Фото: РТРС

Екстремистичка организација „Исламска држава“ планира да заузме Блиски Исток, Сјеверну Африку, дијелове Европе и Кину у наредних пет година.

Исламисти планирају да освоје и Балкан, укључујући Србију.

Новинар Би-Би-Си-ја Ендру Хоскин је аутор нове књиге „Царство страха: Унутар Исламске државе“, која укључује мапе подручја која Исламска држава планира да освоји, објавио је „Дејли рекорд“.

Калифат, држава у којој је на снази шеријатско вјерско право, на мапи заузима подручје од Шпаније на западу до Кине на истоку.

За разлику од мапа које је Исламска држава раније објављивала, на најновијој по први пут уписана је и Кина као дио Калифата.

Подсјетимо, средином јула је у видео снимку „Ми смо исламски хилафет – касида“ као почетна мета исламских терориста означена Србија, а за њом слиједе и остале земље Балкана.

Како је наведено у снимку, екстремисти су након освајања Србије припремили план да терористичке акције спроведу у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Албанији и Македонији.

Исламска држава објавила је недавно и пропагандни снимак којим пријети балканским земљама и позива муслимане са Балкана да јој се придруже или покрену нападе на Балкану.

Чланак МАПА ОСВАЈАЊА „ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ“ ДО 2020: Од Балкана до Кине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

На годишњицу враћања Крима Русији, биће приказан документарни филм у коме Владимир Путин описује специјалну операцију која је већ ушла у анале војне тактике у свету.

Снимање филма „Крим. Повратак кући“ трајало је осам месеци и обухватило Севастопољ, Форос, Симфиропољ, Керч, Јалту, Бахчисарај, Феодосију, Џанку, Алушку и још десетак насељених места Крима.

То је била операција којој није било равне у новијој светској историји. Владимир Путин, уз детаљну реконструкцију догађаја, открива детаље операције у којој је пре тачно годину дана, неколико километара од митраљеског гнезда, Виктор Јанукович тајно евакуисан.

„У Кремљ сам позвао руководиоце наших специјалних служби и Министарства одбране и поставио им задатак да спасу живот украјинског председника. Просто би га убили“, казао је Путин.

„Тамо су били постављени тешки митраљези, да не би било велике приче. Припремили смо се да га извучемо директно из Доњецка копненим, морским или ваздушним путем. Било је то између 22. и 23. (фебруара). Завршили смо у седам сати ујутру“, присећа се руски председник.

„Све сам распустио и отишао на спавање у 7 ујутру. На растанку, пре него што су се сви разишли, свим својим колегама, а било их је четворо, рекао сам да се ситуација у Украјини тако променила, да смо принуђени да почнемо да радимо на враћању Крима у састав Русије. Ми не можемо оставити то подручје и људе који тамо живе на милост и немилост судбини, националистима. Поставио сам одређене задатке, рекао шта треба да радимо, али сам одмах нагласио да ћемо то урадити само ако будемо апсолутно убеђени да то желе људи који живе на Криму“, казао је у интервјуу Владимир Путин.

Фото: vostok.rs

Прво наређење које је председник дао односило се на специјалне службе, Министарство одбране и његову сопствену администрацију, чији су специјалисти заједно са социолозима спровели тајну анкету на Криму. Занимљиво је знати на која питања су одговарали Кримљани, ако реч „референдум“ још није коришћена?

„Испоставило се да 75 одсто од укупног становништва жели припајање Русији. Разумете, била је спроведена затворена анкета, ван контекста могућег припајања. Јасно ми је било да ће, ако кренемо у ту акцију, број оних који би желели до тог историјског догађаја дође, бити знатно већи“, навео је руски председник.

Како су се први пут појавили „љубазни људи“ на Криму? Ко су они и ко их је послао на полуострво? Колико је трајала специјална операција која је резултирала заузимањем свих кључних институција 27. фебруара?

