Никита Михалков (Фото: Sputnik / Рамиль Ситдиков)

Режисер Никита Михалков сматра да новоизабрани председник Украјине Владимир Зеленски још не схвата сасвим какав је „чудовишни терет“ проблема добио и да је још у уметничком заносу када је реч о његовим будућим обавезама.

„Потпуно сам сагласан с нашим руководством да је избор Владимира Зеленског за председника катастрофалан крах онога што је Порошенко чинио последњих година. Он је изабран само као алтернатива ономе што је било. Зеленски се прославио тиме што је играо председника у ’Слуги народа‘ и гледаоцима се учинило да ће он бити управо такав. То је веома жалосна заблуда“, рекао је Никита Михалков новинарима.

Он је навео да садашње понашање Зеленског подсећа на наставак серијала „Слуга народа“, а не на „схватање чудовишног терета који је добио“.

„Мислим да он чак и не схвата шта је добио… Веома важно питање јесте ко ће бити поред њега. Желим му успех, али чини ми се да се он тренутно налази у уметничком заносу о томе шта му предстоји“, додао је режисер.

Други круг председничких избора у Украјини одржан је 21. априла. Комичар Владимир Зеленски, који се, поред осталог, прославио улогом председника Украјине у серији „Слуга народа“, победио је актуелног шефа државе Петра Порошенка, освојивши 73,22 одсто гласова бирача.

Чланак НИКИТА МИХАЛКОВ: Зеленски је још у уметничком заносу, не зна шта га чека се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Руски режисер Никита Михалков заједно са браћом Пресњаков завршава сценарио новог филма под називом „Чоколадни револвер“.

Михалков је то потврдио на конференцији у Москви, али није желио да открије детаље новог пројекта.

Из прес-службе Михалкова навели су да је ријеч о новом филму у жанру савремене драме, као и да ће музику радити Едвард Артемјев – дугогодишњи креативни партнер и друг Никите Михалкова, преноси агенција „Тас“.

Михалков ће бити коаутор сценарија и режисер, а још није објављено вријеме када би снимање могло почети.

По сценаријима браће Пресњаков – Олега и Владимира, снимани су филмови „Играјући жртву“, „Дан Д“, „Европа-Азија“, а они пишу и комаде за позоришта.

Чланак МОСКВА: Михалков припрема филм са браћом Пресњаков се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Славни руски филмски режисер Никита Михалков објавио је да жели да оснује престижни евроазијски фестивал са наградом равном америчком „Оскару”.

Михалков је ово рекао на Криму где је отворио међународни филмски фестивал „Евроазијски мост” који ће траајати до 5. октобра.

Иницијатор оснивања тог фестивала био је управо Михалков који је у Јалти изјавио:

„За нас појам евроазијског простора има принципијелни, стратешки значај. Евроазијски простор је огромни део света који може претендовати на већу пажњу од ове коју данас има. Зато се и појавила идеја великог фестивала који би био евроазијски пандан „Остару”. Међутим, то уопште неће бити покушај да се води борба са Холивудом”.

Михалков је додао да се на филмским фестивалима по свету све више пажње поклања „филмовима источних земаља”.

„То су филмови из Кореје, Индије и Пакистана. То су прави филмови из земаља у којима постоје проблеми”.

Чланак БРАВО ЗА ИДЕЈУ: Никита Михалков оснива евроазијски филмски фестивал – пандан „Оскару”! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије уручио је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици високо одликовање Српске православне цркве-Орден Светог деспота Стефана Лазаревића прослављеном руском филмском режисеру Никити Михалкову, за изузетан допринос унапређењу православне филмске умјетности.

Обраћајући се Михалкову, митрополит Амфилохије је рекао да новосаграђени подгорички Храм Христовог Васкрсења значи обнову народа силом васкрслога Христа, обнову хришћанске вјере, а самим тим и свеукупне културе у Црној Гори.

„Код нас је након Другог свјетског рата педесет година владао такозвани соцреализам, умјетност је била соцреалистичка и нико није очекивао да ће доћи до духовног препорода народа Црне Горе, а у исто вријеме и хришћанске културе. У том духу је организован и овај Међународни христоваскрсни православни филмски фестивал, и ми смо благодарни Богу што сте управо поводом тога ви данас овдје са нама“, рекао је владика Амфилохије.

Он је нагласио да је Михалков један од најзначајнијих савремених хришћанских православних филмских умјетника.

„Према нашем осјећању и према знању вашег дјела, основа онога што сте радили и што радите негдје је утемељена на Достојевском и на Тарковском, вашем претходнику“, рекао је владика.

Он је навео да је Тарковски мисли Достојевског да ће љепота спасити свијет придодао мисао, за савремени свијет од изузетног значаја, да ће стид спасити свијет. „Управо оно што је данас, када говоримо о филму, угрожено на свјетском плану, а то је димензија етике која се спаја са љепотом. А љепота без етике је демонска љепота, постаје демонско својство“, нагласио је владика Амфилохије.

Михалков је, у бесједи након што је примио одликовање, рекао да је за њега велика част боравак у подгоричком Храму Христовог Васкрсења.

„Православни филм, по мом мишљењу, није само филм који приказује православну цркву, јер, просто, не можете снимити нешто што није у вашој души. Један старац рекао је да је жестока истина без љубави – лаж. Ја мислим да филм који би могли сматрати православним јесте онај који у својој сржи носи љубав у најширем смислу те ријечи“, истакао је Михалков.

Према његовим ријечима, проблеми су данас велики јер православни фестивал у свијету јесте нешто што је слично катакомбама.

„Држимо се једни других и све вријеме смо у стању одбране. И знамо зашто су распели Спаситеља, из зависти. А завист је основа разрушења. Завист је и у томе да постоји велика држава на Балкану, завист је што је била Русија и што и данас постоји, завист што она има резерве онога што је најнеопходније за људски живот. Завист је религија неталентованих, то је туга због туђе радости“, рекао је прослављени руски режисер.

Он је додао да је очигледно да та завист данас разједа и уништава свијет.

„Ми гледамо како се изображава представа о добру и злу. Сагласан сам, високопреосвећени са вама, да је комунизам хтио да уништи православље, али мислим да данас још страшнији људи од комуниста желе да униште православље. Комунисти су нам били јасни, они су били атеисти. Али, данас и не кажу да нема Бога. Они желе да макну морално тло испод човјека. То се данас зове мултикултурализам, демократија, толерантност… Кад дође вријеме плаћања, биће страшно“, нагласио је Михалков, захваљујући на одликовању, и поручио да ми православни немамо другога пута.

Чланак ПОДГОРИЦА: Митрополит Амфилохије уручио орден Никити Михалкову се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Први међународни Христоваскрсни фестивал православног филма, на којем ће бити приказано око 25 филмова из девет држава, биће одржан од 8. до 13. маја у Подгорици, којем ће, између осталих присуствовати, Никита Михалков и Емир Кустурица, најављено је данас на конференцији за новинаре.

Организатор фестивала је невладина организација Христоваскрсни фестивал православног филма, а покровитељ је Митрополија црногорско-приморска.

Директор Фестивала, Радисав Јеврић, казао је да ће Фестивал бити одржан у Крипти Храма Христовог Васкрсења, а улаз ће бити бесплатан, јавила је РТЦГ.

Фестивал ће 12. маја бити одржан у Манастиру Острог. На Фестивалу ће бити присутни аутори филмова. Биће приказано око 25 филмова, почев од анимираног, краткометражног, играног, документарног и дугометражног филма, рекао је Јеврић на конференцији у ПР Центру.

Он је најавио да ће на отварању, 8.маја, бити приказан филм Драгана Елчића „Живот“, након чега ће говорити Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије.

Фото: Новости

„На Фестивалу ће бити приказани филмови из девет држава, међу којима су Црна Гора, Србија, Русија, Белорусија, Бугарска, Азербејџан, Грузија. Фестивалу ће присуствовати Никита Михалков, Емир Курстурица, Николај Бурљајев“, истакао је Јеврић.

Слекцију филмова су, како је навео, одабрали професор на Академији уметности Драган Елчић и продуцент и драматург Јован Марковић.

Режисерка Нада Раховић, чији филм „Искушење“ ће бити приказан током Фестивала, казала је да је то остварање рађено пре 20 година.

„То је једна прича о руској искушеници која је завршила Музичку академију и из разлога који су слични причи Ане Карењине, дошла је у Црну Гору да проведе свој живот у манастиру. Филм је обишао многе фестивале“, рекла је Раховић.

У време кад је филм сниман, како је навела, руска искушеница се налазила у Манастиру Дуга у близини Подгорице, а након тога је наставила да борави даље по православним манастирима.

„Филм није завршен у животу, само је завршен на филмској траци“, казала је Раховић.

Фестивал ће почети 8. маја у 21 сат у Крипти Храма Христовог Васкрсења.

