Фото: Новости

После Париза и Брисел нажалост осећа терор, страх и неизвесност. Терористи су испунили један део циља. Арапско пролеће, обарање Гадафија, рат у Сирији и нестабилни Ирак су узрок овог напада. Ови догађаји су створили Исламску државу. Интервенције Запада у Ираку, Либији и Сирији су директно повезане са стварањем ове терористичке државе. Исламска држава је таква творевина да живи од рата, пљачке, и шверца нафте. Она не би могла да преживи без подршке неких регионалних играча. Ту се пре свега мисли на Турску и Саудијску Арабију. Обе државе заправо користе ИД као средство у остваривању својих геополитичких и националних интреса. Турска уместо да економски изолује ИД и тако је ослаби, она од ње купује нафту по нижим ценама. Оно што је занимљиво ако се погледа простор где се простире ИД јасно се види да су то области које су богате нафтом. Такође Турска у јеку ове кризе покушава да реши своје најболније питање, питање Курда, те због тога можемо видети како се нелегално бомбардују Курди чак и у Сирији. Са друге стране Саудијска Арабија има другачије циљеве. Ова монархија жели да ослободи трасу за изградњу гасовода ка Европи, ту им смета Асадов алавитски режим са подршком Русије. ИД је за њих најбоље оруђе да би остварили овај циљ, те због тога снабдевају оружијем борце ИД. Рат у Сирији траје већ пар година, а већ пар година такозвана међународна коалиција предвођена са САД, се бори против ИД. Просто невероватно делује да неке од најјачих армија света нису у стању да победе ову терористичку државу. Можда, а боље рећи вероватно да им у овом тренутку није у интресу да ИД буде поражена. У прилог томе иде чињеница да је руска интервенција више учинила за пар месеци него читава коалиција са САД на челу за пар година. Без обзира што ће неки рећи да су они дошли да заштите Асада, односно своје интресе и војне базе да им се не би поновила ситуација из Либије, која тоне у све већи хаос. Као последица ове рачунице догодили су се прво Париз, па онда Брисел, а можда се догоди још нешто бојим се трагичније. Париз и Брисел су вероватно нека врста увода у сукоб цивилизација, сукоб који су испровоцирале једностране и уске интервенције. Интервенције које су спровођене зарад неких интресних група и лобија. Лепо су се запитали новинари немачког листа „Велт“: Да ли је време да се сагледају грешке које су почињене тим интервенцијама? Све анализе после ове Бриселске трагедије се слажу у томе да на ово треба адекватно одговорити. Наравно да треба одговорити али треба то урадити онако како треба и где треба. Јер проблем се решава у корену. Пандорина кутија која је отворена арапским пролећем мора бити затворена што је пре могуће. Ипак истовремено ове трагедије колико уједињују разједињену Европу, толико и отварају врата новој опасности. Та нова опасност је заправо само друга страна медаље ових терористичких напада, а то је раст екстремизма у Европи. Раст екстремизма јесте заправо други део циља ових терориста, да на тај начин нађу у Европи оне са којима би започели истински рат цивилизација. Рат од кога би једино разноразне интересне групе и лобији профитирали. Због тога се Европа и мир бране у Сирији, и једино победа и решење те кризе може да спречи неку следећу трагедију. Решење мора бити дугорочно и тада ће бити одбрањена Европа, мир , а и миграције ће се смањити и у годинама које долазе, а надам се и зауставити.

