Фото: РТРС

Коментаришући вијест да је амерички предсједник Доналд Трамп донио прву одлуку која се тиче западног Балкана, потврдивши црну листу лица и организација које су под санкцијама САД уведеним прије 16, шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је за Спутњик да је то већ трећи пут од када је Трамп постао предсједник да се објављује вијест о потврди санкција.

Како наводи, то је добар примјер лажне вијести јер се из ње стиче утисак да се од стране нове администрације доноси нека политика, а у суштини ријеч је о даљој инерцији, из техничких разлога, политике претходне администрације.

– Овог пута ријеч је о процесу који се заправо одвија сам од себе. Има санкција које су на шест мјесеци и оних које су на годину дана и оне се аутоматски обнављају, осим у случају када се донесе нова одлука од стране државних институција или од стране америчког предсједника. Тада се санкције укидају, ублажују или проширују. То је дакле аутоматска процедура која постоји од када постоји и тај списак, сада већ петнаест или шеснаест година – објашњава Кесић.

Према Кесићевим ријечима, Представништво Републике Српске у Вашингтону интензивно ради на томе да се предсједник Српске Милорад Додик скине са листе америчких санкција. То међутим, напомиње он, није лако због споре транзиције власти у САД.

– И дан данас су на одређеним позицијама људи из претходне администрације који су и учествовали у доношењу санкција. Зато је нереално очекивати да ће ти исти људи који су одлучили да га санкционишу сада одлучити да укину санкције. Та спора транзиција и борба која се води да би предсједник могао да успостави потпуну власт и контролу над својом администрацијом јесу највећа препрека за укидање тих санкција. Ми се надамо да ће доћи до именовања подсекретара у Стејт департменту и подсекретара у Министарству финансија, што би отворило могућност да се та процедура убрза и да се понови направи преглед одлуке о доношењу санкција, јер онда очекујемо да ће исход бити позитиван – напомиње Кесић.

Како каже, нова администрација још није успоставила власт у два од три министарства која су важна за доношење одлуке да санкције буду укинуте.

Подсјећања ради, бивши амерички предсједник Џорџ Буш Млађи је 26. јуна 2001. године донио извршну уредбу којом је прогласио да су појединци и организације у БиХ, Македонији и на Косову угрозили интересе САД.

Она предвиђа низ правних посљедица, укључујући блокаду имовине, забрану уласка у САД и финансијских трансакција за хашке оптуженике и око 150 особа и организација које се доводе у везу са оптуженицима за ратне злочине, терористичким организацијама или подривањем Дејтонског мировног споразума.

Чланак КЕСИЋ: Санкције се аутоматски обнављају, није ријеч о новој одлуци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је да ће поступак укидања санкција, које је предсједнику Српске Милораду Додику увела бивша америчка администрација, потрајати још неколико мјесеци.

„А онда ће укидање санкција бити техничко питање, јер је одлука правно неутемељена и њоме су прекршена међународна људска права“, каже Кесић.

Кесић је за „Еуроблиц“ навео да су поменуте санкције урађене циљано у правцу Додикове тоталне изолације.

Напомињући да према тој одлуци сваки грађанин САД, уколико има контакте са Додиком, може бити кажњен, Кесић је рекао да пише молбу америчкој администрацији којом би њему омогућили такве контакте.

Кесић истиче и да је улога америчког амбасадора у БиХ Морин Кормак сада сведена на посјете општинама и да нема притисака на Српску „јер она није сигурна да ли има подршку своје земље као до сада“.

„Доласком Трампа на чело САД, Српска има шансу да у неупоредиво бољој ситуацији гради своју економску и политичку позицију у тој земљи, али и у свијету“, сматра Кесић.

Чланак КЕСИЋ: Поступак укидања санкција Додику потрајаће још неколико мјесеци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/AFP 2016/ ARMEND NIMANI

Начин на који је у Србији представљено образложење министра одбране САД Џејмса Матиса на саслушању у Конгресу 12. јануара, а према коме пре смањења присуства снага САД на Косову домаће косовске снаге морају добити мандат за одбрану земље, како тврди Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона, представља потпуно лажну слику нове спољне политике Америке.

„Прво, то се представља као званични став администрације, а будући министар је то рекао док је био на саслушању, дакле, није још постао државни секретар одбране. Друго, он је говорио у контексту политике која се спроводи од стране америчке администрације у последњих више од десет година и пред члановима комитета међу којима су највећи јастребови што се тиче не само питања Косова и Срба на Балкану, него и Русије“, констатује Кесић за Спутњик.

У том контексту, додаје, подразумева се да нови министар Матис неће да иде предалеко у најавама које су нове смернице неке нове политике, која још није дефинисана.

Министар војни не води политику

На сличном становишту је и бивши амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић, који каже да је Матис, да би постао министар одбране, на сенатском комитету причао нешто што је у складу са досадашњом генералном политиком Пентагона и смањења њиховог војног присуства на другим местима.

Међутим, истиче Вујачић за Спутњик, будући министар одбране не води спољну политику, а ово је спољнополитичко питање.

„Американци су ушли на Космет са Европљанима уз слоган ’Заједно унутра, заједно напоље‘. Значи, док год је ту присуство европских и било којих других трупа у Кфору, да ће САД остати заједно са њима“, каже Вујачић.

Образложење Матиса он тумачи као рутински одговор на бази претходно зацртане политике смањења војног контингената, а да ли ће то потпуно повући, велико је питање. „Другим речима, не бих давао томе, како да кажем, значај, дефинитивне одлуке америчке владе да ће се то стварно спровести“, додаје Вујачић.

Нова политика и за Балкан

Обрад Кесић је међу првим аналитичарима у јавности износио анализе политике нове америчке администрације и никад није говорио да ће се они директно бавити питањима на Балкану.

„Међутим, ако спроведу оно што су најавили као кључне елементе своје политике, на пример побољшање односа са Русијом и изградња стратешког партнерства, преиспитивање става према НАТО-у, учешће у њему и финансирање овог савеза, обустављање такозваних програма демократизације које је најавио председник Трамп… онда можемо очекивати да ће то дефинитивно да утиче на политику и у свакој регији света, укључујући и Балкан“, наглашава Кесић.

Прилика за Србију и Српску

У том контексту, сугерише, ово је прилика и има простора да се ствари промене и у корист Србије и у корист Републике Српске, али и да се ситуација на Балкану потпуно постави на нови темељ.

„То се дешава. А хистерија која влада због једне изјаве је нешто стварно чудно“, констатује Кесић.

На неки начин, појашњава, то је нека лажна вест којом се они који су уплашени од нове администрације или они који су погрешно проценили, свих ових година, шта и на који начин служи интересима Сједињених Америчких Држава, сад надају и хватају за сламку спаса, кроз ту једну изјаву.

„Мислим да је паметније да се гледа шири контекст које су то смернице које су најављене, који су приоритети спољне политике и онда да се прави озбиљна анализа шта треба и како да се позиционирају Србија и Република Српска“, закључује Кесић.

