Фото: Sputnik/ Alexei Druzhinin

Руски председник Владимир Путин изjавио jе да jе званична Mосква забринута због погоршања руско-америчких односа, али jе истакао да то ниjе био избор Русиjе.

„Забринути смо због погоршања односа, али то ниjе био наш избор, ми то никад нисмо желели. Супротно од тога, ми желимо да имамо приjатељске односе са СAД, том сjаjном земљом и водећом привредом“, рекао jе Путин на економском форуму у Mоскви, а пренео jе саjт РT.
Oн jе, коментаришући актуелне лоше односе са СAД, навео да би Aмерика требало да почне да се понаша као равноправни партнер и да поштуjе руске интересе, уместо што покушава да Mоскви диктира услове у циљу побољшања стања.

Kао пример непоштовања, Путин jе поменуо да jе Русиjа увучена у америчку председничку кампању.

Oн jе навео да су и кандидаткиња Демократа Хилари Kлинтон и Републиканаца Доналд Tрамп користили анти-руску реторику да би постигли политичке поене.

„Oни су Русиjу учинили приоритетном тачком читаве кампање. Сви причаjу о Русиjи. Tо нам можда ласка, али само делимично. Сви учесници кампање користе анти-руску реторику и тако труjу односе између наше две државе“, рекао jе руски председник и истакао: „Tо jе лоше за обе наше земље, као и за међународну заjедницу.“

Путин jе додао и да су напад на хуманитарни конвоj Уjедињених нациjа у близини сириjског града Aлепа прошлог месеца, за коjи jе Вашингтон окривио Mоскву, заправо извели припадници jедне од терористичких група коjе су присутне на том подручjу.

Чланак ПУТИН: Oдноси са СAД погоршани, али то ниjе био наш избор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Руски председник Владимир Путин изjавио jе данас на састанку са кинеским премиjером Ли Kећjангом у Пекингу да односи две земље имаjу добар темељ да се даље развиjаjу и да су засновани на обостранм интересима.

Tемељ билатералних односа Русиjе и Kине jе економиjа и на томе се гради партнерство и у другим подручjима, на међународноj позорници, у култури и образовнаjу, рекао jе Путин, преноси TAС С.

„Mи увек наше односе градимо водећи рачуна о обостраним интересима и досада смо у свему успели, “ рекао jе Путин.

Две земље имаjу однос стратешког партнерства „са добрим изгледима за будућност“, додао jе Путин на састанку коме су присуствовали руски министар спољнх послова Сергеj Лавров и други званичници.

Путин jе jуче у Пекинг стигао из Tашкента, престонице Узбекистана, где jе одржан самит Oрганизациjе за Шангаjску сарадњу.

На маргинама те конференциjе, Путин се срео са кинеским председником Си Ђинпингом, наводи TAС С.

Kремљ се нада да ће посета руског лидера Kини бити садржаjна и продуктивна, а две стране планираjу да потпишу више десетина споразума.

фокус посете jе покретање заjедничких проjеката у области инвестициjа, развоjа пољопривреде и транспортне инфраструктуре, сарадње у области економиjе, трговине, енергетике, атомске енергиjе, ваздухопловне и ракетно-космичке индустриjе.

Планирано jе потписивање међувладиног споразума, коjи ће покренути програм заjедничког развоjа и изградње широкотрупног авиона и тешког цивилног хеликоптера.

Oчекуjе се да ће лидери две земље дати и званично старт преговорима за припрему споразума између интеграционих проjеката – Eвроазиjског економског савеза и економског поjаса „Пут свиле“.

Чланак ПУТИН: Добри односи Kине и Русиjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Москва сматра да акције Турске представљају реалну претњу за безбедност Русије и њених грађана, изјавио је заменик руског шефа дипломатије Алексеј Мешков.

„Акције Турске у одређеним питањима, односно њена слабост, представља реалну претњу за безбедности Руске Федерације и руских грађана”, изјавио је заменик министра. Он је нагласио да је основни разлог прекида билатералног споразума о условима међусобних путовања грађана Русије и Турске и препоруке туристичким оператерима да се уздрже од продаје аранжмана Русима у тој земљи.

Односи између Москве и Анкаре не могу бити као пре и садашња политика турске власти не омогућава да се дају позитивне прогнозе о њиховој даљој перспективи, сматра Мешков.

По његовим речима, „тачку“ у сарадњи са садашњом турском Владом „у крајњој линији, на том нивоу који је био постигнут последњих година, ставила је сама Анкара“.

„Једно је јасно — неће бити као пре“, уверен је заменик министра, нагласивши да трајање овакве ситуација зависи пре свега од турске стране.

„За сада та политика које се држи турско руководство — како са тачке гледишта одбијања да призна своју одговорност за неиспровоцирани напад на руски Су-24, тако и у плану напуштања двојних стандарда у борби са међународним тероризмом — не омогућава да се донесу позитивне прогнозе“, рекао је руски дипломата.

Турске власти требале би да надокнаде штету Русији за оборени Су-24 и гарантују да се слични инциденти неће поновити, рекао је руски дипломата.

Међутим, прес-секретар турског МИП-а Танжу Билгич изјавио је да Турска нема намеру да компензује Русији штету за обарање Су-24.

Чланак МЕШКОВ: Москва у акцијама Турске види реалну претњу за безбедност Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Иако су руско-турске односе у 18. и 19. веку одликовала непријатељства и чести ратови, 20. столеће било је време пријатељских односа двеју земаља. Заоштравање односа које је донело обарање руског авиона над Сиријом је нова ситуација и повратак у 19. век.

Није редак случај да односи двеју држава од отворено пријатељских за веома кратко време изметну у непријатељске. До сукоба по правилу долази због трагично неодговорног понашања једне стране, намерног или ненамерног. Ратови, велики и крвави, међу суседима неретко су почињали безазленим сукобима две граничне патроле или неким другим инцидентом који је или могао да буде избегнут, или је могао да буде решен мирним путем.

Руско-турски односи, након што је турска авијација оборила руски борбени авион над сиријским небом, заоштрени су и сведени на најнижи ниво у последњих сто година. Према речима историчара Предрага Марковића, ова ситуација је потпуно нова.

