Никола Тесла (Фото: Sputnik/ Wikipedia/ Јавно власништво)

Пронађена су два писма Николе Тесле за која се мислило да су изгубљена, а реч је о писмима која је велики научник упутио Радоју Јанковићу, генералном конзулу Краљевине Југославије у Њујорку, потврдили су у „Адлигату“.

У писмима Тесла пише о Михаилу Пупину, његовој болести и жељи да га посети у болници, а пронађена су пре неколико дана и уз велики напор откупљена за музеје овог Удружења захваљујући залагању Виктора, Бранислава и Горице Лазић, као и Александре Нинковић Ташић, Милоша Јанковића (оснивача „Адлигата“) и часописа „Недељник“.

Према речима Виктора Лазића, оснивача „Адлигата“, ови артефакти су од изузетног значаја за српску културу, писани су јасним ћириличним писмом, а из њих се види веома близак и брижан међусобни однос Тесле и Пупина.

„Писма на више начина мењају познату историју односа ова два научника и потврђују њихову блискост, док у потпуности демантују причу о мирењу на самртничкој Пупиновој постељи, пошто је очигледно да у тренутку писања писама, три месеца пре Пупинове смрти, сукоба између двојице великана није ни било, већ једино жеље да се што пре сретну“, каже Лазић за Танјуг.

Писма ће бити доступна истраживачима у просторијама „Адлигата“ од понедељка, а удружење „Адлигат“ очекује помоћ надлежних институција на њиховој конзервацији и заштити.

Чланак ОТКРИЋЕ ЗНАЧАЈНО ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ: Пронађена изгубљена писма Николе Тесле се појављује прво на ИСКРА.

Никола Тесла (Фото: Википедија)

Један од највећих умова 20. века, српски научник – Никола Тесла, умро је на данашњи дан, на Божић 1943 године, а њему у част 12. јануара ће у хотелу Њујоркер на Менхетну, у коме је провео последњих десетак година, бити одржана Конференција у организацији Тесла научне фондације из Филаделфије.

На тој годишњој Конференцији, која се оџава уз подршку Генералног Конзулата Србије у Њујорку говориће, како је Тањугу речено, више од 20 учесника из САД, Канаде, Србије, Мексика и Хрватске.

Умро је у сну, у хотелској соби на Божић, а вест о томе објављена два дана касније, када је његово тело нађено. Урна са Теслиним пепелом пренета је из Њујорку у Београд 1951. и налази се у његовом Музеју.

„Тесла је у хотелу “Њујоркер“ живео последњих десетак година и ту је напустио овоземаљски живот 7. јануара 1943. Хотел нам је зато место окупљања сваког јануара, а у намери да представимо што већи број успешних појединаца које се баве Теслом. Скуп је и својеврсна припрема за “Тесла Фест“ планиран за јануар 2020. у “Њујоркеру“, и у јулу 2019. у Београду“, рекао је председник Тесла научне фондације Никола Лончар.

Споменици великом научнику, подигнуту су и у САД – на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и Силицијумској долини. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где се налазила Теслина лабораторија, добио назив Угао Николе Тесле.

По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска.

Заслужан је за више од 700 проналазака, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља/

Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици. Студирао је електротехнику у Госпићу, Грацу и Прагу. У САД је отишао 1884. У Њујорку је живео скоро шест деценија. Краткратко је сарађивао с Томасом Едисоном.

Прву хидроелектрану на свету изградио је 1895. на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Вестингхаусом, коме је продао власништво над мотором за назименеичну струју.

Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дело подивао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку где му је била и лабораторија. Основна намена торња била је бежична веза преко Атлантског океана а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.

Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави.

Његови најзначајнији изуми су: полифазни систем за пренос наизменичне струје, обртно магнетско поље, синхрони мотор, асинхрони мотор и Теслин трансформатор.

О Теслином животу постоје бројне књиге и филмови – „Никола Тесла, геније који је упалио свет“, „Тајна Николе Тесле“ и „Престиж“.

Председник Теслиног научног центра у Ворденклифу професор Џејн Алкорн каже да је Тесла био веома забринут за пребрзо трошење природних богатства, а желео је и да се користе обновљиви ресурси. У лабораторији је створио вештачко осветљење и испитивао могуће разлике електричне струје на Земљи и на високим објектима. Новчана добит га никада није занимала, због чега никада није имао довољно новца да уради оно што је хтео.

Пријатеји су му били писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.

Тврдио је да су му потребна само два сата сна, иако је повремено дремао преко дана.

Имао је и неке необичне особине – гнушао се накита и округлих предмета, попут бисера, косу никада није дирао, био је опседнут бројем три, а есцајг и посуђе је, пре него што би их употребио, гланцао до савршенства користећи 18 салвета. Свако вече током вечере носио је беле рукавице.

Имао истанчан укус, сматрао је да ако човек хоће да буде успешан, мора да изгледа успешно.

Како наводи портал Брус он лине, један од учесика скупа заказаног за 12. јануар биће и Теслин библиограф из села Ботуње код Бруса, Милован Матић који ће у Њујоркеру предсавити књигу „Тесла, Паст, Пресент анд Футуре“, а који је навео да је градска управа Филаделфије, на иницијативу Тесла научне фондације пре десетак дана одлучила да једна школа у том граду понесе име Николе Тесле.

Чланак ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ УМОВА 20.ВЕКА: Никола Тесла је умро на данашњи дан у Њујорку 1943. се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2018/ SERGEI SUPINSKY

Ако је некад требало неког страног амбасадора у Београду прогласити за персону нон грата и испратити на аеродром „Никола Тесла“, то је било у суботу.

Његова екселенција Арне Санес Бјорнстад објаснио је у интервјуу једним дневним новинама да је „Косово, заправо, независна држава, без обзира на став Србије о томе“.

„Актуелна ситуација је таква да је Србија у сваком случају на губитку“, лаконски нас је поучио Скандинавац, хладно скинувши дипломатске рукавице.

Поента ове Бјорнстадове поруке брутално је очигледна. У преводу на прост језик гласи:

Нема тих преговора о Косову који би променили чињеницу да ће територија Србије бити распарчана. Шта год да учините, ви сте губитници. Устав Србије је мртво слово на папиру. Преговори Београда и Приштине су пуко замлаћивање. Признајте: Косово није Србија!

Хвала Бјорнстаду на искрености. Али, његова „лекција“ Србији чин је апсолутног непријатељства.

Без обзира на то што је Краљевина Норвешка држава која је можда међу највећим финансијским донаторима наше земље од Петог октобра до данас (само у последњих десет година уплатила је око 100 милиона евра).

Без обзира на то што је та земља најавила да ће у 2018. години удвостручити бесповратну помоћ Србији и да ће она износити око 25 милиона евра.

Без обзира на то што је, илустрације ради, само за реформу полиције и борбу против сајбер-криминала и трговине наркотицима ова земља издвојила за Србију 1,68 милиона евра.

Свим тим милионима не може да се плати капитулација Србије. Сви ти милиони, па нек их је и десет пута више, никоме не дају за право да комада неку државу и да је претвара у понизну, окупирану територију.

Тај новац не постоји.

А нећемо да верујемо да су моћни западни промотери непостојеће државе Косово одабрали баш представника великог донатора Србије — Норвешке, да у Београду изговори оно што се не сме, ако си пријатељ.

На овом месту, подсетићемо Његову екселенцију на поучан пример из његове земље:

Норвешка је више од 40 година имала територијални спор са Русијом у Баренцовом мору, крцатом рибе и нафтним бушотинама. Није одступала иако је за ривала имала много моћнију државу.

И, после преговора и преговора, 2010. године, руски председник Дмитриј Медведев и норвешки премијер Јенс Столтенберг потписали су споразум о разграничењу. Пао је договор зарад добросуседских односа.

Нажалост, из овог примера Арне Санес Бјорнстад није научио ништа. Па ни да је за мир и нормалан живот неопходно да обе стране попусте. Што је елементарни принцип и кад се ћушкају клинци у паркићу, а камоли кад народи имају озбиљан спор.

Још нешто је Бјорнстад поручио Србима. Позвао их је да наставе пут у Европску унију, али их је упозорио да ниједна земља ЕУ нема такву војну и безбедносну сарадњу са Русијом као што има Србија.

„Највећи део чланица ЕУ Русију сматра претњом. Србији би било мудрије да то узме у обзир и да води политику више у складу са земљама ЕУ и тако покаже спремност да буде поуздан члан Уније“, јасно нам је амбасадор показао пут.

Да поново преведемо Његову екселенцију, иако је све јасно:

Србија треба да доживљава Русију као претњу, иако Русија за Србију није никаква претња већ највећи спољнополитички савезник и партнер.

И на овом примеру, Бјорнстад је поново заборавио из које државе долази. Па да га подсетимо.

Краљевина Норвешка није члан Европске уније. Грађани те државе су на два демократска референдума 1972. и 1994. године одбили да се придруже европској породици са централом у Бриселу.

Оба пута, победиле су политичке снаге које су промовисале поруку:

„Норвежани не желе да изгубе свој идентитет. Норвешка не жели да зависи од других држава…“

Добро, рећи ћете, Србија није Норвешка. Код њих је „хладно, ал′ стандард“. Имају нафту…

Тачно је. Али ни Норвежани немају благо какво има Србија.

А то је — Косово и Метохија.

Чланак АМБАСАДОРОВ ЧИН НЕПРИЈАТЕЉСТВА: Ваша екселенцијо, вратите се у Осло! се појављује прво на ИСКРА.

Милош Биковић (фото: vostok.rs/ kinopoisk.ru / Russia beyond)

У остварењу које ће српски глумац и продуцирати Никола Тесла се бори против завојевача из паралелне реалности.

Према сценарију филма генијални научник и проналазач Никола Тесла крајем 19. века открива начин да се пребаци у паралелни свет, по много чему сличан нашем, али технолошки на далеко вишем нивоу. Проналазач се среће са тајном организацијом из паралене стварности и сазнаје да се на нашу планету спрема инвазија. Тесла у том тренутку улази у борбу против моћног и опасног непријатеља.

Милошу Биковићу који је тренутно у жижи јавности као тумач главне улоге у руском филму „Лед“, поново је намењена главна рола, Николе Тесле, а појављује се и као аутор идеје за филм. Редитељ ће бити Александар Богусловски са којим је Милош већ сарађивао, играјући у његовом авантуристичком филму са елементима трилера, мистике и романтике „Изван граница реалности“ главну улогу, варалице који окупља групу људи са натприродним способностима како би опљачкали казино. Партнер му је славни Антонио Бандерас.

„Тесла“ је замишљен као велики међународни пројекат са буџетом од 15 милиона долара, а у продукцију ће се поред руске и америчке компаније (Kinodanz и AMBI Media Group), које стоје и иза филма Изван граница реалности, укључити и кућа Милоша Биковића и Миодрага Радоњића Archangel Studios.

Филм ће се снимати уз подршку српског Министарства културе. Поред тога руска продуцентска кућа Kinodanz фокусирана на производњу висококвалитетних акционих, авантуристичких и научно-фантастичних филмова намерава да у Србији отвори студио компјутерске графике. Почетак снимања „Тесле“ планиран је за идућу годину.

Чланак МОСКВА: Милош Биковић игра Николу Теслу у новом филму руског редитеља се појављује прво на ИСКРА.

(Никола Тесла) Фото: РТРС, Wikipedia

Седмог јануара пре 75 година умро је Никола Тесла, један од највећих умова 20. века и научник чији су нас проналасци увели у нови миленијум.

Без Тесле не бисмо данас имали мобилну телефонију и интернет, ни радио, ни телевизију, планетарну електронску мрежу, управљање на даљину, хеликоптере, фонтане, кућне апарате, али и турбине које производе струју…

Изумео је и обртно магнетно поље, индукциони мотор…, званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља, и то пре него што је изумео планетарну размену енергије и повезивање људи, а највећи број пантената остварио је у САД, где је живео 60 година.

По њему је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска.

Тесла је умро је у сну, на Божић 1943. године у хотелу „Њујоркер“ на Менхетну, а вест је објављена два дана касније, када је његово тело пронађено у хотелској соби.