Чланак ФИЛМОВИ У ОСТРОГУ: Михалков и Кустурица на фестивалу православног филма у Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

У оквиру 9. Међународног филмског и музичког фестивала “Кустендорф” представљени су данас радови студената Академије за филм и позориште Никите Михалкова.

Гости фестивала, млади аутори, чији су филмови у такмичарском програму, имали су прилику да погледају и како славни руски режисер Михалков ради са студентима глуме.

Академију је прошло године основао Михалков, који је и њен ректор, а води и смер за глуму.

Претходне три године радила је летња школа кроз коју је прошло 1.000 полазника из 25 земаља.

Академију у трајању од годину дана могу да похађају сви који имају високо образовање и положе пријемни, а на рапослагању су им четири смера – за глуму, затим за режију на чијем челу је Владимир Котиненко, за камеру на челу са Анатолијем Микасеием и смер продукције који води Леонид Верешагин.

Због индивидуалног приступа, сваки смер похађа само шест студената, а интересовање је велико, тако да је само за смер глуме било 150 кандидата, а међу њима и Милена Јакшић, чланица Срспке драме Народног позоришта у Приштини, која је студије глуме завршила на Академији уметности у Приштини.

Јакшић је Тањугу испричала да је желела да похађа летњу Кино школу Никите Михалкова, која се одвијала сваке године по месец дана у Москви и обрадовала се када је видела да су променили формат.

Каже да је на пријемном лично Михалков раговарао са сваким од кандидата.

“Са њим радити је ослобађајуће и лако, зато што он глуму третира као игру. Са њим је забавно, лако и увек се добро проведемо”, објаснила је Јакшић.

Студије, започете 15. септембра, требало би да заврши крајем јуна или почетком јула. Предавања имају сваког дана и викендом, једном недељно раде са Михалковим, али уче и од редитеља, продуцената, сниматеља.

“То су последипломске студије и сви су већ професионалци, имају иза себе одређена искуства и учити са њима заједно и начин рада у Русији је заиста драгоцено искуство. Све може, никоме није тешко, једни другима помажемо. Како они кажу „друг за друга“, такав систем успева и заједно стварамо, осећамо једни друге”, истакла је млада глумица.

Јакшић је рекла да јој већ значи искуство које стиче на Академији.

“Осећам већ да растем, учим језик, литературу и комуницирам са великим људима и уметницима. Доста ми значи на личном путу и развоју”, истакла је она.

Чланак МЕЋАВНИК: На Кустендорфу представљена академија Никите Михалкова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Milena Đorđević

Прослављени српски режисер за наш портал отворено говори о ракетама које стижу из Русије, о моралном посрнућу и шта је лек против старлета и ријалитија, као и како то Владимир Путин обнавља историјско памћење Срба

Прослављени редитељ и оснивач фестивала Кустендорф Емир Кустурица у интервјуу за Телеграф.рс отворено говори о моралном посрнућу, о ријалити програмима, као и о леку за ову “пошаст”. Професор нам објашњава на шта је конкретно мислио када је рекао да председник Русије Владимир Владимировић Путин обнавља историјско памћење Срба и открива где ће сместити његове ракете када стигну у Србију!

Довољно је у свету рећи и поменути име Емира Кустурице, а да сви стану мирно и да се одмах сете Србије, а прослављеног редитеља и сценаристу затекли смо у згради Министарства културе Србије где је заједно са министром Иваном Тасовцем представљао 9. Кустендорф.

Ћудљив и духовит као и увек Кустурица нам је без длаке на језику, као што је никад није ни имао причао о Путиновим ракетама, свом фестивалу, о моралном посрнућу који се огледа у старлетама и ријалити програмима, као и које су најделотворније методе лечења тог посрнућа. На тај начин потврдио је српске кафанске приче да је он човек који увек сме све да каже.

Један од метаода како каже је и сам Девети међународни филмски и музички фестивал “Кустенодрф”, који ће бити одржан од 22. до 27. јануара на Мокрој Гори, који уз 17 филмова младих аутора, филмова Жака Одијара, Матеа Гароне, Ðија Жангкеа, доноси и нови програм “Деколонизовање филма”.

– Деколонизовање филма је пројекат Дуње Кустурице и оно ће бити у виду приказивања филмова који доводе у питање доминантне наративне о односима израбљивача и израбљиваних у неколонијалном контексту, као и оне о класним односима унутар западних друштава – започиње причу Кустурица.

На плакату за 9. Кустендорф доминирају гуске, често смо их и у вашим филмовима гледали, зашто баш гуске?

– Гуске су камариле у мојим филмовима. Оне су пакосне животиње које умеју да угризу. Гуске имају достојанство и гусан током свог живота никада не превари своју жену.

Фестивал Кустендорф се већ 9 година бори да Србију колико толико одржи ментално здравом, шта ове године очекујете од фестивала?

– Морам да признам да је Србија, ипак, једна од ретких земаља где је такав пројекат био могућ. Ауторитет филмова које сам некада направио и те награде које сам добио су доста помогле у овом пројекту, а и сам сам се трудио да са том групом људи изведем неке ствари на чистац. Кустендорф је јединствен фестивал у свету и представља путовање у будућност. Очекујем да то буде могуће и ове године.

Кажете да “неке ствари истерате на чистац”, шта то треба истерати на чистац?

Фото: Milena Đorđević, AP/Tanjug

– Шта је то требало извести на чистац? Знате када се дође на једно брдо на ком нема ништа, сем пласта сена које је начео гром, а одједном ту осване село које је заправо симбол борбе за архетип, те куће које су тамо стављене сигурно би пропале у наредних 30 година, а сада су оне обновљене и неће пропасти за најмање још 100 година. У таквом амбијенту у беспрекорној пројекцији где се емитују и слика и тон млади људи који долазе из читавог света се осећају јако добро, а посебно због тога што могу, бар по себи судећи, да се приближе некима који су већ велики аутори и да тако виде од које су то конструкције они направљени и у тим директним разговорима стиже се до неких резултата. Е на то сам мислио. Ту се види ко је ко.

Према речима прослављеног режисера најбољи доказ како ради Кустендорф може се видети на примеру Јапанца Кокија Хасеија, младог аутора који је био ранијих година један од лауреата фестивала чији је оснивач Емир Кустурица, а сада се на “Мећавник” враћа овенчан признањима за дебитантски филм у свету.

– Хоки је направио свој први играни филм и приказао га на Кустендорфу. Посрећило му се тако да је сада направио један одличан и значајан филм, а понављам био је првонаграђени нашег фестивала и први пут је практично угледао светлост дана.

Србија је постала опседнута ријалитијима, старлетама и људима без занимања… Како коментаришете то опште морално посрнуће?

– Кустендорф је антитеза том понашању, али он ништа не би могао да уради без помоћи државе, држава Србија увек има своје сегменте који разумеју и којима је неопходно да се убаце у вагон у ком се дешава нешто друго. Држава помаже Кустендорф и он све више бива место у ком не владају билборди него људи. Све више у Србији постоји тежња да се човек претвори у билборд, јер ако ниси на билборду онда и не вредиш. Ја сам одрастао у времену у коме је скромност била врлина, а данас је то мана. Данас можемо видети и књиге које су права инструкција девојчицама како да буду манекенке, а када се спомену књижевници и књиге на то се одмахује руком, када се спомене правда и истина на то се гледа с презиром и то се уопште не узима у обзир.

Фото: Milena Đorđević

Који је лек за такво посрнуће?

– Док год буде људи и њихових идеја уоквирених у било које националне оквире биће и антитезе том посрнућу. Матија Бећковић је рекао: “Што већа нација то је мање национализма, а што је нација мања већи је национализам” то је неодржива и глупа прича. Постоји идеја о себи, а она се не мора граничити са национализмом. Мора да се развије једна самосвест која мора да води ка себи и другима.

Када ће бити завршен рад на филму “На млечном путу”, у ком једну од главних улога игра Моника Белучи?

– Филм је углавном измонтиран, остало је још десетак дана снимања у студију. Биће спреман за Кан.

Рекли сте председнику Русије Владимиру Путину да инсталира своје ракете у Вашем дворишту, хоће ли оне заиста бити ту постављене?

– Спомињао сам у Русији неке ракете. Двоумим се да поставим те ракете и да то буде део перформанса на Кустендорфу, уз комбинацију са гускама. Међутим моја жена инсистира да ракете буду стављене на наш балкон у Београду. Ствар се искомпликовала јер део балкона није још легализован. Нешто ћемо да смислимо.

Једном сте изјавили да председник Русије Владимир Путин обнавља историјско памћење Срба, на шта сте конкретно мислили?