„Ови догађаји су један велики преокрет зато што су, од времена Ататурка и Лењина и Октобарске и Младотурске револуције, турско-руски односи у 20. веку су били одлични“, каже Марковић.

Турска и Русија су у првој половини 20. века биле нека врста савезника, зато што су обе земље биле у лошим односима са Западом.

„Ово је заправо први случај драматичне кризе у односима те две земље, чије се сфере утицаја вековима додирују“, закључује Марковић.

Иако су у 20. веку односи Турске и Русије били углавном добри, у претходним вековима Турска је Русију сматрала за свог највећег непријатеља, тврди Марковић, када су све западне силе подржале Турску у жељи да ограниче јачање Русије.

Његово мишљење дели и историчар Чедомир Антић.

„Током првих 30 година 19. века, Русија је настојала да очува Османско царство и да га претвори у неку врсту своје марионете, да би се после Кримског рата, у коме су се велике силе ујединиле како би Русији оспориле право на учешће у Источном питању и право на поделу Османског царства, Русија почела да подржава националне покрете“, каже Антић.

Иако је углавном побеђивала Турску у ратовима, то није увек био случај, тврди Антић. Тако је и владавина Петра Великог почела поразом у рату са Турцима.

„Слично је и са 19 веком. Руске војске су побеђивале турске и Руси су и тридесетих и седамдесетих година диктирали Цариграду услове мира, али Русија није успела да изађе на топла мора, осим на Црно, није успела да подели Османско царство и, у крајњој линији, Први светски рат се завршио тако што је Турска једина земља која је припадала централним силама, а која је успела да помери границу у своју корист, а то је граница са СССР-ом“, каже Антић.

Двадесето столеће обележавају постојање Совјетског Савеза и турске републике. Иако је Турска после Другог светског рата постала чланица НАТО-а, Антић објашњава да је Турска у односу на СССР водила политику која је била избалансирана, ближа неутралности него агресивности.

Са друге стране, иако је совјетско-турска граница сматрана за простор будућег фронта између Варшавског и НАТО пакта, то није била неуралгична тачка какве су постојале у источној Европи. СССР је имао разумевања за политику Турске, каже Антић, и није подржавао радикалне левичарске покрете у Турској, као што је чинио у европским земљама.

Из Хладног рата Турска је изашла ојачана и са претензијама да постане велика сила, каже Антић, али то је време завршено почетком 21. века.

„Суштински, Турска од 1921. води политику коју је почела да мења почетком деведесетих година и коју је радикално променила тек недавно“, каже Антић.

Та радикална промена дошла је са доласком на власт садашњег турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и његове Партије правде и развоја. За време владавине ове партије, која траје више од деценије, Турска је успела да поквари и заоштри односе са свим својим суседима. Русија је последња на списку.

Током деведесетих година прошлог века, Русија и Турска имале су низ отворених политичких питања, пре свега изазваних турским амбицијама да постане политички заштитник туркофоних народа у Централној Азији и на Кавказу. Међутим, доласком на власт Ердогана и његовог дугогодишњег министра спољних послова, а данашњег премијера, Ахмета Давутоглуа, творца „нулте доктрине“, доктрине која је подразумевала непостојање спорова са земљама са којима се Турска граничи, односи двеју држава добијају пређашњи ток и, штавише, постају веома присни.

Русија постаје велико извозно тржиште за турске пољопривредне производе, а Турска постаје важно тржиште за руску енергетску индустрију. Кулминација добрих односа био је договор о изградњи „Турског тока“, гасовода који је требало да замени од Европске уније неодобрени „Јужни ток“.

Зато турски потез обарања руског авиона над Сиријом, нож у леђа руским напорима у борби против тероризма, како је то рекао руски председник Владимир Путин, делује још чудније и загонетније.

Чланак РУСКО-ТУРСКИ ОДНОСИ: Од љутих непријатеља до најбољих комшија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Трговински рат између Србије и Хрватске настао приливом избјеглица, довео је односе те две бивше југословенске републике на најнижи ниво од одласка Слободана Милошевића са власти 2000. године, пренио је Ројтерс.

Агенција подсјећа да су преко ноћи двије земље једна другој завеле санкције тако што је хрватској роби и теретним камионима забрањен улазак у Србију, а возилима са српским регистарским таблицама забрањен улазак у Хрватску, чланицу Европске уније од 2013. године.

Поред тога, држављани Србије враћају се са хрватске границе, а министар унутрашњих послова Хрватске за то криви пад компјутерског система.

Исто је пренијела и агенција Франс прес наводећи да је сукоб везан за гранична питања између двије земље, узрокован избјегличком кризом, ескалирао у четвртак.

Чланак РОЈТЕРС: Односи Србије и Хрватске на најнижем нивоу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана.

• Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама
• Развој односа Србије и Русије до 2008. године одвијао се кроз ограничену економско-трговинску сарадњу, а од 2008. је интензивирана енергетска сарадња две земље. Значајне промене исте године дешавају се у односима Русије и Запада, након напада Грузије на Јужну Осетију и Абхазију, што ће касније утицати на промену спољно-политичке стратегије Русије. Агресија грузијске војске иза које је стајао Вашингтон, одиграла је кључну улогу на преиспитивање руског партнерства са Западом
• У Србији је народ традиционално усмерен ка Русији, и у том смислу ресурси које Русија треба да уложи за ширење свог утицаја су далеко мање у односу на САД рецимо. Поред сарадње са новим политичким елитама и невладиним сектором који функционише независно од Вашингтона, посебну пажњу требало би преусмерити на програме за омладину, размену ученика, стипендирање студената и организовање бесплатних курсева за учење руског језик.

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама. Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је накада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.