Урна са Теслиним пепелом постављена је најпре на гробљу у Њујорку, а у Београд је пренета 1951. где се и данас чува у његовом Музеју.

Споменици Тесли налазе се у Београду (два), у Ужицу и САД и то на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и у Силицијумској долини.

Чланак ГЕНИЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА: На Божић пре 75 година преминуо је Никола Тесла се појављује прво на ИСКРА.

Никола Тесла (Фото: Sputnik/ Wikipedia/ Јавно власништво)

Најлепше од свега је то што открићем једне тајне у природи откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих, рекао је један од највећих генија у историји човечанства.

Интервју, који је наводно био скриван скоро 120 година, Никола Тесла је дао часопису бесмртност 1899. године, а објавио га је портал „Еншнт код“.

Господине Тесла, стекли сте славу човека који се уплео у космичке процесе. Ко сте Ви заправо?

— То је право питање, господине Смит и покушаћу да Вам дам прави одговор на њега.

Кажете да долазите из Хрватске, из дела који се зове Лика, стеновитог краја где људи саде дрвеће и гледају звездано небо?

— То је истина. Ја сам поносан на своје српске корене и своју домовину Хрватску.

Футуристи кажу како су 20. и 21. век рођени у вашој глави, славећи окретно магнетно поље и опевајући химне индукцијским моторима. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио светлост из дубине Земље и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизменичне струје учиниће да физика и хемија завладају половином света. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива потрес. Ту је откривен и црни космички зрак. Пет раса молиће му се у храму будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклови елементи напајају животним силама из етра.

— Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам, ипак, поражен човек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

Што је то господине Тесла?

— Хтео сам да осветлим читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Светлост би сијала око екватора, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта или у стиховима великог песника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави. Њихови изрази су цвет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

Које су то ствари?

— Једно је питање хране. Којом звезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је како уништити енергије зла и патње у којима пролази човеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира. У овом веку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Трећа ствар је — постоји ли у свемиру сувишна светлост? Ја сам открио звезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се, наизглед, ништа не измени. Та звезда је у овој галаксији. Њена светлост се може збити до такве густине да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и још више немогуће. То је — шта учинити да се у свемиру сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човеку повратим свест о његовим властитим крилима. Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија. Оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

На прозор Ваше собе у хотелу Валдорф Асториа, на тридесет трећем спрату, сваког јутра слећу голубови.

— Човек мора бити сентименталан према птицама. То је због њихових крила. И он их је некада имао, права и видљива!

Нисте престали да летите још од оних давних дана у Смиљану.

— Желео сам да полетим с крова и пао сам, погрешни дечји прорачуни. Не заборавите, младићу, крила су све у животу!

Никада се нисте женили, није позната ниједна Ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују Вас као изузетно лепог човека.

— Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање људског рода. Превише секса код извесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Суздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.

Ваши обожаваоци жале што нападате теорију релативитета. Чудна је Ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом, одакле она?

— Најпре је била енергија, потом материја.

Господине Тесла, то је као када бисте рекли да сте Ви родили свог оца, а не он Вас.

— Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вечне енергије коју знамо као светлост. Засијала је и појавиле су се звезде, планете, човек и све што је на Земљи и у свемиру. Материја је израз бесконачних видова светлости, зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у непојмљивом, црној честици коју ум не може да замисли и коју математика не може да измери. У ту честицу стаје читав свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа светлости, из непојмљивог и њен преображај у светло. Трећи закон је потреба светлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја. Три претходна закона одувек трају и стварање је вечно.

У непријатељству према теорији релативитета идете тако далеко да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца.

— Упамтите, није закривљен простор, већ човеков ум који не може да схвати бескрај и вечност! Да је творцу релативитета то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам део светлости, а она је музика. Светлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице светлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не сме огрешити. Бројеви су знакови којима се обележава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звукови су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад и да је лепота узрок и последица стварања. Та музика је вечно кружење звезданих небеса. Најмања звезда је завршена композиција и уједно део небеске симфоније. Откуцаји човековог срца су делови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао како је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је равнотежа врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос, хаос није музика. Ајнштајн је гласник времена буке и беса.

Господине Тесла, чујете ли Ви ту музику?

— Увек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији релативитета две паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вечно. За човека он може ишчезнути, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човек и учинио је извесне добре ствари. Од тога ће нешто постати део музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етар постоји и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вечности.

Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?

— Ја их имам десет. Бележите пажљиво.

Записаћу сваку Вашу реч, поштовани господине Тесла.

— Први услов је висока свест о свом послању и делу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни. Храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дечак од 12 година био сам сигуран да ћу доћи на водопаде Нијагаре. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно. Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.

Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?

— Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човек. Четврти услов је прилагођавање телесног склопа делу.

Како то мислите, господине Тесла?

— Најпре, то је одржавање тог склопа. Човеково тело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари света у завери против мене. Дотакните моју руку.

Она је хладна.

— Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте пребледели, младићу?

То је прича да је Марк Твен написао „Тајанственог странца“, ону дивну књижицу о Сатани, инспирисан Вама.

— Реч „Луцифер“ ми је дража. Господин Твен воли да се шали. У детињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Кад смо се овде упознали то сам му и испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у моју лабораторију. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико сме да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за панталоне, одјурио у извесну просторију. Било је то ђаволски смешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање телесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се после једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим решење.

Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар сазнања о свету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења. Код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видели, чули, прочитали и сазнали, прати нас у виду светлосних честица. Мени су те честице послушне и верне. Гетеовог Фауста, моју најдражу књигу, научио сам напамет на немачком као студент и сада га целог могу рецитовати. Своје изуме сам годинама носио „у глави“, а тек потом их остваривао.

Често спомињете моћ визуализације.

— Њој можда могу захвалити за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Неговао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме решавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе. Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и смем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дете. Касније сам то свесно развијао.

У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?

— Јесте. Она је често последица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човек болује с времена на време. Извор већине болести јесте у духу. Зато дух и може излечити већину болести. Као школарац разболео сам се од колере која је харала у Лици. Излечио сам се тиме што ми је отац допустио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре ван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам с ујаком покрај реке и рекао: „Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресећи.“ То се и догодило. Уплашен и запрепашћен, ујак је повикао: „Баде ретри Сатанас!“ Био је учен човек и говорио је латински. Налазио сам се у Паризу када сам видео мајчину смрт. У небу, пуном светлости и музике, лебдела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла.

Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?

— Знање како да се психичке и виталне енергије претварају у оно што желимо и постигнемо власт над свим осећањима. Индуси то називају јогом кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је после светлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтео: мисаону и духовну машину.

А девето прилагођавање, господине Тесла?

— Учинити све да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дело неостварено до краја. Има много палих анђела на Земљи.

Шта је десето прилагођавање?

— Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.

Господине Тесла! Односи ли се то и на ваша открића и Ваше дело? Да ли је и то била игра?

— Јесте, драги младићу. Ја сам тако волео да се играм електрицитетом! Увек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљуцају јетру. Зар Зевс није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум. Муње су најлепше играчке које се могу наћи. Не заборавите да у Вашем тексту истакнете: Никола Тесла је био први човек који је створио муњу.

Господине Тесла, малопре сте говорили о анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи.

— Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зевса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем оделу, са полуцилиндром и белим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!

Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и Ваша открића, која су неизмерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

— Драги господине, невоља је у томе што су људи сувише озбиљни. Да то нису, били би срећнији и знатно дуже би живели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује век. Ли Таи Пе је посету крчми сматрао посетом царском двору.

Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним. Они би радо чули у чему је ваша филозофија.

— Живот је ритам који се мора сазнати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити, тако да човек и сâм почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира. Наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо и да нисмо сувише обузети собом, разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.

Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, речи таоиста или трактат Парацулзијуса.

— Добро Вам се чини! Значи да постоје опште знање и истине које је човек одувек поседовао. По мом осећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најлепше од свега јесте то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.

Питање које је можда требало поставити на почетку овог разговора. Шта је за Вас електрицитет, поштовани господине Тесла?

— Све је електрицитет. Најпре је светлост, бескрајни извор из кога истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице светлости. Зашто је не видимо такву, то је изузетна милост према човеку и осталим створењима. Једна њена честица поседује светлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.

Господине Тесла, Ви сте превише пристрасни према електрицитету.

— Електрицитет сам ја сâм. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и Ви, господине Смит, али тога нисте свесни.

Отуда ваша способност да кроз тело пропуштате електричну струју од милион волти?

— Замислите вртлара којег нападају биљке. То би заиста било лудо. Човеково тело и мозак сачињени су од многих енергија. У мени је највише електрицитета. Енергија која је различита код свакога јесте оно што чини човеково „ја“ или „душу“. Код других створења то је њихова суштина. „Душа“ биљке није „душа“ минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују светлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како време пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе белини. Бело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетео голуб којег сам хранио. Хтео је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви светлости. Никада у очима неког створења нисам видео толико светлости као код тог голуба.

Радници у вашој лабораторији причају о бљесковима светлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гневни или пред каквом опасношћу.

— То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Светлост је увек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио окретно магнетно поље и индукторски мотор, што ме је прославило у 26. години? Једне летње вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магли, видео сам како се окреће магнетно поље и ради индукторски мотор. Видео сам их у Сунцу!

Хотелска послуга прича да се у време грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.

— Разговарам са муњама и громовима.

С њима? На којем језику, господине Тесла?

— Најчешће на мом матерњем језику. У њему има речи и звукова, нарочито у поезији који су погодни за то.

Читаоци нашег листа били би Вам врло захвални да то протумачите.

— Звук не постоји само у грому, већ и у муњи. Код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од речи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу или по онима којима се дивим.

По Вама, наука и поезија су исто?

То су два ока једног лица. Вилијам Блејк је учио да је читав универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човек. Она је стваралачка енергија равна светлосној.

Машта је за вас стварнија од живота?

— Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осећајима, сновима и визијама. Одувек сам је неговао, као што сам неговао и свој занос. Читав свој дуги век провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звездана светлост и мисли у блиској вези.

Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, светлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.

— Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да поверујете у то. Све је светлост. У једном њеном зраку је судбина народа. Сваки народ има свој зрак у оном великом светлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите ниједан човек који је постојао, није умро. Претворили су се у светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате у првобитно стање.

То је ускрснуће!

— Ја то радије називам враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки су знали ту тајну. Ја сам трагао за тим како да се очува људска енергија. Она је један од видова светлости, каткад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ за добробит свих. Верујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим и усмерити их на духовност и моралност.

Сматрате ли да се време може укинути?

— Не сасвим, јер прва особина енергије јесте да се преображава. Она је у вечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати на то да човек очува свест и после земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота. Једна од њих јесте и бесмртност, чије порекло је изван човека и чека га. Свемир је духован, ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас, зато морамо сазнати његову природу и свој живот ускладити са њим. Ја нисам научник. Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.

Које је то питање?

— Како су вам очи засијале? Оно што сам хтео да сазнам јесте шта се догађа са звездом која пада и Сунцем које се угаси? Звезда падне као прашина или семе по овом или по другим световима, а Сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова светлост или у оно што свемирски ветар распрши по бескрају. Схватам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је у томе да се једна од тих звезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.

Али, господине Тесла, Ви схватате да је то неопходно и да је урачунато у устројство света!

— Када човеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звездом падалицом и покуша да је ухвати, разумеће да му је живот дат управо због тога и биће спашен. Звезду ће на крају ухватити!

И шта ће се онда догодити?

— Творац ће се насмејати и рећи: „Падала је само да би ти потрчао за њом и ухватио је.“

Зар све то није у супротности са космичким болом, који тако често спомињете у својим списима? И шта је то космички бол?

— Нису супротности, јер смо на Земљи. То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, беда, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излечити, али свест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осећао физички бол. То је зато што су наша тела сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негде, на другом крају ове планете, умрло дете или племенит човек. Читав свемир је у извесним периодима болестан, од самог себе и од нас. Ишчезнуће неке звезде и појава комета утиче на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче. Због наших осећања и мисли цвет ће дивније замирисати или утихнути. Те истине опет морамо учити да бисмо се излечили. Лек је у нашем срцу и исто тако у срцу животиње коју називамо свемиром. Знање (је седмо прилагођавање) како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо и постигнемо власт над свим осећајима.

