На данашњи дан 1892. године у Травнику је рођен познати писац Иво Андрић, једини српски и југословенски нобеловац, чији су романи и приповијетке обиљежили епоху.

Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, гдје је и докторирао историју са тезом „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. Био је члан Српске академије наука и умјетности.

У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао пјесме – „Екс понто“, „Немири“, „Лирика“.

Његова најпознатија дјела су романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“ и „Омер-паша Латас“ недовршен.

Андрић је написао и низ сјајних приповиједака – „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“ и бројне друге.

Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године.

Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, али и богатство маште и осјећања свијета, Андрић је својим дјелима подигао монументалну књижевну грађевину.

Чланак НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН НАШ ЈЕДИНИ НОБЕЛОВАЦ: Андрић- Велики писац у бурном времену се појављује прво на ИСКРА.

Двојица добитника Нобелове награде за економију, Јозеф Штиглиц и Пол Кругман, сматрају да су се европски лидери показали као неодговорни у преговорима са Грчком.

Штиглиц је у интервјуу за „Тајм“ рекао да кредитори Грчке имају „кривичну одговорност за (актуелни) хаос“. Бивши „главни економиста“ Светске банке предлаже европским лидерима да признају да су направили крупну грешку приморавајући Грке да пристану на мере штедње и предлаже „нови почетак“.

Пол Кругман у тексту за „Њујорк тајмс“ пише да су европске „технократе“ заправо „умишљеници“ који ништа нису схватили о макроекономији и који су „све погрешно урадили, од почетка до краја“.

„Не ради се овде о анализи, већ о моћи кредитора да утичу на грчку економију, (моћи) која се заснива на томе што се излаз из евра сматра незамисливим“, сматра Кругман.

Чланак НОБЕЛОВЦИ: Кривична одговорност европских лидера за Грчку се појављује прво на ИСКРА.

Перуански нобеловац Марио Варгас Љоса рекао је данас у Београду да не мисли да ће доћи до трећег свјетског рата.

Писац је на конференцији за новинаре у Институту „Сервантес“ рекао да насиље снажно лупа на врата и да нема оружја против терора, али да не мисли да би свијет учествовао у лудилу какво би било трећи свјетски рат.

Он је упозорио да је највећа опасност коју носи глобализам – национализам код људи који сигурност у свијету траже у племенским заједницама и радикалном вјерском фанатизму.

„Мислим да тај нагон може да уништи најплеменитије и најпрагматичније пројекте, од којих је највећи стварање Европе. Милиони људи умрли су због национализма и његове уске визије свијета. Национализам је препрека за развој Европе и цијелог света“, истакао је Љоса.

Говорећи о свом политичком ангажману, Љоса је признао да то трогодишње искуство за њега није било пријатно, и да је његов живот књижевност, а писање највећа срећа.

Када је ријеч о српској књижевности, Љоса је рекао да је давно прочитао роман нобеловца Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, који му је још у сјећању, али и све књиге Данила Киша преведене на шпански језик.

Чланак ЉОСА: Неће бити новог великог рата се појављује прво на ИСКРА.

Перуански књижевник и нобеловац Марио Варгас Љоса /79/ рекао је да писац мора добро да пише, али и да учествује у јавном животу.

„Обавеза писца као умјетника је прије свега да добро пише, и то достојанствено и на оригиналан начин, али је исто тако битна и пишчева грађанска обавеза да учествује у јавном животу. Писац кад ствара износи у јавност своје идеје“, рекао је Љоса синоћ у Новом Саду.

У препуној Великој сали новосадског Српског народног позоришта /СНП/ Љоса је одржао веома посјећено књижевно вече.

„Учествујући писањем у јавном животу писац доприноси да језик политике, који је често `умртвљен`, постане аутентичан и с мање лажи. Тако ће грађани више вјеровати политици, биће више истине, а комуникација међу људима много боља“, рекао је Љоса.

Један од највећих књижевника данашњице каже и да је обавеза читалаца да заузму критички став према друштву у ком живе, „у овом савременом свијету пуном лоших ствари“.

„Књижевност је моја страст и професија, а најважнији догађај мог живота био је кад сам као петогодишњак научио да читам. Увјерен сам да уз умјетност и књижевност свијет може и мора бити бољи. Младим књижевницима поручујем да много раде на себи, и, према свијету око себе испоље критичку свијест“, рекао је Марио Варгас Љоса.

Прослављеном перуанском пицсу синоћ је у СНП-у уручена прва Специјална награда „Милован Видаковић“, што је 200. признање у богатој каријери овог великог писца.

О Љосином дјелу говорио је директор Издавачке куће „Лагуна“ Дејан Папић, а великог писца публици је представио најеминентнији српски хиспаниста Далибор Солдатић.

Посјету Марија Варгаса Љосе Новом Саду организовали су „Лагуна“, Културни центар Новог Сада /КЦНС/, СНП и новосадски Филозофски факултет.

Како је раније најављено, велики писац данас би требало да гостује у београдском СКЦ-у, у књижари „Делфи“.

Чланак ЉОСА: Добро писати, али и учествовати у јавном животу се појављује прво на ИСКРА.

Нобеловац Марио Варгас Љоса допутовао је у Србију где ће многобројни поклоници његовог дела моћи да га виде и чују у Новом Саду и Београду.

Љоса је у добром расположењу слетео на београдски аеродром Никола Тесла, а на питање репортера Спутњика како се осећа у Србији одговорио је уз осмех: „Одлично“.

Са перуанским писцем вечерас ће моћи да се друже Новосађани на сцени Српског народног позоришта „Јован Ђорђевић“, док је сутра планирана његова посета Београду.

Љоса је пре доласка у Србију боравио у Црној Гори, где је отворио 29. Фестивал „Град театар“ у Будви.

Чланак БЕОГРАД: Љоса допутовао у Србију се појављује прво на ИСКРА.

Нобеловац Марио Варгас Љоса открио је шпанским медијима наслов свог следећег романа – „Трг Пет углова“. По његовим речима, прва верзија рукописа је при крају, али још није познат датум објављивања.

– За разлику од осталих дела, где сам прво имао наслов па онда писао остало, у новом роману наслов сам осмислио тек пред крај писања – казао је славни писац који ће 18. јуна посетити Београд и бити гост манифестације „Ноћ књиге“. – Назив дела које пишем ми је важан, јер представља неку врсту синтезе, „капе“ под чијим окриљем настају приче.

У новом роману, Љоса се враћа на добро познати терен – у родну Лиму. „Трг Пет углова“ је назив некада елитног дела перуанске престонице, а данас запуштеног краја, у коме „живе“ нови Љосини јунаци.

Гостујући на Међународном форуму у Мадриду, славни писац још једном је подсетио на важност књижевности у данашњем времену.

– Ако изгубимо култ читања књига, довешћемо у питање слободу изражавања и критичку мисао. Добићемо орвеловски свет, у коме људима-роботима управљају неке невидљиве силе.

Аутор култних романа „Град и пси“, „Панталеон и просветитељке“, „Авантуре неваљале девојчице“, упозорио је да највећа опасност за младе вреба са телевизија и модерних справа, попут таблета.

– Ако једно друштво велика књижевна дела замењује телевизијским серијама, онда смо у опасности да изгубимо оно највредније, слободу да мислимо – упозорава Љоса.

Чланак ЉОСА: Повратак књижевника у родну Лиму се појављује прво на ИСКРА.