Нове околности руско-српских односа

Председник Русије Владимир Путин је први пут званично посетио Србију 16. Јуна 2001. године. Приликом те посете обишао је руске мировне снаге на Косову и Метохији и нагласио потребу јачања војног присуства Русије на Балкану. Нажалост 2003. године су руске мировне снаге почеле своје повлачење са Косова и Метохије, после чега се десио погром над српским становништвом и српским светињама од стране албанских терориста. Русија је такву одлуку донела због немогућности обављања мировне мисије под датим околностима, не желећи да својим присуством учествује у даљој дестабилизацији Србије. Други разлог могао је да буде потпуна посвећеност Србије решавању свих проблема искључиво у договору са Западом без жеље да са на било који начин консултује или сарађује са Русијом. Развој односа Србије и Русије до 2008. године одвијао се кроз ограничену економско-трговинску сарадњу, а од 2008. је интензивирана енергетска сарадња две земље. Значајне промене исте године дешавају се у односима Русије и Запада, након напада Грузије на Јужну Осетију и Абхазију, што ће касније утицати на промену спољно-политичке стратегије Русије. Агресија грузијске војске иза које је стајао Вашингтон, одиграла је кључну улогу на преиспитивање руског партнерства са Западом. Поред тога и други геополитички потези САД на Блиском Истоку и у југо-источној Европи утицаће на све веће одаљавање ставова Запада и Русије до коначног заоштравања односа.

Русија се у првој деценији 21. века реформисала и у кратком периоду успела да војно, економски и политички ојача и поврати статус светске силе.

За то време Србија је кроз европске интеграције војно, економски и политички потпуно ослабила, изгубила свој суверенитет и сада се налази у поодмаклој фази дестабилизованости.

Ширење меке моћи Русије

Интерес Русије да јача своје присуство на Балкану се повећава, а са друге стране Србија и Русија имају много заједничких интереса. Повратак Србије национално одговорној политици подразумевао би одустајање од европских интеграција и преусмеравање на стратешку сарадњу са Русијом. Међутим питање је како у садашњим условима контролисаних медија, поткупљених политичких елита и узурпираних институција, српски народ може да поврати контролу над сопственом судбином. По истраживањима јавног мњења око 70% грађана подржава савез Србије и Русије, док је подршка европским интеграцијама Србије пала на испод 50%, али у српском парламенту не постоји ни једна странка која се залаже за стратешку сарадњу са Русијом. То је последица креирања политичке сцене Србије од стране Запада на којој по истом обрасцу политичке партије корумпирају вољу народа. У предизборним кампањама све партије које претендују на власт (ради власти) обећавају већу сарадњу Србије са Русијом и национално одговорну политику, и на основу такве платформе добијају поверење грађана. Након доласка на власт партије заборављају предизборна обећања и настављају еврофанатичну политику уз подршку Вашингтона и Брисела.

За даљи развој сарадње Србије и Русије потребно је да обе стране уложе додатне напоре. Поред развоја економске и енергетске сарадње, неопходно је усмерити пажњу на развој политичке, културне, и војне сарадње.

Што се Србије тиче, њен маневарски простор је сведен на минимум и сарадња са Русијом се одвија у оном простору који Вашингон и Брисел дозвољавају и који компензују за даље слабљење Србије било кроз диктат ММФ-а или даље територијално распарчавање Србије. Од кључне важности за Србију је јачање нових политичких елита које нису под контролом Вашингтона.

Са друге стране Русија треба да узме у обзир сарадњу са таквим елитама и да кроз ширење меке моћи константно појачава своје присуство на Балкану, односно у Србији која је кључна земља Балкана. За то је неопходно да има медијски утицај и да у скорије време осим интернет портала Спутник покрене један велики медијски пројекат као што би био нпр. отварање представништва RT у Србији на српском језику, чиме би та телевизијска станица могла да покрива читав Балкан.

Даљи развој сарадње Србије и РФ

Супротно западним тврдњама Русија не води агресорску и освајачку политику, и не претендује на туђе земље и ресурсе како то раде САД, међутим она мора да има у виду да постоје земље које имају велику потребу за повећањем руског утицаја, као што је то рецимо Србија, Грузија или Украјина. Јасно је да у периоду реформисања РФ није могла да преусмери своју пажњу на ширење утицаја, али са друге стране последице које је за то време америчка пропаганда произвела у Грузији или Украјини су несагледиве. Због тога руска стратегија за ширење меке моћи треба да обухвати како постсовјетски простор тако и шири регион, Балкан и Европу.

У Србији је народ традиционално усмерен ка Русији, и у том смислу ресурси које Русија треба да уложи за ширење свог утицаја су далеко мање у односу на САД рецимо. Поред сарадње са новим политичким елитама и невладиним сектором који функционише независно од Вашингтона, посебну пажњу требало би преусмерити на програме за омладину, размену ученика, стипендирање студената и организовање бесплатних курсева за учење руског језика.

Посебно је потребно истаћи руску помоћ Србији у кризним ситуацијама где кључну улогу има Руско-српски хуманитарни центар у Нишу. За време поплава у Србији прошле године, РФ нам је прва доставила хуманитарну помоћ, а стручњаци за цивилну одбрану су спасили многобројне животе грађана Србије. У садашњој мигрантској кризи историјских размера, изазваној неодговорном политиком САД и ЕУ, Русија одговорно помаже Србији да превазиђе проблеме у вези са привременим збрињавањем мигранта, док земље ЕУ које носе одговорност за кризу, подижу зидове и расправљају се међусобно око квота и дужности да збрину мигранте чије земље су разорили.

На крају је потребно изразити и велику захвалност РФ за принципијелну одбрану Међународног права, резолуције 1244 и подршку Србији за очување територијалног интегритета, као и за осујећивање намера Запада, пре свих Велике Британије да Резолуцијом о Сребреници српски народ неаргументовано стигматизује.

Поред узајамне наклоности два народа, заједничке историје, корена, језика, религије и културе, то су темељи на којима ће Србија и Русија у будућности градити још чвршће односе, без обзира на реметилачке факторе.

Аутор текста је генерални директор Центра за геостратешке студије

Чланак ТРИФКОВИЋ: Односи Русије и Србије с почетка 21. вијека и перспективе даљег развоја сарадње се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Премијер Вучић стално шаље поруку да хоћемо најбоље односе са Русијом, али да је наш пут европски. Ако Вучић не нервира званичну Русију, он свакако нервира проруски настројене снаге у Србији. У тренутним околностима, потпредседник САД би могао да покуша да формира неку врсту „антируске коалиције“ у Европи, чији би Србија била члан.