Чланак ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО ТЕСЛА: Причам са муњама на матерњем језику се појављује прво на ИСКРА.

Никола Тесла (Фото: Википедија)

Само десет дана након трагичног убиства најзначајнијег и међународно најутицајнијег српског политичара након цара Душана — југословенског краља Александра I Ујединитеља — од стране усташа и бугарских фашиста у Марсеју, Никола Тесла је осетио потребу да реагује на хрватско-словеначку националистичку и прокомунистичку пропаганду у Америци и напише ауторски текст у најчитанијим америчким новинама.

Четири најважнија детаља из овог писма јесу Теслино искрено дивљење подвизима српске војске у I светском рату, потреба да заштити сећање на дело једног великог владара, критички осврт на комунистичку идеологију и вера у преживљавање Краљевине Југославије под српским вођством.

Фото: ИН4С

“Израз поштовања према Краљу Александру
Уреднику Њујорк Тајмса:

Много тога је речено о Југославији и њеном народу, но великки број Американаца је можда под погрешним утиском због тога што политички непријатељи и агитатори шире идеју да њени становници припадају различитим нацијама прожетим међусобном мржњом које на заједништво противно њиховој вољи приморава једна тиранска власт. Чињеница је да су сви Југословени—Срби, Славонци, Босанци, Херцеговци, Далматинци, Црногорци, Хрвати и Словенци — исте расе, да говоре истим језиком и да имају заједничке националне идеале и традиције.

Завршетком Светског рата, Александар је успоставио политичку заједницу створивши снажну и моћну државу. Сви Словени на Балкану су то дочекали са одушевљењем, но било је потребно време док се људи нису привикли на нове услове.

Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци никада нису били у позицији да се боре за своју независност. Они који су били битке за слободу су били Срби, а цена слободе је плаћена српском крвљу. Сви истински Хрвати и Словенци се тога са захвалношћу сећају. Они такође знају да Срби имају непоновљиву вештину и искуство у ратовању и да су најбоље квалификовани да управљају снагама једне државе у кризи.

Још од стварања уједињене Југославије кроз Александрова настојања, политички непријатељи су чинили све што је у њиховој моћи да је поремете сејући семе раздора и ширећи малициозне извештаје. Пример тога је и књига Луја Адамича ”Повратак земљака” коју је он требало да пише под условима прописаним од стране Гугенхајмове награде за књижевност, а у којој заправо прибегава политичким клеветама и осудама упућеним владару земље, као и ширењу идеја које су подјенако непожељне и овде и у Југославији.

Његова осуда Краља и промишљања о његовом карактеру могу са гнушањем да се заобиђу, но један детаљ не сме да се игнорише. Књига садржи изјаве које приказују једног иначе великог и неустрашивог човека, који је свој народ водио кроз крваве битке, као слабића смртно уплашеног од атентата, и то толико да је свако вече одлазио на починак у другу собу и није извиривао све док на стотине његових помоћника не би испразнило то место и учинило га безбедним за његово појављивање. Овако нешто задире дубоко у срца сваког лојалног Југословена.

Г. Адамич веома гласно говори о мржњи и размирицама између Хрвата и Словенаца и Срба, али недавни догађаји оповргавају његове изјаве. Земље, које би по његовом мишљењу, требало да буду у отвореној побуни показале су се привржене свом Краљу подједнако као и Србија. Ово се огледало и у неколико извештаја Њујорк Тајмса, међу којима је и необично жив и драматичан опис сахране.

Смрт Краља потресла је читаву земљу до њених самих темеља, али непријатељи који говоре да то значи престанак Југославије улудо се надају јер је племенита крв овог великог човека само послужила да се још чвршће зацементирају њени делови и ојача њена национална конструкција. Александар ће дуго живети у сећањима свог народа, он је једна херојска личност огромног угледа која је за Југословене и Вашингтон и Линколн: као Вашингтон способни и неустрашиви генерал који је ослободио своју земљу од угњетавања; као Линколн мудри и родољубиви вођа који је мученички пострадао.

НИКОЛА ТЕСЛА,
Њујорк, 19. октобар 1934.“

(Извор: Фејсбук-страница Историја Срба)

Чланак ТЕСЛИНО РЕАГОВАЊЕ У ЊУЈОРК ТАЈМСУ: Срби платили цијену југословенске слободе се појављује прво на ИСКРА.

(Никола Тесла) Фото: vostok.rs

На данашњи дан рођен је Никола Тесла, највећи српски научник и један од најзначајнијих светских проналазача. Рођен је 1856. године, у породици православног свештеника Милутина Тесле у личком селу Смиљану рођен је Никола, највећи српски научник и један од најзначајнијих светских проналазача.

Аутор: Никола Тесла

Наши први покушаји су потпуно инстиктивни, подстакнути маштом, живом и недисциплинованом. Са годинама постајемо разумнији, све систематичнији и конструктивнији. Али, ови рани импулси, мада не одмах креативни, представљају значајан тренутак и могу да одреде наше судбине. Заиста, како сада то осјећам, да сам их онда разумио и његовао умјесто што сам их гушио, знатно бих више оставио свијету. Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ.

За то има неколико узрока. Као прво, имао сам брата који је био изузетно надарен – један од ријетких појава људске природе коју биолошка истраживања нису успјела да објасне. Његова прерана смрт је учинила моје родитеље неутјешним. Имали смо коња, поклон драгог пријатеља. То је била сјајна животиња, арапске расе, готово људске интелигенције, коју је цијела породица мазила и пазила, пошто је једном приликом спасио живот моме оцу под невјероватним околностима. Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам свједок трагичног догађаја и мада је прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није изблиједила.

Сјећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој покушај безврједним у поређењу са њим. Ма шта вриједно да сам радио, само је доводило до тога да моји родитељи још јаче осјећају свој губитак. Тако сам растао са мало повјерења у себе. Међутим, далеко да су ме сматрали глупим дјечаком, ако је судити по догађајима којих се ја још увијек добро сјећам. Једнога дана градски вијећници су пролазили улицом у којој сам се играо са осталим дјечацима. Најстарији међу уваженом господом, богати грађанин, зауставио се да би дао сваком од нас сребрњак. Прилазеци мени, нагло се зауставио и рекао: „Погледај ме у очи.“ Погледи су нам се сусрели, док сам пружао руку да примим драгоцјени новчић, он је на моје запрепашћење рекао: „Не, нема више, ти не можеш ништа да добијеш од мене, исувише си паметан.“ Људи су имали обичај да причају смијешне приче о мени…

Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који посједујем, и вјежбе које ми је отац задавао мора да су биле од изузетне користи. Оне су се састојале од свакодневних задатака. Задавао ми је, на примјер да погађам туђе мисли, да откривам недостатке неког облика или израза, да понављам дугачке реченице или да рачунам напамет. Несумљиво је да су те свакодневне лекције чија је сврха била јачање меморије и расуђивања, а нарочито критичког мишљења, биле веома корисне…

До које мјере је машта играла улогу у мом дјетињству могу да илуструјем једним чудним искуством. Као већина дјеце волио сам да скачем и силно сам желио да се одржим у ваздуху. Понекад је јак вјетар пун кисеоника дувао са планина и поигравао се са мојим тијелом, које је било лако као да је од плуте, а ја бих скочио и дуго лебдио у простору. Било је то чаробно осећање после кога је следило горко разочарење пошто бих доцније схвато да је заблуда…

До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осјећања су ми надолазила у великим и малим таласима и непрестано осциловала између двије крајности.

Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и вјерском страху. Мноме је овладало сујеверје и живио сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је, одједном настала велика промјена која је измјенила читав мој живот.

Књиге сам волио највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам могао, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем. Отац ми то није дозвољавао и побјеснио би кад би ме ухватио на дјелу. Када би примјетио да потајно читам, скривао би од мене свијеће. Није желио да кварим очи. Али ја сам добављао лој, правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су остали спавали, пошто бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ започињала свој мукотрпни дневни посао.

Једном приликом сам наишао на роман под насловом „Абафи“ (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика). Ово дјело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вјежбам самосавлађивање. У почетку се моја ријешеност топила као априлски снијег, али сам убрзо савладао своју слабост и осјетио задовољство као никад до тада да радим оно што хоћу. Временом је та напорна духовна вјежба постала моја друга природа…

Текст објављен 1919. године у америчком часопису * *Electrical Experimenter као један из низа текстова којим је Никола Тесла представио аутобиографију.

Дан науке у Србији

Дан науке у Србији обележава се сваке године на дан када је 1856. године рођен Никола Тесла. Поред Музеја Николе Тесле и Електротехничког факултета, и друге установе које се баве науком или делом Николе Тесле ових дана се оглашавају са специјалним програмима за понедељак 10. јул.

Биолошки факултет Универзитета у Београду и Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета најављују обележавање Дана науке у Ботаничкој башти „Јевремовац“, од 10 до 18 часова. Улаз је бесплатан за све заинтересоване, а у припреми су едукативни садржаји из различитих биолошких дисциплина.

У понедељак 10. јула у 11 часова, Центар за промоцију науке организује, на кошаркашким теренима на Ади Циганлији, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић свечано отвара Дан науке.

Поводом Дана науке, Tesla Science Foundation у сарадњи са Галеријом Прогрес у Београду, а у оквиру манифестације „Теслин Народ 2017“ организовала је међународну изложбу модерне уметности која ће трајати до 14. јула.

Чланак НИКОЛА ТЕСЛА: Моја младост се појављује прво на ИСКРА.

(Никола Тесла) Фото: РТРС, Wikipedia

На данашњи дан, прије 161 годину, рођен је један од највећих умова свијета, српски научник Никола Тесла, без чијих би изума савремена цивилизација данас имала потпуно другачији изглед. Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици на простору тадашњег Аустријског царства као син православног свештеника, а своје најзначајније проналаске изумио је у Америци.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инсистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну. Највише је свијету допринио као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. Тесла је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као Теслин трансформатор, трансформатор без језгра, Теслина завојница или Теслин калем. Тесла је био пионир и радио-технике, бежичне телеграфије и радара, а једини је Србин у чију част је названа једна међународна јединица мјере, јединица мјере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља – Тесла /Т/.

Једини боравак Тесле у Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године, када је дошао на позив Ђорђа Станојевића, а примио га је и краљ Александар Обреновић, који га је одликовао Орденом Светог Саве. Теслин боравак у Београду оставио је дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана ипак је изабран 1894. године, а за редовног 1937. године.

Тесла је умро 7. јануара 1943. године, у 77. години, у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку, гдје је и сахрањен након опела служеног у српској Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Посмртни остаци једног од највећих људи који су живјели у прошлом вијеку налазе се у Музеју Николе Тесле у Београду у урни идеалног сферног облика.

У Србији се дан рођења Николе Тесле обиљежава као национални Дан науке.

Чланак ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ УМОВА СВИЈЕТА: На данашњи дан рођен Никола Тесла се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Свети владика Николај Велимировић преминуо је на данашњи дан 1956. године. Иначе, био је пријатељ Николе Тесле. Њих двојица су се звали имењацима, а наводно је забележена и једна анегдота о њиховом разговору о науци и вери.

Како је записано, Тесла је позвао владику у своју лабораторију.

Чим је владика отворио врата Теслине лабораторије, Никола је ставио у покрет хиљаду неких точкова.

– Имењаче, шта то уради? Каква је то сила? – питао га је владика Николај.
– Имењаче, ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.
– Шта је то?
– Струја, имењаче!
– Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
– Никада – каже Тесла.
– Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и када се не види – на то ће Свети владика Николај.

Чланак РАЗГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА и ТЕСЛЕ: Зашто људи желе да виде Бога?! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров стигао је данас у билатералну посету Србији, током које ће разговарати са највишим српским званичницима, док ће сутра присуствовати састанку Савета министара Организације за црноморску економску сарадњу.

Лаврова је по доласку у Београд на аеродрому „Никола Тесла“ дочекао први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић.

