Фото: Политика

– Сло­мље­на је кич­ма срп­ског но­ви­нар­ства – ка­зао је ју­че за „По­ли­ти­ку” не­ка­да­шњи но­ви­нар Тан­ју­га Ра­де Бра­јо­вић по­во­дом од­лу­ке вла­де о га­ше­њу но­вин­ске аген­ци­је Тан­југ. Уме­сто ро­ђен­дан­ског сла­вља (аген­ци­ја је ју­че на­пу­ни­ла 72 го­ди­не), одр­жан је ти­хи скуп у под­не, ко­ме су при­су­ство­ва­ли бив­ши и са­да­шњи за­по­сле­ни и ко­ле­ге из дру­гих бе­о­град­ских ме­ди­ја. Бра­јо­вић се при­се­тио и ка­ко је баш из те ме­диј­ске ку­ће оти­шао у „Ве­чер­ње но­во­сти”, где је био глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник. То је, при­ча, био уоби­ча­јен сце­на­рио: Тан­ју­го­ви но­ви­на­ри од­ла­зи­ли су на ру­ко­во­де­ћа ме­ста, по­ма­га­ли у осни­ва­њу но­вих аген­ци­ја у ре­ги­о­ну, у зе­мља­ма осло­бо­ђе­ним од ко­ло­ни­ја­ли­зма, па чак и у осни­ва­њу Бе­те и Фо­не­та.

– Га­ше­ње Тан­ју­га је нај­ве­ћа кул­тур­на сра­мо­та са­вре­ме­не срп­ске исто­ри­је. И да­нас се мно­ге ре­дак­ци­је осла­ња­ју на ве­сти из те но­вин­ске аген­ци­је, па се у ме­диј­ским ку­ћа­ма сва­ко­днев­но чу­је: „Узми ту вест по Тан­ју­гу” – при­ча Бра­јо­вић.

Ме­ђу они­ма ко­ји су до­шли да се по­здра­ве са Тан­ју­гом био је и ње­гов не­ка­да­шњи ди­рек­тор Ду­шан – Ду­ца Ра­до­ва­но­вић. Те­шко му је, ка­же, да при­хва­ти шта се до­го­ди­ло јер пам­ти вре­ме ка­да је ова ме­диј­ска ку­ћа би­ла ме­ђу осам нај­бо­љих на све­ту. Ис­пред Тан­ју­га су би­ле са­мо аген­ци­је по­пут Рој­тер­са, АФП-а, Асо­ши­је­тед пре­са, Син­хуе…

Да­нас је Тан­југ по­но­во вест у све­ту. Од­лу­ку о га­ше­њу об­ја­вио је АП, а пре­не­ли су је „Гар­ди­јан” и „Њу­јорк тајмс”.

Шта се за­пра­во до­го­ди­ло са Тан­ју­гом? Од­го­вор на то пи­та­ње тра­же и за­по­сле­ни.

– Сви смо за­те­че­ни. У уто­рак су нам уред­ни­ци пре­не­ли ре­чи са ко­ле­ги­ју­ма: вла­да је до­не­ла од­лу­ку о га­ше­њу Тан­ју­га. Све вре­ме смо има­ли про­блем са мањ­ком ин­фор­ма­ци­ја. Ве­ро­ва­ли смо да др­жа­ва раз­у­ме зна­чај Тан­ју­га, да ди­рек­тор­ка во­ди ра­чу­на о суд­би­ни аген­ци­је и рад­ни­ка. Не мо­же­мо да се от­ме­мо ути­ску да је и син­ди­кат за­ка­зао – ка­же Ми­ра Кан­ка­раш, ко­ја је у ову но­вин­ску ку­ћу до­шла пре 32 го­ди­не, ка­да је она има­ла 1.100 за­по­сле­них.

На­ша са­го­вор­ни­ца под­се­ти­ла је на слу­чај Сло­ве­ни­је, ко­ја је не­по­сред­но по про­гла­ше­њу са­мо­стал­но­сти осно­ва­ла сво­ју но­вин­ску аген­ци­ју СТА.

Хр­ват­ска има Хи­ну, Бу­гар­ска БТА…

– Зна­мо и ка­ко Не­мач­ка, на ко­ју то­ли­ко во­ли­мо да се угле­да­мо, не­гу­је сво­ју др­жав­ну аген­ци­ју. Зар са­мо Ср­би­ји ни­је по­треб­но та­ко не­што – пи­та Ми­ра Кан­ка­раш.

Од за­по­сле­них са­зна­је­мо да им је ре­че­но да ће ра­ди­ти до 1. де­цем­бра, а да им он­да сле­ду­ју от­прем­ни­не: 200 евра по го­ди­ни ста­жа, за 188 за­по­сле­них, од ко­јих је 130 са ди­пло­мом фа­кул­те­та. Ре­зер­вно ре­ше­ње не­ма­ју, ни­ти иде­ју где би мо­гли да про­на­ђу ухле­бље­ње бу­ду­ћи је ме­диј­ска ре­фор­ма, по­ред њих, без по­сла оста­ви­ла још 870 но­ви­на­ра.

На пи­та­ње да ли осе­ћа од­го­вор­ност због то­га што „тан­ју­гов­ци” ни­су до­би­ли пра­во да по­ста­ну вла­сни­ци свог ме­ди­ја, пред­сед­ник Син­ди­ка­та но­ви­на­ра Ср­би­је у Тан­ју­гу Мир­ко Дра­ги­шић од­го­ва­ра крат­ко: – Ап­со­лут­но, не! Крив­ца за га­ше­ње на­ла­зи у др­жа­ви, у Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре и ње­ном се­кре­та­ру Са­ши Мир­ко­ви­ћу.

– Још 7. ок­то­бра, на­кон што се по­ка­за­ло да за Тан­југ не­ма ку­па­ца ни у дру­гом кру­гу, Мир­ко­вић је ре­као да је сле­де­ћи ко­рак бес­пла­тан пре­нос ка­пи­та­ла на за­по­сле­не. Али то се ни­је де­си­ло. За­што? За­то што ни­ка­да ниг­де ни­је про­да­ва­на др­жав­на но­вин­ска аген­ци­ја и ово је био екс­пе­ри­мент „ин ви­во” – ка­же Дра­ги­шић.

Ме­ђу пе­де­се­так оку­пље­них „тан­ју­го­ва­ца” ни­је би­ло ди­рек­тор­ке Бран­ке Ђу­кић. Са­зна­ли смо да је ко­ле­га­ма за­бра­ни­ла да се оку­пља­ју.

Из­гле­да да ди­рек­тор­ка још ни­је схва­ти­ла да ви­ше не мо­же да их ка­зни. Уме­сто ње, то је ура­дио ми­ни­стар Та­со­вац.

Чланак ТАЊУГ 1943 – 2015: Велика културна срамота савремене српске историје се појављује прво на ИСКРА.