Само неколико дана пошто је српски премијер Александар Вучић рекао да Џозеф Бајден, потпредседник Америке, није на њега вршио притисак по питању односа Србије и Русије, неки медији су пренели вест „из дипломатских извора“ да је Бајден Вучићу, говорећи о гасу, рекао да разуме односе Русије и Србије, али и да зна „да Вучић својом политиком нервира Русе“.

Александар Павић из Фонда за стратешку културу упозорава на чињеницу да је јавност сазнала за ову изјаву из дипломатских извора, а не директно од Бајдена. Због тога, Павић упозорава да не можемо са сигурношћу да тврдимо да је он то заиста и рекао.

С друге стране, он наглашава да Бајден то није морао ни да изговори, јер, како каже, има довољно европоборника у нашој дипломатији и у власти, који су ту „информацију“ могли да пласирају, а може бити и да је ту причу пласирао неко из западних амбасада. Павић подсећа да Руси никада нису званично тако нешто рекли, али и додаје да су чињенице следеће.

„Практично, Вучић стално шаље поруку да ми хоћемо најбоље односе са Русијом, али да је наш пут европски. И нон-стоп подвлачи да је то рекао у лице председнику Путину. Потенцира слику да је Москва та која покушава да се понаша покровитељски према Београду. У том смислу, ако Вучић не нервира званичну Русију, он свакако нервира проруски настројене људе и снаге у Србији“, каже Павић.

Говорећи о енергетици, која је и наводно била окидач за Бајденову „изјаву“, Павић каже да се Вучић ни приближно није борио за „Јужни ток“ као што је то чинио његов мађарски колега Виктор Орбан.

„То јасно показује да је Вучић још тада, бар пасивно, помогао Американцима у њиховом науму да минирају ’Јужни ток‘, у чему су и успели“, сматра он.

Павић разматра и могућност да се због најављене посте српског премијера Москви у овако пласираној „вести“ крије и нека порука која има за циљ да на неки начин изнервира и изиритира руску јавност.
„Могуће је да је Бајден само ’офирао‘ Вучићево усмерење и на неки начин му помогао, јер су проценили да му треба додатна помоћ. Очигледно је да им је сада Србија важна у грађењу једног антируског фронта у Европи, јер је и Црна Гора све ближа НАТО-у“, рекао је Павић.

Петар Искендеров, научни сарадник на Институту за словенске студије Руске академије наука, међутим, каже да Вучић „не нервира Русију у политичком смислу“.

„То је оно што Бајден, вероватно, прижељкује. Тренутно Вашингтон пружа подршку српској Влади, јер се у Београду све чешће прича о ванредним парламентарним изборима, а Вучић је више проамерички политичар него проевропски. Осим тога, у тренутним околностима, потпредседник САД би могао да покуша да формира неку врсту ’антируске коалиције‘ у Европи, чији би Србија била члан. Или боље речено, да поново формира ову коалицију, зато што у самој Европи расте подршка нормализацији односа са Русијом“, каже Искендеров.
Он истиче да засад нема основа ни за тврдњу да Вучић својим ставом по питању енергетске безбедности нервира руско руководство.

„Пре свега, зато што Србија више не игра толико важну улогу као што је играла пре неколико година, када се градио ’Јужни ток‘. Уосталом, Србија би могла да игра једну од кључних улога и у ’Турском току‘, уколико дође до реализације тог пројекта. Ако тај гасовод не буде коришћен за транспортовање гаса до Европе, већ за унутрашњу употребу у Турској, Србија ће изгубити сваки значај на енергетској мапи Југоисточне Европе“, каже Искендеров.

Он истиче да то не значи да ће Русија изгубити утицај у Србији, када је реч о енергетици.
„Као прво, имамо сет потписаних међувладиних уговора на основу којих је изграђено складиште гаса Банатски двор“, наводи Искендеров.

Осим тога, закључује он, Русија је присутна на српском тржишту нафтних деривата. Требало би имати у виду и да је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер пре неколико дана изјавио да постоји теоретска могућност за продужавање руско-украјинских уговора о транзиту руског гаса у Европу после 2019. године.

Чланак ШТА ЗНА БАЈДЕН: Да ли Вучић заиста „нервира“ Русе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Руско-јапански односи могу бити нарушени уколико Москва одлучи да формира безбедносну коалицију са Кином због распоређивања америчког противракетног штита у Јапану, сматра индијски стручњак Мелкулангара К. Бадракумар, додајући да је предстојећа посета руског председника Владимира Путина Кини сигнал значајних промена на Далеком истоку.

Захлађење у односима Москве и Токија настало је након објављивања тешње војне сарадње Јапана и Америке у априлу ове године, која предвиђа распоређивање америчких балистичких система противракетне одбране (БМД) у Јапану, истиче Бадракумар, који је и бивши индијски амбасадор и стручњак са иностране послове.

Документ о војној сарадњи Токија и Вашингтона потиче још из времена Хладног рата и био је усмерен против совјетске Русије. Смернице су ажуриране 1997. године, након распада СССР-а, а ревидиран је у априлу ове године.
„Нема сумње да је последица последње ревизије документа усмерена против „упорне Кине“, али није искључено да је усмерена и против Русије. У циљу своје сигурности, Јапан ће сада пружати активнију подршку операцијама САД на глобалном нивоу“, наглашава стручњак у свом чланку за „Азија тајмс“.
Он додаје да нове смернице наглашавају значај сарадње Америке и Јапана у области противракетног штита БМД.
„Америка, у ствари, почиње са размештањем БМД система у Јапану“, рекао је индијски експерт.
Према његовим речима, Русија већ одавно америчко-јапански савез не сматра фактором стабилности у региону, посебно не сада, када америчко распоређивање БМД система у Јапану види као претњу сопственој територији на Далеком истоку.