– Мислио сам на самосвојност и на идеју о себи. Ни мањег народа ни већих појединаца, а то је случај са Србијом. Гледао сам ватерполо, како смо смрвили Хрвате и уживао сам, не зато што су то били Хрвати већ зато што су наши момци тада мерени навишим светским стандардима у свом неком поднебљу. Када погледате у спорту, нема те активности где нас нема, када је реч о умјетности и ту је иста ствар, а тако имате, например нови роман Владимира Кецмановића који досеже највеће литералне висине које постоје у Европи, ја имам увида у то што се пише по свету и могу да кажем да је роман “ОСАМА” заправо велики роман. Сада када почнете да набрајате све велике писце које је Србија имала збунили би сте се и мислили би да сте негде у Француској или у најмању руку у Енглеској. Дакле постоје све врсте активности од физичких до духовних где су Србији најбољи, е о томе сам причао и на то сам мислио, а Путин нам враћа веру у ту бољу Србију.

О чему сте разговарали са Владимиром Путином?

– Пре свега о медијском утицају на прилике у свету, економским санкцијама, погубности западне политике, нашим заједничким пријатељима, Никити Михалкову, али и борби са џихадом у којој је он спреман да истраје.

Да ли сте задовољни колико вам држава помаже када је Кустендоорф у питању?

– Министарство културе и информисања заједно са нама много ради на овом пројекту, а министар Тасовац ће и ове године отворити Кустендорф. Фестивал постоји девет година, а ми имамо седам министара који су се променили за то време. Ово је трећи пут да Тасовац отвара и затвара Кустендорф, што га чини јединим министром коме је то пошло за руком. Ако ишта вре­ди­мо, он­да мо­ра­ју да нам се де­ша­ва­ју та­кве ства­ри. Ску­пи­ти де­цу из це­ло­га све­та и до­ве­сти их на јед­но бр­до, где је за­пра­во не­до­ђи­ја на­пра­вље­на у де­сти­на­ци­ју и ту са­да већ по­сто­ји не­што што мо­же­мо да обеле­жи­мо као кул­тур­ну ин­сти­ту­ци­ју, ми­слим да је то част Ср­би­је, ни­је то са­мо пи­та­ње оно­га ко је за­ми­слио.

– Боље вам је ако у Србију дође Џони Деп, него ако не дође. Ако дођу браћа Дарден, него ако не дођу. Боље вам је ако дође Џим Џармуш, него ако не дође… Постоји тенденција да се све мери динаром, али постоји и државни интерес у сфери културе, где динар престаје да бива најважнији податак, али је и овде (Кустендорф) сваки извештај поднесен и сваки динар оправдан.

Када смо код медијских натписа, имали смо прилику да прочитамо и то да је за 9 година у НВО сектор у Србији уплаћено 35 милиона долара, како то коментаришете?

– Гледао сам, а и сви смо које су цифре избачене, када је у питању НВО сектор. Те организације су углавном доказивале све супротно о Србији и Србима. Да ми не вредимо и да не ваљамо, а ипак се непрестано доказује да је све обрнуто.

Позната је ваша љубав према музици, а и надалеко су чувени Ваши наступи са Но Смокинг Орцхестра, шта слуша Емир Кустурица?

– Ништа, некад ми Дуња пусти нешто на слушалице, а ја јој кажем ово није ништа.

Чланак КУСТУРИЦА: Одрастао сам у времену у коме је скромност била врлина, а данас је то мана! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Предсједник Савеза кинематографа Русије Никита Михалков изнио је на засједању Савеза идеју о формирању евроазијске награде сличне америчком „Оскару“, која би се додјељивала кинематографима из земаља БРИКС-а, јављају руски медији.

Михалков каже да је о томе већ разговарао са колегама из Кине и Индије и да је овај приједлог наишао на ентузијазам.

Филм Никите Михалкова – „Сунчаница“, рађен по мотивима прозе нобеловца Ивана Алексејевича Буњина, ове године није ушао на листу америчког „Оскара“ у категорији „Најбољи филм на страном језику“.

Михалков каже да је очекивао такав исход и да је увјерен да је ријеч о политичким разлозима, те оцијенио да данас у свијету постоје препреке за ширење руске културе.

Руски режисер Никита Михалков добио је 1995. године награду „Оскар“ за филм „Варљиво сунце“.

Чланак МОСКВА: Никита Михалков предложио додјељивање евроазијског „Оскaра“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руски кандидат за Оскара је филм „Сунчаница“ прослављеног редитеља Никите Михалкова, преноси агенција ТАС С.

То остварење је рађено према мотивима прозе нобеловца Ивана Алексејевича Буњина, а идеја за филм се јавила 80-тих година, док је рад на сценарију почео 2010.

„Сунчаница“ је освојила је награду Златни орао за најбољи руски филм у 2014. години. Светска премијера била је у Београду 2014, а руска на Криму.

Реч је „времеплову“ који гледаоца води у двадесете године прошлог века, на Крим, одакле се после грађанског рата евакуише поражена Бела армија.

Рат је завршен, изгубљен, нема пуцњаве, више нико никога не убија, не масакрира, не урезује звезде у тело. Предстоје тридесете-четрдесете године, са свим последицама тог рата, али и питањем како и зашто се све то десило, који су узроци убијања…

Чланак МОСКВА: „Сунчаница“ Никите Михалкова руски кандидат за Оскара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Служба безбедности Украјине забранила је улазак на територију земље 16 истакнутих радника из области културе и медија. На списку се налазе руски режисер Никита Михалков, публицисте Владимир Кучеренко и Јегор Холмогоров, као и економиста Михаил Хазин.

„Улазак на територију Украјине забранили су органи Службе безбедности Украјине у складу са законом и у интересу безбедности државе“, наводи се у саопштењу.

Никита Михалков, коментаришући његову забрану уласка на територију Украјине, упоредио је политику земље са фашистичком Немачком, саопштила је прес-служба режисера.

„Питате ме како се осећам у вези са вешћу да ми је забрањен улазак у Украјину? Осећам се исто као што би се осећао Сергеј Ејзенштејн да му је био забрањен улазак у фашистичку Немачку 1939. године“, изјавио је познати режисер.

Подсетимо, средином августа Државни комитет за телевизију и радио Украјине саставио је списак забрањених књига руских аутора, које не смеју да се дистрибуирају или продају на територији Украјине. Осим тога, власти Украјине нису искључили могућност да може доћи до проширења списка забрањених књига.

Кијев је забранио и дела културе која су у некој вези са Русијом, укључујући приказивање низа филмова и телевизијских серија. Министарство културе Украјине направио је списак културних радника, чије акције „представљају претњу националној безбедности“ и њима је забрањен улазак у земљу.

Чланак КАО ФАШИСТИЧКА НЕМАЧКА: Никити Михалкову забранили улазак у Украјину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/mc.rs

Овогодишња награда часописа Холивудски репортер за пробој године додијељена је младом српском глумцу Милошу Биковићу.

Значајно признање Биковићу је посредством видео-линка уручио руски редитељ Никита Михалков, а читав догађај био је директно преношен у Руском дому у Београду.

Српски глумац је за агенцију Спутњик рекао, да је изузетно поносан због тога што му је награду додијелио баш Михалков у чијем филму „Сунчаница“ игра једну од значајнијих улога, и што је ријеч о признању престижног међународног часописа. Лауреату су на признању честитале бројне колеге које су се окупиле на свечаности у Руском дому. Милош Биковић је прошле године имао двије руске премијере, осим у „Сунчаници“, играо је и у филму „Бездушни 2“ режисера Романа Пригунова.

Чланак БЕОГРАД: Међународно признање Милошу Биковићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Филм „Енклава“ о животу Срба на Косову отвара 20. јуна такмичарски програм Међународног филмског фестивала у Москви, чији је предсједник руски режисер Никита Михалков, саопштено је данас из београдске куће „Дигимедија“.У такмичарском програму 37. Фестивала ће до 27. јуна бити приказано укупно 12 филмова из Данске, Русије, Ирана, Шпаније, Либана, Јапана, Финске…

Премијери ће, осим сценаристе и редитеља Горана Радовановића, присуствовати и главни глумац, дјечак Филип Шубарић, затим Аница Добра, доајен српске сценографије Владислав Лашић и извршни продуцент Мирослав Могоровић.

„Са сјајном филмском критиком и више од 30.000 људи који су погледали филм у Србији, одлазимо да отворимо такмичарски програм једног од најзначајнијих филмских фестивала на свету. Ово је прави интернационални старт за тај филм“, каже Радовановић.

„Енклава“ обрађује тему српске заједнице која је остала на Косову да живи у малим изолованим заједницама – енклавама које су једине такве у цијелој Европи, а припадници полиције УН и ЕУ неопходни су да би чували те територије.

Главни глумци у филму су, осим Небојше Глоговца, Анице Добре, Ненада Јездића и Миодрага Кривокапића, два дјечака са Косова, из енклава – Филип Шубарић и Денис Мурић, који је након дебитовања у овом филму заиграо и у остварењу „Ничије дете“.

„Енклава“ је на овогодишњем ФЕСТ-у у Београду имала домаћу премијеру уз изузетан пријем код публике.

