Фото: Новости

Председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић изјавио је данас да формирање асоцијације албанских општина на југу Србије – не значи ништа.

Станковић је истакао да те општине, као и до сада, могу да рачунају на права загарантована Уставом и законима Републике Србије, као и Међународном конвенцијом о националним мањинама, додајући да је то „оквир у коме могу да се крећу“.

„То за сада ништа не значи…То је само изазвало оно што су они и имали потребу – одређена комешања не само међу људима у тим општинама, већ и међу другим становницима Србије“, казао је Станковић за телевизију Пинк.

Он је рекао да је група одборника из те три општине донела такву одлуку тврдећи да је то на основу Бриселског споразума, а да при том, нагласио је, питање Албанаца са тог подручја, ни на један начин није разматрано у Бриселу.

Станковић је истакао и да ће држава Србија адекватно реаговати у будућем периоду, али додао је, то не значи употребу силе.

„Постоје неке законске одредбе у којима ће се у наредном периоду разговарати, али не преко нишана…И видећемо шта они хоће“, казао је Станковић.

Говорећи о мигрантској кризи, Станковић је рекао да се ситуација на терену мења из тренутка у тренутак, а прилив миграната је велики због најављених мера Мађарске од 15. септембра.

„У овом тренутку, све структуре државе Србије, одговорно раде и прате ситуацију. За сада смо задовољни како смо испунили свој део обавеза, очекујемо да ће међународна заједница донети адектавне одлуке у решити проблем ових људи“, закључио је Станковић.

Чланак СТАНКОВИЋ: Формирање асоцијације албанских општина на југу не значи ништа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Јован Прокопљевић

На пророчанство о Србима којих ће бити толико да ће стати под једну шљиву, али и о Бугарима, Хрватима, Албанцима, Литванцима, Румунима са сличном судбином помислићете кад погледате недавно објављену мапу Европе која показује раст – смањење броја становника по општинама у периоду 2001–2011. године.

Мапа буди асоцијацију на поменуто црно пророчанство зато што Србија, Бугарска, Албанија, Литванија, Румунија, Хрватска… у последњeм међупописном периоду, по броју становника, расту једино у главним градовима и у подручјима уз њих, док остале општине, мање-више, губе становништво. Неке до један одсто годишње, неке до два процента, а многе и више. Што значи да су ове са више од два одсто у десетогодишњем периоду у мањку за петину становништва. На основу чега преостаје да закључимо да ће ови простори, ако се ништа не промени, за педесет година бити готово пусти.

Мапу Европе с приказаним детаљним кретањима броја становника објавио је немачки Савезни институт за грађевинско, урбано и просторно истраживање (ББСР), а она указује на велике разлике, рецимо, између земаља југоисточне Европе и оних на западу континента, мада и унутар развијених земаља постоје депопулациона подручја (источни део Немачке, делови Шпаније, Данске, Португалије, југ Италије).

Ипак, на западу континента број становника већином расте, док је на југоистоку и у прибалтичким земљама разлика између главног града и осталих простора веома изражена. Нарочито су по томе карактеристичне Албанија и Бугарска. Највећи део територије ових држава обојен је тамноплавом бојом, што значи да су у последњих десет година те општине изгубиле бар петину становништва. У Албанији су црвеном бојом означени једино Тирана и Скадар, а у Бугарској осим Софије и подручје уз обалу Црног мора, што значи да су једино то простори који су повећали број становника. У Литванији и Летонији у демографском плусу само су главни градови Вилнус и Рига, у Хрватској Загреб и територија уз Јадранско море. У Црној Гори тамноплаво је северно подручје, а занимљиво је да и Грчка на великим површинама бележи максималан демографски минус.

Фото; Политика

Становништво у Србији у благом је порасту у Београду, Новом Саду и Нишу, док су остали делови територије (без Косова) у мањем или већем минусу. А највиши проценат депопулације бележе граничне општине према Румунији, Бугарској и Хрватској.

Мапа немачког института се односи на период 2001–2011, међутим исте трендове статистика је бележила и ранијих година, а и после 2011. Размере демографског пражњења су зато израженије ако податке посматрамо у дужем временском периоду. На пример, општина Зајечар је, рецимо, 1991. године имала 71.000 становника, а 2011. – 57.000, Трстеник је 1991. имао 55.000, а данас 41.000, Кула је 1991. имала 49.000, а прошле године 42.000 становника…

Сви за Београд

Највећи број општина у Србији које нису у близини Београда и Новог Сада региструју видно смањење броја житеља док, с друге стране, готово све београдске општине са приградским насељима бележе мањи или већи раст. Додуше, и тај раст је резултат досељавања, а не природног прираштаја, али у већини осталих делова државе нема ни досељавања ни позитивног природног прираштаја. Будући да се ништа битно у том правцу неће променити ни у следећих двадесет-тридесет година (наравно, ако се не суочимо с великим спољашњим миграцијама), зато се намеће питање да ли ће Србија и остале ,,тамноплаве земље“ у некој далекој будућности постати ,,земље градови”. И да ли ће народи који сада у њима живе бити сконцентрисани на ширем подручју једног или неколико градских центара са околином, то јест испод једне или две-три шљиве.

Чланак СЕОБЕ И ОСИПАЊА: Сви под једну шљиву, а шљива у граду се појављује прво на ИСКРА.