Он каже и да не треба заборавити да се члан 12 руске војне доктрине посебно односи на претњу суседних земаља опремљених БДМ штитовима.
„Можда Токио не сматра Русију претњом и можда америчко-јапански савез није усмерен против Москве, али у ситуацији тренутних руско-америчких односа, Русија не може бити мирна“, додаје он.
Оно што је додатно закомпликовало ствари, према његовим речима, јесте то што је јапански премијер Шинзо Абе прогурао закон који омогућава јапанским трупама да се боре у иностранству, први пут од Другог светског рата, због чега је Кремљ преузео низ корака у циљу осигуравања безбедности земље.

Истовремено, Москва убрзава зближавање са Пекингом. Кинески председник Си Ђинпинг био је „почасни гост“ руског председника током прославе Дана победе у Москви, а сада се припрема посета Путина Пекингу 3. септембра. Лидери су се сложили да се формира заједнички економски простор на континенту кроз сарадњу Евроазијске економске уније и у оквиру кинеског „Пута свиле“. Две силе су се такође договориле да одрже и заједничке војне вежбе у Пацифику.

Између осталог, упркос негодовању Јапана, Русија је убрзала модернизацију војне и цивилне инфраструктуре на Курилским острвима.

Експерт примећује и да интензивно стратешко присуство Русије на Арктику даје земљи ненадмашиву предност — приступ свим океанима света.

„Руско-јапански односи су очигледно све хладнији, док је кинеско-руска сарадња све јача“, истакао је он, додајући да је предстојећа посета Путина Пекингу путоказ важног стратешког прекомпоновања на Далеком истоку.

Чланак РАВНОТЕЖА: Русија и Кина против Америке и Јапана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: www.nezavisne.com

Односи између Србије и Хрватске су у овом тренутку можда најгори од краја рата, пише хрватски портал index.hr.

Портал констатује да тензије између Београда и Загреба непрекидно расту, а укидање ћирилице на таблама јавних установа у Вуковару је односе двије земље довело до још значајнијег погоршања.

Професор др Вишеслав Раос са Факултета политички наука у Загребу каже да су тензије у односима са сусједном Србијом и Словенијом посљедица нервозе јер, како каже, ни власт ни опозиције не смију да се замјере бирачима уочи предстојећих парламентарних избора чији датум одржавања, додуше, још није заказан.

Раос је у изјави за хрватску ТВ Н1 рекао да ће се односи са Словенијом око арбитраже стишати, а да би се проблеми око двојезичности могли развлачити деценијама.

Раос, наиме, страхује да би до експлозивне ситуације у односима са Србијом могло доћи током 18. новембра, датума који Хрватска слави као Дан ослобођења Вуковара.

Иначе, парламентарни избори у Хрватској нису заказани, а према неким очекивањима они би могли бити одржани 22. новембра.

Чланак ЗАГРЕБ: Односи Србије и Хрватске најгори од краја рата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Премијер Србије Александар Вучић рекао је да је његова обавеза да у сваком тренутку чува односе између Србије и Републике Српске на највишем нивоу и да увијек помогне Српској.

Одговарајући на питање да ли је примио циркуларно писмо предсједника Републике Српске Милорада Додика у којем се поново објашњава зашто Српска инсистира на спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, Вучић је одговорио: „То је за мене данас најтеже питање“.

„Када кажем најтеже, то је зато што су моје обавезе да никада не покажем никакву дозу ни личне, ни политичке, нити државне сујете“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Вучић је истакао да је обавеза власти Србије да чува регионални мир и стабилност, да води рачуна о Србији и да увијек помогне Републици Српској.

„Ја сам замолио председника Додика да још једанпут своју одлуку размотри и то је оно што ми можемо да урадимо. Све друго што бисмо радили, лоше бих се осјећао и не желим да учествујем у нечему у чему су неки раније учествовали, али сам имао довољно храбрости да кажем шта је то што Србија мисли, а што мисли да је добро и за Србију и за Републику Српску“, рекао је Вучић.

Он је истакао да није имао у виду само себичне интересе Србије и додао да сматра да има „добар и веома широк поглед у будућност када је у питању и Република Српска“.

„Мислим да сам добро видио, а ја увијек дозвољавам могућност да то увек није сасвим тако. Можда неки други то боље виде од мене. На крају крајева, моја је одговорност пред грађанима Србије неупоредиво већа, а не бјежим од тога да неку врсту мале одговорности због односа који постоји између Србије и Српске, имам и према Српској, наравно и као гарант Дејтонског споразума“, додао је Вучић.

Што се Србије тиче, Вучић је рекао да Србија никада ничим неће угрожавати регионалну стабилност, и то не зато што то „неко воли или не воли напољу“.

„Већ сам се тих глупости наслушао. Као што сте видјели, Србија је успјела и умјела да се супротстави по најтежим питањима и највећим силама на свијету и успјела, не могу да кажем да побједи, него да не изгуби као што је увијек доскора губила“, навео је Вучић.

Он је истакао да је српском народу потребна памет и мудрост и да би волио да су Срби кроз историју чешће водили Милошеву политику /Милоша Обреновића/, јер много би их више било и много би били успјешнији, него што су данас.

Вучић: Не могу нам забранити сузе за страдале Србе

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да нико не може да забрани Србији да жали за пострадалим и прогнаним Србима у Олуји, и додао да ће Србија учинити све што је у њеној моћи да Косово не постане члан УНЕСКО.

Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је дан када се десила Олуја за нас тужан дан и да је ријеч о највећем етничком чишћењу послије Другог свјетског рата.

Како је рекао, ми не говоримо ништа ни против кога, ни против хрватског народа, нити државе, али дајемо себи за право да жалимо за страдалима и прогнаним Србима.

„Ваљда нико не може да нам забрани да пустимо сузу и запалимо свијеће. Шта ће неки други да раде нека раде“ рекао је премијер.

Како је рекао, одговарајући на питање о најави администрације у Приштини да Косово постане члан УНЕСКО, Србија ће дати све од себе да то спријечи, мирним и демократским средствима. „Али, Србија није немоћна као што је била“, указао је.