Филм је добио награду жирија критике Српског огранка ФИПРЕСЦИ, који је то остварење прогласио за најбољи у селекцији српски филм.

Чланак „ЕНКЛАВА“ ПРЕД РУСКОМ ПУБЛИКОМ: Филм о Србима са Косова отвара фестивал у Москви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руски режисер Никита Михалков жели да изгради село за кинематографе по узору на Дрвенград у Србији, који је осмислио српски режисер Емир Кустурица.

„То село може бити било гдје, на ријеци Ока или на Воли, гдје би се одвијао цијели креативни процес“, рекао је Михалков.

Руски режисер и глумац истакао је да га је на такву идеју надахнуло село Дрвенград, гдје Кустурица стално окупља своје колеге и организује кинофестивале, преноси руска агенција „Тас“.

Михалков каже да је о томе већ разговарао са руководством Федералне агенције за туризам и да је све заинтересовала ова идеја.

„Када бисмо ми могли овог часа наћи то село, ми бисмо сви тамо отишли“, оцијенио је Михалков.

Руски режисер говорио је о својој новој Академији кинематографије и позоришне умјетности, која ће почети са радом 15. септембра у Москви, наводећи да би један од предавача на тој академији био Кустурица, који би неколико студената могао да одведе код себе у Србију на стажирање.

Чланак НА РИЈЕЦИ ОКА, ИЛИ НА ВОЛИ: Михалков жели село као Кустуричин Дрвенград се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Последње дело руског синеаста Никите Михалкова „Сунчаница” биће приказивано од сутра на редовном репертоару домаћих биоскопа. После светске и српске премијере, која је одржана 3. октобра прошле године у препуној Великој дворани Центра „Сава”, прва пројекција биће одржана вечерас у 20 сати у дворани Културног центра Београда у 20 сати.

Филм се бави евакуацијом белогардејаца са Крима 1920. године, после грађанског рата, уз евоцирање 1907. године и кроз сећање једног официра на љубавну романсу. Прича је саткана од контраста – сећања на сјај 1907, са једне стране, и трагичних догађаја из 1920. године, када је Русија била разорена револуцијом и грађанским ратом, са друге.

Ново дело чувеног руског редитеља, добитника Оскара за најбољи страни филм за „Варљиво сунце”, засновано је на два дела нобеловца Ивана Буњина – на приповеци „Сунчаница” и на пишчевој дневничкој прози „Проклети дани”.

Драма о руским официрима, елити, интелектуалцима, аристократама које говоре немачки и француски језик, о губљењу духовности са доласком комуниста на власт носи упозорење да руски народ треба да се окрене самом себи и одговори на питање: „Како је до свега овога дошло?”

Главне улоге у „Сунчаници” Михалков је поверио Викторији Соловјов и српском глумцу Милошу Биковићу, а у реализацији филма учествовали су и многи српски филмски радници, међу којима и монтажер Светолик Зајц.

Чланак ПОСЛЕ МЕЋАВНИКА И АНДРИЋГРАДА: „Сунчаница“ Никите Михалкова од сутра у српским биоскопима се појављује прво на ИСКРА.

После велике светске премијере уприличене прошлог октобра у Београду, последњи филм руског оскаровца Никите Михалкова „Сунчаница“ коначно ће се од 28. маја наћи на редовном репертоару српских биоскопа. Филм се бави евакуацијом белогардејаца са Крима 1920, после грађанског рата, уз евоцирање успомена једног официра на љубавну романсу.

Сценарио за „Сунчаницу“ настао је по истоименој приповеци и дневничкој прози „Проклети дани“ нобеловца Ивана Буњина.

Главну женску улогу Михалков је поверио Викторији Соловјов, а једну од најзапаженијих младом српском глумцу Милошу Биковићу.

Филм „Сунчаница“ приказан је током овогодишњег фестивала „Кустендорф“ на Мећавнику, када је гост Дрвенграда и Кустурице био Никита Михалков.

Пар дана касније, крајем јануара, филм је приказан и у Андрићграду, као погклон Михалкова филмској публици Вишеграда.

Чланак ПОСЛЕ МЕЋАВНИКА И АНДРИЋГРАДА: „Сунчаница“ Никите Михалкова од 28. маја у српским биоскопима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је у Москви са чувеним руским режисером и великим пријатељем српског народа Никитом Михалковим, саопштено је из кабинета предсједника Српске.

Предсједник Српске борави у Москви гдје ће на позив предсједника Руске Федерације Владимира Путина сутра присуствовати војној паради поводом обиљежавања 70 година од побједе у Другом свјетском рату.

Додик је јуче допутовао у Москву, гдје је дочекан уз државничке почасти.

Прослави 70 година од побједе над фашизмом у Москви присуствоваће укупно 27 шефова држава и влада.

Са простора бивше СФРЈ, осим предсједника Републике Српске Милорада Додика, присуствоваће и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, предсједници Србије Томислав Николић и Македоније Ђорђе Иванов.

Чланак УОЧИ ПАРАДЕ ПОБЈЕДЕ: Додик у Москви разговарао са Михалковим се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руско Министарство пољопривреде и Федерална служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор подржаће пројекат редитеља Андреја Кончаловског (77) и Никите Михалкова (69), рођене браће, за оснивање руског ланца ресторана брзе хране „Једимо код куће!“

Већ се разматра могућност снабдијевања тог ланца руским производима, рекао је замјеник министра пољопривреде, Андреј Волков.

То се ради по налогу потпредсједника Владе који је, како је саопштено, почетком априла одржао састанак о предлогу познатих редитеља.
– Иницијатори пројекта стављају акценат на квалитет и природне производе за свој ланац, а наши произвођачи могу у потпуности да одговоре тим захтјевима – нагласио је Волков.

Како је раније објављено, редитељи планирају да отворе у два пилот-региона Русије, Калушком и Московском, око 100 кафе-ресторана брзе хране и двије фабрике-кухиње. Кончаловски је обећао да просјечна цијена у тим кафеима неће бити већа него у Мекдоналдсу.

За покретање тог пројекта потребно је око 17 милиона евра, а браћа редитељи сматрају да ће та средстава моћи да се врате за непуних пет година. Кончаловски је, заједно са другим инвеститорима, спреман да у пројекат уложи 300 милиона рубаља.

Предвиђено је да фабрике-кухиње храном снабдијевају и социјалне установе, као што домови за дјецу и интернати. Јеловник у ланцу ресторана „Једимо код куће!“ са 30 до 40 одсто ће се састојати од регионалних производа.

Предсједник Владимир Путин је подржао иницијативу Михалкова и Кончаловског и 24. марта је дао налог да се она разради. Надлежним министарствима за економски развој, те индустрије и трговине и пољопривреде наложено је да доставе предлоге „механизма комплексне подршке реализацији пројекта“.

Нови ланац може добити подршку државе у облику гарантованог кредита, грантова и субвенција за кредите. Конкретно, Сбербанка може да финансира пројекат браће-редитеља уз гарантну подршку Агенције за кредитне гаранције и регионалних гарантних фондова у обиму од 50 до 70 одсто од износа кредита.

Чланак МОСКВА: Путин подржава домаће ресторане Михалкова и Кончаловског се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИТАР ТАС С / Андреј Америков

Прослављени српски редитељ Емир Кустурица добитник је почасне награде Руског савеза носилаца ауторских права, преноси Руски Експрес.

Прослава поводом Дана уметника и аутора биће организована 24. априла у Москви, а Кустирици ће награду уручити познати руски редитељ и председник Руског савеза носилаца ауторских права Никита Михалков.

Овом свечаном церемонијом биће затворен 8. Међународни форум „Интелектуална својина – 21. век“, који је посвећен Години књижевности у Руској Федерацији и седамдесетогодишњици Победе над фашизмом.

Руски редитељ Никита Михалков је недавно био гост у Београду. Он је 17. априла присуствовао свечаности у српској престоници, на којој му је додељено звање почасног грађанина Београда.

Чланак МОСКВА: Емир Кустурица добитник почасне руске награде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Имам снажна осећања према српском народу, и то само потврђује да код нас, Руса, љубав и пријатељство према Србима нису рационални, него су на емоционалном нивоу. И мада када волите нешто није потребно да објашњавате зашто, ипак имам потребу да опет кажем да много тога имамо заједничког – од тога да као Словени волимо да маштамо и да сањамо, да смо исте вере и иста крв, до тога да постоји нешто дубоко парадоксално у том нашем словенском духу. Лоши смо ђаци историје, ништа нисмо научили од онога што нам се догађало, јер су и Срби и Руси наиван народ који брзо заборавља увреде – каже Никита Михалков у разговору за „Новости“, уприличеном пре два дана, одмах после свечане церемоније у Скупштини града када је примио Повељу почасног грађанина Београда.

