Фото: Раде Прелић

Виолиниста Немања Радуловић, један од првих гостију који је стигао на Мећавник, одмах по доласку потврдио је статус светске музичке звезде, нашавши се у центру пажње присутних новинара.

Кажете да од виолине уме да заболи врат. А да ли од виолине уме да заболи душа?

— Виолина је за мене предмет који ми омогућава да пренесем оно што носим у себи у том тренутку. И то је лепо, да интерпретација живи и да имамо ту слободу да можемо да пренесемо у датом тренутку, без обзира што је иста композиција, и што у нотама исто пише, да је доживимо на другачији начин у односу на наше емотивно стање.

Да ли то значи да уметници управо и разликују по начину на који сопствену душу уграђују у нотни текст?

— Апсолутно да. Имао сам прилике да причам са савременим композиторима и сваки пут им поставим питање, а исто бих волео да поставим Баху, Моцарту, Бетовену: да ли би желели да сваки пут интерпретација њиховог дела буде иста и да она тако живи. Сваки пут сам добио одговор од свих да би волели да сваки пут буде другачија. И то ми даје некако мало већу слободу да кадгод свирам те велике композиторе — да верујем истовремено својим осећањима у том тренутку.

Да ли се сећате тренутка када сте пожелели, а били сте мали, да та тајна и питања ваше душе буду музички изражена, да ли сте то помислили када сте први пут чули виолину — ово је начин да изразим себе до краја?

— Сећам се када су ме родитељи први пут одвели у продавницу инструмената и кад су ми купили виолину, да сам је пољубио, али први осећај који ми је помогао да разумем да ћу се овим бавити био је кад сам први пут свирао на сцени. Мени је сцена била магично место, зато што сам схватио оно што осећам и данас, да у том тренутку можете да будете било ко. Можете кроз музику да замислите да сте нека потпуно друга особа, да идете много дубље у своја осећања, да слушате интуицију и да имате апсолутно сву слободу. И то је оно што је мени магично, што је прелепо и што обожавам и дан-данас да доживим на сцени.

Ви сте сада на уметничком нивоу који вам омогућује да слушате само себе, али није било увек тако, били су професори, педагози, неке задатости које сте морали да поштујете. Где престају те задатости а почињете ви?

— Мислим да је то све комбинација и партитуре и свирања са другим уметницима, ја волим да ослушкујем и шта они мисле и шта предлажу и шта ми дају кроз њихове деонице. И та комуникација између нас чини тај моменат јединственим.

Да ли један тон из целе сложене партитуре може да постане ноћна мора музичару?

— Може, наравно. Кад се то догоди, прихватим да је то тако. Као и што има дана и у приватном животу кад ништа не иде, кад нисте у форми. И тада се борите тако што прво прихватите да је то тако, да ће проћи и наставите даље. Тако је и са музиком. Мислим да треба искористити све те звуке да би се дошло до интерпретације.

Да ли мислите да бављење музиком, слушање музике, може да оплемени свет који не стоји баш најбоље по питању племенитости?

— Верујем да може. То је увек тако било. Чак и кроз друштво у средњој школи, без обзира што смо сви ми ишли у музичку школу, свако је дружење било са гитаром, или је неко певао, или су били неки други инструменти… А тако је и дан-данас, све зависи од људи и тога да ли су били у могућности да буду у таквом друштву, али сви то генерално воле.

Има ли разлике у вашем свирању или у односу према сопственој осећајности када наступате у некој славној дворани, овде под отвореним небом и рецимо у париском метроу?

— Покушавам да не правим ту разлика. Она постоји у нечему другом. Волим да наступам у акустичним просторима без микрофона, зато што је то онда апсолутно звук, али схватим после неколико минута да се и на друге услове ухо навикне, Мислим да музика треба да буде свуда, да можемо да свирамо свима. Без обзира да ли су пред вама они који познају музику или они који је откривају у том тренутку.

Колико често својим наступима дате једну посебну врсту личног печата, као што сте то учинили својевремено на Коларцу, посветивши последњу композицију вашој мајци?

— Сваки концерт ме везује за људе који су део мог живота, и сваки пут помислим на њих, били они ту и данас или не… Сваки је уметник пре свега човек и везују га и инспиришу све те ствари. Има неких ситуација којих се сетим за време концерта, сетим се шта смо радили пре десет година или дан пре тога… То је саставни део истог концерта.

Чланак НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Мислим да музика треба да буде свуда, да можемо да свирамо свима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Гостовање Београдске филхармоније у московској сали „Чајковски“ завршено је овацијама.

Хиљаду и по посетилаца поздравило је српског виолинисту Немању Радуловића цвећем и неуобичајено дугим аплаузом.

Радуловић и музичари који су га пратили засвирали су српску народну музику у знак захвалности.

Међутим, позивима на бис није било краја, па је диригент морао да се извињава јер није било више партитура.

Чланак ВИРТУОЗ: Немањa Радуловић у Москви — „Марш на Дрину“ за крај концерта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Уочи заједничког наступа у Москви у уторак, 6. септембра, Београдска филхармонија и наш славни виолиниста Немања Радуловић, предвођени диригентом Данијелом Рајскином, одржали су у петак и суботу концерте у Коларчевој задужбини.

Програм „Предмосковских вечери“, како су названи концерти, биће изведен и у чувеној сали „Чајковски“ у руској престоници. Чланови филхармоније, предвођени радо виђеним београдским гостом Рајскином, отворили су наступ „Фантазијом на српске теме“ Николаја Римског Корсакова. Уследио је „Концерт за виолину и оркестар“ совјетско-јерменског композитора Арама Хачатуријана, а миљеник београдске публике Немања Радуловић дочекан је громогласним аплаузом. Било је видљиво да га Хачатуријанова музика инспирише на посебан начин — извођење је истовремено било ватрено и лирично, наводе београдски музички критичари.

Публика у пуној сали Коларчеве задужбине, у којој је између осталих био и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, наградила је Радуловића петоминутним овацијама.

„Хвала вам много. Дали сте нам енергију — сада знамо зашто идемо у Москву“, рекао је Радуловић, дирнут емоцијама Београђана. На бис је потом изашао са првим челистом Филхармоније Немањом Станковићем, што је изазвало опште одушевљење публике. Данијел Рајскин, диригент, рекао је уочи одласка у Москву и поводом концерата у Београду да је „привилегован и почаствован“ због фантастичне сарадње коју има са Београдском филхармонијом, а посебно због тога што је добио прилику да са њима наступа и у својој земљи. „Имам утисак да се припремамо за спуштање на Месец! Дивно је бити поново са београдским музичарима и наступати на једној од две или три најважније сцене у Русији, и то баш на почетку сезоне Московске филхармоније. Половину нашег програма чине дела руских композитора — имамо одличног солисту, диван оркестар, и једва чекам наступ у сали ’Чајковски‘“, рекао је Рајскин. Иначе, концерт у Москви у уторак биће први наступ Немање Радуловића у руској престоници, али и први наступ Београдске филхармоније у том граду после више од 20 година. Тамо ће бити и специјални извештач Спутњика, па очекујте подробан извештај са лица места и на нашем порталу…

Чланак „ПРЕДМОСКОВСКЕ ВЕЧЕРИ“: Немања Радуловић у уторак у Москви се појављује прво на ИСКРА.

Београдска филхармонија и славни виолиниста Немања Радуловић, предвођени диригентом Данијелом Рајскином, одржали су у Коларчевој задужбини први од два концерта уочи заједничког наступа у Москви 6. септембра.

Програм „Предмосковских вечери”, који ће за неколико дана извести и у чувеној сали „Чајковски” у руској престоници, филхармоничари вођени радо виђеним гостом Рајскином отворили су „Фантазијом на српске теме” Николаја Римског-Корсакова.

Уследило је „Концерт за виолину и оркестар” совјетско-јерменског композитора Арама Хачатуријана, а миљеник београдске публике Немања Радуловић дочекан је громогласним аплаузом.

Да га Хачатуријанова музика инсипирише на посебан начин било је видљиво и вечерас приликом извођења једног од најпопуларнијих дела писаних за виолину, ватрено и лирично истовремено.

Публика у пуној сали Коларчеве задужбине, у којој су били и амбасадори САД и Русије у Србији Кајл Скат и Александар Чепурин, наградила је Радуловића петоминутним овацијама.

„Хвала вам много. Дали сте нам енергију и сада знамо зашто идемо (у Москву)”, рекао је Радуловић, дирнут емоцијама са којим га Београђани сваки пут дочекују.

На бис славни виолиниста је са првим челистом Филхармоније Немањом Станковићем извео „Пасакаљу” у оригиналу за виолину и виолу, по Хендловој „Свити”, а у обради Јохана Халворсена.

Наступ дуа Радуловић – Станковић изазвао је опште одушевљење присутних.

Словенски репертоар филхармоничари су крунисали Симфонијом бр. 9 („Из новог света“) Антоњина Дворжака, која је настала као поруџбина Њујоршке филхармоније, а коју америчка нација данас сматра „амбасадором” своје уметничке музике у свету.

Радуловић и Београдска филхармонија одржаће и сутра концерт у Коларчевој задужбини са истим програмом, након чега ће се представити публици у Москви.