Чланак СПУТЊИК: Лажна вест је да Трамп тражи Војску Косова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Трамп је успио да кључни дио својих гласача увјери да Русија није пријетња, каже за Спутњик Обрад Кесић, шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону.

Иако је одлазећа америчка администрација успјела да спријечи да предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствује инаугурацији Доналда Трампа, ипак није успјела да спречи да представници РС прије и послије инаугурације остваре значајне контакте са члановима нове администрације. О својим утисцима са пријема и балова, након бројних сусрета са људима који се данас питају у Сједињеним Америчким Државама, за Спутњик говори Обрад Кесић, шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону.

Према његовим ријечима, врло је приметна промјена расположења када је ријеч о спољној политици САД.

„Са представницима нове администрације и члановима Конгреса присуствовали смо балу спонзорисаном од стране шест најзначајнијих републиканских, конзервативних и вјерских организација. На вечери су до мене сједили људи из Аризоне и Џорџије који су подржали Доналда Трампа, као и неки његови финансијери, али и новинари, представници деснице, и било ми је фасцинантно да чујем да они потпуно одбацују поруку коју политички естаблишмент шаље кроз медије, ону у којој је Русија озбиљна пријетња САД“, наводи Кесић.

Како каже, предсједник Трамп је успио да кључни дио својих гласача увјери да Русија није пријетња.

„Он је, упркос бројним нападима којима је био изложен, својом одлучношћу успио да изгради подршку људи који су по својој природи доста сумњичави када је ријеч о Русији, а неки је чак и даље посматрају у истом контексту као Совјетски Савез. Дакле, види се да то није само опредјељење без подршке међу кључним сегментима његових бирача и финансијера. То ме охрабрује, и кроз контакте са члановима Конгреса видим да се формира нова ситуација, да су они спремни да подрже спољну политику предсједника Трампа и да ипак мисле да треба да му се допусти да води спољну и унутрашњу политику на начин на који је то обећао током кампање“, каже Кесић.

Према његовим ријечима, дешава се управо оно што се и предвиђало да ће се догодити након избора и Трампове побједе.

„Оно што сам лично чуо од представника из Трамповог кабинета говори у прилог томе да САД мењају курс своје спољне политике и да први приоритет јесте изградња искреног партнерства и пријатељства са Русијом, те да ће то бити нови темељ рјешавања озбиљних проблема у свијету, на првом мјесту питање тероризма“, објашњава Кесић.

Како још треба радити на нивоу повјерења који се треба изградити између САД и Русије, наводи Кесић, отвара се простор за Србију и Републику Српску.

„У свим контактима које смо имали ових дана износили смо наше ставове да су Република Српска и Србија спремне да имају најбоље односе са новом америчком администрацијом и да смо спремни да јој помогнемо тамо гдје мислимо да можемо бити од користи, а то управо јесте изградња новог односа са Русијом, с обзиром на то да и у перцепцији, а и у реалности, Република Српска и Србија уживају добре односе са Москвом“, напомиње Кесић.

Он додаје да су представници Републике Српске када год су могли износили и фрустрације потезима претходне америчке администрације и истицали шта је она све чинила како би урушавала и оштетила Републику Српску.

„У разговорима са људима из кабинета Доналда Трампа и члановима Конгреса јасно смо ставили до знања да су наши приоритети да се у Савјету безбједности УН донесе нова резолуција о БиХ, а да се садашња стави по страни, како бисмо отворили процес затварања Канцеларије високог представника за БиХ. Дакле, најавили смо спремност за сарадњу и дали конкретне приједлоге, и мислим да смо наишли на велико разумијевање и ниво спремности да се са нама сарађује, а прве званичне контакте са новом администрацијом очекујем већ за 7 до 14 дана“, закључује Кесић за Спутњик.

Чланак СПУТЊИК: Делегација Српске тражи од Трампа подршку за укидање високог представника се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Српске у Вашингтону, Обрад Кесић рекао је, у екслузивном интервјуу за РТРС, да постоји могућност да ће се промјене у спољној политици САД-а десити и прије него што се очекивало.

„Мислим да има доста простора да се по први пут прихвате и легитимни интереси Републике Српске“, рекао је Кесић.

Говорећи о присуству премијерке Жељке Цвијановић и госпође Додик на пријемима и свечаним баловима, Кесић каже да ће то бити прилика да се упознају с разним представницима нове администрације, члановима Конгреса и многим значајним људима из политичког, друштвеног и економског живота ове земље.

„Мени је драго и поносан сам с тим да је Република Српска добро представљена. Ми смо већ имали приступ многим догађајима, имали смо контакт с представницима нове администрације. Ја сам охрабрен с оним што смо чули и мислим да ће и предсједница Владе имати прилику да чује исте поруке због којих можемо да се надамо за неке конкретне потезе који могу да промјене не само шири ток америчкке спољне политике, него да отворе нове прилике за рјешавање конкретних проблема на Балкану а посебно на простору БиХ.“ нагласио је Кесић.

Говорећи о санкцијама које је увела одлазећа америчка амминистарција предсједнику Српске, Милораду Додику, Кесић каже да, на жалост, та политичка одлука долази у вријеме старе администрације.

„Ја сам увјерен да ће и то питање врло брзо да дође на дневни ред и мислим да имамо врло добре саговорнике. Мислим да ћемо показати врло брзо и кроз друге контакте и ту постоји воља и са њихове и са наше стране да се гради на међусобној сарадњу. Не могу се рјешавати проблеми и водити дијалог кроз ултиматум и санкције“, каже Кесић.

Кесић је синоћ у Вашингтону разговарао са шефом кабинета новог предсједника САД-а Доналда Трампа, Рајнсом Прибусом, а такође размијенио је и мишљења о актуелним темама америчке спољне политике са Џорџом Пападопулосом, савјетником америчког предсједника Трампа за спољну политику.

„То је био пријем  гдје је било више представника у част новог шефа кабинета. Понављам, оно што смо чули на том пријему ме охрабрује и оно што смо јуче чули јесте да ће промјене у спољној политици много брже да се десе него што сам и ја сам очекивао и мени је то драго. Ова земља заслужује много одговорнију спољну политку него што је имала, да се избаце пријетње, казне и ултиматуми“, нагласио је Кесић.

Коментаришући наводе појединих медија о трошковима боравка премијерке Српске Жељке Цвијановић и госпође Додик, Кесић каже да су ти наводи лажни.

„То је глупост и лажна вијест. Ми смо већ навикли да се пласирају глупости и лажне вијести за све што ми радимо и постигнемо овдје у САД. Тако да нас ништа не чуди. Ми из Представништва смо били у организацијји резервације хотела. Та цијена је сада скупа и цијене су сада порасле од 100 до 300 одсто. Ми смо добили пристојну цијену, јер смо резервисали собе на вријеме, чим је предсједник Додик добио позивницу. Тад смо добили попуст“, нагласио је Кесић.