Тиме је велики руски филмски аутор, оскаровац и добитник највећих светских награда (два Златна лава у Венецији, берлинског Златног медведа, Златне палме у Кану…), и формално постао Београђанин.

* Примајући признање нашег града рекли сте нешто веома важно, што готово више и не постоји у систему вредности – да је тешко бити и грађанин, а камоли почасни. Шта за вас подразумева бити грађанин?

– Бити грађанин значи пратити пут господњи, онај који је он наменио нама. У мом филму „Варљиво сунце 2“ једна од јунакиња каже: „Господе, учини тако да моја воља не пркоси твојој“. Зато мислим да је грађанин онај човек који прати господње одређење. А то подразумева све – и савест, и моралну оријентацију, и унутрашњи стуб, и осећање везе са светом у коме сте рођени, као и саосећање према свим другим људима. У овом случају, то је словенски ореол.

* Колико су данас присутне те вредности?

– Мислим да свет већ одавно касни са питањем како се десило ово што данас живимо, како се догодило то „зомбирање“ људи, због чега су нестали морал, разумевање, толерантност, људскост, и да ће тај процес рушења вере отрезнити човечанство када дође до краја пута и више не будемо имали куда. Људи не схватају да већ лете, падају, мисле да је то сан, све док се не разбију о стене на дну. Светски моћници покушавају да се тај „слатки“ сан не прекине, и да људи не схвате шта се са њима дешава, а на крају се појављује монструм којег си сам створио, и који те више нити слуша нити чује. Савремени свет сопственим рукама ствара оно што ће га погубити, уколико се не отрезни.

* Да ли људи у нашим земљама, Србији и Русији, имају неку дозу „имунитета“ према том свету који се ствара?

– Нажалост, мислим да и Руси и Срби губе ту врсту имунитета, зато што људи данас живе у финансијској утакмици, и своје животе фокусирају на егзистенцију и „велике ствари“. А, заправо, мале ствари значе срећу – да си здрав, да имаш добре пријатеље, да имаш да купиш сладолед, да се чујеш са родитељима, да се заљубиш… Кад се изгубе те ситне, фине могућности у животу, или кад дођу они велики, страшни проблеми, човек тек онда схвати да су мале ствари значиле срећу. У данашњем свету, у коме се агресивно афирмишу моћ, богатство, луксуз, тешко је рећи човеку да треба да буде срећан и зато што се у неко сунчано јутро пробудио у свом дому или ако је ухватио аутобус на време… Јер, сваки дан је празник – када гледаш данашњу ситуацију и видиш како гину људи, почињеш да цениш сваки дан, и сваки дан добија на смислу и вредности.

* Шта су за вас данас најважније људске теме?

– Свет муњевито напредује у технологијама, оне се убрзано мењају, али проблеми остају исти – живот, деца, ратови, глад… Друго је питање како те проблеме решавати, али у једном тренутку сви смо ми голи пред Богом. Многи људи размишљају о томе, али се питање живота или смрти тиме не мења. Сматрам да су још увек најважније теме исте: верујем – не верујем, могу – не могу, и битно је да постоји хармонија – да оно што желиш, то и можеш. Најгоре је да мислиш да можеш само зато што нешто хоћеш.

* Где данас видите заједничку судбину наших народа?

– Заједничко је што ми у нашим душама чувамо сазнање о томе шта је рат. То је страшно сазнање, али врло вредно, и то је оно што је, на неки начин, карактеристична црта разлике Европе од америчких држава. Они то сазнање немају. На њиховој територији није било много ратова, и то је врло опасно. Руси и Срби знају шта је то рат са спољним непријатељем на својој територији, на својој земљи, када не ратују само војници, него и деца, и жене, и старци, и небо, и краве, и биљке… Мој филм „Пет вечери“ завршава се фразом „Не дај Боже да буде рата“. Али, пролази време, заборавља се то, губи се сазнање о рату као да није ни постојало. У генетском коду и у генетском сећању то се манифестује не само страхом од рата, него и умећем ратовања. На сву срећу, сада имамо и једно и друго, и ми и ви.

Фото: З. Шапоњић

* У наше биоскопе ускоро стиже ваш нови филм „Сунчаница“, који је светску премијеру имао пре неколико месеци управо у Београду. Причом којом се враћате у двадесете године прошлог века, у братоубилачки грађански рат у Русији, „предвидели“ сте догађаје у Украјини…

– Често се дешава да неки филм или уметничко дело „најаве“ догађаје који ће се десити и деценијама касније. „Сунчаница“ није филм о рату, него о људима који се питају како је могло да дође до тога да браћа почну да убијају један другог. То је веома важно питање, најважније питање у сваком грађанском рату, који је најстрашнији, у њему нема победника. Овај филм је био наш покушај да поставимо питање и нађемо одговор на питање како се све то догодило, и у њему има доста метафизике.

* Како се догодила Украјина?

– Можемо да кривимо Запад, али наша кривица је већа. Они су имали свој интерес, а ми нисмо могли да верујемо да ће се десити такав сукоб. Русија је у протеклих двадесет пет година изгубила много времена, и „својим је рукама“ изгубила Украјину. Тамо се много радило на одвајању, данас већ читаве генерације немају ни свест ни осећај за везу са Русијом, а ми нисмо ништа предузимали. То је поколење којем се више ништа не може објаснити, које је за Русију изгубљено.

* Само за Русију?

– Бојим се да је та генерација изгубљена и за свет и за Европу, јер за саму Европу нема никаквог смисла и логике да под своје окриље прима људе који њој стреме, али мрзе друге људе са којима Европа сарађује, тргује и негује односе. Мислим да је невероватна, огромна штета нанесена Украјини, и у великој мери кривим за то Русију, јер је на подизање такве генерације реаговала „нема везе, то је Украјина, биће све у реду, није страшно… Сешћемо, појести сланинице, попити украјинске горилке, и све ћемо решити“. Али, нисмо решили ништа!

ЛИБЕРАЛНИ ФАШИЗАМ

* СВЕТСКИ интелектуалци данас предлажу глобалну иницијативу и покрет против неолибералног капитализма, који представља нови робовласнички систем. Верујете ли да би такав покрет имао снагу?

– Либерализам данас веома брзо може да пређе у фашизам. Ако не можемо да чујемо другог и немамо саосећање према другој страни, онда смо на опасном путу. Јер, коначно, ако све очистимо као банану, онда видимо да је либерални капитализам, заправо, само борба за власт. Слобода која се подразумева у либералном друштву, када је погледамо мало дубље, резервисана је само за одређену популацију. Либерали, макар и савремени, међу њима и представници руског либерализма, гледају искључиво „своја посла“, свој профит. Сви остали су за њих само биолошка маса. И то је катастрофално!

ПАРАДА У МОСКВИ

* ШТА мислите о учешћу војске Србије на паради у Москви 9. маја, поводом прославе победе над фашизмом?

– За нас је тај празник веома битан. Надам се да ће прослава бити и химна успомени на погинуле, а учешће војске Србије је и значајно и исправно. Јер, време је да будемо искрени. Маске су збачене. Политички осмеси више не могу да нас обману. Треба бити дипломата, али и разумети шта се иза осмеха крије. Дошло је време да будемо конкретни. За нас и за вас нема ничег важнијег од националних интереса. Они не занимају Запад, не занимају никога осим нас самих. Ми смо ти који треба да стојимо иза својих националних интереса.

БЕОГРАДСКИ ПОВРАТАК У МЛАДОСТ

* КАКО се осећате сада када сте и формално постали Београђанин?

– Посебно ме радује што ме у Београду зову само Никита. Људи кажу Никита, и зна се да мисле на мене, ни на кога другог. То је већ само по себи велика награда. Али, то је помало и опасно, јер можете постати горди, а донекле је и тужно – с годинама све је мање људи који ми кажу „ти“. Мало их је остало који могу да кажу – знаш, сећам се када си ти био мали… Зато, када ми у Београду и у Србији кажу „ти“, то ме на најлепши начин враћа у младост.

Чланак НИКИТА МИХАЛКОВ: Срби и Руси најбоље знају шта је рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Б. Билбија

Припадници обезбеђења у Председништву Србије били су неумољиви. На састанак са шефом државе кроз свечани улаз могу да прођу само прослављени руски редитељ Никита Михалков и градски секретар за културу Владан Вукосављевић, који су тих педесетак метара од Градске куће до резиденције Томислава Николића прешли размењујући утиске са управо завршене свечаности доделе Повеље почасног грађанина Београда Михалкову.

Тако је делегација Михалкова, у којој је био и млади глумац Милош Биковић, звезда филма „Сунчаница”, на неколико минута била блокирана. Када је неспоразум отклоњен, сви су ушли у Председништво, а међу њима и ја, сасвим случајно. После завршене конференције за новинаре, пратио сам Михалкова у стопу у жељи да добијем интервју. Хтео сам да га замолим да повуче паралелу између Холивуда пре пола века и овог данашњег и између ондашње и данашње Америке. Америке где је Сидни Ламет могао да сними филм „12 гневних људи”, чији је римејк направио Михалков 49 година касније. Да ли данас имамо само имитацију старог доброг Холивуда, односно бледу копију некадашње Америке коју смо волели?