То ће бити Радуловићев први наступ у руској престоници и први наступ Београдске филхармоније у том граду после више од 20 година, преноси Танјуг.

Чланак КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ: Петоминутне овације за Немању Радуловића на Коларцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Уочи гостовања Београдске филхармониjе и виолинисте Немање Радуловића у Mоскви, 6. септембра, под диригентском палицом Даниjела Раjскина музичари ће одржати сутра и прекосутра концерте у Kоларчевоj задужбини.

„Имам утисак као да припремамо спуштање на Mесец“, рекао jе данас диригент Раjскин уочи пробе са филхармониjом и Радуловићем.

Oн jе у изjави медиjима истакао да jе привилегован и почаствован због фантастичне везе коjу има са одличним оркестром Београдске филхармониjе, са коjим jе са уживањем сарађивао претходних година, а посебно због могућности да са њима гостуjе у своjоj земљи.

„Дивно jе бити поново са Београдском филхармониjом и наступати на jедноj од две или три наjважниjе сцене у Русиjи и то на почетку сезоне Mосковске филхармониjе. Половина нашег програма чине дела руских композитора, имамо одличног солисту и диван оркестар, тако да jедва чекам концерт у сали „Чаjковски“, рекао jе Раjскин и изразио наду да ће интересовање у Mоскви за концерт бити бар онолико колико jе у Београду.

Радуловић, коjи ће 6. септембра први пут свирати у рускоj престоници, рекао jе да се обрадовао позиву филхармониjе да учествуjе у „лепом проjекту у Београду и Mоскви“.

Славни виолиниста подсетио jе да jе са филхармоничарима наступио у априлу у Kоларчевоj задужбини први пут после 17 година и додао да се jако радуjе наставку те сарадње.

„Идемо заjедничким снагама и даћемо све од себе“, поручио jе виртуоз.

Радуловић jе раниjе у интервjуу Танјугу рекао да jе врло узбуђен због одласка у Русиjу коjа има велику традициjу класичне музике.

„До сада нисам имао никакав контакт са Русиjом, осим што се продаjу моjи дискови тамо. Jедва чекам да упознам ту земљу и мислим да док будем тамо да ће ми кроз главу проћи сви уметници коjи су свирали тамо, коjи потичу из те земље и коjи су ми били идоли“, признао jе славни виолиниста. Београдска публика ће сутра и прекосутра прва имати прилику да чуjе програм коjи ће неколико дана касниjе бити изведен у сали „Чаjковски“.
За гостовање у музичкоj престоници света Београдска филхармониjа припрема словенски репертоар коjи започиње „фантазиjом на српске теме“ Николаjа Римског-Kорсакова, а крунише Симфониjа бр. 9 „Из новог света“ Aнтоњина Дворжака.

Радуловић ће интерпретирати jедно од наjпопуларниjих дела писаних за виолину – „Kонцерт за виолину и оркестар“ Aрама Хачатуриjана.

„Хачатуриjанов концерт jе врло виртуозан и ватрен, а са друге стране краjње лиричан. Tа музика ме увек инспирише на посебан начин“, обjаснио jе Радуловић.

Mосковски концерт jе и први наступ Београдске филхармониjе у том граду после више од 20 година.

За „Предмосковске вечери“ на Kоларцу владало jе огромно интересовање тако да су улазнице за оба концерта распродате пре три месеца и то за само два дана.

Чланак БEOГРAД: Филхармониjа са Радуловићем и Раjскином сутра на Kоларцу се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Терор који данас потреса Француску сличан је оном који смо ми доживели током бомбардовања 1999. године. То је била агресија, напад. И људи су тада овде били солидарни, као што су и данас у Француској. Мислим да је та солидарност једина ствар која је трајна, каже у разговору за Спутњик виолиниста Немања Радуловић.

Музички фестивал „Бољшој“, који је по четврти пут одржан у Дрвенграду на Мокрој Гори, под будним оком оснивача, прослављеног српског редитеља Емира Кустурице, омогућио је сусрет разних генерација музичара, од талентоване деце која тек уче прве ноте и тактове до великих међународних уметника који пуне концертне дворане широм света и усхићују публику.

Међу најдражим гостима овог фестивала био је наш виртуоз на виолини Немања Радуловић, који у музичком свету за Србију значи оно што у спорту представља тенисер Новак Ђоковић.

Овај млади музичар пун је љубави према музици и према људима. С истим жаром поклања своју душу пробраној публици у концертној дворани и талентованој деци у камерној сали, током мастер класа.

Деца су усхићена због сусрета са својим професионалним идолом, неки од њих због треме не смеју да одговоре са „да“ или „не“ на питања која им Немања поставља, гледају у под док их он саветује, али прослављени виолиниста је стрпљив, пун разумевања и не престаје да ради с њима све док им не измами макар срамежљив осмех. Музички час с Немањом Радуловићем је час о разумевању сопствених осећања, страхова и жеља и о размени позитивне енергије с људима.

На Мећавнику је Немања наступио са својим саставом „Дабл сенс“, који чине његови пријатељи, музичари из Француске и с простора бивше Југославије. Концерт је почео путовањем у барок, извођењем Бахових композиција, наставио се традиционалним и класичним мелодијама руских композитора, да би се у завршници усијао у звуцима рок музике.

Радуловић се припрема и за свој први наступ у Москви, 6. септембра у пратњи Беогрфадске филхармоније. С великим узбуђењем ишчекује концерт који ће бити одржан у чувеној дворани „Чајковски“.

После четири сата посвећеног рада с децом, учесницима фестивала „Бољшој“, са широким осмехом пристаао је да закасни на ручак и да разговара с нама о свему што нас занима – о музици, деци, фестивалу, љубави и породици, али и о трагичним догађајима који ових дана потресају свет.

Провели сте четири дуга сата с децом, да ли сте уморни?

— Не, никако! Волим да будем ту и да им дам неке идеје, да им помогнем, не доживљавам себе као професора. Задовољство ми је да им помогнем да науче како да стоје иза онога што желе да свирају.

Они су несумњиво научили од Вас доста тога, па макар и за тако кратко време, а учите ли и Ви од њих?

— Наравно, зато што и они имају своје идеје. На студијама вас уче да свој стил прилагођавате композитору, тако да музичари често заборављају своје жеље и оно што осећају. Наше сопствене идеје су, међутим, најреалније. Композитори су живели пре много година, барем они које су они данас овде свирали, и сигуран сам да ни ти композитори не би желели да сваки пут чују своје композиције на исти начин. Свако од нас другачије доживљава и чује композицију, тако да мислим да је најлепше када видите да неко оживи ту музику која је писана пре толико година с неким својим личним печатом.

Фото: С. Гарић

А када радите с децом, да ли имате на уму неког ко је Вама био узор, ко је на Вас утицао онако како Ви сада настојите да утичете на њих?

— То нису само музичари, него разне особе које сам сретао у животу и које су на мене оставиле велики траг. Мислим да оно што ми преносимо кроз музику јесте живот. Многе ствари научимо кроз музику и много осећања пробудимо у себи кроз музику, а много тога нам касније служи и у животу.

Наступали сте широм света, и то од париског метроа до најпрестижнијих светских дворана. Нисте први пут овде на Мећавнику, како Вам се чини овај амбијент? Да ли је фестивал „Бољшој“ по нечему посебан?

— Да, посебан је. Има неколико фестивала у Европи који личе на ово, али амбијент апсолутно није исти. Овде постоји слобода и за стварање, и за дружење, и за учење, и за уживање у концертима. Највећа вредност овог фестивала су млади музичари који уносе свежину у нашу професију, као и сусрет разних генерација, разних идеја – то је најупечатљивије овде.

Трудите се да приближите класичну музику обичном слушаоцу. Због чега она, према Вашем мишљењу, није довољно блиска просечном човеку, зашто људи зазиру од класичне музике?

— Можда првенствено због нас музичара који толико учимо и толико улазимо у детаље да заборављамо суштину музике, а то је да се пренесе нека порука. Онај ко дође да слуша концерт не познаје све те детаље, зато што то није студирао. И не треба да их познаје, он долази да би нешто слушао и доживео. Ми, ваљда, у целом том циклусу учења и стварања изгубимо ту спонтаност и можда некад помислимо да смо много битни. Сви су увек добродошли и имају право да слушају, сви имају право да тапшу између ставова, мени то апсолутно не смета. Мислим да је то још један од разлога зашто се људи плаше, јер имају идеју да морају да буду обучени у одело, да постоји посебно понашање на концертима. У принципу, то је све небитно, музика је створена да се свира свуда.

Често истичете да је за Вас сваки музички жанр подједнако вредан и инспиративан, без обзира на то да ли је реч о класици, народној, забавној, поп, рок музици. Поред музике, шта Вас још инспирише, шта волите?

— Најважнији су ми љубав и породица. У константној сам потрази за неким добрим стварима, где се осећам сигурно, где се осећам срећно, и то ми је најбитније. Музика ми доста помаже у томе и испуњава ме. Волим да комуницирам с људима, да будем у добром друштву, волим да шетам, а заправо највише волим да проводим време с онима које волим. А тако највише и учим.