Кесић каже да се тим лажним наводима покушава одвући пажња јавности на неке споредне теме од оне најважније, а то је бити присутан на оваквој свечаности, и бити присутан кад сви раде против и покушавају да блокирају и сабоботирају све контакте и присуства свечаностима за представнике Српске.

„Као што видите, то нису само стране дипломате, то су радиле и странке из Републике Српске и чланови са заједничког БиХ нивоа које су одмах излетитле да осуде оно што ми радимо на начин који одговара америчкој амбасади и бошњачким странкама. Ја сам поносан што је Република Српска присутна и што има приступ, пријатеље и контакте у новој администрацији. Ја сам охрабрен с оним што чујем од представника нове администрације у међународној и спољној политици, јер ми говори да је то искрено и да ће они досљедно да се боре да разбију онај оквир изграђен у вријеме хладног рата. Они ће досљедно да се боре, да се на свијет не гледа кроз позицију ароганције, тако да ја мислим да је ово значајно не само за Републику Српску и БиХ него и цијели свијет“, категоричан је Кесић.

Према његовим ријечима, свечаности поводм инаугурације почињу рано ујутру уласком на тзв. ‘Мол’ који је између Конгреса и Бијеле куће, а испред Конгреса је постављен подијум.

„У пола десет по локалном времену почиње музички програм који траје до пола дванаест. Онда слиједе химна и молитва за отварање церемоније заклетве новог предсједника. Послије слиједе говори и то ће укупно трајати око два сата. Церемонија је пуна симболике. Послије званичног програма вршења заклетве слиједе округли столови, пријеми, па навече традиционални балови који се организују у част предсједника и његовог кабинета“, закључио је Кесић за РТРС.

Чланак КЕСИЋ ЗА РТРС: Нова спољна политика САД-а – прилика за легитимне интересе Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је да је предсједник Српске Милорад Додик позван на званични и најважнији дио инаугурације новог америчког предсједника Доналда Трампа, односно на полагање заклетве 20. јануара, гдје би требало да сједи и саслуша Трампов инаугурални говор заједно са амбасадорима земаља, али и са двадесетак других државника.

Кесић је рекао за „Политику“ да је предсједник Српске позван на укупно четири манифестације поводом инаугурације новог америчког предсједника Доналда Трампа.

Међу позванима је и Најџел Фараж из Лондона, који је водио кампању за излазак Велике Британије из ЕУ.

Кесић је рекао да је ријеч о одлуци организатора Трампове кампање да се, осим уобичајено амбасадора, позову и неки људи из међународне заједнице, „са којима нова америчка администрација жели боље односе“.

Чланак КЕСИЋ: Додик позван на званични и најважнији дио Трампове инаугурације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Aналитичар Oбрад Kесић каже да jе претња санкциjама Републици Српскоj од дела међународне заjеднице због референдума потпуно погрешна политика jер то доводи до ескалациjе кризе и води Босну и Херцеговину у непредвиђеном правцу.

„Tакве наjаве воде до политичке парализе, где се не решаваjу основни проблеми, зато што се политичке странке, поготово међу Бошњацима, надаjу да ће међународна заjедница да решава проблеме на начин коjи њима наjвише одговара, а на штету РС“, рекао jе Kесић данас за РTС.

Oн jе додао да већ дуже не постоjи воља међу бошњачким лидерима да се напарави компромис и извуче земља из кризе.

Упитан да ли jе Србиjа увучена у конфликт са међународном заjедницом он jе рекао да jе референдум олакшао позициjу Србиjе, jер jе показао да РС има руководство, зрелост и политичке институциjе коjе функционишу у заштиту интереса сопствених грађана и не може Србиjа превише да утиче.

„Србиjа jе гарант Деjтонског споразума, нема интерес да улази у унутрашње политричко препуцавање , као што раде западне амбасаде. Србиjа jе заузела принципиjелан став по том питању“, нагласио jе Kесић.

Чланак КЕСИЋ: Претње санкцијама РС воде до ескалације кризе у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Сви се позивају на међународно право у вези са људским правима, кршењем људских права и Конвенцијом о геноциду. Али то се тиче држава, а РС је ентитет. Тако да, са једне стране, они оспоравају РС да постане држава, а са друге стране, покушавају да против ње користе међународно право које је везано за државе, каже за Спутњик Обрад Кесић.

Амерички медији се нису претерано бавили пресудом Радовану Караџићу, јер су у председничкој кампањи, а и главна тема су била дешавања у Бриселу. Мало кога је занимало нешто што се десило пре 20 година, истиче за Спутњик Обрад Кесић, представник Републике Српске у Вашингтону.

„Та пресуда не мења досадашње стање. Од самог потписивања Дејтонског споразума имамо међу Бошњацима константна инсистирања да је РС нелегална и нелегитимна и да је треба укинути. Свака пресуда која је донета, поготово у вези са Сребреницом, и која је утврдила такозвани геноцид, злоупотребљава се као аргумент да је цела РС геноцидна и да је треба укинути“, каже он.

Међутим, како сматра Кесић, правно гледање на ту ситуацију је врло проблематично.

„Они се позивају на међународно право које је везано за људска права, кршења људских права и Конвенцију о геноциду. Али то се тиче држава, а РС је ентитет. Тако да, са једне стране, они оспоравају РС да постане држава, а са друге стране, покушавају да против ње користе међународно право које је везано за државе“, каже Кесић.

Он наглашава да у међународном праву нигде није предвиђено да треба укидати ентитет и државу који су осуђени на било који начин, учествовали у геноциду или да нису спречили могући геноцид.

„Али то се нон–стоп злоупотребљава и ствара се фама да са сваком пресудом може да дође до неке ревизије и да се угаси РС. Најбитније је то да ми знамо да постоје стални притисци и напади на РС и да постоји значајан број бошњачких лидера који би се везали за тај став и који би то подржали. Знамо и да у међународној заједници постоје они који би једва чекали да могу да укину РС, али у суштини, та пресуда Караџићу нити шта мења, нити доприноси њиховој жељи и ставовима око тог питања“, закључује Кесић.

Чланак КЕСИЋ: Међународна заједница би да укине РС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/Радоје Пантовић

Ко год да буде изабран за сљедећег предсједника САД неће се мијењати политика Вашингтона према Балкану, па ни кад је ријеч о БиХ, гдје је амерички амбасадор постао фактор унутрашње политике. Досадашњи ток трке за новог америчког предсједника показује да су међу бирачима снажно присутни страхови и незадовољство естаблишментом, рекао је у емисији „Спутњик интервју“ Обрад Кесић, званични заступник Републике Српске у Вашингтону.

„Америка ратује нон-стоп двије деценије. Она није близу рата, она је у рату, тај рат, поготову против тероризма, води се без престанка. Људи су уморни, то се види и у реторици. Ово је моменат када превладава страх, страх од тероризма који траје од 11. септембра 2001, страх од економских неприлика, од губљења посла, страх од других људи, миграната… Са друге стране је једно незадовољство, и те двије ствари су се спојиле“, објашњава Кесић.