Лавров ће са званичницима Србије разговарати пре свега о билатералним односима, али и разменити мишљење о регионалним питањима и глобалној ситуацији у свету.

Први састанак одржаће са премијером Александром Вучићем и председником Србије Томиславом Николићем.

Премијер Вучић изјавио је јуче да ће са руским министром спољних послова разговарати о политичкој, економској и војно-економској сарадњи, и да очекује озбиљан и отворен разговор.

Вучић је, одговарајући на питања новинара, рекао да би тема разговора са Лавровом требало да буде и Петрохемија и плаћање заосталих дуговања.

„Ако буде повољна цена примарног бензина у годинама које су пред нама, пошто Петрохемија данас има 50 милиона на рачуну, не би требало да буде проблема“, рекао је Вучић.

Након разговора са Николићем и Вучићем, Лавров и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин положиће венце на гробље Ослободилаца Београда, саопштило је Министарство спољних послова.
Лавров ће се поподне у Палати Србије састати са Дачићем после чега су предвиђене изјаве за медије двојице министара, наводи се у саопштењу.

Шеф руске дипломатије ће у уторак присуствовати министарском састанку Организације за црноморску економску сарадњу којој Србија председава, на коме ће бити представници 12 земаља, као и пет министара спољних послова.
Дачић је уочи посете рекао да је долазак Лаврова у Београд од изузетног политичког значаја изразивши очекивање да ће то бити један корак даље у развоју односа две земље.

Он је новинарима рекао да између Србије и Русије нема отворених питања, те да Русија придаје велики значај односима са Србијом који су, каже, веома добри а карактеришу их висок ниво међусобног поверења, пријатељства и подршке када је реч о најважнијим политичким питањима на међународној политичкој сцени.

Руски амбасдор Александар Чепурин, изјавио је да је посета Лаврова Србији редовна и испланирана тако да ће у средишту бити три основне теме – разматрање глобалне ситуације, регионалних питања и билатерални односи, а да је посету ускладио са састанком министара спољних послова Црноморске економске иницијативе.

Чланак ЛАВРОВ СЛЕТЕО У БЕОГРАД: Дачић га дочекао на аеродрому се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, приказан је вечерас у Линцу у организацији Српског клуба спорта и културе „Никола Тесла“ из овог аустријског града.

Предсједник овог клуба Раденко Дринић рекао је да су приказивањем филма жељели да Србе који живе у Аустрији „упознају“ о Споменку Гостићу, најмлађем погинулом српском борцу.

„Жељели смо да наш народ види ко је био Споменко и шта је урадио за српски народ“, рекао је Дринић, који је изразио задовољство одзивом публике на вечерашњој пројекцији.

Аутор Миле Савић рекао је да је циљ филма да лик Споменка Гостића и оно што је учинио за српски народ и отаџбину буду сачувани од заборава.

„Ако заборавимо Споменка, као да смо сами себе прецртали“, рекао је Савић и додао да је потребно снимити филмове и о другим јунацима нашег времена.

СКСК „Никола Тесла“ основан је у Линцу 2010. године с циљем очувања и његовања културе и традиције српског народа манифестовано кроз његовање фолклора, матерњег језика, сарадњом са књижевницма, писцима, глумцима, музичарима и осталим личностима из области културе.

На 10. Међународном филмском фестивалу „Први кадар“ у Источном Сарајеву јуче је докуменатарном филму „Споменко на вјечној стражи“ уручена специјална диплома Савјета фестивала за „потресну антиратну причу о дјечаку-борцу који је погинуо бранећи своју земљу у рату на територији бивше Југославије“.

Споменко Гостић, четрнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и који је раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен.

Чланак ЛИНЧ: Приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Ово је документ о месту слоге а не супарништва, казала је Тањугу Александра Нинковић Ташић ауторка ижложбе „Тесла и Пупин на истом путу“ која је вечерас отворена у Историјском музеју Србије.

Ова поставка је наставак изузетно успешне изложбе о Михајлу Пупину, која је током протеклих годину дана изазвала огромно интересовање јавности и привукла велики број посетилаца.

Ауторка изложбе је нагласила да да је пред публиком прича о Михајлу Пупину и Николи Тесли који су нас људскошћу задужили.

„Артефакти говоре о томе где су се наши великани сретали и шта су заиста један о другоме говирили, како су математички сарађивали. Када гледамо у Михајла Пупина и Николу Теслу видимо два дечака која су одгајана љубављу својих мајки. Та љубав је од њих начинила дивове који су целог живота трагали за знањем.Желела сам да покажем како је велики свет видео те дивове“, казала је Нинковић Тасић.

Осим ње овој свечаности су присуствовали директор Историјског музеја Србије Душица Бојић, директор Музеја Николе Тесле Бранимира Јовановића и председник извршног одбора „Рајфајзен банке“ Зоран Петровић који је и отворио изложбу.

Двојица наших истакнутих научника оставили су неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва.

Ова интерактивна изложба има за циљ да њихово наслеђе укрсти, указавши на све тачке сусрета ова два велика човека, као што су: порекло, однос према народној традицији, личност и улога мајке, сусрет са Америком и присуство у америчкој јавности, однос према уметности, заједнички сусрети, али што је најважније – њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва.

Употреба модерних технологија и посебно такозваног концепта проширене стварности, даће посебан допринос доживљају ове поставке, јер ће посетиоцима омогућити да уживо чују и виде Пупина и Теслу.

Стручна вођења кроз поставку за индивидуалне посетиоце организују се суботом од 13 и 15 часова.

Изложба ће бити отворена до 1. децембра, након чега ће бити престављена у још пет градова (Крагујевац, Крушевац, Ниш, Нови Сад и Идвор), а идеја је да се низом активности као што су радионица за децу, предавања и стручна вођења, активира читава Србија.

Званично ће се завршити у родној кући Михајла Пупина у Идвору, где ће материјал и експонати остати као део сталне поставке ове куће – музеја.

Чланак ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ: Отворена изложба „Тесла и Пупин на истом путу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Анатолиј Сергејев Васиљев

Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) објавио је документа о Николи Тесли 73 године након што је америчка влада запленила пуна два камиона његових ствари.

Поверљиви документи објављени су на основу Закона о слободи информација и потврђују оспораване наводе да је ФБИ запленио Теслину имовину, али и откривају да је влада САД заиста била заинтересована за његов „зрак смрти“ — оружје које је Тесла наводно осмислио. Документи на које се дуго чекало потврђују и да је ФБИ планирао да ухапси Теслиног члана породице, за ког су веровали да жели да се домогне непроцењиво вредних белешки славног изумитеља.

У питању је Сава Косановић, Теслин нећак, дипломата, касније и министар унутрашњих послова Краљевине Југославије.

Такође, све ове године веровало се да је Никола Тесла умро у 85. години живота у свом апартману у хотелу Њујоркер 7. јануара 1943, али новообјављени документи наводе да је умро заправо 8. јануара. Међу папирима се могу наћи и детаљи о томе како је америчка влада покупила сву Теслину имовину, запечатила све папире и донела их у складиште на Менхетну. У тадашњем извештају се износи забринутост да, пошто је Тесла натурализовани грађанин САД, можда немају право на његову имовину, али сматрају да би могли да задрже материјале од било које друге обавештајне агенције „на барем два дана“.

Међу објављеним документима је и писмо упућено Џ. Едгару Хуверу, првом директору ФБИ, у ком се истиче значај чланка у ком Тесла говори о „зраку смрти“ и његовом потенцијалном „кључном значају“ за будућа ратовања.

Препоручује се да Тесла „константно буде под присмотром“, како би се он заштитио од „страних непријатеља“ који би могли бити заинтересовани за „тајну о тако непроцењивом инструменту“. Други документи показују да је нећак (Косановић), ког Тесла „није волео“, покушао да дође до тих важних докумената и нацрта. Биро је страховао да ће он проследити „информације непријатељима“. Међу документацијом која је класификована као обавештајна, наводи се и опис ситуације након Теслине смрти, када је Косановић са сарадницима узимао ствари из Теслиног сефа, а ту је и предлог агента ФБИ да се Косановић оптужи за провалу и ухапси.

„Речено нам је да би требало да обезбедимо материјал који је наводно узео Косановић, јер је, уколико је то заиста велика тајна, од велике важности да не доспе у новине, где би непријатељи могли да имају увид у материјал“, наводи се.

Меморандум у документима ФБИ датиран је на 9. јануар 1943. и у њему стоји да је Тесла изводио многе експерименте везане за бежично преношење струје, „познато као зрак смрти“. Теслин штићеник Блојс Фицџералд рекао је у разговору са једним америчким државним функционером, да му је проналазач само месец дана пре своје смрти рекао да је те експерименте усавршио. Фицџералд је такође говорио о некаквом револуционарном дизајну торпеда. Раније се мислило да „зрак смрти“ не постоји, а ФБИ је тврдио да нико од њихових агената није истраживао Теслине документе, нити имао у поседу иједан од њих. Иначе, међу документацијом коју су обавештајци прикупљали о Тесли налазе се и бизарне ствари — ту је и једно писмо из педесетих година, где се говори о његовим изумима, као и машини која је направљена по његовим нацртима 1950. године и којом се одржавала „интерпланетарна комуникација“ и „комуникација са свемирским бродовима“. „Свемирци су посетили Теслине инжењере више пута и рекли су нам да је он са Венере, да је донет на ову планету 1856. године као беба и да је остављен код господина и госпође Тесле у далекој планинској регији која се данас зове Југославија“, пише у том писму.

Чланак ФБИ ОБЈАВИО ТАЈНА ДОКУМЕНТА О ТЕСЛИ: „Зрак смрти“ није мит се појављује прво на ИСКРА.

На првој академији у Црној Гори, одржаној поводом обележавања 160 година од рођења Николе Тесле, испред храма Светог Василија Острошког у Никшићу, митрополит Амфилохије је оценио да је срамно шта су урадили са Теслом.

„Срамно је то што су урадили Николи Тесли, они који су га из гроба ископали, а потом га спалили. Све су урадили без његове одлуке, као и то да га сместе у једну куглу која је стигла до Београда“, казао је он.

“Надам се да ће надлежни услишитипредлог Синода наше свете Српске православне цркве и прах великог генија, блиставог ума, потомка православног свештеника сјединити са прахом Светог Саве и сахранити поред храма на Врачару”, истако је митрополит Амфилохије.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Срамно је то што су урадили са Теслом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Председник Српске академиjе наука и уметности академик Владимир Kостић отворио jе данас у Свачаноj салу СAНУ научни скуп „Tесла за сва времена“ у оквиру обележавања 160 година од рођења великог научника, истакавши да jе Никола Tесла део нашег колективног несвесног.

„Увек се сетим када сам са своjим унуцима листао сликовницу у коjоj су имена животиња, земаља, градова, предмета и ликови одређених личности и та деца без свести о значаjу тих људи, умели су да препознаjу Tеслу. Oд њих сам схватио да се ради о личностима коjе су постале део нечега што бих назвао колективно несвесно, део наше ненамерне самосвсети о томе ко смо, куда идемо и шта радимо“, рекао jе Kостић.

Oн jе приметио да нам jе Никола Tесла потребниjи него икада.

„Mи се данас поклањамо пред човеком коjи jе постао феномен, више од проналазача, више од нашег земљака и родољуба, више од човека коjи jе отиснувши се у свет, заправо пронашао своjу линиjу, не заборављаjући оне корене коjи ће неком другом брату бити спаљени и уништени“, нагласио jе Kостић.

Државна секретарка Mинистарства трговине, туризма и телекомуникациjа Tатjана Mатић рекла jе да jе на науци да надограђуjе Tеслина открића и да даље развиjа његове идеjе коjе су га учиниле ванвременским и бесмртним човеком, а на држави да омогући да његов легат буде у служби грађана.

Oна jе нагласила да министарство спроводи програме за развоj информационог друштва и телекомуникационог сектора коjи имаjу за циљ стварање прогресивниjег и хуманиjег друштва на технологиjама коjе су настале на основама Tеслиног рада, при чему jе поменула његова истраживања у области радио-технике и бежичног управљања, бежицног преноса информациjа и изуме засноване на наизменичноj струjи.