Ми смо овде ушушкани у овој дивној атмосфери, уживамо у музици, дружењу, а око нас се дешавају веома ружне ствари, поготово ових дана. Како то видите, у Француској сте, да ли Вас то плаши или успевате да пронађете у себи неки оптимизам и веру да ће се тај трагични след догађаја зауставити?

— Мислим да морамо да будемо позитивни што се тога тиче. Страшно је заиста то што се дешава, толике жртве без разлога, због многих ствари за које ми нисмо ни одговорни, нити се питамо у вези с њима.

Како уметник то види, зашто се то дешава?

— Нама су потпуно другачије вредности, видимо живот потпуно другачије у односу на све те велике силе које имају могућност одлучивања. Желимо да улепшамо овај свет, а ово није улепшавање. То је исто као и код нас када је било бомбардовање, сви смо били у терору, то је стварно била агресија и напад на нас. Сећам се да је тада постојала нека врста солидарности. И у Француској где проводим време и у другим земљама постоји та солидарност код људи и мислим да се она никада неће ни изгубити.

Ви сте део тог друштва, на лицу места сте. Да ли је то, према Вашем мишљењу, последица француског, европског друштва, таквог какво је?

— Нажалост, не знам. Немам јасну визију тога, као и многи људи, само ми је, наравно, жао свих људи који су нестали — односно нису нестали, њихов дух остаје, али се њихов живот физички на такав начин завршио — поготово је тешко за све људе који остају за њима, за породице, за блиске, за колеге. Ми смо у оном првом терористичком нападу (прошлог новембра у Паризу) изгубили троје младих од 22, 23 и 25 година, којима је то био први излазак на радно место из дискографске куће, они су били у позоришту „Батаклан“. Све је то тешко, али ми морамо да наставимо. Не смемо да будемо под тим терором.

Уочавате ли промене када путујете по свету?

— На аеродромима има више обезбеђења, више полиције. Али, добро, сва срећа да су ту. Сазнао сам да се многи атентати завршавају тако да ми за то и не знамо, односно не десе се. То је велики успех.

Да се, ипак, вратимо на нешто што је много, много лепше, а то је Ваш концерт у Москви, с Београдском филхармонијом, почетком септембра. До сада нисте тамо наступали, да ли сте узбуђени?

— Радујем се, прво зато што идем с друговима из школе, из Београдске филхармоније, драго ми је што можемо заједно да се представимо тамо. Друго, свирамо леп репертоар, Хачатуријанов концерт за виолину. Сезону почињем с њима и веома сам узбуђен због тога.

Чланак НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Терор у Француској је оно што смо ми већ преживели се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Последње фестивалске вечери сцена је била резервисана за српског рок стара на виолини, Немању Радуловића, и ансамбл „Дабл Сенс“, који су у потпуности оправдали очекивања публике.

Фото: С. Гарић

По завршетку концерта, расположени аудиторијум вишеминутним аплаузима и овацијама поздравио је још расположенијег виолинисту и ансамбл који су се враћали на бину више пута, чинећи атмосферу још узбудљивијом.

Фото: С. Гарић

Чланак ДРВЕНГРАД: Фантастичним наступом Немања Радуловић и ансамбл „Дабл Сенс“ напунили целу концертну салу! се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Доделом награда најбољим такмичарима и концертом српског виолинисте Немање Радуловића са ансамблом „Дабл Сенс“ свечано је затворен четврти Фестивал класичне руске музике „Бољшој“ на Мећавнику.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Међу 65 талентованих такмичара из Србије, Републике Српске и Русије, жири, чији су састав чинили пијаниста Јури Розум, декан Факултета музичке уметности из Београда, Љиљана Несторовска и професор Зоран Комадина, издвојио је шест најистакнутијих музичара из млађе (од 13 до 17) и сениорске категорије (од 18 до 25 година). Наведени трочлани стручни састав у млађој категорији уручио је златну матриошку Александри Латиновић, сребрну Галини Николин, док је бронзана матриошка припала Маслова Екатарини. У сениорској категорији златну матриошку освојио је Милосав Бојичић, сребрну Јана Момировић, а бронзану Мина Марчетић.

ФОТО: Н.Малић Катанић

„Коментаришући наступе младих такмичара, сви чланови жирија били су тужни што не могу ових шест матриошки да отворе, како се то иначе ради у животу, па да из сваке од тих матриошки искочи много малих матриошки и да сви добију награду… Мислим да ћемо за следећу годину да замолимо ‘Гаспром Њефт’ да направи баш такве праве, сложене матриошке које имају много делова, да олакшају посао жирију. Наравно то ће бити много скупље, али таленат вреди!“, оценио је председник жирија Јури Розум. По завршетку шаљивог излагања, руски пијаниста додао је да је убеђен да „Бољшој“ фестивал представља један велики корак у биографији сваког учесника.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Четврти „Бољшој“ фестивал свечано је затворио његов оснивач Емир Кустурица, који је излагање започео хумористичком нотом коментаришући пуну концертну салу.  

„Људи, толико вас је као да је неки сајам атуомобила, а не концерт класичне музике! Мени је ово нормално кад је нека шатра, или када нека певаљка пева… Да ли то говори о томе да се ми мењамо? Ако се не мењамо ми, мења се амбијент.“

ФОТО: Н.Малић Катанић

Прослављени редитељ закључио је да убудуће треба да се повећа број такмичара на „Бољшоју“ на сто талентованих младих људи, као и да их буде мало више из Русије, како бисмо, према његовим речима, преполовили то братство између Србије и Русије.

ФОТО: Н.Малић Катанић

Чланак ДРВЕНГРАД: Свечано затворен четврти Фестивал руске музике „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Треће фестивалске вечери српски виолиниста, Немања Радуловић, у великом стилу затвара четврти „Бољшој“ фестивал заједно са ансамблом „Дабл Сенс“. Пре вечерашњег наступа, разговарали смо са њим о утисцима и концертима са овогодишњег фестивала, сарадњи са Емиром Кустурицом, али и о положају музике у времену у ком живимо.

. Пoсетилац сте и учесник бројних музичких фестивала, по чему се „Бољшој“ разликује и издваја од осталих музичких фестивала и манифестација?

Разликује се првенствено по енергији и природи, али и свим људима који су овде. Тај сусрет генерација је потпуно другачији него на другим местима. Са једне стране имате младе који доносе неку свежину, а са друге стране искусније музичаре. Тај сусрет стварно чини чуда и сви уживају у њему!

. Ваша велика жеља била је да једног дана засвирате виолину у Москви, што ће се ускоро и остварити. Колико је Фестивал класичне руске музике „Бољшој“, па и амбијент у коме се одржава делимично убрзао њено остварење?

Фото: Н.Малић Катаниић

Наравно да је допринео остварењу жеље, ваљда због свих тих људи и музике… Ово место је стварно магично и има толико позитивне енергије и толико људи да слабо спавам, али са друге стране имам утисак да сам одморан.

. Ви кажете „Праву музичку уметност можемо препознати ако зажмуримо и препустимо се звуцима инструмента“. Да ли је и колико тешко, па и ретко у данашње време, препустити се звуку инструмента који представља бег од реалности?

Мислим да се уметност препознаје тамо где имате оне који присуствују концерту, филму или позоришној представи, и када неко заиста доживи неку емоцију. Мислим да је мисија свих уметника да једноставно поделе нешто више од саме материје.

. На овогодишњем „Бољшој“ фестивалу одржали сте мајсторски курс младим уметницима. Шта за Вас представља тежи задатак – пренети енергију и искуство такмичарима или публици?

    Не видим ја ништа од тога као задатак… Оно што волите то вам није тешко. Из тог разлога сам подједнако уживао са младим талентима јуче током мастер класа и данас са својим колегама на сцени . То је мени само уживање!

. Изјавили сте да су људи који су писали класичну музику пре 300 година, а свирају се и данас – генијални. У којој мери се њихова генијалност креће по културним маргинама у односу на доминантну и глобализовану поп, „рнб“, па и фолк музику?

    Мислим да постоји публика за сваку врсту музике. Ја генерално не волим да делим музику по жанровима, већ једноставно по музици која ми се свиђа и оној која ми се мање свиђа. И данас има генијалаца који компонују… Чак и да напишу песму од три минута, то може да буде стварно генијално.

Фото: Н.Малић Катаниић

. Како бисте, као „презапослени уметник“ и космополит са 120 концерата на годишњем нивоу, дефинисали однос културе и политике у Србији?

Ја заиста никада не коментаришем политику јер првенствено не живим у Србији, а, са друге стране, музика и живот који делим са људима које волим, мојом породицом и мојим пријатељима, ми толико пријају да се једноставно не оптерећујем тиме.

Да ли је истина да за Ваше концерте публика резервише карту две године унапред? Како се Ви осећате поводом тога?

Па тако кажу, и мени лепо (смех)! Знам да ће бити пуна сала и стварно ми је драго због тога.

. Поред филмског и музичког фестивала, Емир Кустурица размишља да покрене и позоришни фестивал на Мећавнику. Колико је то значајно за културно-уметничку сцену Србије?