То ми није ипак успело, али сам се обрео у председничком салону са новинарском бележницом у рукама. Када су сарадници председника Јасмина Митровић Марић и Станислава Пак схватили да сам се некако пробио кроз обезбеђење и да не кријем намеру да извештавам са састанка затвореног са јавност – ипак нису ни покушали да ме избаце. Слобода медија на делу. Где је сад Дуња Мијатовић да ме види, помислих.

У то је дошао и председник Николић, насмејан, као да само који сат раније није био на ивици живота и смрти, у авиону који је пропадао над Јадраном. Срдачан поздрав са Михалковом, братски словенски загрљај, љубазан стисак руке његовим сарадницима.

– Нас троје смо били у авиону који је падао два минута, на путу за Ватикан – рекао је Николић, показујући руком на своје саветнице.

– Знам, зато сам вас и поздравио са Христос васкрсе – одговорио је Михалков.

– Имамо обавезу према Ватикану јер нису признали Косово и Метохију. За мене нема ништа важније од Косова, а ако би га Ватикан признао, цела Латинска Америка и Африка би то учинили. Нажалост, овај папа ће да се повуче, али је одличан човек – додао је председник.

Разговор, иако се дотицао озбиљних тема, протекао је у опуштеној атмосфери, уз доста хумора.

– Ја сам уметник, глумац. За нас важи правило: ујутру у бифе, попијеш, и после си цео дан слободан –рекао је Михалков.

– И ја сам глумац, али не тако добар као ви – уз смех је одговорио председник, на шта му је редитељ узвратио да високо цени Николићеве уметничке и политичке квалитете.

Затим су прешли на историјске теме. Шеф државе је подсетио да предстоји обележавање два века од Другог српског устанка, а да смо недавно имали и век од почетка Великог рата и 70 година ослобођења Београда:

– У свим овим догађајима из српске историје присутна је Русија. Жао ми је што нисте учествовали и у Косовској бици!

И Никита и Тома су констатовали да односи Русије и Запада никада нису били потпуно добри и да је фашизам сломљен захваљујући Русији, због чега ће Србија бити присутна на Паради победе у Москви 9. маја. Михалков је то задовољно поздравио.

– Данас је тешка ситуација, али је зато јасно ко је ко. И зато је нам лакше. Задивљен сам како се ви као земља односите према Русији. Остаће у историји забележена чињеница да су српски војници корачали Црвеним тргом. И раније сам волео Србију, али сада сам просто усхићен – рекао је нови почасни грађанин Београда.

Николић је на то одговорио да су заиста тешка времена, да притисци нису мали.

– Молим вас да превише не замерате онима који не показују своју љубав према Русији. Она је ту, у њиховом срцу, само је не показују – објаснио је. И још додао да су војничке традиције међу Србима јаке, да треба повећати број младих који служе војни рок, јер то многи од њих желе.

У разговор пријатеља се умешао и нова велика звезда руског филма, Милош Биковић, који је бриљантно одиграо царског војника у Михалковљевом филму чија је светска премијера јесенас била у Београду.

– Ево, и Милоша смо вам дали, и он је постао Рус – рекао је Николић, на шта је Михалков узвратио да је Биковић сада и њихов и наш.

– Ја не видим разлику између Срба и Руса – надовезао се млади глумац. – Председниче, добру трговину сте направили, дали сте мене, а добили Никиту – рекао је Биковић.

Председник Србије је позвао славног редитеља и на изложбу о ослобођењу Београда, коју ће он свечано отворити у Москви, 8. маја, а Михалков је одговорио да ће обавезно доћи.

– Немамо снимке бомбардовања 6. априла 1941, све што су нам показивали, испоставило се да је Лајпциг или Дрезден. Захваљујући Русу Смирнову имамо боље снимке из Првог него из Другог светског рата. Али зато имамо одличне снимке ослобођења Београда – закључио је Николић.

Направивши још неколико заједничких фотографија као успомену на овај сусрет, двојица пријатеља су се растала. Николић је отпратио редитеља до свечаног улаза. Још неколико тренутака је остао замишљен, испративши погледом Михалкова, кога су већ чекали новинари на платоу испред Споменика цару Николају.

Чланак МИХАЛКОВ НИКОЛИЋУ: Остаће у историји да су српски војници корачали Црвеним тргом, и раније сам волео Србију, али сада сам усхићен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Руски редитељ Никита Сергејевич Михалков изјавио је данас новинарима, непосредно након примања Повеље почасног грађанина Београда, да је вест о том признању за њега била изненађење и радост.

„Посебно ме радује што ме у Београду зову само Никита. Кажу Никита и зна се да мисле на мене, ни на кога другог. То је већ велика награда. Мало је и опасно, јер можете постати горди, а донекле је и тужно. С годинама све је мање људи који ми кажу – ти, мало их је остало који могу да кажу – знаш када си ти био мали… Када ми овде кажу ти, то ме враћа у младост“, рекао је он на конференцији у Скупштини Београда.

На питање шта му се у Београду свиђа, духовито је приметио: „То што има пуно реклама за моје филмове. Када сам јесенас пред светску премијеру „Сунчанице“ у Београду одсео у хотелу Москва кроз прозор сам гледао билборд са сликом из мог филма“.

„Волим да долазим у Београд и да гледам своје филмове. У Европи ме не приказују, али није важно, мени је Београд довољан“, рекао је он.

Међутим, на питање шта би волео да се поправи у његовом новом граду, није хтео да одговори, напомињући само да му је данас када је примио Повељу тако лепо да не би ништа мењао.

Михалков ће данас посетити Кинотеку и одржати мастер клас за студенте Београдског универзитета. Новинари су га питали о чему ће говорити младима, будућим уметницма, а он их је позвао да дођу и да сами чују.

Модератор мастер класа биће глумац Милош Биковић, који је играо у „Сунчаници“, а тренутно је на репертоару још један руски филм у којем има важну улогу – „Бездушни 2“ (у режији Романа Пригунова).

Михалков је изјавио да га је гледао и да је то врло добар филм. „Паметан је и лукав, брз, добро урађен. Један је од ретких које бих желео да видим опет“.

Поводом теме његовог филма „Сунчаница“ (из времена пре и на крају Првог светског рата) изјавио је да је „сваки дан живота празник, поготово данас када видиш колико људи гине, онда цениш сваки дан и он добија на смислу и вредности“.

„Наша заједничка црта је да чувамо сазнање шта је то рат. Оно је страшно, али и вредно. Американци га немају, никада нису ратовали на својој територији, а немати то сазнање је опасно. Мој филм се завршава речима: Не дај Боже да буде рата. Временом се та свест губи, а важно је да се у генетском сећању чува. Нови сукоб се може одагнати како страхом од рата, тако и умећем ратовања. Ми срећом то имамо, и једно и друго“, изјавио је Михалков.

Што се тиче предстојеће прославе 9. маја, истакао је да је то дан победе над фашизмом. „За нас је тај празник јако битан. Надам се да ће прослава бити и химна успомени на погинуле“.

Учешће војске Србије на паради у Москви оценио је као „значајно и исправно“.

„Време је да будемо искрени. Маске су збачене. Политички осмеси више не могу да нас обману. Треба бити дипломата али и разумети шта се иза осмеха крије. Дошло је време да будемо конкретни. За нас и за вас нема ничег важнијег од националних интереса. Они не занимају Запад, не занимају никога осим нас самих. Ми смо ти који треба да стојимо иза својих националних интереса“, истакао је Михалков.

Он је поменуо и ситуацију у Украјини и оценио да је Русија у протеклих 25 година изгубила много времена. Како је рекао, својим рукама смо изгубили Украјину. Тамо се пуно радило на одвајању и сада већ читаве генерације немају свест и осећај за везу са Русијом, а ми нисмо ништа предузимали у том смислу.

„Можемо да кривимо Запад, али наша кривица је већа. Они су имали свој интерес, а ми нисмо могли да верујемо да ће ово да се деси“, оценио је он.

На питање о најављеном ланцу ресторана руске брзе хране рекао је да је то идеја његовог брата Андреја Кончаловског.

Радио сам два филма о пропадању села, напуштеним њивама, а сељаци су се јављали и питали како да их обнове када не могу да продају своје производе. Тако је мој брат предложио пројекат „Једемо код куће“. Поента је да се кухиња заснива на храни која потиче из тог региона где се ресторан налази, објаснио је он.

„То је на неки начин алтернатива Мекдоналдсу. Ако бисмо у томе успели, онда бисмо радили и на томе како да избегнемо интелектуални мекдоналдизам“, рекао је Михалков.

Новинаре је занимало да ли је у плану да се тај пројекат прошири на Србију.