Он, међутим, напомиње да су мале шансе да ће то утицати на промјену политике сљедећег предсједника јер се спољна политика Вашингтона руководи инерцијом.

Како напомиње, једини ко на врло груб и нејасан начин обећава да ће нешто промијенити, посебно кад је ријеч о односу према Русији, јесте Доналд Трамп.

„С једне стране, он користи ратнохушкачку реторику, с друге стране говори о томе да су односи са Русијом постављени погрешно, да Русија мора бити партнер Америци, да он има повјерење према предсједнику Путину. То може да донесе неку промјену, ако он добије изборе“, наводи Кесић. Он истовремено напомиње да односи САД и Русије нису толико лоши, упркос томе што многи говоре о новом хладном рату. Иза свега, каже, постоје реални односи у којима сарадња доноси добре резултате: споразум са Ираном, споразум о примирју у Сирији.

„Имамо апсурдну ситуацију да у контексту тих успјеха САД и Русије, у предсједничкој кампањи већина кандидата не признаје те успјехе и види то као неки пораз за САД. Али то је типично: у предсједничкој кампањи се реторика наоштри, патриотизам радикализује и постоји игра у којој сваки кандидат приказује себе као јаког лидера и мора да има црно-бијелу слику којом представља која је то пријетња против које ће се изборити. Досад је, по инерцији, најлакша пријетња била Русија“, каже Кесић и додаје да су једино Трамп и Касић били умјеренији по том питању.

Како наглашава, ко год да буде изабран, битно је шта ће да уради у првих шест мјесеци кад је ријеч о односима са Русијом. „Ако се иде путем који је изграђен са ова два споразума, постоје све индикације да идемо ка нормализацији односа и отварању могућности за озбиљно партнерство Америке и Русије“, увјерен је Кесић.

На питање о политици САД на Балкану, а посебно према БиХ, Кесић каже да регион није приоритет спољне политике Вашингтона, али да постоји разлика између дефинисаних приоритета и односа америчких амбасада према актуелној политичкој ситуацији у земљи гдје се налазе.

„Имамо искорак гдје је БиХ и даље на периферији америчких интереса, а са друге стране америчка амбасада и даље одржава своје мјесто као један од најважнијих фактора унутарполитичких расправа и борби. Америчка амбасадорка је наставила тренд својих претходника који себе виде као домаће политичаре који имају луксуз да никад не одговарају бирачима у БиХ. Могу да се баве политиком, могу да покушавају да наметну нека рјешења и неке политичке опције, а не одговарају бирачима који ће морати да живе са посљедицама тога што та амбасада активно покушава да се мијеша у унутрашњу политику БиХ“, упозорава Кесић.

Непоштовање воље бирача РС У Стејт департменту, како примјећује, постоји традиција да подржавају бошњачку политичку агенду, а Републику Српску покушавају да држе на дистанци.

На питање какав је однос Вашингтона према власти и опозицији у РС, Кесић каже да постоји необична ситуација да амерички амбасадор заобилази легитимно изабраног предсједника РС и на тај начин показује непоштовање воље бирача РС и опредјељење за неку другу политичку опцију.

„Није тајна да Милорад Додик није пожељан америчкој амбасади већ једно дуже вријеме, зато што не ради оно што би они жељели. Много је лакше имати добре односе са послушним политичарима. Они, нажалост, то немају у Милораду Додику, и радије би видјели на његовом мјесту неког ко би био кооперативнији у постизању њихових циљева“, наводи саговорник Спутњика.

Са друге стране, додаје он, неки политичари међу српским политичким странкама ово виде као прилику да руше Додика. „Ово је опасна ситуација, зато што постоји синергија између три интереса у БиХ: интереса једног дијела политичких странака у РС које имају жељу да освоје власт и руше Додика, интереса међународне заједнице, поготово америчке амбасаде и неких амбасада европских земаља које виде Додика као проблематичног јер не ради оно што они желе, и интереса бошњачких политичара и бошњачких странака“, објашњава Кесић.

Имајући у виду учеснике предсједничке трке у САД, он не очекује да ће с доласком новог предсједника доћи до промјене у понашању америчког естаблишмента у БиХ. „То је зато што се, у суштини, америчка спољна политика дефинише кроз инерцију. Да би се то промијенило, то је као кад се окреће носач авиона – треба велик простор и доста времена да би се промијенио правац“, каже Кесић.

Према његовој оцјени, не постоји ниједан виталан интерес САД који би изазвао било какву промјену њихове досадашње политике у БиХ. „У великој мјери то отвара вакуум за активности амбасаде. Могуће је да у амбасади дође до реевалуације досадашњег рада и да се види да никоме није у интересу да се одржава тензија, да се не признаје воља гласача у РС и да се покуша да се изазове неки револт међу грађанима – да се они изведу на улице да би дошло до промјена. Ако дођемо до тога да америчка амбасада схвати да то БиХ води у погрешном правцу, као и да не можемо очекивати да се проблеми у БиХ рјешавају без гласа легитимних представника РС, онда има шансе да се направи пожељна корекција и да се нормализује ситуација у БиХ“, наводи Кесић.

Он изражава наду да ће, што се тиче РС, доћи до „неког помирења“ или барем до стварања минималног консензуса о потреби да се одбране витални интереси РС и национални интереси Срба, не само из РС него и из Федерације.

На питање како види ситуацију да је Америка „закувала“ стање на Блиском истоку а сада је прилично незаинтересована за избјегличку кризу којом је Европа погођена, Кесић каже да се не слаже да је Америка једина одговорна, јер је и Европа активно учествовала у томе. „Али мора се имати у виду да се америчка администрација ријетко извињава и ријетко признаје сопствене грешке. Рецимо, кад је бомбардована болница у Авганистану биле су потребне недјеље да признају да је то била грешка. Или у случају страдања двоје српских дипломата“, подсјећа Кесић.

Он објашњава да се велике силе ријетко извињавају јер је на неки начин то прихваћено као знак слабости. „Али проблем са америчком администрацијом није то што се понаша другачије од других великих сила кад је то у питању, него је проблем што другима држи лекције о потреби да признају своје грешке и нон-стоп се ставља у позицију да је она судија неког моралног понашања. А у суштини, кад погледамо шта се спроводи кроз америчку спољну политику, постоје и те какви разлози да се они извињавају, не само грађанима Сирије и људима на Блиском истоку него и људима на овом простору“, закључује Кесић.

Чланак КЕСИЋ: Америка би хтјела послушнике на власти у Српској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Ако желимо да сачувамо РС и одбранимо националне интересе, онда морамо да уђемо и у сукобе око виталних интереса. Сукоби не значе рат. Али морамо да будемо спремни и за то, ако неко крене насилно да решава ово питање.