То је генијално! Што више то боље… Толико је битно да се све три врсте уметности састану и да комуницирају међусобно. Кад је уметност ту, без обзира да ли је у питању музика, позориште или филм, порука је увек иста.

. Никада нисте одбили позив да гостујете на Мећавнику и чини се да након сваког наступа одржаног на том месту са нестрпљењем очекујете наредни. Која је тајна сарадње између Вас и Емира Кустурице?

Ја сам велики поштовалац и, да кажем, фан Емира Кустурице. Мислим да је он вансеријски уметник и мислим да кроз његове филмове пролазе толико јасне поруке да ми је заиста била част да га упознам  и да сарађујемо кроз године.

Чланак СРПСКИ ВИОЛИНИСТА НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Велики сам поштовалац Емира Кустурице, кроз његове филмове пролазе тако јасне поруке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Последњег фестивалског дана „Бољшој“ нуди богат и занимљив  музички и филмски програм.

17. јул:

11:00 часова: Филм „Балада о војнику“, Григориј Чухрај, Биоскоп „Стенли Кјубрик“

13:00 часова: Ревијални музички програм, „Проклета авлија“, тераса

16:30 часова: Такмичарски програм, Трг Николе Тесле

20:30 часова: Свечано затварање фестивала, Додела награда, Трг Николе Тесле

21:00 час: Немања Радуловић и Дабл Сенс, Трг Николе Тесле

22:30 часова: Октет симфонијског оркестра Бољшој „Аелита: Краљица Марса“, Јаков Протазанов, Трг Николе Тесле

24:00 часа: Џез сешн, Капор бар

Чланак МЕЋАВНИК: Програм трећег дана Фестивала „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Четврти по реду Фестивал класичне руске музике „Бољшој“ биће одржан од 15. до 17. јула у Дрвенграду, на Мокрој Гори.

Након свечаног отварања фестивала, које ће бити одржано на Тргу Николе Тесле у петак у 21 час, предвиђен је концерт међународно признатог лирског тенора Зорана Тодоровића и Симфонијског оркестра „Бољшој“, уз диригентску палицу Србољуба Динића.

Свакодневни ревијални музички и такмичарски програм, употпуниће солистички концерт руског пијанисте Јурија Розума, другог фестивалског дана у 21 час, након чега ће у Дрвенграду по први пут наступити победник најпрестижнијег светског музичког такмичења „П. И. Чајковски“, јерменски виолончелиста Нарек Хакназаријан, у пратњи симфонијског оркестра „Бољшој“.

За златну, сребрну и бронзану матриошку такмичиће се 65 ученика и студената из Србије, Републике Српске и Русије а о најбољима одлучиће жири који чине пијаниста Јури Розум, декан Факултета музичке уметности из Београда, Љиљана Несторовска и професор Зоран Комадина. Такмичарски програм одвијаће се сваког дана од 17 часова.

Фото: М. Цветковић

У оквиру свечаног затварања фестивала и доделе награда, који ће такође бити одржани на Тргу Николе Тесле у недељу у 20:30 часова, на централној бини наступиће  српски рок стар на виолини, Немања Радуловић, са ансамблом „Дабл Сенс“, са почетком од 21 час.

Јутарњи сати фестивала биће резервисани за пројекције култних руских филмских остварења у  биоскопу „Стенли Кјубрик“, док ће вечерње сате сва три фестивалска дана након виртуозних концерата светских звезда под ведрим небом, обележити и звуци џеза у „Капор бару“, у Дрвенграду. Мајсторски курсеви биће одржани младим талентима од 15. до 17. јула, од стране истакнутих музичких уметника који ће наступити на овогодишњем фестивалу у оквиру ревијалног програма.

И ове године Фестивал руске музике „Бољшој“, чији је оснивач прослављени српски редитељ, Емир Кустурица, биће одржан под генералним покровитељством руске компаније „Гаспром њефт“, што ће утицати на јачање пријатељских веза Србије и Русије.

Чланак РАДУЛОВИЋ, ТОДОРОВИЋ, РОЗУМ, ХАКНАЗАРИЈАН: Вечерас на Мећавнику почиње „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Четврти музички фестивал „Бољшој“, који ће бити одржан од 15. до 17. јула на Мећавнику, окупиће нека од најзнаменитијих имена данашње класичне музике, као и младе таленте из Србије, Русије и Републике Српске којима ова манифестација даје шансу да постану дио најбољих на свијету.

Директор Фестивала, прослављени српски режисер Емир Кустурица, рекао је на конференцији за новинаре у Београду да је идеја овог музичког фестивала афирмација младих људи.

„Прави домет идеје је да се млади људи ‘лансирају’, да се једноставно изврши селекција оних који су најбољи и који касније доживљавају своју другу и трећу славу, односно да се повећају могућности да они постану највећи на свијету“, истакао је Кустурица.

Кустурица је нагласио да он, као оснивач „Бољшој“ фестивала, и „Гаспромњефт-НИС“  као спонзор, инсистирају на квалитету иако се, како је рекао, све на свијету данас заснива на квантитету.

„Пошто се већи дио живота данас одвија не у реалности него у фикцији, нама је потпуно свеједно да ли ће на једном тргу бити 300.000 људи или њих 300, јер након тога, ‘седма сило’, све долази у вашу обраду, а потом се то делегира на друштвене мреже“, рекао је Кустурица.

Он је као посебан квалитет овогодишњег фестивала истакао мајсторске курсеве, који су, како је нагласио „много упутнији“ од оних филмских, јер допуњавају фестивал у правом смислу, те омогућавају младим талентима и такмичарима да уче од најбољих и сами постану најбољи.

Говорећи о програму „Бољшој“ фестивала, Кустурица је рекао да он подразумијева дневне активности оркестара на трговима и вечерњи програм, који је у ствари и главни.

„Већ првог дана имаћемо наступ тенора Зорана Тодоровића и Симфонијског оркестра ‘Бољшој’“, нагласио је Кустурица и додао да је другог дана Фестивала предвиђен концерт прослављеног руског пијанисте Јурија Розума и побједника најпрестижнијег свјетског музичког такмичења „Чајковски“ Нарека Хакназарајана, уз пратњу Симфонијског оркестра „Чајковски“.

Према његовим ријечима, посебно интересантно биће трећег фестивалског дана када би виолиниста Немања Радуловић требало да наступи на једној узвишици која граничи са Мокром Гором и чијим пејзажима „само недостаје његова музика“.

Селектор такмичарског програма, Дејан Спаравало, констатовао је да Фестивал сваке године расте и добија на квалитету.

„Имамо све бољу и бољу дјецу. Ове године за учешће се пријавило 140 младих из Србије и Републике Српске. Имамо и 14 дјеце из Русије. Ми ћемо од њих изабрати 70 за три такмичарске групе, а они ће нам показати шта су до сада радили. Имаће могућност и да међусобно размијене искуства и да упознају најпознатије умјетнике“, истакао је Спаравало.

Сања Лубардић из комапније „Гаспромњефт-НИС“ је истакла да је ова компанија свесрдно подржала овај, како га је назвала, божанствени пројекат – музички фестивал „Бољшој“, који је отворио простор младим људима да се усавршавају и иду даље.

Она је подсјетила да ова компанија у оквиру свог кооперативног програма има програм „Родни градови“, а да је Фестивал „Бољшој“ један од највећих пројеката из тог програма.

Фестивал класичне музике „Бољшој“ покренут је идејом да промовише што већи број младих талентованих музичара из музичких школа и академија, са жељом да се овај музички догађај уврсти међу најзначајније европске и свјетске фестивале класичне музике.

Чланак КУСТУРИЦА НАЈАВИО „БОЉШОЈ“ ФЕСТИВАЛ НА МЕЋАВНИКУ: Немања Радуловић наступиће на узвишици изнад Мокре Горе којој „недостаје само његова музика“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Карте за концерт виолинисте „Плануле“ три мјесеца прије наступа са филхармонијом. За само један дан распродате готово све улазнице.

Незапамћена, а опет Немањи Радуловићу – очекивана гужва, владала је пред билетарницом Београдске филхармоније данас прије подне, првог дана продаје улазница за његов септембарски концерт. Незванично смо сазнали да је концерт за један дан већ распродат.

Српском виолинисти свјетске каријере оваква „гужва“ је уобичајени манир. Сваки пут када се најави његов концерт људи из Београда, али иѕ цијеле Србије похрле на благајне и већ послије сат, два схвате да улазница више нема.

Неспорно велика звијезда у свијету озбиљне музике, Немања се не либи да „за своју душу“ засвира на станици париског метроа или као недавно на једној француској жељезничкој станици.

– Мислим да томе не би требало нико да се чуди, Било би сјајно да музику учинимо доступнијом свима, да на све расположиве начине поједноставимо приступ публици – изјавио је недвано познати виолиниста.

Наступ Немање са Филхармонијом, 3. септембра на „Коларцу“, представљаће „генералну пробу“ за њихов заједнички концерт у чувеној сали „Чајковски“ у Москви, три дана касније. Под диригентском палицом Данијела Рајскина, на програму оба концерта су „Фантазија на српске теме“ Римски-Корсакова, Дворжакова симфонија бр. 9, а бројни обожаваоци Радуловића уживаће у његовој интерпретацији Хачатуријановог Концерта за виолину и оркестар.