„Коначни циљ није био заузимање Крима и анексија. Коначни циљ је био да се људима пружи могућност да изразе своје мишљење о томе како желе да живе. Говорим вам потпуно искрено, часна реч. Мислио сам – ако људи тако хоће, тако и треба да буде. У том случају ће имати велику аутономију, са неким правима, али у саставу украјинске државе. Нека тако и буде. Али ако буду хтели нешто друго, не можемо их оставити. Знамо какав је био резултат референдума и ми смо поступили тако како смо били обавезни да поступимо“, појаснио је Путин.

У филму се дају одговори на следећа питања:

Како су без крвопролића разоружане 193 украјинске војне јединице на Криму? У чему је тајна команданта Црноморске флоте који је разговоре са украјинским колегама водио само у Херсонесу? Како су блокирани бродови украјинске Ратне морнарице у лукама и зашто се, ипак, нису могли избећи напади и пуцњава у Феодосији?

Како је на Криму Русија дошла у додир са јединицама НАТО-а, а у мору са Ратном морнарицом? О чему је Владимир Путин говорио тих дана са Бараком Обамом? Како су се на Криму нашли руски обалски ракетни комплекси „бастион“, који су нагло променили читав ток догађаја?

Тачан датум и време приказивања филма нису наведени, али се очекује да ће то бити ускоро.

У фебруару прошле године у Украјини се променила власт. То је било урађено мимо уставне процедуре — опозивом. Председник Украјине Виктор Јанукович је прво побегао из Кијева, а затим и из земље.

У Криму је 16. марта 2014. године одржан референдум на којем се 96 одсто изашлих изјаснило за присаједињење полуострва Русији. Власти Републике су 18. марта потписале споразум са Москвом о ступању Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације у својству нових субјеката.

Чланак ПУТИН НА ГОДИШЊИЦУ „ПОВРАТКА“ КРИМА: Јануковича су евакуисали руски специјалци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: fakti.org

Руске подморнице нових класа од ове године одрађују задатке у арктичким условима, изјавио је у среду министар одбране РФ армијски генерал Сергеј Шојгу, говорећи на колегијуму војног министарства Русије.

По његовим речима, борбена обука на северним географским ширинама омогућиће да се адекватно реагује на претње и обезбеди заштита националних интереса у региону.

Прошле године, подсетио је Шојгу, одрађена су дејства мобилних снага за брзо реаговање у арктичким условима.

Тада је на Арктику изведен морски десант, као и гађање из обалских противбродских и зенитних ракетних система.

Руски министар је напоменуо да се на Новосибирским острвима, у Новој Земљи, Земљи Фраца Јозефа и на Врангеловом острву наставља изградња модерне војне инфраструктуре – граде се самодовољни војни градићи, реконструише се мрежа аеродрома, формира се интегрисани систем за праћење ситуације у региону.

Крајем прошле године почела је са радом обједињена стратешка команда формирана на бази Северне ратне флоте.

Шојгу је посебно нагласио да Москва допушта могућност заштите својих интереса на Арктику и војним средствима, односно – у оружаној борби. При том је подсетио да Русија већ увелико „економски осваја свој део Арктика“ и развија Северни морски пут који све више постаје алтернатива традиционалним маршрутама из Европе у Азију, па подвукао

„Упорно теже да продру у Арктик развијене земље које немају непосредан излаз приполарне области. Чак у том правцу предузимају одређене политичке и војноекономске кораке. Зато је стално војно присуство на Арктику – са могућношћу заштите државних интереса средствима оружане борбе – саставни део укупне политике националне безбедности“.

У складу са међународним правом, арктичке државе – Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска (Гренланд) – имају право на континентални шелф у ширини 200 километара од својих граница. Уколико нека од ових држава полаже право на још шири појас – то мора предочити надлежној комисији УН и поткрепити научним и техничким подацима.

Чланак ШОЈГУ О РУСКИМ ИНТЕРЕСИМА НА СЕРЕВНОМ ПОЛУ: Економски освајамо свој део Арктика, чувамо га оружјем се појављује прво на ИСКРА.