„Ми Словени волимо да маштамо и сањамо. Хајде да се прво отвори неколико таквих ресторана у Русији, па онда да видимо како ћемо даље. Ипак, волео бих да тај бренд заживи и на Балкану и посебно у Србији. Као почасни грађанин Београда лобираћу за ту идеју“, изјавио је Михалков.

Конференцији, чији је домаћин био градски секретар за културу Владан Вукосављевић, присуствовали су и представници Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици. Срећко Милачић уручио је Михалкову почасни докторат тог универзитета.

Михалков је пртеходно обишао изложбу у свечаном холу Скупштине Београда са експонатима из Музеја Српске православне цркве, међу којима су одора кнеза Лазара из 14. века и Јефимијина „Похвала Светом кнезу Лазару“ из 15. века.

Чланак НИКИТА МИХАЛКОВ: Сваки дан живота је празник, поготово данас када видиш колико људи гине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Руском редитељу Никити Михалкову данас је свечано уручена повеља почасног грађанина Београда. Награду су му на свечаној додели у Старом двору уручили градоначелник Синиша Мали и председник Скупштине града Никола Никодијевић.

– Чинило ми се увек да је тешко бити само грађанин, а камоли почасни грађанин. Први пут у животу сам добио овакву награду. Лично осећам српство, тај унутрашњи осећај је јак и сматрам да ниједна награда то не може да замени. Овим чином ставили сте на моје срце печат у ова тешка времена за све нас – рекао је након доделе награде Никита Михалков.

Он је такође поручио да се српски и руски народ морају држати заједно а посебно се захвалио Србији, Влади Србије и уметницима на овој престижној награди.

Градоначелник Синиша Мали је при уручењу повеље Михалкову рекао да је ова награда до сада додељивана дипломатама и државницима а да је ово први пут да је добио неко из области уметности.

– Београд данас овим свечаним чином овековечује пријатељство са Никитом Михалковим. Додељивањем Повеље почасног грдајанина ми стварамо нераскидиву везу са руским редитељем који је допринео афирмацији Београда. Својим уметничким деловањем задужио је Европу и свет, а активно учествује у унапређењу сарадње Србије и Русије – рекао је Мали приликом уручења свечане повеље.

Награда града београда додељује се од 1954. године и до сада ју је примило 28 државника а данас први пут неко из области уметности.

Чланак НИКИТА МИХАЛКОВ: Лично осећам српство, руски и српски народ морају се држати заједно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Руском редитељу Никити Михалкову ће данас у Београду бити уручена Повеља почасног грађанина српске престонице.

Скупштина града је 25. фебруара усвојила одлуку којом су Михалков, аустријски писац Петер Хандке и норвешки политичар Торвалд Столтенберг изабрани за почасне грађане Београда.

До сада је додељено 27 Повеља почасног грађанина Београда, а последњи коме је то признање уручено је премијер Кине Ли Кећјанг, који је у децембру боравио у Београду.

Звање Почасни грађанин Београда уведено је 19. јула 1954. године.

Оно се додељивало све до 1985. године, високим страним државницима, који су били у посети Југославији, а поново је уведено 2006. године.

Наиме, Народни одбор града Београда је, на седници 19. октобра 1945. године донео Одлуку да се прво звање Почасног грађанина Београда заједнички додели маршалу Совјетског Савеза Фјодору Ивановичу Толбухину, генерал-пуковнику и народном хероју Пеку Дапчевићу и генералу совјетске армије Владимиру Ивановичу Жданову.

У протоколу Града Београда нема писаних информација да ли је уприличено и уручење повеље тим лауреатима.

Доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз Тито је то признање добио 25. маја 1947. године, док је био на позицији председника ФНРЈ.

Признање му је додељено на Дан младости који се традиционално обележавао као његов родјендан.

За почасне грађане проглашени су потом и цар Етиопије Хајле Селасије, први премијер Индије Џавахарлал Нехру, председник Египта Гамал Абдел Насер, краљ Камбоџе Нородом Сиханук, председник Президијума Врховног совјета С С СР Леонид Брежњев, председник НДР Алжир Ахмед Бен Бела и председник Туниса Хабиб Бургиба.

Звање Почасни грађанин Београда понели су и други премијер Индије Лал Бахадур Шастри, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој Едвард Кардељ, председник Замбије Кенет Давуд Каунда, председник Уједињене радничке партије Пољске Едвард Гјерек, председник НР Румуније Николај Чаушеску и премијер НР Кине Хуа Гуофенг.

Међу државницима који су понели звање Почасни грађанин Београда су и кувајтски емир Џабир ел Ахмед ел Сабах, председник Француске Франсоа Митеран, председник ДНР Кореје Ким Ил Сунг, председник НР Кине Ли Сјенњен, председник Мексика Мигел де ла Мадрид, председник Танзаније Џулијус Њерере и председник Јужноафричке Републике Нелсон Мандела.

Звање Почасни грађанин Београда припало је и министру спољних послова Шпаније Мигелу Анхел Моратиносу и амбасадори Јапана у Србији Тадаши Нагаиу.

Титула Почасног грађанина поново је уведена 2006. године, Одлуком о звању почасни грађанин Београда.

Према тој Одлуци, звање Почасни грађанин Београда може се доделити грађанину Србије, као и страном држављанину, државнику и функционеру међународне организације и удружења, НВО и других облика деловања цивилног сектора, државног органа или органа јединице локалне самоуправе и истакнутој јавној личности и другом појединцу.

Звање се додељује особи која је својим радом, научним, уметничким, политичким, хуманитарним и другим облицима деловања, допринела развоју и угледу Београда, остваривању и развоју демократије у Србији или у свету, очувању мира и напретку човечанства.

О додели звања Почасни грађанин Београда одлучује Скупштина града, на предлог Градског већа или најмање 20 одборника.

Особи којој је додељено звање Почасни грађанин Београда уручује се повеља са грбом града Београда, а изглед повеље утврђује организациона јединица Градске управе надлежна за послове протокола, уз сагласност градоначелника.

Повеља се уручује на свечаној седници Скупштине града, у време обележавања и прослављања Дана Београда, а страном држављанину се може уручити и у току године, приликом његовог боравка у Београду.

Носиоци наведене титуле не стичу никаква посебна права нити обавезе.

Повељу уручује градоначелник Београда.

Чланак УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉЕ: Михалков званично постаје почасни грађанин Београда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Чланак МОСКВА: Боршч уместо хамбургера се појављује прво на ИСКРА.

Славни руски режисери и оскаровци Никита Михалков и његов брат Андреј Кончаловски планирају оснивање новог ланца брзе хране који би у Русији замијенио „Мекдоналдс“ и друге западне ланце исхране.

За реализацију идеје, коју је подржао предсједник Русије Владимир Путин, биће потребна 972 милиона рубаља.

Кончаловски и Михалков упутили су Путину писмо у којем су га замолили да подржи оснивање ланца ресторана под брендом: „Једемо код куће!“

Бренд, према информацијама листа „Комерсант“, припада супрузи Кончаловског – глумици и тв водитељу Јулији Висоцкој. Она би требала да буде заштитно лице новог ланца ресторана.

Кончаловски и Михалков предлажу да се унутар ресторана налазе мале трговине.

Планирано је да се храна припрема у регионалним кухињама-фабрикама, при чему ће 30 до 40 одсто менија чинити производи од меса.

Кухиње за масовну производњу снабдијеваће ​​храном и социјалне установе, укључујући домове за дјецу и интернате.

Циљ пројекта је, како се наводи у писму, помоћ програму замјене увоза домаћом производњом и стварање алтернативе западним ланцима брзе хране.

Према рачуници режисера, у случају реализације пројекта, он ће се исплатити за мање од пет година.

Као пилот пројекат, Михалков и Кончаловски намјеравају у Московској и Калушкој области да саграде двије кухиње-фабрике и отворе 41 кафић и 91 ресторан.

Путин је наложио потпредсједнику Владе Аркадију Дворковичу да размотри овај пројекат у оквиру програма замјене увоза домаћом производњом.

Чланак ЈЕДЕМО КОД КУЋЕ: Михалков и Кончаловски оснивају ланац ресторана који ће замијенити „Мекдоналдс“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Руском редитељу, оскаровцу Никити Михалков, свечано ће 17. априли бити уручено признање почасног грађанина Београда.

Током једнодневне посете Београду, прослављени синеаста Никита Михалков, добиће признање почасног грађанина српске престонице и одржаће мастер клас студентима београдских позоришних академија.

Скупштина Београда, прогласила је 25. фебруара оскаровца Михалкова, књижевника Петера Хандкеа и норвешког политичара Торвалда Столтенберга почасним грађанима.

Чланак БЕОГРАД: Михалкову 17. априла признање почасног Београђанина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Служба безбедности Украјине (СБУ) упозорила је руског режисера Никиту Михалкова да ће у случају његове посете Луганску „бити предузете одговарајуће мере“, саопштио је портпарол СБУ Маркијан Лубкивски.