Прича о ревизији Дејтонског споразума је стара тема, али за разлику од претходног периода сада је у БиХ отворена могућност за сарадњу по овом питању са појединим српским представницима, каже Обрад Кесић, шеф представништва Републике Српске у Вашингтону. У разговору за Спутњик истиче да РС не тражи ништа што није у складу са мировним правом и Дејтонским споразумом, као и да власти Српске спремају тужбе против оних делова међународне заједнице које су прекршили Дејтонски споразум, Устав БиХ и РС, као што је то Педи Ешдаун, бивши виски представник у Сарајеву, али и садашњи Валентин Инцко.

Какав је став Америке према Дејтонском споразуму?

— У Америци је на тему 20 година Дејтонског споразума организовано више скупова, а закључак свих је да за америчку спољну политику регија Балкана није у центру пажње.

Кажете да Балкан није тема Америке, а утисак је да су они овде и те како присутни…

— Америчке амбасаде су на овим просторима више ангажоване него што то тражи званична спољна политика Америке. Из Вашингтона се шаље порука — на вама је да решавате проблеме са Европском унијом, јер они су балканску регију пребацили на ЕУ.

Хоћете да кажете да је ЕУ на Балкану продужена рука Америке или..?

— Американци своју улогу виде тако што подржавају ЕУ и када треба да координишу неке акције, како би извршиле притисак на одређене стране. За Америку тренутно постоје три кључна питања што се тиче Балкана. На првом месту је тероризам, поготову они људи који иду са ових простора да ратују у Сирију. Друга битна ствар за њих је Косово и Метохија.

Зар за Америку Косово и Метохију није завршена прича?

— Независност Косова и Метохије је амерички пројекат од самог почетка и ту је у питању кредибилитет САД. То јесте сада пројекат и ЕУ, што значи да је ту у питању и њен кредибилитет. Али нису успели да заокруже ту причу и да ставе независно Косово на ноге. Ми и данас имамо знак питања око Косова. Тако да ту постоји фрустрација и незадовољство, мада су уверени да ствари иду у жељеном правцу. Бриселски споразум води не само према јачању државе Косово, него и према успостављању нормализације односа Приштине и Београда и то тако да су у питању две суверене државе. Циљ им је да примене модел две Немачке, али не у смислу уједињења него у смислу међусобног признавања.
Какву Босну жели Америка?

— Они хоће јединствену БиХ. Јаку државу, централизовану, али да се то тако не зове и да у великој мери то буде завршено успешно, јер ће то урадити сами —Срби.

Како то мислите — Срби?
— Међународна заједница очекују да се у БиХ, то јест, у Републици Српској деси оно што се десило у Србији. Оне странке које су била највише националистичке, постају мундијалистичке. Испоставило се да су те странке за већу сарадњу од оних које су раније биле умерене.
Хоћете да кажете да је по РС тренутно најопаснији део Срба који је у власти у Сарајеву?

— Најоштрије националистичко крило које је некада било везано за СДС сада користи исте аргументе против РС као званично Сарајево. Нема више сукоба где Бошњаци нападају на политику РС, већ то раде Срби користећи њихову терминологију и реторику. Они заговарају јаку централизовану државу на штету ентитета. Тврде и да државне институције БиХ имају право да преузму ингеренције над институцијама ентитета ако је у питању криминал, корупција и борба против тероризма. То су тезе које су раније постављали Бошњаци и међународна заједница. Данас то говоре Срби.
Који је мотив тог дела Срба за, да кажемо, „рушење” РС?

— Политичари везују своје парохијалне интересе за велику политику. У РС тренутно имамо борбу за власт и мишљење да циљ оправдава средство. Па чак и да се уништава и доводи у питање легитимитет РС да би се дошло до власти. Рекао бих да је ово до сада најопаснији момент за РС јер напади не долазе од Бошњака, па чак ни од канцеларије високог представника — на то смо већ навикли, већ од Срба који су легитимно изабрани и који имају функције у заједничким државним институцијама.

Да ли је могуће да због одлуке Владе РС о прекиду сарадње са правним институцијама у Сарајеву, посредством бонских овлашћења, буде срушена власт у РС?
— Волео бих да високи представник у Босни и Херцеговини „потегне” бонска овлашћења, па да видимо да ли их има или нема. Ја тврдим да их нема! Високи представник може да покуша да некога смени са функције, али власт у РС то неће прихватити. Питање је ко би на силу то могао да уради? Могуће је да то буду, нажалост, Срби који кроз институције БиХ виде да имају овлашћење да имплементирају одлуке високог представника. Мислим да је то једина озбиљна претња РС, јер те политичке странке верују да тако могу да дођу на власт. То је сукоб идеја и зато се плашим за будућност Републике Српске.
Кажете сукоб идеја. Којих и чијих?

— Један део Срба, опозиција у РС, сматра да смо мали и небитни и да смо због тога изгубили, и да сада нисмо у позицији да се изборимо за наше националне интересе. Та идеја каже да чекамо боље време и зато сад морамо да будемо пасивни и прихватамо све што се тражи од нас. Попуштање је, по њима, најпаметнија политика, јер ако то не урадимо потрошићемо сву снагу на узалудну борбу. То је превладало рецимо у Србији. Друга идеја, коју заступа Милорад Додик, каже да ако желимо да сачувамо РС и одбранимо националне интересе, онда морамо да уђемо и у сукобе око виталних интереса. Сукоби не значе рат. Али морамо да будемо спремни и за то, ако неко крене насилно да решава ово питање. Онда мора бити реакције и са српске стране, јер не одлучујемо само ми да ли ће бити рата или не. Ова друга идеја каже да ми морамо да будемо спремни, и политички и правно и економски, да се сукобимо око државних интереса

Да ли ЕУ има јединствен став кад је БИХ у питању? Да ли је РС изолована од ЕУ?

— Не. То је илузија и ми то видимо свакодневно. Намеће се слика да је ЕУ за једну опцију, а она је подељена око сваког питања. Симболично имају јединствене ставове, али и у њима постоји простор за договор. РС није изолована у ЕУ, она тамо има пријатеље у разним европским институцијама и чланицама држава ЕУ. И све више међу европским странкама које су критичне према ЕУ и БиХ. Ти гласови постају све гласнији и активнији.
Да ли напади на председника РС Милорада Додика потичу и делом због сарадње РС са Русијом, пре свега економске?

— Мислим да није све тако црно што се тиче међународне ситуације, везано за Републику Српску. Није тачно да смо ми као Срби, било у Србији, било у РС, изоловани. Срби се у перцепцији налазе у предвођењу једног новог таласа, који говори да смо блиски са Русијом и да имао јаке односе са Москвом. За Србе то је добро. Зато што је перцепција таква да смо њихови пријатељи. Резултат се видео у СБ УН на гласању о резолуцији о Сребреници. Ту акцију је покрену председник Додик који је тражио од Сергеја Лаврова, министра спољних послова Русије, да се Русија укључи и блокира ту резолуцију. Тек касније смо чули и гласове из Србије са високих нивоа у том захтеву. То је показало да Србија и РС имају моћне пријатеље.
Како данас виде Русију на Западу?