Mатић jе рекла да министарство као приоритет у неговању Tеслине заоставштине види три кључне области – развоj информационо-телекомуникационе технологиjе у сфери образовања, ширење академске мреже коjа ће бити даљи носилац развоjа поменутих технологиjа и развоj широкопоjасне инсфраструктуре и приступ широкопоjасном интернету свим пословним субjектима и грађанима у Србиjи.

Oна jе истакла значаj унапређења дигиталне писмености, повећања броjа ИT стручњака, изградња бежичних рачунарских мрежа у школама и њихово опремање системима коjи ће омогућити даљинско учење и повезивање са вршњацима у иностранству.

„Рад на поменутим приоритетима веруjемо да ће побољшати услове образовања и пословања у целоj земљи, посебно у руралним и недовољно развиjеним подручjима и да ћемо успети да на таj начин смањимо дигитални и економски jаз коjи jе огроман у Србиjи између руралних и урбаних подручjа“, рекла jе Mатић.

На скупу се обартио и последњи живи рођак Николе Tесле, Вилиjам Tербо коjи се присетио свог сусрета са славним научником када jе имао 10 година.

Tербо jе рекао да jе слушао о Tесли као о уздражаном човеку, али њихов сусрет био присан и тек више година касниjе увидео jе своj посебан однос са славним претком.

„Његов стариjи брат jе умро на трагичан начин, као и моj и он jе сигурно у моjоj маjци препознао своjу коjа jе патила због губитка стариjег детата. Tо jе учинило нас однос посебним“, додао jе Tербо.

Oн jе испричао и да jе при откривану споменика Николи Tесли на Ниjагариним водопадима, боцнуо своj прст како би Tеслину крв, коjа тече његовим венама, што сматра великим даром, оставио на споменику.

Прстом jе додирнуо место на споменику где би требало да jе срце, jер, како истиче, Tесла ниjе само изумео велике ствари, већ jе радио за добробит целог човечанства.

Tербо своjом дужношћу, задовољством и чашћу сматра обавезу да говори о Tесли и самим руковањем са другима, нарочито младима, оставља им ту исту обавезу да своjим потомцима говоре о великом научнику.

У СAНУ ће током дана бити одржана предавања о Tеслином животу и делу, а вечерас ће у Галериjи науке и технике СAНУ бити отворена изложба Tеслиних проналазака.

Чланак KОСТИЋ: Tесла jе део нашег колективног несвесног се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Србије Томислав Николић рекао је да је споменик Николи Тесли у Београду подигнут у част највећег генија кога је српска мајка отхранила и као Богородица поклонила човјечанству, те да Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије и да је он Прометеј модерног доба.

Подсјетивши да је споменик подигнут поводом 160 година од Теслиног рођења, Николић је изјавио да Тесла у једно спаја своје српско поријекло и америчку визију.

Он је подсјетио да Тесла није заборављао одговор на питање – ко је, чији, из ког народа и ког насљеђа.

– Знао је да мора смјело да носи крст своје генијалности, своју прометејску судбину и своје српско поријекло. Никада се неће одрећи свог српског коријена, православног дрвеног крста са очевих груди, десетерачког стиха којим га је мати васпитавала, али ни заборавити подршку Америке без чијег схватања његове идеје никада не би постале стварност – рекао је Николић.

Он је навео да је Тесла рођен као Србин, а умро као Американац, што је историјски чвор који би требало да повезује пријетљство два народа.

– Његове одреднице су српски народ чији је припадник и америчка држава која је развила његове научне потенцијале, а Тесла је задужио цијело човјечанство. И Србин и Американац, или ни Србин ни Американац, него и грађанин свијета, па тако и једне нове државе која га својата – рекао је Николић.

Додао је да Теслин освијетљени свијет равноправних још није створен, а само је то тражио од човјечанства.

Он је додао да је Тесла до своје бесмртне славе стигао само Богу знаним путевима и да се од дјечака из Смиљана, одраслог уз оца свештеника СПЦ и мајке која га је успављивала и будила српским пјесмама о боју на Косову, прије могло очекивати да ће и сам постати свештеник, него најзначајнији научник у историји човјечанства, чијој генијалности се дугује убрзан цивилизацијски ход.

Он је навео да је Тесла неријетко против себе имао цијели свијет и интелектуалну заједницеу, неспремне на храбре, генијалне теорије о електрицитету, струји, машинама, бежичним преносима, трансформаторима…

Тесла је човјечанству подарио димензију нове филозофије живљења и схватања човјекових могућности, развоја друштава држава, нову до тада непознату могућност да се другачије креира свакоденевни живот.

– Колико год да је освијетлио планету, толико је освијетлио и изнутра сваког човјека понаособ – рекао је Николић, наводећи да би Теслу требало више проучавати у свијету хуманистичких наука.

Он је додао да је Тесла остао ван свог и нашег времена и да је могао, али да није никада постао среброљубац, него је имао велику љубав према људима.

Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије, укротио је водопаде, извршио библијски задатак да буде свјетлости и у мраку, подарио иновације на којима се данас заснива све што је некада било фантастика – пут у свемир,телевизија, интерет, телекомукација, медицински апарати.

– У тој митској димензији постао је Прометеј модерног доба. Човјеку је подарио свјетлост и напредак, прихватајући личну жртву и тешку усамљеност, коју носи сваки геније – рекао је Николић.

Подсјетивши да је Тесла одбио Нобелову награду, Николић је навео да је умро мирно у скромној хотелској соби, а да су његове идеје биле веће од његовог доба и свега што је наука до тада створила.

– Био је човјек будућности. Зато се о њему не може говорито другачије као о нашем савременику, који ће да буде савременик и генерацијама послије нас – рекао је Николић.

Скуп је поздравио и члан Њујоршке академије наука Дејан Илић, као и донатор споменика добротвор Момчило Моша Тодоровић.

Чланак НИКОЛИЋ: Тесла је Прометеј модерног доба се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Србије Томислав Николић откриће данас у Карађорђевом парку у Београду споменик великом српском научнику Николи Тесли, поводом 160 година од његовог рођења.

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици на простору тадашње Хабсбуршке монархије, а у Србији се његов дан рођења обиљежава низом манифестација.

Српска академија наука и уметности и Музеј Николе Тесле припремили су разне садржаје поводом обиљежавања 160 година од рођења српског и свјетског научника, а очекује се да ће тим поводом у Београд допутовати и његов потомак Вилијам Тербо.

У Музеју „Никола Тесла“ отворена је и нова стална поставка, односно двије нове холографске анимације – Теслина прича о дјетињству и Теслина визија будућности, као и тродимензионална пројекција експеримента у Колорадо Спрингу, а јединствени изложбени експонат виртуелне реалности под називом „Доживи Теслу“, омогућиће посјетиоцима да закораче у виртуелни свијет кроз који ће их водити Тесла.

Тесла је умро 7. јануара 1943. године у Њујорку, гдје је и сахрањен послије опијела служеног у српској катедралној цркви светог Јована Богослова на Менхетну.

Урна са његовим пепелом данас се налази у Музеју Николе Тесле у Београду.

Чланак БЕОГРАД: Свечаности поводом 160 година од рођења Николе Тесле се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Поводом великог jубилеjа – 160 година од рођења научника Николе Tесле, Српска академиjа наука и уметности, у понедељак 11. jула, организуjе научни скуп „Tесла за сва времена“.

Скуп о Tесли отвориће председник СAНУ академик Владимир Kостић, а присутнима ће се, како jе наjављено, обратити и државни секретар у Mинистарства трговине, туризма и телекомуникациjа Tатjана Mатић.

Aкадемици и стручњаци говориће о Tеслином животу и његовом раду, а за краj радног дана и свечаности, предвиђено jе отварање изложбе едукативног карактера „Tеслин рад на енергиjама – Инспирациjа за будућа поколења“ у Галериjи науке и технике.

Према речима потпредседника СAНУ, академика др Зорана Поповића, ова изложба има едукативни карактер да што млађем узрасту покаже на ефектан начин Tеслина открића и траjаће до 21. jула.

У оквиру изложбе бриће приказане и наjбоље фотографиjе Викториjе Драгић, ученице основне школе „Вук Kараџић“ из Kрушевца, коjа jе учествовала на наградном такмичењу „Захваљуjући Tесли“ у оквиру ИT каравана коjе jе организовало Mинистарство трговине.

Oрганизациjу изложбе Aкадемиjи су помогли Mузеj Николе Tесле, Сћнеидер Eлецтриц Србиjа, Eлектротехнички факултет Универзитета у Београду и Mинистарство трговине, туризма и телекомуникациjа Републике.

Да се о Tесли не би говорило само од jубилеjа до jубилеjа, СAНУ и Mузеj Николе Tесле потписали су Споразум о сарадњи с циљем да формираjу академиjски одбор коjи ће се бавити промоциjом Tесле на дуже стазе.

Директор музеjа Никола Tесла др Бранимир Jовановић каже да институциjе у циљу приближавања Tесле младима, не смеjу да користе искључиво технички речник, као и да jе потребно створити праву слику о том научнику коjи jе постао глобални феномен.

Чланак БЕОГРАД: Научним скупом и изложбом СAНУ слави Tеслу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/ Д.Станковић

Два транспортна хеликоптера Mи-17, коjа су купљена у Русиjи, од данас су део ескадриле Воjске Србиjе, а преузимање нових летелица на аеродрому Никола Tесла обављено jе у присуству председника владе Aлександра Вучића.
Хеликоптери су у Београд стигли око три сата после поноћи, а примопредаjи су на присуствовали су и министри у Влади Србиjе, командант Ваздухопловства и ПВO, генерал-маjор Ранко Живак, те представници руског воjног изасланства.
Два руска хеликоптера први су хеликоптери коjи су купљени у иностранству за потребе воjске након 29 година, када су од Совjетског савеза купљени противподморнички хеликоптери Kа-28, коjи се више не користе
Последњи нови транспортни хеликоптери Mи-8, чиjи поjедини примерци и даље лете у ВС, купљени су пре 36 година.
Tренутно се у Воjсци Србиjе користе jедан транспортни хеликоптер Mи-17, коjи jе преостао након што се други срушио у марту 2015. године, као и неколико Mи-8, од коjих лете само два.
Хеликоптер Mи-17 има носивост од 4.500 килограма и може да развиjе максималну брзину од 262 километара на час.
Mоже да понесе 36 путника или 24 падобранца и 12 рањеника.
Дужине jе 18,6 метара и висине 4,7 метара, док jе максимална тежина при полетању 13.000 килограма.
Два купљена хеликоптера паркирана су у хангару Jат технике на београдском аеродрому.

Чланак БЕОГРАД: Воjска преузела два руска хеликоптера се појављује прво на ИСКРА.

Фото: glassrpske.com

Предсjедник Србије Томислав Николић приредио је у згради Предсједништва свечану вечеру за делегацију Кине коју предводи предсједник Си Ђинпинг, преноси РТС.

Било је прилике и за неформалнији говор, а кинески предсједник је истакао да су Иво Андрић, Никола Тесла и Новак Ђоковић дали велики допринос развоју читавог света.

„‘Валтер брани Сарајево’, ‘Мост’ и остали филмови бивше Југославије заузимају важно мјесто у свјетској историји и кинематографији. Бата Живојиновић је недавно преминуо, што је изазвало велику тугу у Кини“, рекао је Си.

Током вечере, лидер најмногољудније земље на свијету разговарао је и са породицом Велимира Бате Живојиновића.

Николић је навео и да „ако једно пријатељство доказује да нема даљине која може да раздвоји људе, државе и идеје онда је то пријатељство Србије и Кине.

„Наше границе су на различитим континентима, али оне нису раздвојиле наша вриједносна завјештања која су испреплетана, блиска, у многим ставовима једнака“, рекао је Николић.

Свечаној вечери присуствовао је и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Кинеске предсједник, у недјељу, посјетом смедеревској Железари завршава тродневну посјету Србији.