Како сматра Лубкивски, украјинску границу је легално могуће прећи само преко граничних прелаза које контролишу украјинске снаге безбедности, док воз са трасом преко Луганске области пролази кроз контролни пункт који контролишу устаници, а самим тим прелазак је незаконит, преносе украјински медији.

Никита Михалков планира у мају да посети Луганск и становницима града представи свој нови филм „Сунчаница“, снимљен по мотивима књиге Ивана Буњина.

Чланак СМЕТАЈУ ИМ РЕЖИСЕР И ЊЕГОВ ФИЛМ: Украјински безбедњаци прете Никити Михалкову се појављује прво на ИСКРА.

Чланак ДОМАЋИН И ГОСТИ: На Мећавнику, међу звездама… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Аустријски писац Петер Хандке, руски редитељ Никита Михалков и норвешки политичар и дипломата Торвалд Столтенберг и званично су постали почасни грађани Београда, једногласно су јуче одлучили одборници Скупштине града. Опозициона Демократска странка, која је такође подржала ове предлоге, затражила је дијалог како би се одредили критеријуми ко може да понесе звање почасног грађанина.

Мање јединство владало је међу одборницима при изјашњавању о расписивању конкурса за директоре градских предузећа и постављању обележја српским жртвама ратова деведесетих година.

Образлажући предлог за именовање нових почасних грађана, Горан Весић, градски менаџер, истакао је да су за седам деценија постојања ово признање добијали политичари и генерали, а сада ће први пут бити додељено уметницима.

– Зато је ова одлука историјска. Ово није признање само Столтенбергу, већ и Норвешкој, земљи која нам је можда највише помогла последњих петнаест година. Михалков, добитник Оскара, задужио је наш град филмом „Сунчаница” о руским емигрантима у Београду. Хандке деценијама подржава Србију, а 50.000 евра од награде „Хенрик Ибзен” поклонио је српским енклавама на Косову и Метохији – рекао је Весић.

Представници ДС-а траже да се разговара о критеријумима за почасног грађанина. У супротном, Зоран Алимпић, одборник ДС-а, оценио је да ће уследити „инфлација предлога за ово звање и девалвација тог признања”. Он је упитао и да ли јучерашњи предлог има сврху успостављања вештачке политичке равнотеже.

– Хандке и Михалков су противници НАТО-а, а Столтенберг је, између осталог, отац актуелног генералног секретара Северноатлантског пакта, па ми ово изгледа као да на политичком плану играмо „тамба-ламба”, мало лево, мало десно – истакао је Алимпић.

Весић је узвратио да критеријуми нису постојали ни када је претходна власт „на пречац прогласила Мигела Анхела Моратиноса, тадашњег шефа шпанске дипломатије, за почасног грађанина.

– То не значи да Моратинос није заслужио да буде почасни грађанин, али немојте нама да замерате одсуство критеријума – поручио је демократама Весић, додајући да је једино мерило да ли је неко својим дугогодишњим деловањем урадио нешто за Београд.

Београд ће, одлучено је јуче, добити и обележја Михајлу Пупину и српским жртвама ратова од 1991. године на простору СФРЈ. Формирани су и одбори који ће одредити локације и изглед споменика. Опозиција је критиковала предлог постављања споменика српским жртвама, који је иницирала Коалиција удружења избеглица у Републици Србији уз подршку Министарства рада. Демократе су истакле да Београд као „космополитски град” треба да добије обележје свим, а не само српским жртвама ових оружаних сукоба.

Чланак У БЕОГРАДУ СПОМЕНИЦИ ПУПИНУ И СПРСКИМ ЖРТВАМА: Михалков је задужио Београд и филмом “Сунчаница” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фонет/Зоран Шапоњић/Ројтерс

Аустријски писац Петер Хандке, руски редитељ Никита Михалков и норвешки политичар Торвалд Столтенберг изабрани су данас за почасне грађане Београда. Њихово именовање подржале су све одборничке групе, иако је Демократска странка имала неколико критика.

Образлажући предлог за њихово именовање градски менаџер Горан Весић истакао је да то на неки начин представља преседан и почетак нове ере у области добијања признања почасног грађанина Београда јер су до сада, међу 27 почасних грађана, били политичари и генерали.

„Ово је први пут откако се проглашавају почасни грађани да ће ту титули добити два уметника и зато је ова одлука историјска“, истакао је Весић и поручио да је време да се Београд одужи уметницима и другим истакнутим јавним личностима који промовишу српску престоницу.

Према његовим речима богата политичка каријера Торвалда Столтенберга на неки начин почела је у Београду, где је био секретар амбасаде Краљевине Норвешке.“Његова улога у распаду Југославије је свима позната, о нашем народу и земљи није говорио кроз шаблоне, већ се трудио да нађе решење и зато је заслужио поштовање људи у свети и Србији“, рекао је Весић.Он је додао да је признање Столтенбергу истовремено признање и Краљевини Норвешкој која је, како је рекао, можда највише помогла Србији последњих 15 година.Када је реч о Никити Михалкову, Весић је подсетио да је реч о једном од најзначајнијих редитеља данашњице и подвукао да је титулу добио превасходно филмом „Сунчаница“ у којем се афирмише Београд.

„То му можда није најпознатији филм, али говори о руским емигрантима у Београду и делу наше историје када су многи од њих оставили велики траг у култури, архитектури, просвети и другим областима. То је филм који на леп начин промовише Београд“, рекао је Весић.Петер Хандке, како је објаснио, звање почасног грађанина заслужује јер деценијама подржава Србију „независно ко је у њој на власти“ и који се кроз јавне наступе бори да се сазна право стање на Косову и Метохији.“Он је писац и према њему имамо обавезу и као Србија и као Београд.

Он је као интелектуалац урадио много да се у време распада Југославије сазна и друга истина, да није све онако како се представља. Он је од сваке награде коју је добио, а то су угледне награде, део новца поклањао српским енклавама на Косову и Метохији“, рекао је Весић.Како је нагласио, ако неко од европских интелектуалаца заслужује да понесе награду почасног грађанина Београда, то заслужује Хандке.Шеф одборничке групе Демократске странке Балша Божовић рекао је да признање почасног грађанина не сме бити последица симпатија или враћања политичких услуга, што се, како тврди, полако уводи на мала врата.

„Зашто Исидора Жебељан не би била почасни грађанин, или Влада Величковић, или Марина Абрамовић, Новак Ђоковић, Ана Ивановић…“, упитао је Божовић и додао да нико од њих мање не заслужује да буде почасни грађанин него што је то случај са данашњим лауреатима.Он је најавио да ће ДС за следећу седницу Скупштине града предложити „сијасет имена“ која би могла да буду изабрана за почасне грађане Београда, а међу којима ће бити много људи из Србије који су много учинили за наш град и земљу.Божовић сматра да је градска управа непажљиво „измерила“ како ће додељивати признање почасног грађанина, због чега је, како каже, отворила врата да већ следеће године буде више од 50 почасних грађана, скоро дупло више него данас.Одборник ДС Зоран Алимпић сматра да ни Михалков ни Хандке нису предложени због својих филмова и књига већ због „хобија бављења политиком“, као и да се Столтенберг налази на супротном делу политичког спектра.

„Они су антиглобалисти и противници НАТО, а Столтеберг је нешто супротно од тога“, рекао је Алимпић и упитао да ли се именовањем данашњих лауреата прави политичка равнотежа да се не наљуте „ни ови ни они“.Он је упитао своје колеге одборнике шта то раде и да ли играју „мало лево, мало десно, тамба-ламба“.Одборник Демократске странке Србије Дејан Чулић рекао је да додела награда није подилажење, већ признање за „честит став“ према Србији.

Одборница СНС Јасмина Митровић Марић одбацила је критике да је Столтенберг изабран за почасног грађанина зарад успостављања равнотеже, и нагласила да би требало да нас буде срамота што је за 60 година само 27 особа изабрано за почасног грађанина.“То што их је мало изабрано, не чини награду изузетном“, истакла је Митровић Марић.

Према њеним речима, Хандкеа, Михалкова и Столтенберга треба да „вежемо“ за Београд, а данашња признања су начин да им српска престоница захвали за све што су учинили „ходајући улицама и калдрмом овог града“.Из одборничке групе Партије уједињених пензионера Србије поручено је да су данашњи лауреати својим стваралаштвом, пријатељским односом, хуманошћу и афирмацијом Србије и Београда заслужили признање.Хандкеа је за почасног грађанина предложила Задужбина Милоша Црњанског, Михалкова Југословенска кинотека, а Столтенберга Београдски фонд за политичку изузетност.

Чланак ОД ДАНАС СУ И ОНИ БЕОГРАЂАНИ: Хандке, Михалков и Столтенберг почасни грађани престонице се појављује прво на ИСКРА.