— Има доста земаља које желе да поправе односе са Москвом. Има оних земаља које трче да се нађу у сфери руског интереса зато што виде ту промену у свету и виде да се успоставља нови баланс снага, где ће Русија имати ако не водећу улогу, онда исту као што има Америка. А то је већ неки баланс. Руси зато што су били слаби или незаинтересовани нису заступали ни међународно право, нити сопствене интересе. Сад се Русија због политике Владимира Путина поставља као равноправни играч и на терену одлучивања не само у регији бившег СССР-а него и даље. То видимо на Блиском истоку, Азији, у односима Русије и Кине. Руси су сада, први пут после Хладног рата позиционирани као равноправни партнери Европској унији, НАТО-у и Америци. То није зато што они војно прихватају Русију, већ зато што је то реалност. Ми са запада стално чујемо — морате прихватити реалност. Сада је дошло време да и Запад мора да прихвати реалност да ова Русија није она коју су прижељкивали и на којој су радили, већ да је ово самоуверена Русија која спроводи врло добро дефинисану политику и која жели да нађе своје место међу онима који одлучују о међународним односима и питањима.

Чланак КЕСИЋ: Сачувати Републику Српску и по цену сукоба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Независне

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изјавио је да се механизам координације према Бриселу користи као флоскула иза чега се крије жеља да се ојачају заједничке институције на нивоу БиХ и ослабе институције Републике Српске.

Он каже да разумије ставове које су се о Дејтонском споразуму чули приликом усвајања резолуције у Европском парламенту о Дејтонском споразуму.

„И они који су очекивали да се Дејтон мења и да се иде према `Дејтону два` ће бити јако незадовољни, а ми у Републици Српској смо исто незадовољни“, рекао је Кесић за Радио-телевизију Србије.

Он каже да највећа опасност за Српску јесте у томе што странке из Републике Српске заступају /на нивоу БиХ/ званичну политику коју су бошњачке политичке странке изградиле у посљедњих 15 година.

„Ако Срби сами не поштују сопствене институције у Републици Српској и не користе политичке као предмет за борбу за власт, онда не можемо очекивати да ће други да поштују те институције“, рекао је Кесић.

Кесић истиче да бошњачка политика коју подржавају поједине српске странке доводи у питање легитимитет институције Републике Српске, говори о томе да је Српска најнестабилнији дио БиХ, да постоји хијерархија овлашћења гдје су институције БиХ изнад институција Републике Српске и да БиХ има већи легитимитет и њене институције су боље од институција у Републици Српској.

Кесић је рекао да између власти Републике Српске и Србије, по његовом мишљењу, морају постојати боља координација.

„Морају се узимати у обзир и неке `црвене линије` попут једне линије која је била значајна за Републику Српску, а то је да Савјет министара БиХ није `влада БиХ`. Та линија за Републику Српску није избрисана и то постоји и даље, а било би лакше да постоји обострано добра комуникација и координација када се доносе неке одлуке“, рекао је Кесић.

Кесић је рекао да нема никакве информације о томе да Тужилаштво БиХ води поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика, али каже да то није први пут да се користе институције на нивоу БиХ да би се довео у питање легитимитет институција у Републици Српској.

Чланак КЕСИЋ: Постоји жеља да се ојачају институције БиХ, а ослабе у РС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Независне

За америчку администрацију предложена Резолуција о Дејтону у америчком Конгресу нема никакав правни значај, нити обавезује америчку администрацију на било какву акцију, рекао је у изјави за Радио Републике Српске, шеф представништва Републике Српске у Вашингтону, Обрад Кесић.

У овом случају, имамо двије Резолуције које се спајају у ову једну предложену. Имамо једну коју су још прије годину дана предложили хрватски активисти и другу коју су предложили активисти бошњачке заједнице.

Суштински, предложена Резолуција је сама себи у неким тачкама контрадикторна, истакао је Кесић.

„Хрватски активисти у својој резолуцији су се, прије свега, бавили положајем хрватског народа као конститутивног у БиХ, а посебно са могућим реформама у Федерацији БиХ. С друге стране представници и активисти бошњачке заједнице желе да се именује специјални представник САД-а у БиХ који би наметао рјешења и самим тим повео земљу према централизацији. Тако да имамо двије идеје које се сукобљавају у овој једној предложеној Резолуцији“, каже Кесић.

Америка не мијења своју спољну политику према Балкану и БиХ, али постоји искорак између америчке администрације и Амбасаде САД-а у Сарајеву. Задњих пар година Амбасада је постала много активинија и почела је да намеће перцепцију како треба да се реформише БиХ, додао је Кесић.

„Све у свему, Резолуција није значајна, али ставља још једном до знања да постоје неки елементи у САД и БиХ који би вољели да виде много агресивнију спољну политику Америке и који би вољели поново видјети период наметања рјешења као у времену Педија Ешдауна“, закључио је Кесић.

Чланак ОБРАД КЕСИЋ: Резолуција о Дејтону нема правни значај се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је да очекује да ће Република Српска снажно одговорити на „нимало наиван потез“ високог представника у БиХ Валентина Инцка да упути писмо Савјету безбједности УН у којем тврди да Српска одлуком о референдуму крши Дејтонски споразум.

Кесић је истакао да се то могло видјети и у Бечу, гдје је предсједник Републике Српске Милорад Додик покренуо питање о дјеловању високих представника који су из Аустрије.

– Република Српска има могућност да одговори и мислим да би требало озбиљно размишљати о томе да буде одмрзнута тужба против бившег високог представника Педија Ешдауна у Лондону – рекао је Кесић за „Глас Српске“.

Кесић је истакао да и друге земље, из којих су били високи представници, морају једног дана покренути питање преиспитивања њиховог дјеловања у БиХ.

– Високи представници и они који их подржавају држе предавања и лекције политичарима из БиХ о томе да је потребно да поштују закон и Устав, а од њих смо гледали супротно – рекао је Кесић.

Он сматра да је референдум и потпуно оправдан одговор на насиље и нетранспарентно одлучивање, који би неки из међународне заједнице вољели да врате у БиХ.

Кесић је истакао да је реаговање високог представника и појединаца из међународне заједнице, који стално лупају о сто, индикација да су они свјесни тога да немају правни аргумент против референдума у Српској.

– Постоји велики страх у међународној заједници, а посебно у ОХР-у да послије референдума не би могли да одбране ништа од онога што су незаконито радили када су кршили међународно право и Дејтон – сматра Кесић.

Према његовим ријечима, они су свјесни да ће, ако прође референдум, Српска избити њихова два аргумента која су користили до сада да би спријечили повратак надлежности Српске.