Чланак БЕОГРАД: Концерт Немање Радуловића за три мјесеца -карте продате за дан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Славни виолиниста Немања Радуловић потписивао jе данас у продавници „Mетрополис“ своjе албуме, а обожаваоци су стрпљиво чекали и по пола сата да дођу на ред да се сликаjу са њим, добиjу аутограм и размене неколико реченица.

Радуловић jе, након два изузетна концерта са Београдском филхармониjом, 7. и 8. априла, а између проба за вечерашњи концерт посвећен професору Деjану Mихаиловићу, издвоjио време да се сретне са своjим обожаваоцима.

„Ретко имам прилику да попричам са људима после концерта тако да и ових неколико реченица коjе разменимо овде, значе ми“, рекао jе Радуловић Танјугу, пун дивних утисака са наступа у Kоларчевоj задужбини.

Првобитно jе било планирано да млади виртуоз потписуjе ЦД од 13 до 14 часова, али jе због великог броjа људи, упркос обавезама, одлучио да свима изађе у сусрет и задржи се колико год jе потребно.

фанови свих генерациjа сликали су се са Радуловићем, обасипали га похвалама, интересовали се када поново могу да га чуjу, а славни уметник, коjи jе освоjио публику и критику широм света своjом невероватном енергиjом, виртуозношћу и jединственим стилом, са задовољством и широким осмехом jе одговарао на сва питања и захваљивао на љубави коjу му пружаjу.

Било jе оних коjи су купили и по неколико ЦД-ова, а многи млади музичари, ученици музичких школа, су донели партитуре да им њихов идол потпише.

Према процени организатора између 120 и 150 људи jе данас прошло кроз кућу „Mетропилис“.

Чланак БEOГРAД: Немања Радуловић се дружио са обожаваоцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Фатална комбинациjа Немање Радуловића, диригента Eиђиjа Oуеа и Београдске филхармониjе, две вечери заредом заустављала jе време у Kоларчевоj задужбини приликом незаборавних концерата одржаних седмог и осмог априла.

Укупно 1.800 заљубљеника у музику имало jе прилику да после 17 година чуjе jединственог виолинисту са Београдском филхармониjом.

У оквиру циклуса за „За заљубљене“ Београдске филхармониjе, концертни репертоар jе обухватао наjинтезивниjе партитуре романтичне епохе.

Радуловић jе публику остављао без даха интерпретациjом Бруховог концерта бр.1, а маестро Eиђи Oуе страсно jе водио филхармоничаре кроз тумачење Штраусовог „Дон Жуана“ и чувене „Патетичне симфониjе“ Чаjковског.

Слобода и аутентичност музичког духа Радуловића очарала jе публику са коjом jе на оба концерта остварио непосредан контакт.

Радуловић и филхармониjа су на поклон одсвирали тему из филма „Шиндлерова листа“ Џона Вилиjамса, а Радуловић jе за краj подарио и Паганиниjев Kапричо.

Београдска публика имаће прилику да чуjе jош jедном Немању Радуловића са Београдском филхармониjом, трећег септембра на Kоларцу, што jе уjедно наjава заjедичког гостовања у Mоскви у Сали Чаjковиски.

Чланак БЕОГРАД: Oвациjе за Радуловића и Београдску филхармониjу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Виолиниста Немања Радуловић наступио је са Београдском филхармонијом на Коларцу први пут после 17 година. Извео је програм из циклуса „За заљубљене“, а публика га је поздравила овацијама.

Немања Радуловић је наступио у другом делу концерта када је свирао Брухов виолински концерт бр. 1, Штраусов „Дон Жуан“, којим је концерт отворен, а изведена је и „Патетична симфонија“ Чајковског.

Виолиниста Радуловић један је од најпознатијих светских уметника који је у року од само неколико година освојио свет класичне музике својим виртуозним музицирањем и авантуристичким програмима.

Уочи концерта Радуловић је изјавио да се радује што ће поново свирати у Београду, овог пута у оквиру концертне сезоне Београдске филхармоније, са сјајним музичарима из тог оркестра са којима је одрастао.

„Посебно ми је драго што ћемо свирати Брухов виолински концерт за који сам емотивно везан, јер сам први пут свирао исто дело у Сали Коларца пре двадесет година“, рекао је славни виолиниста.

Са Еиђијем Оуеом, једним од наузбдљивијих диргената данашњице, има јединствену сарадњу, која се огледа и у заједничком диску Паганини фантасy.

Оуе је почасни диригент Филхармоније из Осаке и сарађује са најпрестижнијим светским оркестрима.

Програмски сврстан у циклус „За заљубљене“, репертоар који су извеле ове музичке звезде у јединственој комбинацији са Београдском филхармонијом, окупља најроматичније композиције целокупне музичке литературе, саопштено је уочи концерта.

Брухов Концерт за виолину и оркестар бр. 1 један је од најпопуларнијих, Штраусов „Дон Жуан“ трага за идеалном женом и пролази кроз трансформацију личности, а „Патетична симфонија“ Чајковског, најпознатија од свих шест, и за инспирацију има скривене емоције и потискивање осећања композитора.

Чланак БЕОГРАД: Овације Немањи Радуловићу на Коларцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Немања Радуловић, jедан од наjпознатиjих светских уметника коjи jе за само неколико година освоjио свет класичне музике своjим виртузоним музицирањем и авантуристичким програмима, пред београдску публику се враћа са Бруховим Kонцертом за виолину и оркестар бр. 1, за коjи jе емотивно везан.

„Tо дело ме асоцира на детињство, Београд, професора Деjана Mихаиловића, на салу Kоларчеве задужбине, зато што сам прве ноте тог концерта свирао у галериjи Kоларца, а после пар месеци и на Великоj сцени. Врло сам емотивно везан и када смо правили план ових концерата, одлучили смо се за Бруха jер и филхармоничари нису дуго свирали таj концерт. Волим да се подсетимо тих неких ствари коjе су се десиле“, рекао jе Радуловић у интервjуу Танјугу.

За само девет година стигао jе „од интернационалног открића године“ (2005. на додели награда „Вицториес де ла Mусиqуе“) до „наjбољег уметника“ (2014. на истом месту), од „чуда од детета“ постао jе „Паганини 21. века“, обишао jе цео свет – од Њуjорка до Jапана, освоjивши публику и критику, а у септембру ће му се остварити жеља да први пут свира у Русиjи.

„Врло сам узбуђен због одласка у Русиjу коjа има велику традицjу класичне музике. До сада нисам имао никакав контакт са Русиjом, осим што се продаjу моjи дискови тамо. Jедва чекам да упознам ту земљу и мислим да док будем тамо да ће ми кроз главу проћи сви уметници коjи су свирали тамо, коjи потичу из те земље и коjи су ми били идоли“, признао jе славни виолиниста.

Свирао jе пред 50.000 људи на плажи у францускоj, али више пута и у метроу, и сматра да свуда може да се свира и да не постоjи идеално место за музику.

„Свуда може да се свира – од метроа преко плаже и парка до великих концертних сала где jе акустика гениjална“, рекао jе Радуловић.

Oн jе нагласио да jе jако битно музику приближити млађоj публици и водити децу на концерте.

„Mогу да постану само богатиjи ако слушаjу музику, не само класичну већ генерално, jер музика може бити врста унутрашњег филтера“, нагласио jе Радуловић, коме jе музика много значила када се са седам година преселио из Ниша у Београд, али и помогла да преброди трагичан губитак маjке и сестре.

Kаже да воли свуда да свира и да нема дестинациjу коjа му jе дража од друге.

„Везан сам за Србиjу, Београд и Ниш, али и за Париз коjи jе моj дом више од пола мог живота. Уметник не треба да прави разлику између публике, људи, већ да да наjбоље од себе и да не прави компромисе и да на jедан начин свира за jедну публику, а на други начин за другу. Oнда ми делимо људе, а то ниjе добро“, нагласио jе Радуловић.

Виртуоз наглашава да без музике не би могао да живи и да осећа невероватну љубав према сцени, музици, публици и ужива у комуникациjи са људима.

„Kада људи дођу и први пут чуjу неку композициjу, Брамсов или Бетовенов концерт на пример, то их помери са места и то су лепе ствари и покретачи за мене да настављам даље“, обjаснио jе Радуловић, издвоjивши Бахову „Чакону“ и Бетовенов „Виолиниски концерт“ као композициjе коjе увек може и радо свира.

Београдска публика памти његов невероватан наступ у Студентском парку прошле године за Светски дан музике, коjи jе и Радуловићу jедан од три омиљена концерта.

„Радо бих поновио Студентски парк, а можда буде и нешто другачиjе, ново“, каже виртуоз и наjављуjе 3. септембра поново концерт са Београдском филхармониjом у Kоларчевоj задужбини и затим заjедничко гостовање у Mоскви 6. септембра.

Након врло емотивног албума „Jоурнеy Eаст“, коjи jе посветио маjци, Радуловић jе прошле недеље у Паризу снимио издање са Баховим делима за виолину и виолу, те jедва чека септембар да види реакциjе на своj нови албум.