Он је додао да ту снагу Србије не би прецјењивао, али ни подцјењивао и додао да не може да замисли и да би било смијешно да Дечани, Бањска, Грачаница буду дио неке друге, а не српске баштине.

„То би било трагикомично“ додао је.

Вучић:Разговарам с Николићем о платформи за КиМ

Премијер Србије Александар Вуцић изјавио је је са предсједником Томиславом Николићем разговарао и разговара о платформи за Косово и Метохију коју је предсједник Републике предложио.

„Ми смо разговарали и разговараћемо и убудуће, чекамо завршетак бриселских разговора, па ћемо наставити“, рекао је Вучић.

Он је додао и да је требало да иде данас у Параћин, гдје ће предсједник Николић са супругом Драгицом, предсједницом Управног одбора Фондације „Драгица Николић“ присуствовати свечаности поводом отварања обновљеног породилишта.

Како је рекао, честита на енергији да се ураде такве ствари, у Параћину је велика ствар урађена, као и раније у Крагујевцу.

Чланак ВУЧИЋ: Чувати односе Србије и Српске на највишем нивоу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Владе Србије Александар Вучић изјавио је у Бриселу да бољи односи између Србије и БиХ не смију зависити од појединица, као што је командант тзв. Армије БиХ за Сребреницу Насер Орић.

Вучић је тако одговорио на новинарско питање како гледа на изјаву члана Прдесједништва БиХ Бакира Изетбеговића да је пуштање Насера Орића из притвора у Швајцарској услов за побољшање односа Србије и БиХ.

„Поготово ми је тешко да причам о томе послије сазнања (о злочинима) које имамо и аката које смо поднијели и дали на увид цјелокупној јавности“, рекао је Вучић и додао да остаје при својој ранијој изјави о том случају.

Он је додао да Србија жели добре односе са Бошњацима.

„Волио бих да видим оне који ће да кажу, а видио сам неке такве изјаве, да су снаге под командом Насера Орића напали српско село Залазје као легитиман војни циљ. Морам да кажем да нисам чуо да је легитиман војни циљ да некоме вадите очи и да га кољете“, рекао је Вучић (Изјаву Вучића о Орићу погледајте овдје.)

Вучић је рекао и да ће одлуку о одласку у Сребреницу донијети неколико дана уочи 11. јула и истакао да ће она бити у складу с интересима регионалне стабилности и српског и бошњачког народа.

Вучић је истакао да неће долазити тамо гдје му нетко пријети „пљувањем, батињањем“ не зато што се тога плаши и поновио да ће донијети одлуку у интересу оба народа.

По његовим ријечима, одлука о одласку у Сребреницу још није донесена не зато што се Србија нечег плаши већ да би она била у складу с интересима регије.

Чланак ВУЧИЋ: Односи Србије и БиХ не смију зависити од Орића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

САД су забринуте због истраживања које показује да Нијемци, Французи и Италијани у већини нису спремни на оружани конфликт са Русијом.

Истраживање показује да су на рјешавање сукоба војним путем, прије свих, спремни Американци, док већина испитаника у Њемачкој, Француској и Италији не подржава овакав сценарио.

У Њемачкој томе се противи скоро 60 одсто испитаника.

Владајућа елита у САД озбиљно је забринута ставом Нијемаца о Русији – наводи за лист „Цајт“ аналитичар истраживачког центра „Пју“ Брус Стоукс.

У оквиру овог истраживања експерти су утврдили однос представника главних сила НАТО-а према хипотетичком конфликту са Русијом.

„Америчка елита види у Влади Меркелове поузданог савезника. Ипак, Вашинтон је веома забринут због њемачког јавног мњења“, наводи Стоукс.

Аналитичар сматра да резултати истраживања позивају „на буђење“ многе Американце, који до сада нису обраћали пажњу на мишљење Нијемаца.

Стоукс сматра да постоје три разлога за већинско одбијање Нијемаца да ратују са Русијом: економски, географски и историјски.

Њемачка има ближе економске везе са Русијом него са САД.

Са тачке гледишта аналитичара, ако би хладни рат прерастао у реални, управо би Нијемци били прве жртве и то је још један разлог зашто су многи против употребе војне силе у случају сукоба са Русијом.

Чланак САД ЗАБРИНУТЕ: Нијемци против сукоба са Русијом, Америка забринута се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Сигуран сам да ће доласком руских туриста доћи и много руских компанија, а где год су руски туристи и руске паре, долази и јако велики број европских компанија, каже Ненад Поповић.

Ненад Поповић, председник Српске народне партије, каријеру пословног човека започео је у Русији почетком деведесетих година прошлог века. Током више од 20 година рада у привреди, постао је један од најуспешнијих српских пословних људи у свету. Један је од најбољих познавалаца руског тржишта и на тему руско-српске привредне сарадње написао је неколико студија и једну књигу. Разговор са Ненадом Поповићем водимо на Златибору, где је отворена прва регионална канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом у Србији.

Како оцењујете тренутне односе између Србије и Русије?

— Ако гледамо односе после 2000. године, они су данас на највишем могућем нивоу. С тим, да нагласимо, да су на нижем нивоу него за време бивше Југославије, када смо имали гиганте који су се бавили трговином — „Генекс“, „Инекс“, „Прогрес“ и који су били координатори извоза на руско тржиште. Они су обједињавали еснафске произвођаче и омогућавали су заједнички приступ тржишту. Али не треба бити незадовољан, извоз стално расте, у овој години нешто мање због девалвације рубље у односу на евро и долар. Сигурно је да то има неки утицај — цене су постале мање конкурентне, али зато радује изванредан скок извоза прехрамбених производа, који и поред ових промена на тржишту валута бележи стални раст.

Зашто баш Златибор као место за оснивање прве регионалне канцеларије за сарадњу са Русијом?