Немања Војиновић, студент Правног факултета Универзитета у Београду

Чланак НЕМАЊА ВОЈИНОВИЋ: Брисел и Париз су последица западних интервенција се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Пре осам година објављени су први планови за градњу Јужног тока. Овај гасовод је требало да обезбеди енергетску сигурност пре свега Јужне Европе. Био је пројектован да иде преко Бугарске, да се рачва ка Грчкој и Србији, и да преко Мађарске и Аустрије иде до Италије, а чак су планирана и даља продуживања трасе ка Француској. Крајем 2013. у Украјини долази до великих демонстрација и побуна. Демонстрације и немири трају месецима. У фебруару 2014. легитимно изабрани председник Виктор Јанукович бежи из земље. Евромајдан проглашава победу у “револуцији“. Ова “револуција“ је још једна у низу увезених револуција, на неки начин представља наставак серије квази револуција које су виђене у Арапском пролећу. После ових догађаја почиње грађански рат пре свега на истоку Украјине. Украјина је велика земља, и земља која је главна транзитна земља кад је у питању руски гас који се транспортује за ЕУ. Украјинска криза је заправо само једна у низу много епизода у борби САД против Русије. Тако да је ова криза покренула многа питања. Пре свега у оквиру ЕУ покренуто је питање зависности од руског гаса. Наравно то би било разумно да се ЕУ заиста руководи својим интресима. Овде су ипак на делу интреси главне државе ЕУ, интреси САД. САД су упорно настојале да некако одвоје ЕУ од Русије. 2011. отворен је Северни ток. Северни ток је према мишљењу Ангеле Меркел један од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена. Овај гасовод иде преко Балтичког мора до Немачке. Северни ток заобилази Украјину, и пре свега је зато направљен јер је Русија имала проблема са Украјином око цене гаса. Када је криза у Украјини избила, било је јасно да су ти проблеми заправо настајали са оне стране океана. У јеку читаве ове кризе, крајем 2014. званичници Гаспрома објављују да је пројекат Јужни ток обустављен. Бугарска је блокирала даљу градњу, јер пројекат према мишљењу Европске комисије, није у складу са регулативом ЕУ. Ово се догодило засигурно после тешког притиска који је претрпела Бугарска. Обустава овог пројекта била је двострука победа САД, са једне стране одгурнули су Русију од ЕУ, а са друге стране Јужна Европа идаље ће енергетски зависити од Северне Европе и у будућности од шкриљаца из САД. 2015. у децембру Немачка објављује да ће се градити Северни ток 2. Овај гасовод је важан за економију ЕУ и Немачку, мишљење је немачког министра економије Зигмара Габријела. Према Европској комисији овај гасовод није политичко питање већ је само битно да буде у складу са техничким прописима и правилима конкуренције ЕУ. Против новог гасовода удружило се десет земаља свака из неког свог интреса али и због утицаја САД које имају неки свој интрес. Ниједан гасовод, односно било каква врста повезивања ЕУ са Русијом, није у интресу САД тако да је очекивано да и најновији гасовод Северни ток 2 буде опструиран. То опструирање можемо видети у чињеници да је дошло до дубоке поделе у самој ЕУ. Поред тога што може доћи до већег везивања ЕУ и Русије, овај гасовод би потпуно искључио Украјину из транзита гаса ка ЕУ, а и Украјина би изгубила према речима премијера Јацењука две милијарде долара годишњег прихода. Наравно ово би помогло у смиривању и гашењу кризе у Украјини. Са друге стране потпуно разумљиво звуче речи премијера Италије Матеа Ренција да је на делу политика двоструких стандарда, и да је због санкција прошле године обустављен Јужни ток. Италијански премијер сматра да те санкције против Русије треба да буду у догледно време преиспитане, а има гласова у ЕУ да би у том случају могло поново да се размотри да ли је изводљив пројекат Јужни ток, пошто је Европска комисија увек тврдила да је само тражила да се Јужни ток усагласи с правилима Уније. Рим такође сматра да санкције ЕУ према Русији штете италијанској и европској привреди. Наравно и да је одустајање од Јужног тока погодило све земље које су била на траси тока. Једна од њих је и Србија. Србија која је енергетски несигурна земља сада мора да тражи скупље и компликованије алтернативе. Тако да се двоструки стандарди по ко зна који пут примењују, а да Србија осећа последице. Биће занимљиво видети шта ће се дешавати у Европи, мада све су прилике да ћемо наставити да осећамо последице двоструких стандарда, јер једни стандарди важе за земље првог реда у ЕУ, а други за оне слабије и мање.

Чланак НЕМАЊА ВОЈИНОВИЋ: Двоструки стандарди – Северни ток 2 је дозвољен, а Јужни није се појављује прво на ИСКРА.