– Први је да су представници Српске учествовали у формирању правосудних институција на нивоу БиХ, иако знамо да је то учињено одлукама високих представника и под притиском, а други је да је то хир неких политичара, а не жеља народа – нагласио је Кесић.

Коментаришући то што је Амбасада САД у Сарајеву објавила да су ангажована релевантна одјељења и агенције америчке Владе да би се одлучило о реаговању према онима који су одговорни за расписивање референдума, Кесић је рекао да радикалне мјере могу проузроковати нестабилност, не само у БиХ већ у цијелом региону.

– Међутим, нико из Српске не пријети насиљем и то све показује да је Српска спремна да буде фактор стабилности и мира, али неће наставити да трпи да је угрожавају нелегалне и насилне одлуке неколико људи који мисле да је њима дат Божији благослов или мандат да могу спроводити своју вољу, а игнорисати вољу грађана и законе – рекао је Кесић.

Чланак КЕСИЋ: Снажно одговорити на Инцково писмо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ у складу је, не само са Дејтонским споразумом, Уставом БиХ, него и са међународним правом и европским конвенцијама о људским правима, рекао је шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић.

Он је додао да су о томе, и међународни правници који су већ годинама савјетници Републике Српске и ови који се налазе у САД, направили „бијели папир“ који то доказује.

Кесић је оцијенио да је овакво виђење ствари током своје недавне посјете Сарајеву потврдио и предсједник Европског парламента Мартин Шулц, чија је једина примједба била да референдум треба да се остави за најзначајнија питања.

„За Републику Српску се и то поклапа – ријеч је о једном од најзначајнијих питања“, рекао је Кесић за „Данас“.

Коментаришући негативно реаговање америчке Амбасаде у Сарајеву на одлуку Српске о референдуму, Кесић је истакао да би било каква одлука САД у смислу смјене изабраних функционера или употребе бонских овлаштења била политичка одлука, коју би тешко било оправдати.

Према његовим ријечима, ако међународна заједница жели у БиХ да диктира, а легално изабрани органи само да проводе њен диктат, онда ће у Републици Српској морати да нађе другачије политичаре од ових који су изабрани на посљедњим изборима

Чланак КЕСИЋ: Принцип референдума је и принцип ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић оцијенио је да су посјета предсједника Српске Милорада Додика Русији и учешће на Економском форуму у Санкт Петербургу значајни из више разлога, те истакао да је у ова два дана потврђено да руска политика остаје у знаку јаке подршке Републици Српској и Србији.

„Много је значајан и став Русије да је резолуција о Сребреници неприхватљива зато што је тај документ нека врста клопке, не само за Републику Српску, већ и Србију. Када би резолуцију изгласао Савјет безбједности УН, а претпостављамо да је онда обавезујућа за све државе чланице, добили бисмо ситуацију за Србију у којој би се то могло претворити у још један услов за улазак у ЕУ“, рекао је Кесић у Дневнику 2 РТРС-а.

Чланак КЕСИЋ: Русија остаје уз Српску и Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Премијер Александар Вучић дао је чврсте гаранције да ће случај браће Битићи бити истражен до краја, што је наишло на велико одобравање у САД.

– Сви су то поздравили. То је била ствар која је односе између Србије и Америке дуго држала „затегнутим”, јер породице заслужују да знају шта се десило – каже за „Блиц” политички аналитичар Обрад Кесић.

Он каже да је од свих саговорника Србија добила јаку подршку за еврионтеграције, али да је његов утисак је да је ово била прилика да Србија овом посетом извуче више и затражи подршку када су у питању преговори Београда и Приштине.

– Премијер у том случају није ништа тражио од САД, али је можда требало. Политичка воља са српске стране постоји, за разлику од Приштине од које сада зависи даљи развој догађаја – прича Кесић.

– У САД се поводом ове посете полазило са негативне позиције. Међутим, када су видели одлучност и на путу ка ЕУ и када су у питању реформе, били су пријатно изненађени. У суштини, Србија се данас налази тамо где је САД желела да она буде пре 20 година, тако да то виде као нешто значајно, историјско и врло подржавају – истакао је Кесић.

Чланак КЕСИЋ: САД су задовољне Србијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић сматра да би била грешка да Српска помисли да више није у опасности, јер још има оних који заступају неку идеалистичку визију БиХ у којој нема простора за самосталну Републику Српску.

„Али не самосталну у смислу да то значи независна Република Српска, како неки покушавају да наметну и тиме користе референдум као неко средство пријетње. Према мом мишљењу, та самосталност не значи да не може да се нађе у оквиру БиХ. Нико од људи са којима имам контакт у Српској не говори о некој авантури да се иде према независности“, рекао је Кесић за „Независне новине“.

Он сматра да Америка има политику која је наметања оставила иза себе, истичући да је до промјене у америчком ставу дошло историјском одлуком предсједника Републике Српске Милорада Додика да каже „не“ бившем високом представнику за БиХ Мирославу Лајчаку.

„У том моменту све се промијенило и Америка прихвата децентрализовану БиХ. Али инерција је остала – више се не говори отворено о укидањима, него се, некако стидљиво, провлачи слика да би сви живјели боље ако би ентитети пренијели неке надлежности“, нагласио је Кесић.

Он је оцијенио да САД имају добре намјере према БиХ, али да су раније неке дипломате у америчкој администрацији хтјеле да промијене Дејтонски мировни споразум.

„Неке дипломате које су биле задужене за БиХ у њиховој администрацији су хтјеле да промијене Дејтон. Они су сматрали да БиХ не треба да буде високодецентрализована. Нису се слагали да треба да постоји Република Српска“, рекао је Кесић.

Он је подсјетио на изјаве Медлин Олбрајт и Ричарда Холбрука да им је највећа грешка била што су прихватили Републику Српску, јер су знали да без Републике Српске не би било ни Дејтона, али су имали жељу да то накнадно „поправе“.

Чланак КЕСИЋ: Српска не смије да помисли да више није у опасности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Институције Српске и Представништво РС у Вашингтону пружиће сву неопходну помоћ свима којима прети депортација из САД под различитим изговорима, а за шта нема основа. Процеси против америчких Срба трају годинама, они се терете да су сакрили информације о томе да су били припадници српске војске и њихове породице морају да се жртвују и стављају куће и имовину под хипотеку, како би их одбранили од ове хајке!

Ово је јуче у Бањалуци речено током сусрета председника Српске Милорада Додика са шефом Представништва Српске у Вашингтону Обрадом Кесићем.

Кесић је потврдио да појединци из америчког правосуђа воде лични рат против тамошњих Срба, јер желе да оптуже све људе који су у САД дошли, а били су припадници Војске Српске, иако против њих нема никаквих оптужница за ратне злочине у БиХ.

У питању је око 600 људи који су под истрагом у САД, а реч је углавном о Србима из Подриња. Они се, заправо, доводе у везу са злочинима у Сребреници.

