је неке од Гојиних најпознатијих портрета савременика – аристократа, интелектуалаца и колега уметника.

„Нико досад није направио изложбу само од портрета јер је то помало рискантно. Људима може да се учини досадним“, казао је за АФП Гзавије Бре, кустос изложбе „Goya: The Portraits“.

Међу изложеним делима је и неколико Гојиних аутопортрета рађених у различитим периодима уметниковог живота који сведоче о еволуцији његовог стваралаштва.

Главна тачка изложбе је портрет војвоткиње од Албе, рад из 1797. Слика на којој је аристократкиња представљена у црнини – била је у жалости због смрти супруга, једна је од највећих мистерија Гојиног сликарства.

Речи „siempre Goya“ (Гоја заувек) исписане су под њеним ногама. У једној од Гојиних биографија, аутор Роберт Хјуз ту поруку тумачи као изјаву љубави војвоткиње од Албе за коју се говорило да је Гојина љубавница.

За Бреа је то пре израз уметничке аутентичности: као да је Алба желела да поручи „само Гоја може да ме наслика“.

Гоја је био фасциниран том женом изузетне лепоте, али и изражене екцентричности.

Изложба ће бити отворена до 10. јануара идуће године.

Истог дана када се у Лондону буде отварала изложба Гојиних портрета, у Паризу ће у Гран Палеу бити представљена изложба посвећена једном другом великом шпанском уметнику – Паблу Пикасу (1881-1973).

Под називом „Picassomania“, поставка „конфронтира“ славног сликара са уметницима које је инспирисао. Први део изложбе представља фигуру уметника као тему, укључујући Пикасов аутопортрет из његовог „плавог периода“.

Затим следи део о визуелним уметничким револуцијама, попут кубизма, и на крају део у ком су приказани „трагови“ Пикасовог политичког ангажмана.

„Већ са 20 година је био славан, а са 90 је још увек радио по једну слику дневно, тако да ‘пикасоманија’ траје већ јако дуго. У 70 година каријере, направио је на хиљаде радова и осмислио мноштво стилова“, наводе аутори изложбе.

„Без обзира да ли га волели или не, Пикаса је немогуће избећи. Фасцинантно је колико га највећи уметници користе како би себе пронашли“, изјавила је поводом изложбе Пикасова чукун унука Диана за француску телевизију Франс 3.

Изложба ће бити отворена до 29. фебруара 2016.

Чланак ИЗЛОЖбЕ: у Лондону Гоја, у Паризу Пикасо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Њујоршки Музеј модерне умјетности посветио је читав спрат скулптурама Пабла Пикаса, што је прва велика америчка изложба његове тродимензионалне умјетности у посљедних 50 година.

Од најранијих комада – малене фигуре жене која сједи, рађене у теракоти 1902. године, до главе жене из 1964, изложба „Пикасове скулптуре“ обухвата више од 140 дјела позајмљених из приватних и јавних колекција која показују његов таленат, опсег и разноликост.

Међу изложеним фигурама су и „Коза“ из 1950. и „Гитара“ од метала и жице из 1914. која је дио колекције МоМА.

МоМА ће, пише АП, бити једино мјесто у САД гдје ће скулптуре бити изложене од 14. септембра до 7. фебруара.

Шпански умјетник учио је сликарство а не вајарство што му је омогућило да буде „екстремно слободан у замишљању скулптуре“, рекла је једна од кустоса изложбе Ен Темкин. „Ниво инвентивности када је ријеч о материјалу или техници донио је нове идеје које раније у вајарству нису виђене“.

Његов револуционарни приступ је, стога, имао огроман утицај на друге умјетнике, додала је она.

Пикасо, који је преминуо 1973. године, је на скулптуре гледао као на другове и током живота их је чувао код себе. То, дијелом, објашњава зашто су његова 3Д дјела мање позната од слика.

„Чувао их је у собама своје куће или у студију. Биле су његово власништво док је на слике гледао као на нешто што је направљено да би се излагало и продавало“, рекла је Темкин.

Пикасо је аутор око 700 скулптура – и 4.300 слика. Вајарством се бавио у фазама, понекад са паузама од по неколико година. Сваки пут када би се вратио вајарству, то је било са потпуно новим материјалима и техникама.

Изложба почиње са скулптурама 20-годишњег Пикаса које су традиционалније – комади у глини или гипсу који су касније изливани у бронзи, дјела која подсјећају на Родена, каже Темкин.

Међутим, Пикасо је убрзо упознао афричку и умјетност Океаније и окренуо се раду у дрвету.

Током кубистичке фазе, правио је скулптуре од комада дрвета, картона, лимених конзерви и другог материјала.

„То је било апсолутна новина“, каже Темкин показујући на „Чашу апсинта“ – серију од шест идентичних бронзаних скулптура ручно осликаних у различитом дезену са сребрном кашиком и коцком шећера.

Потом, послије готово деценије паузе, Пикасо је ушао у надреалистичку фазу која је резултирала „новим облицима, формама, материјалима“, каже Ен Умланд која је са Темкин оганизовала изложбу.

То је, кажу кустоскиње, био нови приступ када је ријеч о заваривању.

Пикасо се такође бавио амбалажом користећи предмете које би пронашао као што је случај са „Главом ратице“, гдје су очи направљене од тениских лоптица са Пикасовог тениског терена.

Изложба у Паризу 1966. године први пут је његов рад у овом медију представила публици.

„То је био тренутак када је Пикасо први пут дозволио да фигуре масовно напусте његов студио“, рекла је Умланд. „Први пут је публика тада имала шансу да види величину и опсег његових скулптура“.

Идуће године МоМА је организовао изложбу „Пикасове скулптуре“ – прво излагање његових скулптура у Сјеверној Америци.

Нова изложба рађена је у сарадњу са Пикасовим музејом из Париза који је позајмио 40 комада за изложбу.

Чланак МОМА: Прва изложба Пикасових скулптура послије 50 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске

Слика „Фризерка“ великог шпанског сликара Пабла Пикаса, процијењена на око 15 милиона долара, враћена је француским властима 17 година послије њеног нестанка из париског културног центра „Жорж Помпиду“, пренијели су француски медији.

Слика из Пикасовог кубистичког периода пронађена је ове године у САД, гдје је из Белгије послата као пошиљка у вредности од око 30 евра. Слика из 1911. године, власништво је Владе Француске.

Димензије слике су 33 са 46 центиметара. Слика је до повратка у Француску, чувана у посебно климатизованој просторији у њујоршком Бруклину.

„Фризерка“ је посљедњи пут изложена 1998. године у Минхену. Њен нестанак је примјећен тек 2001. године када је умјетничко дјело требало да буде позајмљено за неку изложбу. Тада је установљено да се о слици ништа не зна 17 година.

То уље на платну представља примјер аналитичког кубизма, ликовног правца чији су оснивачи Пикасо и Жорж Брак, навео је центар „Жорж Помпиду“.

Музеј модерне умјетности саопштио је да слика треба да буде детаљно рестаурирана прије него што буде поново изложена у Паризу.

Пикасо (1881-1973) био је свестрани умјетник – сликар, вајар, цртач и графичар, највећи у 20. вијеку.

Пикасо је најплоднији сликар свих времена. Према „Гинисовој књизи рекорда“, направио је око 13.500 слика, 100.000 графика, 34.000 илустрација за књиге и 500 скулптура. Укупна вриједност његовог опуса је 1973. године процјењена на 750 милиона долара.

Чланак ПАРИЗ: Пикасова слика враћена Француској после 17 година се појављује прво на ИСКРА.