Чланак ЂИНПИНГ: Новак, Андрић и Тесла српски допринос свијету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Иницијативу Српске православне цркве да Никола Тесла буде сахрањен у порти Храма Светог Саве у Београду једино је могуће посматрати као добронамјерну и као логичан наставак указивања почасти овом изузетном српском научнику у чијем је животу и дјелу СПЦ увијек била присутна, саопштено је из кабинета Његове светости патријарха српског Иринеја.

Због многих упита који се Цркви све чешће постављају у вези са духовношћу и надахнућем Николе Тесле и иницијативом СПЦ да он буде сахрањен у порти Храма Светог Саве, из кабинета патријарха напомиње се да је, према извору из протокола крштених, чувени проналазач и научник православно крштен неколико мјесеци по рођењу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану у октобру 1856. године, те да је и сахрањен у складу са православним обичајима.

У осврту на значај Николе Тесле за СПЦ истиче се да је он син српског православног свештеника Милутина Тесле, ерудите који је био познат и по величини своје библиотеке, по инспиративним говорима и изузетним новинским чланцима.

Наводи се да му је мајка попадија Георгина Тесла, ђевојачко Мандић, за коју Никола Тесла у својој аутобиографији тврди да посједује изузетне проналазачке способности, као и да је изумила мноштво уређаја за домаћинство.

„Сви расположиви извори једногласно указују на то да је детињство и рану младост Никола Тесла највише волео да проводи у цркви и библиотеци“, наводи се из кабинета патријарха.

Додаје се да је Теслина породица и већи дио фамилије, као свештеничка, била позната како по својој духовности и самилости, тако и по свестраности и креативности, а да је сам Никола Тесла као дијете напамет учио Библију, што је изузетно допринијело његовом даљем интелектуалном развоју.

Истиче се да је Никола Тесла један од многобројних научника који су своје надахнуће проналазили кроз духовност, а да су „свјетлост, љепота и самилост“ основни појмови, којим православље описује Бога, и управо су то елементи који надахњују Николу Теслу.

Напомиње се да је Тесла у писму Ивану Мештровићу јасно говорио о значају молитве и својим навикама, наводећи: „Ја се молим Богу свакога дана“, док у писму Џону Филипсу Александеру недвосмислено дефинише своју црквену припадност: „Што се тиче мојих религиозних убјеђења, ја припадам Православној цркви, у којој служи и мој ујак…“

Додаје се да је један Теслин ујак био Никола Мандић, митрополит дабробосански, а други Тома Мандић, парох горњограчачки и зрмањски, а да је из угледне породице Мандић произашло скоро 50 свештенослужитеља СПЦ.

Подсјећа се да је директор музеја Николе Тесле Бранимир Јовановић више пута у својим предавањима говорио о Теслином православљу, као и о духовним проблемима са којима се сусреће друштво.

У тексту се наводе и други извори и ријечи угледних професора и личности о односу Николе Тесле према православљу и СПЦ, да је био кум и донатор цркве Светог Саве у Гери, као и почасни предсједник Српске црквеношколске општине у Њујорку.

Подсјећа се на Теслине ријечи „да смо надахнути хришћанством и науком способни да чинимо највише што се може за добробит људског рода“, као и да је у својим чланцима често користио хришћанске референце, писао и говорио о xришћанству и да бројни документи и аутори свједоче о Теслиној привржености православљу.

Напомиње се да су опијело Николи Тесли у Њујорку служила два протојереја, а четрдесетодневни помен у београдској Саборној цркви служио је митрополит Јосиф, администратор Српске патријаршије, уз саслужење 12 свештеника.

Истиче се да је, послије опијела, Никола Тесла сахрањен у складу са православним обичајима, на гробљу 35 километара удаљеном од Њујорка.

Уз напоменуо да је Теслин рођак Сава Косановић хтио да се Теслино тијело спали, у тексту се додаје да документ из музеја Николе Тесле у Београду свједочи о кремацији тијела Николе Тесле 26. марта 1943. године, иако не постоји документ који говори о Теслиној жељи да буде кремиран.

Чланак КРШТЕН И САХРАЊЕН КАО ПРАВОСЛАВАЦ: СПЦ увијек била присутна у Теслином животу се појављује прво на ИСКРА.

У Великоj дворани Kоларчеве задужбине синоћ jе одржана свечана академиjа, поводом 160 година од рођења Николе Tесле, на коjоj jе поручено да jе Tесла наjвећи научник потекао из српског народа.

Градски секретар за културу Владан Вукосављевић рекао jе да jе важно подсетити да jе Tесла jедан од наjвећих научника и проналазача свих времена, а „без сумње наjвећи научник и проналазач потекао из српског народа“.

Oн jе навео да су Волтер, Гете, Достоjевски… поред тога што су светски великани, ипак и припадници поjединих народа.

„Tесла, као и сваки велики човек коjи jе обележио историjу човечанства jесте и део човечанства и заслужни заступник свих људи, али jе припадник наше нациjе и зато ми са поносом истичемо да jе он пример прегнућа и достигнућа нашег народа“, рекао jе Вукосављевић.

Директор Mузеjа Николе Tесле Бранимир Jовановић истакао jе да и данас, када обележавамо 160. годишњицу Tеслиног рођења, не престаjемо да откривамо сву ширину и дубину његовог дела и његових мисли.

Kако jе рекао, савремени електроенергетски системи засновани на Tеслиним проналасцима су наjзначаjниjи део инфраструктуре сваке земље.

„Tеслин трансформатор jе био и остао незаобилазна направа за лабораториjска испитивања, стварање плазми, ватрених лопти…“, нагласио jе Jовановић.

Oн jе додао да jе Tесла постао и нека врста легендарне личности популарне масовне глобалне културе и хероj коjи jе на чудан начин умео да решава проблеме света.

Чланак ПРИМЕР ПРЕГНУЋА И ДОСТИГНУЋА НАШЕГ НАРОДА: Tесла – наjвећи научник и проналазач српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Став Светог архиjереjског Сабора СПЦ, коjи jе патриjарх Иринеj пренео председнику Србиjе Tомиславу Николићу, да урна Николе Tесле буде положена у храму Светог Саве на Врачару, поново jе данас повод да хрватски медиjи пишу како jе оваj научник светског гласа заправо био Хрват.

„Хрватски и амерички изумитељ светског гласа рођен jе у личком месту Смиљану 1856., али jе готово цели живот радио у СAД-у где jе и остварио све изуме. Умро jе у Њуjорку 1943. у доби од 87 година“, наводи риjечки Нови лист.

У овоj краткоj речени све jе тачно осим да jе Tесла хрватски изумитељ.

Tесла jе, наиме, рођен у српскоj породици коjа jе живела у малом месту Смиљану, у Хрватскоj, коjа jе тада била у саставу Aустроугарског царства.

Светску славу стекао jе у СAД где jе и провео наjвећи део свог живота.

Tридесетог jула 1891. Никола Tесла jе добио америчко држављанство, у СAД jе живео, а тамо jе и умро.

Управо ови подаци довели су до тога да се чак и данас, 73 године након његове смрти jош расправља о националноj припадности славног научника.

И свака страна у „спору“ има своjе аргументе – Србиjа порекло, Хрвати земљу рођења, а Aмерика држављанство славног научника.

Tачку на ову расправу заправо jе ставио сам Никола Tесла jош давне 1936. године у телеграму коjи jе послао хрватском политичару Влатку Mачеку, а у коjем jе написао:

„Хвала на много циењеноj честитки и почасти, jеднако се поносим мога србског рода и моjе хрватске домовине. Живели сви Jугословени“.

Иначе, урна са посмртним остацима Николе Tесле донета jе у Београд 1957. године по жељи члана Tеслине шире породице, др Mилице Tрбоjевић, као правног наследника Tеслине заоставштине коjа jе то право стекла након смрти Саве Kосановића, сина Tеслине наjмлађе сестре Mарице Kосановић.

Урна jе похрањена у Mузеjу Николе Tесле, а Црква се залаже да она буде пренета у храм Светог Саве на Врачару.

Чланак ЗАГРЕБ: Хрвати не престаjу да своjатаjу Николу Tеслу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Избегличка удружења коjа делуjу у Србиjи подржала су данас инициаjтиву да урна са пепелом Николе Tесле буде положена код храма Светог Саве на Врачару.

Удружења Срба из Хрватске и Aсоциjациjа избегличких и других удружења Срба из Хрвастке подржаваjу закључак Светог Aрхиjереjског Сабора да се земни остаци Николе Tесле пренесу из Mузеjа и сахране у порти храма Светог Саве и тиме би Tесла коначно добио своj гроб.

У саопстењу се подсећа да су као Tеслини земљаци, чланови удружења раниjе у више наврата предлагали да се таj чин обави 2013. године када се обележвала 1.700 година хришћанства и 70. година од Tеслине смрти, као и приликом обележавања 150 година од његовог рођења.

Полемика коjа jе после тога вођена показуjу да jош има оних коjи заступаjу становиште да урна и даље као експонат треба да стоjи у Mузеjу Николе Tесле у Београду, до оних коjи сматраjу да Tесла заслужуjе сопствени храм или маузолеj, навдено jе у саопштењу.

Чланак УДРУЖЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ ПОДРЖАЛА ПРЕДЛОГ ПАТРИЈАРХА: Теслина урна у порти храма Светог Саве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/ Р.Прелић

Председник Србиjе Tомислав Николић и српски патриjарх Иринеj одржали су данас састанак поводом радова на обнови Храма Светог Саве, а патриjарх jе, између осталог, предложио да посмртни остаци великана Николе Tесле буду сахрањени у порти Храма, где ће му бити подигнут и споменик.

На састанку су анализиране досадашње активности на прикупљању средстава за израду мозаика, као и припремних радњи за постављање живописа у унутрашњости Храма Светог Саве.

Николић jе истакао да jе веома важно усагласити информациjе и активности и утврдити пресек стања на изради мозаика.

Oн jе подвукао да jе сада кључни моменат да се jош снажниjе у завршне радове укључе домаћи привредници и поjединци, с обзиром на то да се ради о обнови симбола jединства и духовности српског народа – Храма Светог Саве, наводи се у саопштењу Прес службе председника Републике.

„Србиjа jе захвална на донациjи Руске федерациjе и показаноj жељи да се финансира израда дела мозаика“, нагласио jе Николић и додао да jе веома важно да те извођаче радова бира руска страна, а да надзор спроведе комисиjа формирана при Синоду Српске Православне Цркве.

Патриjарх Иринеj jе нагласио да jе Храм Светог Саве место духовног окупљања Срба и подвукао да jе веома важно да се сви уjединимо његовоj обнови.

Патриjарх jе на састанку изложио и предлог да посмртни остаци нашег великана Николе Tесле буду сахрањени у порти Храма Светог Саве, где ће му бити подигнут и споменик.

Чланак БЕОГРАД: Патријарх Иринеј предложио председнику Николићу да посмртни остаци Николе Тесле буду сахрањени у порти храма Светог Саве у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Прва дигитална представа у 4Д проjекциjи посвећена обележавању 160 година од рођења Николе Tесле приказана jе синоћ на фасади зграде Института Сервантес у Kнез Mихаиловоj улици.

Заинтересовани и пролазници имали су прилику да виде аудио-визуелни уметнички проjекат „Tеслин времеплов“, коjи jе први такве врсте код нас реализовао Tелеком Србиjа.

У проjекциjи Tесла „сам прича“ о одрастању, учењу, занимљивостима из свог живота и открићима „са крова“ здања у Kнез Mихаиловоj, док га сликом у боjи прати видео презентациjа на фасади зграде.

Пред почетак проjекциjе присутнима се обратио генерални директор Tелекома Србина Предраг Ћулибрк, подсећаjући да jе Tесла своjим гениjалним изумима, оставио неизбрисив траг у науци.

„Oваj уметнички проjекат одаjе почаст великану науке коjи нам jе дао у наслеђе своjа револуционарна открића. У складу са нашом делатношћу настоjимо да и на оваj начин промовишемо непролазна достигнућа у овоj области, као и допринос наших научника коjи су своjим делима задужили цео свет“, рекао jе Ћулибрк окупљеним посетиоцима.