— То је идеја руководства општине Чајетина. Они су и иначе лидери по многим идејама. Чајетина је општина где је насељеност јако мала о односу на територију, али са изврсно организованом инфраструктуром, асфалтом до сваког села, телекомуникацијама, струјом, водоводом… Општина Чајетина и цео Златибор у последњих годину дана бележе изванредан раст извоза пољопривредних и прехрамбених производа у Русију. Само за ову годину, скок извоза је био 300 одсто, што је изванредно. Такође, у овој години је број ноћења грађана Руске Федерације повећан два пута. Руководство општине Чајетина, на челу са председником Општине Миланом Стаматовићем, препознало је потенцијале проширења сарадње са Русијом и сами су дошли на идеју да ураде оно што су већ урадиле многе европске регије и многи европски градови.

На кога се угледала општина Чајетина?

— Само ћу навести пример Тирола у Аустрији и Баварске у Немачкој, који имају по пет, шест, или чак десет оваквих агенција које баве промоцијом извоза њихових производа на веома захтевно руско тржиште, а са друге стране промоцијом потенцијала њихових региона за инвестиције из Русије.

Која је Ваша улога у оснивању ове канцеларије?

— Говорио сам господину Стаматовићу како да они то ураде и он је, као човек пун иницијативе, енергије, доказан као један од најуспешнијих градоначелника у Србији јер је направио малу Швајцарску на Златибору, сâм препознао ту идеју. Ја сам само помогао у њеној реализацији, највећу захвалност за то дугујемо Милану Стаматовићу и привредницима општине Чајетина који су га безрезервно подржали.
Које су функције Канцеларије за сарадњу са Руском Федерацијом?

— Канцеларија ће имати неколико значајних активности. Пре свега, то ће бити анализа тржишта Руске Федерације и указивање на могућности извоза производа из Златиборског округа. Затим, подршка удруживању привредника за заједнички наступ на руском тржишту, посредовање у односима са институцијама у регионима и у градовима Русије. Дакле, не само са Москвом и Санкт Петербургом, него пре свега са регионима. Са друге стране, промоција инвестиционих потенцијала Златиборског округа у циљу привлачења инвеститора из Русије. Али, ту треба рећи, не само инвеститора из Русије, него и из Европске уније, који ће преко Златибора сутра моћи да извозе у Русију без царина. Наравно, канцеларија ће вршити и услуге саветовања привредника у циљу ефикасније промоције привредних и туристичких потенцијала златиборског краја.

Који су потенцијали Златибора?

— Број један — туризам. Треба узети у обзир да је туризам грана која се најбрже развија у Европи у последњих десет година, а да су руски туристи најпожељнији туристи у целој Европи, јер у ванпансионској потрошњи троше три до седам пута више наго туристи из Западне Европе. Канцеларија већ ради, и за само неколико недеља успела је да ступи у контакт и доведе господина Јурија Барзикина, шефа за туризам у Привредној комори Русије. Сектор за туризам Привредне коморе Русије обједињује 2.500 туристичких организација широм Русије. Довели су овде петнаест туристичких компанија. И Златибор је, као туристичка дестинација, ушао у све руске туристичке интернет канале — као дестинација рекламира се на 2.500 места у целој Русији. То ће сигурно допринети расту броја руских туриста.

Очекујете ли инвестиције са руске стране?
— Поред тога што очекујем инвестиције у пољопривредну производњу, са нама су били и потенцијални инвеститори који се баве некретнинама. Они Златибор виде као изванредну дестинацију. Као што се десило у Црној Гори, Хрватској, на крају крајева, као што се десило у Лондону, највеће инвестиције у некретнине долазе од стране грађана Русије. Географски положај Златибора, фантастичан ваздух, изванредни потенцијали за ски-туризам, спортски туризам, летњи туризам, верски туризам и, што је најважније, само четири сата колима од црногорског приморја — то је потенцијал који се свиђа инвеститорима. Наравно, у ситуацији када су у Русији на снази санкције на увоз пољопривредних производа из ЕУ, руски инвеститори не желе да у Србији само купују, већ и да инвестирају како би дугорочно оснажили своје позиције на руском тржишту и могли дугорочно да извозе без проблема. Бивша Југославија је искористила шансу када Запад није сарађивао са Русијом и развила се искључиво на бартер аранжманима са СССР. Сада Србија, водећи избалансирану политику према САД, ЕУ и Русији, има шансу да привуче инвеститоре не само из Русије, него и из ЕУ. Сви они сада на Златибору имају људе који ће им помоћи да боље извозе своје производе у Руску Федерацију.

Може ли Златибор да задовољи захтеве руских туриста?

— Мислим да у Србији нема туристичког места са овако изванредним хотелским капацитетима. Пре свега, број од преко 20.000 лежајева говори о томе. Даље, ту је низ луксузних хотела, а нови су у изградњи. Постоји изванредна спортска хала са преко хиљаду гледалаца, где могу истовремено да тренирају три спортске екипе, фудбалски терени, скијашки центар… Наравно, мора још много да се ради, морају да се прате светски трендови, мора да се гледа шта се ради у другим планинским центрима у Европи. За инвеститоре је најважније да се све ради врло брзо и ефикасно. Када инвеститор дође, жели да све дозволе добије у року од месец дана, а на Златибору то може. Сигуран сам да ће доласком руских туриста доћи и много руских компанија, а где год су руски туристи и руске паре, долази и јако велики број европских компанија.
Колико је значајно постојање једне овакве канцеларије?

— Руси поштују институције, не само државне. Веома је важно да и на регионалном и локалном нивоу постоји институција која се само занима сарадњом са Руском Федерацијом. Српска народна партија, чији сам председник, евроскептична је партија. И ја сам евроскептик. Али схватам да су институције које се у Србији баве ЕУ изванредне. ЕУ је направила фантастичан модел — када сарађујете са њом, увек посредује нека институција. Велики број људи ради за њих, уложено је доста новца и зато је извоз у ЕУ највећи. Међутим, немамо ниједну институцију за сарадњу са Руском Федерацијом. Ово је први пут да се у Србији појавила таква институција. Није важно што је локалног значаја. Надам се да ће многи градови и региони у Србији следити пример Чајетине и овај модел препоручујем свима.