Чланак РАДУЛОВИЋ: Водите децу на концерте, музика jе унутрашњи филтер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

После низа година, чувени виолиниста Немања Радуловић имаће двоструки наступ са Београдском филхармониjом под управом маестра Eиђиjа Oуеа, 7. и 8. априла у Kоларчевоj задужбини.

Радуловић ће интерпретирати Брухов виолински концерт бр. 1, а репертоар за непоправљиве романтике отвара Штраусов „Дон Жуан“ и крунише „Патетична симфониjа“ Чаjковског. Aутентична енергиjа виртуоза на виолини, страсног маестра и филхармоничара, фатална су комбинациjа у извођењу програма коjи тематски припада циклусу „За заљубљене“, наjављуjе филхармониjа.

Немања Радуловић jедан jе од наjпознатиjих светских уметника коjи jе у року од само неколико година освоjио свет класичне музике своjим виртуозним музицирањем и авантуристичким програмима.

Неколико пута jе обишао планету, а Београдскоj филхармониjи се враћа после 17 година, поводом чега има посебну емоциjу:

„Радуjем се што ћу поново свирати у Београду, овог пута у оквиру концертне сезоне Београдске филхармониjе, са сjаjним музичарима из тог оркестра са коjима сам одрастао, и за мене jедним од наjинспиративниjих диригената данашњице, маестром Eиђиjем Oуеом, са коjим сарађуjем од 2003. године“, изjавио jе Радуловић.

Oн jе додао да му jе посебно драго што ће свирати Брухов виолински концерт за коjи jе емотивно везан, jер jе први пут свирао исто дело у Сали Kоларчеве задузбзине пре 20 година.

Радуловић jе ексклузивни уметник дискографске куће „Деутсће Граммопхон“, са коjом ниже успехе jедан за другим, негуjући своj таленат у сарадњи са наjпрестижниjим музичким институциjама данашњице.

Са Eиђиjем Oуеом, jедним од наузбдљивиjих диргената данашњице, има jединствену сарадњу, коjа jе резултирала заjедничким диском „Паганини фантасy“.

Oва светска диригентска звезда богате биографиjе, у коjоj своjа места имаjу имена као што су Сеиђи Oзава и Леонард Бернштаjн, почасни jе диригент филхармониjе из Oсаке и сарађуjе са наjпрестижниjим светским оркестрима.

Oд сезоне 2014/2015 редован jе гост Београдске филхармониjе и уноси посебну динамику коjа резултира незаборавним концертима.

Програмски сврстан у циклус „За заљубљене“, репертоар коjи ће извести ове музичке звезде у jединственоj комбинациjи са Београдском филхармониjом, окупља наjроматичниjе композициjе целокупне музичке литературе.

Брухов Kонцерт за виолину и оркестар бр.1 jедан jе од наjпопуларниjих, Штраусов „Дон Жуан“ трага за идеалном женом и пролази кроз трансформациjу личности, а „Патетична симфониjа“ Чаjковског, наjпознатиjа од свих шест, и за инспирациjу има скривене емоциjе и потискивање осећања композитора.

Чланак БЕОГРАД: Немања Радуловић и Београдска филхармониjа 7. и 8. априла се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Culture box

Лондонска радио станица Classic FM сврстала је ЦД виолинисте Немање Радуловића „Jоurney Еаsta“ међу 20 најбољих албума године класичне музике.

Млади српски виолиниста који његује имиџ неуобичајен за извођача класике, али којег зато краси очаравајућа техника, свој дебитантски албум конципирао је као музичко путовање кроз традиције Источне Европе.

Од класичних композиција, преко најпознатијих народних нумера до филмске музике – албум садржи његова извођења Брамсовог „Мађарског плеса“, Дворжакове „Пјесме које ме је учила моја мајка“, као и тему из филма „Шиндлерова листа“ Џона Вилијамса.

– Кроз све њих Радуловић апсолутно задивљује својом страшћу и умјетношћу, али посебно у традиционалним нумерама гдје се чини као да ће његов инструмент пући сваког тренутка – истакнула је лондонска радио станица у осврту на Немањин албум.

Чланак ЛОНДОН: Албум „Journey East“ Немање Радуловића на листи најбољих се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Виолониста Немања Радуловић каже да је његов сваки наступ на Мећавнику све бољи и бољи, јер је амбијент гдје се преплићу слобода природе и енергија музике феноменалан.

„Мени је сваки пут све боље и боље. Први пут кад сам долазио на Мећавник било ми је одлично, али сваки наредни долазак је бољи јер је амбијент диван. Не постоји апсолутно никаква разлика између људи који се налазе на Мећавнику. Сви деле апсолутну љубав да буду овде и позитивну енергију и права је срећа бити у оваквом окружењу“, истакао је Радуловић у разговору за Срну након концерта који је одржао у Дрвенграду уз пратњу оркестра „Бољшој“ под диригентском палицом Србољуба Динића, шефа Опере у Мексико Ситију.

Говорећи о својим наступима у Дрвенграду и Андрићграду, Радуловић каже да га на тим мјестима инспиришу „првенствено људи, природа, други уметници, музичари, јер где год да се окренете неко нешто свира, тако да је то веома инспиративно“.

„Са Емиром Кустурицом увек могу да причам о фестивалу и то су наше најчешће теме јер су то сродне ствари које нас повезују. Најбитнији је однос уметника са публиком, јер он треба да буде најједноставнији, као са пријатељем, а то сам чини ми се овде и остварио“, истакао је Радуловић.

Овај српски виртуоз на виолини на својим концертима често свира и стару српску традиционалну музику. „Чини ми се да публика добро реагује зато што људи воле да чују и ту традиционалну музику, не само код нас него и у свету, а и ја волим да свирам и да слушам народну музику. Веома је битно да људи разумеју оно што се преноси и ту мора бити успех“, истиче он.

Радуловић додаје да публика на његовим коцертима може да чује све – од домаћих поп и народних пјевача, рок група, традиционалне и класичне музике.

Он каже да иначе највише воли романтизам јер он побуђује снажне емоције. „Музику волим и сећам се када сам добио инструмент од силног узбуђења и љубави пољубио сам га. То је осећај испуњења, да свираш виолину и да при том волиш музику и уметност“, додао је он.

Радуловић данас годишње има око 200 концерата али и даље се радо сјећа својих почетака када је свирао по метроима по доласку у Париз.

„То сам чинио са радошћу и усхићењем и изгледа да се добро добрим вратило. Највише сам за то захвалан својој породици, која се нашла у више наврата у тешкој економској ситуацији због музике којом се бавим. Било је ту много одрицања. Са виолином је као са људима, треба пронаћи оно шта ти одговара и направити добар спој“, наглашава он.

Радуловић каже да је за њега успјех то што и дан данас воли оно што ради. „Наравно, породицу увек стављам у први план. Без њих, неких професора и других који су веровали у мене не бих ништа урадио. Мене испуњава ово место где сам данас и природа и то је права срећа“, каже Радуловић.

Чланак НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Мећавник, слобода природе и енергија музике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Мокра Гора–Слушати Чајковског на Мокрој Гори, и то у извођењу солисте на виолини Немање Радуловића, и оркестра „Бољшој” врсних младих музичара, уз диригентску управу Србољуба Динића, шефа Опере у Мексико Ситију, значи упити слободу природе и енергију музике, која често показује слабост речи. Стога није чудно што је посета овом догађају превазишла очекивања, а међу угледним званицама био је и патријарх српски Иринеј.

У разговору који је вођен наредног дана, Немања Радуловић, музичар који је наступао у најпрестижнијим дворанама, као што су њујоршки Карнеги Хол, Краљевска концертна дворана у Амстердаму, Берлинска филхармонија и друге, открива да има посебан однос према природи Мећавника и да тешка срца креће даље. О односу према младим уметницима каже:

– Сарадња са оркестром „Бољшој” била је сјајна, зато што ти млади музичари имају свежу енергију која се до коцерта само успињала, а онда је на сцени свако од њих дао све од себе, у тренутку. Много је лепо када се у оквиру једног састава налазе уметници са више или мање искуства, и енергија која из тога проистиче увек је другачија и позитивнија, каже Немања Радуловић.

Сада је овај млади уметник узор онима који музику тек почињу да схватају као свој позив, а и сам је често наглашавао улогу два своја професора: Дејана Михаиловића, са студија у Београду, и Патрика Фонтанарозе у Паризу. На значај доброг музичког педагога као трајног сећања и вечитог коректива у животу подсетио је и овога пута:

– То су два различита утицаја, зато што је реч и двојици потпуно другачијих професора. Оно што ми је Дејан пружио, то Фонтанароза није, и обрнуто. А околности су биле такве да сам и ја био у различитим животним добима када сам се усавршавао под њиховим утицајем. Од Дејана сам научио музичку технику и знање из историје музике и репертоара, добио сам невероватну базу знања. Са Фонтанарозом радио сам релативно кратко, две године, али још увек смо у контакту и свирамо заједно. Тај осећај ослобођености док свирам неко дело, од њега сам научио, он ми је отворио перспективу наше позиције као уметника, указао ми на то шта је у ствари наша мисија као извођача. Није важно да одсвирамо дело од почетка до краја, важно је оставити и свој лични печат, пронаћи мотивацију у животу и иксуству. Када свирам у Београду и када у публици видим професора Михаиловића увек имам посебан однос према том наступу, открива Немања Радуловић.