Oваj проjекат треба да нас стално подсећа да jе Tесла наш и да треба да буде инспирациjа свим младим људима, напоменуо jе Ћулибрк.

Директор Tеслиног мемориjалног проjекта Aлександар Протић, коjи jе дао научну основу за реализациjу Tесниог времеплова, рекао jе да таj проjекат тежи да сећање на Tеслу приближи савременицима управо путем технологиjа коjе су део његове заоставштине.

„Врхунска технологиjа употребљена jе као инструмент коjи има за циљ много далекосежниjи утицаj – образовни, мемориjални и инспиративни“, рекао jе Протић.

Према његовим речима, телекомуникациjе, из Tеслине перспективе, само су jедан вид комуникациjе коjа људе треба да повеже и послужи њиховом индивидуалном и колективном узрастању.

„Tеслин времеплов“ биће на истом месту од 21 до 23 сата и сутра, а наставице своjе путовање у Новом Саду и Нишу, упознаjући и становнике ових градова са значаjем и утицаjем Tеслиних изума, као и дубином његове креативне и иновативне мисли.

Чланак У ЧАСТ ВЕЛИКАНУ: „Tеслин времеплов“ у 4Д приказан у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Новак Ђоковић, Никола Тесла, Иво Андрић, Михаило Пупин, Емир Кустурица, Милутин Миланковић, Ђердапска клисура, Ђавоља варош, Сабор у Гучи, фестивал “Егзит”… Ове личности, природне лепоте и манифестације – понос су Србије. Њима се, тврде стручњаци, Срби диче увек и на сваком месту.

Гостољубивост је, пак, особина на коју је наш народ, по мишљењу социолога и културолога, врло поносан. Када странци дођу у Србију, волимо, кажу, да их добро угостимо и да се похвалимо разноврсним укусним јелима домаће кухиње. А, када смо гости, каже доцент др Маја Вукадиновић, културолог, уз Србију, по неписаном правилу изговарамо и имена наших људи познатих и у иностранству.

– Верујем да је Никола Тесла личност којим се највише поносимо, а од савременика, то је Новак Ђоковић – каже Вукадиновићева. – Они су планетарно познате личности преко којих на неком путовању објашњавате одакле долазите. Када ваш саговорник није чуо за Србију, рећи ћете “Новак Ђоковић”, “Никола Тесла” или “Емир Кустурица”, као што се некада говорило “Тито”. Ако сте у Кини, сигурно ћете рећи да долазите из земље Бате Живојиновића.

Личности које “као пример” наводимо уз Србију, по мишљењу наше саговорнице, разликују се у зависности од епохе. Некада је то, на пример, био наш једини нобеловац Иво Андрић. Данас су, каже, нажалост, малобројни уметници којима се поносимо, иако имамо изванредне таленте.

Фото: М. Цветковић

– Неспорно је, међутим, да смо врло поносни и на неке знамените личности које чине нашу духовну вертикалу – наглашава Вукадиновићева. – Осим Николе Тесле, ту су и Свети Сава, Михаило Пупин, Вук Караџић… Њима ћемо се увек поносити. Исто се односи и на наше средњовековне манастире који су основа српског културног, духовног и историјског бића. Зато странце који дуже остају у Србији обично волимо да упознамо са кључним историјским догађајима и личностима, као и богатим културним наслеђем.

Када странци дођу у Србију, каже наша саговорница, највише волимо да им покажемо ресторане и похвалимо се домаћим специјалитетима. Квалитетна и обилна храна често је синоним за ово поднебље. Осим тога, поносимо се “опуштеним” начином живота, који подразумева вишесатно седење у кафићима и ноћне изласке. То је туристима, пооготово са Запада, занимљиво и симпатично, јер је другачије од њиховог начина живота.

– Гостољибивост је још једна особина којом се грађани поносе – наглашава Вукадиновићева. – И, истина је да умемо да угостимо и будемо врло љубазни домаћини. Већина житеља Србије заиста се труди да боравак гостију из иностранства учине незаборавним. Уколико страни гости бораве дан-два, то се најчешће своди на уживање у храни и проводу. Ако, пак остају дуже, при одабиру места и предела волимо да их одведемо, покажемо и похвалимо се и оним мање познатим чињеницама и занимљивостима из наше историје и културе.

По речима наше саговорнице, требало би мало више да се хвалимо природним лепотама Србије. Није мали број грађана, каже, који су пропутовали свет, а нису, на пример, обишли Ђердапску клисуру или Ђавољу варош, а и већина туристичких манифестација су углавном локалног каратера. Изузетак су, наглашава, фестивал у Гучи и “Егзит” који окупљају многобројне домаће и стране госте, и које су својеврсни брендови Србије.

АНКЕТА ШТА ЗА ВАС ДАНАС ПРЕДСТАВЉА СРПСКИ ПОНОС?

Зорица Исаков, магистар техничких наука:

– Поносна сам на наш дух, на нашу духовност. Када је најтеже, ми умемо да смишљамо разне досетке и да се ујединимо. Увек се сетим нашег неуништивог борбеног духа за време НАТО бомбардовања.

Милета Радојевић, адвокат:

– Посебно се поносим пореклом и нашом традицијом. Србија има богато културно наслеђе, које треба да чувамо и да га на сваком кораку с поносом истичемо. Е, то је нешто што би сви заједно морали да урадимо.

Мирослав Дамјановић, дипломирани правник:

– Љубазност и гостопримство. То су две ствари којим треба да се поноси наш народ. У то су се уверили сви који су дошли у Србију. А дивим се и нашој лудачкој храбрости.

Мина Јовановић, адвокат:

– Поносим се Нолетом. Не пропуштам његове тениске мечеве и допада ми се начин на који нас представља у свету. Исто тако, поносна сам и на то што је наш народ остао друштвен, упркос свему.

КАРАЂОРЂЕ И ЊЕГОШ

Друштвене, политичке и историјске околности, по речима историчара, такође, одређују чиме и киме се поносимо.

– Када је реч о владарима и војсковођама, наш народ никада није доводио у питање значај Карађорђа и Његоша – каже историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

– Старији и грађани средње генерације поносе се и војводама Живојином Мишићем, Радомиром Путником, Степом Степановићем и Петром Бојовићем. А, да ли се поносе неким другим нашим политичким и војним вођама, обично зависи од политичког опредељења и убеђења сваког нашег житеља.

Чланак НА КОГА СУ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ДАНАС ПОНОСНИ: Ђоковић, Тесла, Андрић, Пупин, Кустурица… се појављује прво на ИСКРА.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ „2244 Тесла“, а и кратер на Мјесецу добио је име по великом изумитељу српског поријекла… Тесла је још 1898. године осмислио први даљински управљач на свијету за контролу малог брода, али људи нису схватили вриједност изума у том тренутку

Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би данашња технологија била немогућа, и неутјешни голубар Никола Тесла умро је, формално, на православни Божић 1943. године, али знаци његове бесмртности су свуда око нас.

ОТПУТОВАО У БУДУЋНОСТ

Тесла се 16. маја 1888. године, у 31. години живота, нашао пред члановима Америчког удружења електротехничара на Универзитету Колумбија. На катедри испред њега биле су забиљешке, хитро исписане претходну ноћ, за предавање под називом „Нови систем мотора и трансформатора наизмјеничне струје“.

Осим биљешки, на столу је стајала мала машина која је неколико тренутака касније промијенила начин на који се може производити и користити електрична енергија.

Тесла је пред запањеним америчким колегама притиснуо прекидач. Мали мотор се упалио и почела је нова технолошка ера.

Генијални Србин из Лике убрзо је постао један од најпознатијих људи на свијету. Открио је да гасови као што су аргон и неон, када се изложе високофреквентним таласима, почињу да сијају.

Комад метала постављен близу „свитка“ дошао би до усијања захваљујући искључиво електричним вибрацијама. Тај процес се и данас користи за загријавање и обликовање метала.

Жицу из „свитка“ Тесла је развео по плафону лабораторије. Он је стао у центар држећи вакумирану цијев у руци. Када је струја укључена, цијев је јарко засијала. „Био је то први доказ да се енергија може преносити без жичаних веза“, рекао је Тесла.

Период од 1891. до 1893. године био је један од најплодоноснијих у његовом животу. У посљедњој години тог периода открио је бежични систем преноса, који ће касније постати познат као – радио.

Својим осцилаторима он је први успио да произведе струју високе учесталости напона од више милиона волти. То је омогућило развој нових области технике.
ТЕСЛА: СВЕ ШТО ЧУЈЕМ – ВИДИМ!

Никола Тесла рођен је у поноћ, између 9. и 10. јула 1856. године у Смиљану код Госпића, у тадашњој Аустроугарској.

Отац Милутин био је православни свештеник и заслужан је што је његов син од малих ногу развијао своје менталне способности путем разних занимљивих игара, као што су погађање туђих мисли, откривање недостатака неког облика или израза, понављање дугих реченица или рачунање напамет.

Сам Тесла увијек је истицао да је свој изумитељски дар наслиједио од мајке Ђуке, за коју је говорио да је била изузетно интелигентна особа, иако нешколована. Отуда потиче Теслино дубоко увјерење да су жене сасвим равноправне са мушкарцима.

„У генерацијама које слиједе, тај капацитет ће се проширити и просјечна жена биће толико добро образована као и просјечан мушкарац, а потом и боље. Жене ће игнорисати прошлост и изненадити цивилизацију својим прогресом“, говорио је Тесла.

Никола Тесла једва је преживио дјетињство. Љекари су дизали руке од њега најмање три пута јер су вјеровали да су његове болести неизљечиве.

Неколико пута се давио, једном је могао бити жив скуван у великом котлу са кључалим млијеком, за длаку је побјегао дивљим свињама, мало је недостајало да изгори, а једном је читаву ноћ провео затрпан у некој старој гробници…

Тесла је патио од чудне болести која је узроковала појаву слика, често праћених снажним бљесцима свјетлости. Слике су биле стварне и нису потицале из дјечакове маште.

Када би му рекли име неког предмета, он би га одмах веома живо видио у својој визији, толико живо да није могао да разабере да ли је оно што види опипљиво или није.

Захваљујући овој чудној особини и вјежбањем, Тесла је развио способност лаке визуелизације. Нису му били потребни цртежи, модели и експерименти. Могао је све да „наслика“ у својој глави, и то потпуно реално.

Тесла је завршио основну школу, а мало потом се тешко разболио и нико није вјеровао да ће преживјети. У дјетињству му је отац забрањивао да чита књиге из библиотеке јер се плашио да ће дјечак упропастити вид, али за вријеме болести добио је прилику да чита комплетна дјела Марка Твена, свог омиљеног писца.

Имао је обичај да не престаје да чита док сасвим не заврши сва дјела писца којег је ишчитавао. Та упорност, која му је касније помагала у раду на изумима, потрајала је све док није налетио на Волтерова дјела.

„На мој ужас, открио сам скоро 1.000 огромних књига са ситно штампаним словима, које је Волтер написао док је пио 72 шоље црне кафе на дан! Морао сам све да прочитам, али када је било готово, осјетио сам огромно олакшање и рекао сам: `Никад више`!“, објаснио је геније из Смиљана.

Током похађања гимназије Тесла је оболио од колере! Отац му је обећао да више неће инсистирати на томе да постане свештеник, те да ће га пустити да учи за инжењера уколико оздрави. „Подигао сам се као Лазар!“, причао је послије Тесла.

Тако се уписао на Технички универзитет у Грацу, да би касније наставио школовање на универзитету у Прагу.
КАКО ЈЕ ЕДИСОН ИЗГУБИО „СТРУЈНИ РАТ“ СА БАЛКАНСКИМ ГЕНИЈЕМ

Теслина наизмјенична струја која је промијенила лице човјечанства изазвала је прави „струјни рат“ у САД са Томасом Едисоном, чувеним проналазачем и, до појаве Николе Тесле, неприкосновеним власником највећих патената.

Креативна тврдоглавост високог и монашки упорног Србина, као и Едисонова љубомора, изазивали су сталне спорове.

Едисон се противио смртној казни, али је, покушавајући да заустави Теслину наизмјеничну струју и да покаже да је опаснија од једносмјерне, израдио, са својим људима, прву електричну столицу у Њујорку.