– Ситуација у којој се налази одређени број Срба у САД је врло важно питање. Драго ми је што су институције РС стале у заштиту ових људи – истакао је Кесић.

Навео је да поједини од њих чак нису ни носили униформу ВРС, али им се имена налазе на списковима који су у Хашком трибуналу и користе се као доказни материјал и у процесима који се у САД воде против њих.

Кесић је нагласио да до сада нема ниједног доказа да су ти Срби, бивши припадници ВРС, који су добили право да емигрирају у САД, учествовали у ратним злочинима.

– Ослобођени су сви Срби који су у САД оптужени за ратни злочин. Нису могли да докажу, бар до сада, да је било ко од њих учествовао директно у извршавању ратних злочина – рекао је он.

Када ти људи буду ослобођени, додао је, постоје паралелни имиграциони судови и они их приводе и оптужују да су лагали приликом подношења апликације за улазак у САД.

– У тим судовима они не уживају гаранције америчког устава, то је потпуно другачији правосудни систем, где је ниво доказивања много низак и где са многим сумњама окриве људе и депортују их – рекао је Кесић.

Председник РС Милорад Додик је рекао да ће Представништво обезбедити контакт са адвокатима тих људи и да ће институције Српске ставити на располагање сву неопходну документацију која би могла да служи у тим случајевима.

– Представништво ће се укључити у организовање донаторских активности које би обезбедиле одређену логистику за одбрану тих људи и контактираће са различитим нивоима власти у САД да би се та ситуација појаснила – рекао је Додик.

КРИВИЦА?

Срби у САД се, нажалост, годинама налазе у тешкој ситуацији, оптужени су због перцепције колективне кривице која се односи на то што су носили униформу Војске РС – рекао је Обрад Кесић

Чланак КЕСИЋ: Америчко правосуђе води лични рат против Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће институције и Представништво Српске у Вашингтону пружити неопходну помоћ свима којима пријети депортација из САД под различитим изговорима, а за шта нема основа.

Додик је рекао да ће Представништво обезбиједити контакт са адвокатима тих људи, те да ће институције Српске ставити на располагање сву неопходну документацију која би могла да служи у тим случајевима.

„Представништво ће се укључити у организовање донаторских активности које би обезбиједиле одређену логистику за одбрану тих људи и контактираће са различитим нивоима власти у САД да би се та ситуација појаснила“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци након састанка са шефом Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрадом Кесићем.

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изјавио је да у САД има између 300 и 600 грађана из Републике Српске којима пријети депортација, а који су оптужени због перцепције колективне кривице, јер су носили униформу Војске Републике Српске.

Кесић је навео да су то углавном они који су били у војним јединицама на подручју Подриња, али да неки од њих нису ни били у Војсци Републике Српске, али су им имена на списковима који се налазе у Хашком трибуналу.

Додик са амбасадорком Француске у БиХ Клер Бодони

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик истакао је да је Српска ставила у процедуру четрнаест реформских закона, а да се ускоро очекује сет нових законских рјешења који ће додатно побољшати положај привреде, како је то и зацртано у документу Економска политика за ову годину.

Додик је у разговору са амбасадорком Француске у БиХ, Клер Бодони, оцијенио позитивним њену иницијативу за покретање сарадње у области туризма и побољшању инфраструктуре за зимске спортове на Јахорини, саопштено је из Кабинета предсједника Републике Српске.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговараће је данас и са руским амбасадором у БиХ Петром Иванцовим.

Чланак ДОДИК: Помоћи људима којима неосновано пријети депортација из САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Цела прича о депортацији Срба из Америке у ствари је лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражитеља који су сведочили против неких Срба и у Хагу, а који већ десет година нису успели да докажу кривицу ниједног Србина који је у САД, каже у интервјуу за „Новости“ шеф представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, поводом најаве да се у „првом таласу“ спрема депортација најмање 150 људи, углавном Срба.

Ко тражи прогон Срба из САД?

– То су пре свега истражитељи Мајкл Меквин и Ричард Батлер, који су били везани за екипу која је у Хагу истраживала ратне злочине. Када су се вратили из Хага, понели су спискове војних обвезника бивше ЈНА и Територијалне одбране, које су српске власти морале да предају Хагу. То су спискови војника, тада ЈНА, а касније и Војске РС и РСК. Посебно су на мети људи који су били војници у јединицама из Подриња, јер се желело доказати њихово учешће у злочину у Сребреници.

Колико је Срба осуђено и депортовано из САД?

– Није ниједан! Ти истражиоци су били преамбициозни и у почетку су желели да судски докажу да је реч о ратним злочинцима који су ушли у САД. Међутим, како су пред судовима од Пенсилваније, преко Флориде до Чикага, почели да падају предмети против Срба, они су променили тактику и оптужили их да су лагали када су попуњавали документацију приликом уласка у САД, јер нису навели да су били припадници „стране војне формације“. Тактика је промењена, јер прогањаним Србима сада почињу да се баве имиграциони судови где је терет доказивања за тужиоца доста лакши, због ригорозних америчких правила.

Може ли се говорити о политичком „лову“ на Србе?

– Апсолутно. Цео процес у суштини је политичка хајка, без имало жеље да се утврди лична одговорност. Од самог почетка српска заједница у САД није желела да било ко избегне личну одговорност за неки злочин за време рата. Али, досад, што се тиче Срба, држава није могла да докаже да је било који од тих појединаца починио злочин.

Са друге стране, кад смо се побунили и тражили, и преко Беле куће добили састанак са представницима Министарства правде, после неколико месеци почели су да хапсе Хрвате и Бошњаке, што у суштини није био наш циљ. Сада имамо случајеве да су поједини Бошњаци, за које је био „мекши“ филтер приликом уласка у САД, сада признали личну одговорност и злочине против Срба.

ЖРТВЕ РАТА, ЖРТВЕ ПРОГОНА

КОЛИКО је Срба којима прети депортација?
– Нажалост, више стотина људи. Што је најгоре, то су жртве рата којима је због тога Америка и допустила улазак, а сада се управо ти људи прогањају! Они су приликом уласка имали приоритет по три основа: да су из мешовитих бракова, да су они, или чланови њихових породица били у заробљеништву или да су изгубили мовину у војним операцијама на подручју Хрватске, Крајине и БиХ. Овај процес поново прави жртве од особа које су већ биле жртве рата.

ЛАЖНА ПРИЗНАЊА

Било је и екстремних случајева на суђењима против Срба?

– Да. Био је један савезни агент, пореклом Хрват, који је често кроз интимизацију, претње, чак и фалсификовање, колеге убеђивао да су њему лично појединци, на пример у Флориди, признали злочине. У другим случајевима, на пример, на једном суђењу у Мичигену, као преводиоце су користили Албанце из Македоније који не знају српски. Тако су дошли до наводних признања. Било је и признавања под притисцима и претњама.

Чланак ОБРАД КЕСИЋ: Политички лов на Србе из САД због личне освете се појављује прво на ИСКРА.