Дубок емотивни однос Немање Радуловића према музици, који публика осећа, и због којег хрли на његове концерте, односи се и на његов избор инструмената, виолина чувених мајстора и дуге предисторије. Овога пута Немања Радуловић свирао је на виолини коју је изабрао искључиво по звуку.

– Нисам знао ко је њен градитељ, знам да је из 19. века и бирао сам је по физичкој удобности, прилагодљивости. Од посебне важности ми је било да на њој могу да пронађем звук који желим да имам да не бих морао да мењам своју интуицију и жеље да бих се ја њој прилагодио, у одговору на питање нашег листа каже Радуловић.

Памтимо његова извођења дела Вивалдија, Сарасатеа, Бетовена, међутим, уметник истиче улогу различитих периода у којима некада превагне блискост са композицијама Бетовена, некада Шуберта. Ипак додаје да, условно речено, базу класичне музике чине Бах и Моцарт, што не умањује важност других композитора, .

– Некада, када узмем партитуру, и када ми делује тешко за извођење, али и имресивно у исти мах, сетим се колико је људи свирало то исто, и да су и ти велики ствараоци у ствари били обични људи, да је музика коју су писали била њихов филтер, сматра Немања Радуловић.

Од домаћих композитора истиче сарадњу са Александром Сердаром, који је, како каже, посебан у свему што ради, било да компонује класичну или забавну музику, или да диригује.

Знамо да Немања Радуловић на својим концертима свира и лепа, стара, српска кола. Да ли је то још један од начина да покаже своју виртуозност, или да проноси српску традицију широм света, питамо нашег саговорника.

– И једно и друго. Иначе, волим све врсте музике, не само класичну или традиционалну, већ све што ми прија, све што могу да „одбраним” на прави начин, када свирам. Сваки концерт је за мене као једна велика журка, волим када крене лагано, и када уђе у нешто много продубљеније, да би се завршио као велика журка. На мојој плеј листи можете наћи апсолутно све, од наших поп и народних певача, рок група, традиционалне и класичне музике. Инспирација ми је за извођење калсичне музике слушање наше народне музике, а фолклор је био инспирација композиторима и из других земаља, објашњава за „Политику” Немања Радуловић.

Наш саговорник наставља да путује, поново ће посетити Београд, који му је поред Ниша и Париза, један од омиљених градова. Радиће до септембра, а затим иде на заслужени одмор. Каже да воли да путује, али да када уђе у авион све мање увиђа разлике међу људима, њиховим земљама, да схвата колико су границе у сваком смислу небитне.

Чланак ЧАЈКОВСКИ НА МОКРОЈ ГОРИ: Немања Радуловић, слобода природе и енергија музике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Прослављени виолиниста Немања Радуловић наступио је вечерас на Фестивалу класичне и савремене музике „Бољшој“ на Мећавнику у Мокрој Гори и својим концертом изазвао велику пажњу посјетилаца.

Другог дана Фестивала Радуловић је наступио уз пратњу симфонијског оркестра, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Благослов прије почетка концерта дао је Његова светост патријарх српски Иринеј, кога је претходно на Мећавнику дочекао и угостио организатор и идејни творац Фестивала прослављени режисер Емир Кустурица.

Фото: Срна

Виолиниста Немања Радуловић свјетски реноме изградио је изузетном виртуозношћу и за кратко вријеме стекао је велики број поштовалаца.

Свој таленат је градио свирајући на најпрестижнијим музичким институцијама, као што су Минхенска филхармонија, Филхармонија из Штутгарта, Тоскански оркестар, Краљевски филхармонијски оркестар /Велика Британија/, симфонијски оркестри из Монтреала и Токија.

Кустурица је рекао новинарима да је одавно сањао да на брду Мећавник угледа клавир и филхармонију која изводи дјела великих руских аутора, што је сада остварено.

„Сарадња са `Гаспром` групом потврђује да два братска народа наступају заједно“, рекао је Кустурица.

Учесник симфонијског оркестра и вођа друге виолине Спасоје Спасојевић из Београда каже да је ово његов други долазак на Мећавник на фестивал класичне и савремене музике.

„Ово је најдивније мјесто на планети. Овдје људи дођу и забораве све потешкоће са којима се сусрећу“, рекао је Спасојевић.

Фото: Срна

Ове године у Дрвенграду, на Мокрој гори, близу 100 музичара се надмеће за златну, сребрну и бронзану матрјошку.

Најталентованије ће прогласити стручни жири који ове године чине професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске филхармоније Мирослав Павловић и професор „Центра умјетности за талентовану дјецу са Сјевера“ Викторија Мателинене.

Фестивал „Бољшој“, поред такмичарског дијела, има и богат ревијални музички и филмски програм.

Ову манифестацију затвориће квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Ноу смокинг оркестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Чланак УЗ БЛАГОСЛОВ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА: Немања Радуловић уз симфонијски оркестар свирао на Мећавнику, испуњен Кустин сан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Трећи фестивал класичне музике „Бољшој“ на којем ће главни гости бити руски пијаниста Јури Розум и виолиниста Немања Радуловић, биће одржан од 9. до 11. јула у Дрвенграду, на Мокрој гори.

Више од 100 талентованих младих музичара, такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку, наводи се у саопштењу организатора фестивала, чији је покровитељ и ове године Газпромњефт.

Тема такмичарског дијела програма биће извођење класичних и савремених руских композиција.

Најталентованије прогласиће стручни жири који ће ове године чинити професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске Филхармоније Мирослав Павловић и Вицториа Мателинен, професор музичке Школе из Сибира.

Фестивал „Бољшој“ поред такмичарског дијела, чини и богат ревијални музички и филмски програм.

Јутарњи сати резервисани су за пројекције култних руских филмских остварења, а сваке вечери, под ведрим небом, своја виртуозна умјећа представиће свјетске звијезде класичне музичке сцене.

„Бољшој“ фестивал основао је редитељ Емир Кустурица са циљем да младим талентима из музичких школа и академија из Србије и Републике Српске пружи прилику да се представе стручној, али и широј јавности.

Ове године фестивал проширује своје границе тако да ће се, први пут, у такмичарском дијелу програма наћи и ученици из Русије.
На свечаном отварању фестивала, наступиће Јури Розум, тренутно један од најбољих свјетских пијаниста.

Розум у својој богатој каријери, носи низ признања и награда са еминентних светских такмичење као и истакнуто признање Русије за „Цјењеног уметника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Друге вечери фестивала, наступиће виолиниста Немања Радуловић уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Виолиниста Немања Радуловић свјетски реноме изградио је изузетном виртуозношћу и смјелим, готово авантуристичким програмом и за кратко вријеме, освојио је велики низ поштовалаца. Због свог јединственог стила, с правом се може назвати „рокером међу класичним музичарима“.

Фестивал ће затворити квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Но Смокинг Орчестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Кроз подршку „Бољшој фестивалу“ компанија Гаспром њефт настоји да подржи младе и талентоване музичаре и на тај начин допринесе повезивању култура Србије и Русије.

Чланак МОКРА ГОРА: Почиње фестивал класичне музике „Бољшој“ се појављује прво на ИСКРА.

Свјетски прослављени музичари – руски пијаниста Јури Розум и виолиниста Немања Радуловић, биће главни гости трећег Фестивала класичне музике „Бољшој“ који ће бити одржан од 9. до 11. јула у Дрвенграду, на Мокрој гори.
Фестивал „Бољшој“ основао је редитељ Емир Кустурица са циљем да младим талентима из музичких школа и академија из Србије и Републике Српске пружи прилику да се представе стручној али и широј јавности.

Ове године Фестивал проширује своје границе тако да ће се први пут у такмичарском дијелу програма наћи и ученици из Русије.

С обзиром да је и ове године покровитељ Фестивала „Газпромњефт“, тема такмичарског дијела програма биће извођење класичних и савремених руских композиција.

Више од стотину талентованих младих музичара такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку, а најталентованије прогласиће стручни жири у саставу професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске филхармоније Мирослав Павловић и Викториа Мателинен.

Осим такмичарског дијела, Фестивал „Бољшој“ чини и богат ревијални музички и филмски програм. Док су јутарњи часови резервисани за пројекције култних руских филмских остварења, сваке вечери, под ведрим небом, своја виртуозна умијећа представиће свјетске звијезде класичне музичке сцене.

На свечаном отварању Фестивала наступиће Јури Розум, један од најбољих свјетских пијаниста који, у својој богатој каријери, носи низ признања и награда са еминентних свјетских такмичење, као и истакнуто признање Русије за „Цијењеног умјетника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Друге вечери Фестивала наступиће виолиниста Немања Радуловић уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Виолиниста Немања Радуловић свјетски реноме изградио је изузетном виртуозношћу и смјелим, готово авантуристичким програмом и за кратко вријеме освојио је велики низ поштовалаца. Због свог јединственог стила, с правом се може назвати „рокером међу класичним музичарима“.