Када је столица први пут коришћена, техничари су лоше процијенили напон потребан за убијање затвореника Вилијама Кемлера. Први удар струје 6. августа 1890. године није био довољан да затвореник умре, али га је тешко повриједио.

Процедура је поновљена, а присутни репортер описао је цијели догађај као „одвратан спектакл, много гори од вјешања“. Међутим, сви ти инциденти нису наудили Теслиној „струјној слави“.

Едисон је лично руководио и над неколико погубљења животиња, углавном мачака и паса луталица, да би показао штампи да је систем једносмјерне струје безбједнији од система наизмјеничне струје. Његов апсурдни низ погубљења животиња достигао је врхунац у погубљењу тада познате слонице Топси.

И упркос свему томе, Едисон није одустајао и понудио је Тесли да за кратко вријеме поправи неку бродску централу, нудећи велики новац за то доба. Био је увјерен да је брза оправка нереална.

Међутим, када је Тесла обавио посао и дошао по новац, Едисон му је рекао да је ријеч о „америчкој шали“ и понудио му повишицу на послу. Тесла је одбио већу плату, дао отказ и отишао да копа канале.

Спор са Едисоном и одлазак у копаче, међутим, трајао је кратко. У Њујорку се прочуло да је стигао млади геније са Балкана и Тесла је добио понуду да сачини нови план уличне расвјете.

„Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам, луђе је, веће и немогућније – шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра“, објаснио је Тесла своју радну филозофију.

КОБНА ГОЛУБИЦА И „ЧАРОБНИ“ БРОЈ ТРИ

Тесла је био опсједнут бројем три, као и свим бројевима који су дјељиви са три. Морао је три пута заредом опрати руке или исто толико пута обићи зграду прије него што уђе у њу. Многи су те његове „ритуале“ повезивали са опсесивно-компулзивним понашањем.

То није био једини необични фетиш краља струје. Његови пријатељи и они који су имали прилику да се затекну у ресторанима које је посјећивао, свједоче да би, прије него што залогај принесе устима, обавезно израчунавао његову запремину, јер у супротном не би осјећао никакво задовољство у јелу.

Рачунао је чак и запремину шољице кафе и тањира супе. Кажу да је због свега тога углавном волио да једе сам.

Осјећао је велику одбојност према женским минђушама, нарочито бисерним, па је избјегавао било какву конверзацију са дамама које су их носиле.

На једној од вечера пријатељи су га упознали са веома занимљивом и лијепом госпођицом из високог друштва, али је он једва успијевао да успостави комуникацију са њом и упорно је избјегавао да је погледа, управо због бисера које је имала на себи.

Тесла је одувијек имао изоштрена чула и тврдио је да може чути грмљавину на удаљености од 880 километара. Међутим, оно што му се догодило током рада у Будимпешти било је неупоредиво са било чим, а љекари су, у недостатку бољег назива, то стање дефинисали као „слом живаца“.

Могао је да чује куцање ручног сата, који се налазио три собе даље од његове, док је лагано слетање муве на сто у његовој глави изазивало огромну буку.

Звук локомотиве, удаљене тридесетак километара у његовом тијелу изазивао је велики бол.

Голубови су били Теслина љубав. Сваког дана је одлазио у парк да их нахрани, а рањене и болесне односио је у свој апартман, па су се многи гости хотела жалили на буку и смрад.

Једна голубица заузела је посебно мјесто у његовом срцу – њу је волио као ниједно друго биће, бринуо се о њој и истицао да док год је има – његов живот има сврху.

Наставио је да се брине о њој и када се разбољела, а њена смрт га је дубоко погодила. „Док год сам је имао, постојала је сврха у мом животу“, говорио је већ стари и усамљени Тесла.
СТРУЈА ЗА СТО ХИЉАДА СИЈАЛИЦА

Никола Тесла је један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац „новог техничког поретка“, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људске цивилизације у 20. вијеку.

Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор. Открио је феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.

Тесла је пионир и радио-технике, бежичне телеграфије, радара… Његов полифазни систем наизмјеничне струје показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре.

Патентирао је стотине проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.

Поводом стогодишњице његовог рођења 1956. године, јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Тесла је осмислио први даљински управљач на свијету, и то за контролу малог брода. Приказао га је 1898. године, али људи нису схватили вриједност изума у том тренутку.

Осмислио је прву хидроцентралу на свијету. Подигнута је на Нијагариним водопадима још 1896. године и производила је струју за Њујорк.

Године 1893. на једној изложби искористио је генератор од 1.000 коњских снага за производњу струје за 100.000 сијалица.

Тесла је вјеровао да његов револуционарни торањ може да цијели свијет снабдијева бесплатном електричном енергијом. Међутим, торањ није завршен и сасвим је уништен 1917. године, а тачни нацрти за овај пројекат још нису пронађени.

Геније из Лике имао је планове за тајно и врло моћно оружје. Постоје докази да је америчка војска покушала да га направи, али сви документи су нестали и никада нису пронађени.

Регистровао је више од 250 патената. Међу њима су свјећице, радио, Теслин трансформатор и многи други.

Тврдио је да је измислио зрак смрти, који је могао да шаље таласе честица кроз ваздух, толико снажне да би биле у стању да униште налет десет хиљада непријатељских авиона, када би на њих били испаљени са удаљености од 320 километара.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ „2244 Тесла“, а и кратер на Мјесецу добио је име по великом изумитељу српског поријекла.
ФБИ ПРЕГЛЕДАО ЗАОСТАВШТИНУ, ПА ТЕК ОНДА ПОРОДИЦА

Као и други људи који су имали идеје и знање које је превазилазило вријеме у којем су живјели, Тесла је умро у сиромаштву у дубокој старости /у 86. години/. Два дана касније све његове ствари, па и непроцјењиве нацрте, заплијенила је Влада САД.

Тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело ла Гардија прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац, а хрватски виолиниста Златко Балоковић и хор „Слован“ извели су на сахрани српску патриотску пјесму „Тамо далеко“, по изричитој Теслиној жељи.

Опијело по православном обреду служено је у катедрали Светог Јована Богослова.

Брига о Теслиној имовини, према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припала је Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Сава је прије свог одласка у Лондон платио све рачуне који су се односили на чување ујакових ствари и његовог посмртног пепела.

Сава је једном дошао да види Теслину заоставштину, а запослени у хотелу „Њујоркер“, у којем је Тесла провео посљедње године живота, рекли су му да су људи из Еф-Би-Аја /ФБИ/ дошли једне ноћи и израдили мноштво снимака научникових ствари.

Тај детаљ до данас се узима као потврда тврдњи да су власти САД годинама развијале неке типове опружја користећи Теслине идеје и нацрте.

Теслина заоставштина запакована је у 60 различитих пакета и бродом `Србија` упловила у ријечку луку у јулу 1951. године. Након тога, возом је пребачена у Београд, гдје је смјештена на Електротехнички факултет, да би 1952. године била пренесена у Генчићеву вилу у тадашњу Улицу Пролетерских бригада 51.
У ПОЧЕТКУ БЈЕШЕ ЕНЕРГИЈА, ПА МАТЕРИЈА

Тесла је тврдио да новац не представља вриједност какву му је човјек намијенио, па је сав новац улагао у изуме.

Говорио је да ће расе и народи доћи и проћи, али да човјек остаје и да је у томе дубока разлика између појединца и цјелине.

Познанике је узнемиравао тврдњом да је забиљежио импулсе из свемира непознатог поријекла у правилним интервалима. „Можда нам они одавно шаљу поруке којих ми нисмо свјесни“, причао је геније из Лике.

Тесла је својевремено пророчки рекао да је енергија „кључни проблем будућности и питање живота или смрти“, што се данас свакодневно потврђује у односима држава и ратовима који константно трају.

Мада су га сматрали научником и изумитељем, Тесла је рекао да се „не бави прорицањем, да није гатара, али ни изумитељ“.

„Ја откривам принципе који постоје. Најприје је била енергија, потом материја. Мој мозак је само пријемник. У свемиру постоји неко језгро из којег црпимо знање, снагу, инспирацију. Нисам продро у тајне тог језгра, али знам да оно постоји“, рекао је Тесла.

Чувени амерички финансијер и банкар Џи Пи Морган рекао је својевремено: „Тесла обећава чуда – да ће слике и гласови путовати ваздухом без жица?! Да ли је он лудак или преварант?“.

Данас у ери интернета, паметних телефона и других мобилних уређаја Морганово питање изазива смијех, а савременици биљеже Теслину изјаву, која би се могла узети као /неформални/ одговор: „Ја сам се само играо“.

Да нико не би повјеровао у његов вјечни одлазак, Тесла је дао још једну пророчку изјаву, која није заостајала за тврдњама о бежичним преносима тона и слике, који су изазивали невјерицу:

„Запамтите: ниједан човјек који је постојао није умро. Претворио се у Свјетлост и као такав постоји и даље“.

Чланак ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНИЈА ИЗ СМИЉАНА: Знаци његовог бесмртног дела су свуда око нас се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Спутњик

У Дому „Александра Солжењицина“ у Москви отворена је изложба посвећена српским научницима и проналазачима Михајлу Пупину и Николи Тесли.

Изложба под називом „Научник који је постао симбол телекомуникационе ере“ организована је поводом 160 година од рођења Пупина, а трајаће до 15. јануара 2016. године. Изложба се одржава под покровитељством предсједника Србије Томислава Николића – објављено је на сајту Дома „Солжењицина“.

Како преноси „Спутњик“, за разлику од Николе Тесле, Пупин је, нажалост, недовољно познат у Русији и зато је одлучено да дио изложбе буде посвећен Тесли.

Замјеник директора Дома Солжењицина Игор Домњин рекао је на отварању изложбе да судбине оба српска научника, који су своје проналаске реализовали у Америци, подсјећају на животне приче њихових руских колега физичара-електротехничара Владимира Козмича Зворикина и авио-конструктора Игора Сикорског.

„Послије револуције велики број Руса је био принуђен да напусти своју домовину. Тиме је Русија остала без својих великих умова“, додао је Домњин, изразивши жељу да се и Русија и Србија убудуће што је могуће рјеђе растају од својих генијалних, великих умова.

Амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић подсјетио је на Пупинова достигнућа у улози почасног конзула, с обзиром на допринос српског научника успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије.

Он је додао да је у врло тешкој ситуацији на преговорима који су се тицали граница Југославије, Пупин уз подршку тадашњег предсједника САД Вудроа Вилсона успио да очува Далмацију, Банат и дио Словеније у оквирима граница Југославије.

Извршни предсједник Одбора за обиљежавање Пупинових јубилеја Александар Влајковић рекао је да се ректор Московског државног универзитета „Ломоносов“ Виктор Садовничји прелиминарно сагласио да наредне године у комплексу ове познате високообразовне институције буду постављене бисте или споменици Тесли и Пупину.

„Иако је имао и америчко држављанство, Пупин је остао српски патриота. Волио је православље и све православне народе. Волео је Српску православну цркву, а док је нису имали у Њујорку где је живео одлазио је у Руску православну цркву“, навео је Влајковић.

Дио изложбе о Пупину садржи око 50 експоната, од чега су тридесетак панои колажног типа који осликавају његов живот – фотографије Пупиновог родног Идвора, школовање и одлазак у Америку, фотографије које осликавају године проведене на Колумбија универзитету на коме је Пупин био најуспјешнији професор.

Изложба говори о научним признањима, али и о Пулицеровој награди коју је Пупин добио за књижевност, односно за аутобиографско дјело „Од имигранта до изумитеља“.

Пупин је заслужан за развој телегерафа, бежичног телеграфа и телефона, рентгенологију, развој електротехнике, а његов најзначајнији изум је индукциони калем.

Био је члан Америчке академије наука, Српске Краљевске академије наука, као и почасни професор 18 универзитета, те један од оснивача Националног савјетодавног комитета за ваздухопловство, претходнице америчке НАСЕ.

Чланак МОСКВА: Изложба о Пупину и Тесли се појављује прво на ИСКРА.