Чланак НЕНАД ПОПОВИЋ: Србија сада има шансу да привуче инвеститоре се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

– Ми разумемо традиционалну везу и чврсте односе Србије са Русијом, али исто тако очекујемо и потпуну посвећеност када је у питању пут ка ЕУ. То ми је и током разговора потврдио и цео српски политички врх –каже Тања Фајон, потпредседница Клуба посланика Напредног савеза социјалиста и демократа у Европском парламенту, члан делегације европских парламентараца која је управо посетила Београд. Она додаје да не сумња да су они који предводе Србију „свесни потребе да се спољна политика ЕУ, укључујући и санкције Русији, постепено примени и у Србији, то јест да се спољна политика Србије хармонизује са спољном политиком ЕУ”.

Одговарајући на нашу молбу да у светлу чињенице да је ЕП у Резолуцији о напретку позвао Србију да појача напоре за усаглашавање своје спољне политике са спољном политиком ЕУ, укључујући Русију, прокоментарише недавну изјаву америчког амбасадора Мајкла Кирбија да су постојали разговори о томе да Србија уведе санкције Русији, али да то не значи да тако нешто мора да се уради, Тања Фајон, у интервјуу за „Политику”, наводи и да су досад више пута причали о потреби да се спољна политика Србије усклади са спољном политиком ЕУ јер је то правило које важи за све државе кандидате за чланство, то јест све државе које желе да се придруже европској породици.

– Наравно, ако се вратим на изјаву амбасадора Кирбија, свака држава одлучује о својим циљевима и о правцу своје спољне политике, али понављам, ако је циљ ЕУ, онда се очекују и прилагођавања на свим законодавним подручјима и усвајање акија (европског правног поретка – прим. аут.) – наглашава Фајонова, која иначе у ЕП долази из Словеније.

ЕП је у Резолуцији о напретку Србије позвала на што брже отварање првих поглавља. Када би се прва поглавља могла отворити?

После усвајања Резолуције о напретку Србије прошле недеље, и иначе у протеклом периоду, моја главна порука када је у питању европски пут Србије јесте да је важно да се преговори што пре започну. Важно је, дакле, да тај процес отпочне, а поготово ми се важним чини отварање поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, правне државе, основних људских права, правде, слободе и безбедности. Увек је тешко спекулисати о датумима, али ја бих волела да видим да се прва поглавља отворе најкасније до краја ове године.

Како сте ви гласали поводом амандмана неких хрватских посланика да се Србија спречи у процесуирању оптужених за ратне злочине почињене на територији Хрватске? Молим вас и да свој став образложите.

Ја сам била против тог амандмана и јасно сам изражавала свој став да се не слажем да је то део Резолуције о напретку Србије. То је ствар односа између Србије и Хрватске, ствар прошлости ове две земље, као и ствар о којој, по мом мишљењу, треба да расправљају правни стручњаци. Мислим да Европски парламент не сме да буде полигон за решавање оваквих ствари.

Да ли додатне миграције Албанаца с Косова представљају додатни притисак на Србију да призна независно Косово?

Сматрам да су односи између Србије и Косова део дијалога о нормализацији и веома ми је драго што је тај процес поново почео после дугог застоја. Оно што могу да потврдим то је да је дијалог између Београда и Приштине од суштинског значаја не само за напредак Србије према Европској унији већ и за боље односе у целој регији. У том смислу Србија носи велику одговорност као битан фактор на Балкану.

Исто тако, активно се залажем за што брже увођење безвизног режима и за држављане Косова, који су још једини у регији остављени са визном обавезом. То би поред слободе путовања за држављане Косова значило и мање трговине људима, трговине лажним документима и осталих илегалних радњи.

Чланак ПОРУКА ЕВРОПЕ СРБИЈИ: ЕУ очекује да постепено уводите санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Фонет

Говорећи о великом повратку политике и геополитике на међународну сцену, политичку, економску и сваку другу, Јеремић је поменуо да је и овогодишњи Давос био је другачији од свих претходних којима је присуствовао.

То прије свега је због чињенице да се готово 70 одсто времена говорило о међународним политичким и безбједносним односима и о томе како они могу да утичу на очекивања у овој години.

У том смислу је навео да извјештај за 2014-у годину није у себи имао ријеч Украјина, али ни ријеч ИСИС, што је, према његовим ријечима, и допринијело да Давос 2015. буде оријентисан више него икад ка политици, спољној политици и безбједносној политици пре свега.

„Свједоци смо времена у којем долази до прерасподјеле моћи међу макроиграчима широм свијета, а чији су интереси веома дивергентни и у приличном нескладу с интересима великих сила“, рекао је Јеремић.

Оцјенивши да је криза у Европи један од четири највећа ризика за свјетску економију, Јеремић је рекао да ће ово бити година избора и одлука у Европи, значајна и пресудна година за важне мултилатералне процесе који се одвијају већ годинама.

„Неки од тих процеса окончавају се данас и они имају историјски значај, а ми не обраћамо пажњу на њих“, истакао је Јеремић и додао да је ријеч о развојној стратегији УН и међународном споразуму о климатским промјенама.

Следећи велики ризик је, како је казао, криза у Украјини. Говорећи о односу Русије и Запада, Јеремић је рекао да се они “не налазе на доброј трајекторији“ те да нема пуно простора за оптимизам.

„Велика је штета оно што се данас дешава, али и губитак за све играче који су укључени у ову причу. Иако је Украјина у изузетно тешкој ситуацији, није једини губитник. Велики губитник су и Русија и Европа“, рекао је Јеремић.

Санкције које су уведене Русији, како је додао, одразиле су се итекако на њену привреду, а Европа губи због укупне стратешке нестабилности које воде даљим политичким подјелама.

Треће, проблем је и Блиски Исток, стварање Исиса и борба против фундаментализма на том подручју.

Најзад, велики ризик је, према његовим ријечима и окретање Русије ка Кини.

Говорећи о Кини, Јеремић је рекао да је ново руководство веома амбициозно у погледу пакета најављених реформи и мјера које ће за посљедицу имати оно што је, како је објаснио, имала и влада која је 70-их година одлучила да се отвори ка свету.

Чланак ЈЕРЕМИЋ: Ово је година геополитичких потреса се појављује прво на ИСКРА.