Фестивал ће затворити квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Но смокинг оркестра“ побринуће се за добру забаву на самом крају Фестивала.

Спој врхунског класичног музицирања са култним филмским остварењима у чаробном предјелу Мокре горе, чине „Бољшој“ фестивал јединственим догађајем у региону и шире, саопштили су организатори.

Чланак ДРВЕНГРАД: Гости фестивала „Бољшој“ прослављени музичари Јуриј Розум и Немања Радуловић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Трећи фестивал класичне музике „Бољшој“ биће одржан од 9. до 11. јула у Дрвенграду на Мокрој гори. Главни гости ове културне манифестације биће светски прослављени музичари, руски пијаниста Јуриј Розум и виолиниста Немања Радуловић.

„Бољшој“ фестивал основао је редитељ Емир Кустурица са циљем да младим талентима из музичких школа и академија из Србије и Републике Српске пружи прилику да се представе стручној, али и широј јавности.

Ове године фестивал проширује своје границе тако да ће се први пут у такмичарском делу програма наћи и учесници из Русије.

„Очекујемо пуно гостију из Русије. Замисао нам је да овај догађај буде и едукативног карактера. До сада нисмо успели да организујемо мастер класове, али то нам је идеја за убудуће. Да сви еминентни уметници који долазе и који одржавају своје концерте пренесу своје знање и на ђаке и студенте музичких школа“, изјавила је за Спутњик директорка фестивала Нана Кустурица и додала да се ова музичка манифестација постепено позиционира на мапи европских и светских фестивала.

Тема такмичарског дела програма ће бити извођење класичних и савремених руских композиција. Више од сто талентованих младих музичара такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку.

Денис Корипанов, саветник генералног директора компаније „Гаспром“, која је овогодишњи покровитељ фестивала, нагласио је да ће овај догађај ојачати већ пријатељску везу између српског и руског народа.

На свечаном отварању фестивала наступиће Јуриј Розум, тренутно један од најбољих светских пијаниста, док ће се друге вечери фестивала публици представити наш виртуозни виолиниста Немања Радуловић, уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику.

Спој врхунског класичног музицирања са култним филмским остварењима, која ће пропратити ову манифестацију, чине „Бољшој“ фестивал јединственим догађајем у региону и шире.

Чланак ГОСТИ ПИЈАНИСТА ЈУРИЈ РОЗУМ И ВИОЛИНИСТА НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Класична и савремена музика на фестивалу у Дрвенграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Прослављени виолиниста Немања Радуловић одржао је вечерас концерт у Студентском парку пред више стотина људи, чиме је обележен Светски дан музике и уједно отворен Београдски летњи фестивал — БЕЛЕФ.

Радуловић, који иначе живи и ради у Паризу, наступио је са орекстром „Дабл сенс“ и извео композиције са свог новог, осмог албума.

Београђани су имали прилику да бесплатно уживају у концерту виртуозног виолинисте, а догађају је присуствовало много познатих, јавних личности, међу којима су били глумица Рада Ђуричин, књижевник Драгослав Михаиловић, композитор Слободан Марковић и многи други.

„Наступе Немање Радуловића се заиста трудим да никада не пропустим. Имала сам прилике више пута да га слушам широм света и увек га слушам са огромним узбуђењем, као и вечерас. Желимо му да увек буде овако успешан и овако слушан“, рекла је Рада Ђуричин за Спутњик.

Читав догађај организован је под покровитељством Коларчеве задужбине и Центра београдских фестивала.

Чланак ВИРТУОУЗ: Радуловић бриљирао пред Београђанима (видео) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Виолиниста Немања Радуловић, наш виртуоз који осваја публику у најпрестижнијим светским халама, некада је био свирач у париском метроу. То време када се са породицом из Србије преселио у Француску, и калио као музичар, остало му је, каже, у изузетно лепом сећању. За читаоце „Новости“ открива да ће се већ крајем месеца вратити својим почецима, јер ће после четрнаест година одржати концерт на станици метроа у Паризу. А за два дана поштоваоце класичне музике у Србији повешће на лепо и необично „Источно путовање“.

– Увек сам желео да свирам оно што волим и оно у шта верујем – каже Радуловић за „Новости“. – Кроз каријеру ме је одувек водила љубав и тако ће остати.

О наградама и слави не воли много да прича. Сцена му је најважнија, јер на њој доживљава најлепше емоције.

– Она је магично место где публика и стваралац могу да доживе неке ствари којих нема у свакодневном животу.

Иако је по природи романтик, Немања каже да не користи виолину да би остварио успех код супротног пола. По природи стидљив, више воли „када се љубав деси сама“.

– Неке ствари су само за мене, ту није место виолини – кроз смех одговара овај тридесетогодишњак.

У животу су му се десиле многе лепе, али и ружне ствари. Губитак сестре и мајке заувек је оставио траг. Ипак, виолина је била ту да се уз њу весели и одболује.

– Све лоше што ми се дешава и што не могу да контролишем, покушавам да филтрирам кроз музику. Такве ситуације ми дају подстрек да из свега тога пређем у позитивно стање.

Бунтовни рокерски изглед негује, јер тврди да је то његова природа. Бави се класичном музиком, у души је рокер, а слуша све!

– Све зависи од тренутка. Слушам апсолутно све жанрове и не волим да међу њима правим разлику.

Издавање новог албума под називом „Источно путовање“ (који је недавно промовисао у Београду) учинило га је изузетно срећним.

Ово је диск који највише волим и кога, од свих које сам снимио, једино слушам. За њега ме веже приватна прича и, наравно – љубав!

НАГРАДА – НОВИ ДАН

Већ сам помен Немањиног имена међу домаћом публиком изазива одушевљење, па не чуди што се концерти организовани у Коларцу већ годинама уназад распродају за само два сата. Многи љубитељи класике ипак остану ускраћени за место у сали. Немања тврди да му је жао због тога, али му и прија огромно интересовање за његове наступе, јер људи у њему препознају оно „нешто“. Управо то „нешто“ препознала је и његова мајка која га је први пут одвела у музичку школу. Из родног Ниша са породицом се сели у Београд где је завршио студије на ФМУ у класи професора Дејана Михаиловића. Са само 14 година примљен је на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу. Од тада, ређају се наступи и награде.

– Никада нисам размишљао о наградама, јер је сваки нови дан моја највећа награда. Музика ми је увек била водиља, а не слава. Али морам да признам и да је у оволикој мери нисам очекивао – искрен је Радуловић.

Чланак НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ УОЧИ КОНЦЕРТА У БЕОГРАДУ: Рокер са виолином се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Поводом Светског дана музике 21. јуна и почетка Београдског летњег фестивала (БЕЛЕФ), Коларчева задужбина у сарадњи са ЦЕБЕФ-ом организује посебан музички догађај – концерт на отвореном виолинисте Немање Радуловића, са оркестром Доубле Сенс.

Концерт ће бити одржан у Студенстком парку који ће за ту прилику бити „продужена сцена“ Коларца а Радуловић ће том приликом свирати дела са свог новог осмог албума „Источно путовање“,како је данас речено на конференцији за новинаре.

„Музика мора да путује она није намењена само за публику у Коларцу или Арени већ је треба свирати за све људе по мањим местима, селима“, рекао је познати виолиниста Немања Радуловић.

Радуловић ужива велику популарност код домаће публике већ годинама, његови концерти на Коларцу распродају се за само неколико сати.

Велики број поштовалаца овог успешног виолинисте није у прилици да га чује уживо, јер капацитет Велике дворане Коларчеве задужбине премашује интересовање за његове концерте.

На овај начин, Немања Радуловић и Коларчева задужбина желе да одговоре на пажњу домаће јавности која прати Немањину успешну светску каријеру.

Улаз на концерт је слободан, без улазница и доступан је не само становницима Београда него и гостима из Србије, региона, Европе и целог света. „Концерт ће бити прослава музике, музике без жанрова, музика која нама прија када је свирамо“, рекао је Радуловић.

Он је додао како му је сваки пут велико задовољство да свира у Београду а да му је поготово драго што је концерт бесплатан и што ће доста људи моћи да га слуша.

Програм концерта примерен је отвореном амбијенту, попут отворених сцена које за извођење класичне музике постоје у свим већим европским градовима.

Организатори концерта имају посебан апел за све који дођу на концерт: под слоганом „Сачувајмо мелодију парка“, организатори су замолили публику да обрати пажњу на зеленило и не уништава зелене површине и растиње у парку.

Улаз на концерт биће омогућен кроз све капије Студентског парка, осим прве капије код окретнице тролејбуса из правца Трга Републике, та капија, код које ће бити постављена бина, резервисана је за новинаре, госте и организаторе са службеном акредитацијом.

Овај пројекат су подржали, као део градске манифестације поводом обележавања Светског дана музике, Секретријат за културу Града Београда, Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарство културе Републике Србије, Француски институт у Београду и Зеленило Београд.

Београдски летњи фестивал – БЕЛЕФ почиње 21. јуна и трајаће до 25. јула а посетиоце очекује богат, занимљив и веома квалитетан програм овогодишњег фестивала.

Чланак БЕОГРАД: Немања Радуловић свечано отвара Белеф фестивал се појављује прво на ИСКРА.