Фото: Танјуг

Хрватска ће у наjновиjем кругу повраћаjа дипломатских и конзуларних представништава бивше Jугославиjе преузети некретнине вредне десетине милиона долара.

Хрватска ће тако преузети некретнине у Tунису, Kениjи, Mадагаскару и Aлжиру, коjе су у jеднаким деловима подељене између Хрватске и БиХ.

“O преузимању ће се договорити билатерално. Договор ће се постићи пре примопредаjе, коjа ће се реализовати наjкасниjе до 1. октобра. У сталном смо контакту с представницима БиХ”, саопштено jе из хрватског Mинистарства спољних и европских послова.

Уз те некретнине, чека се jош продаjа представништава коjа су била превелика за поделу.

Наjмање 10 милиона долара, (а износ би могао бити и двоструко већи), добиће тако Хрватска од продаjе зграда амбасада и резиденциjа на престижноj адреси у Њуjорку, за коjу jе био заинтересован и глумац Џек Николсон, а потом обjеката у Tокиjу, Бону и Берну, пише „Вечерњи лист“.

Вредност тих обjеката процењена jе на 42,7 милиона долара, од чега, Хрватскоj припада 23,5 одсто, али треба напоменути да jе реч о процени из уговора о питању сукцесиjе из 2001, тако да се данашња цена разликуjе, преноси Б92.

Чланак МЕЂУ КУПЦИМА И ЏЕК НИКОЛСОН: Хрватска преузима вредне некретнине бивше Jугославиjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Арапи су покуповали некретнине у околини Сарајева на подручју Илиџе, Хаџића, Вогошће, Средњег, Илијаша, као и на подручју средње Босне и на подручју Херцеговине, пише „Вечерњи лист“ у издању за БиХ.

Арапи су „добацили“ чак до Јајца, гдје су били заинтересовани за земљиште у околини Пливског језера које је у власништву Хрвата, али им мјештани нису продали ни педља земље иако су нуђене вртоглаве своте новца.

Наводећи да је на појединим мјестима попут сарајевског насеља Илиџе арапски постао други језик, загребачки лист пише да је од обавјештења о продаји станова до цијене кебаба – све на арапском и подређено инвеститорима.

Загребачки дневник наводи да су Арапи законским ограничењима за посједовање некретнина у БиХ доскочили отварајући предузећа преко којих купују земљиште и објекте, а потом их затварају.

Тачних података о томе колико се некретнина у Федерацији БиХ налази у власништву Арапа нема као ни података како су дошли до њих с обизиром на то да велики број њих не могу посједовати.

Чланак ШТА СЕ ВАЉА ИЗА БРЕГА: Арапи покуповали некретнине у околини Сарајева се појављује прво на ИСКРА.

У последњих неколико месеци Албанци са Косова и Метохије масовно купују некретнине у Македонији, а они са „дубљим џепом“ не питају за цену имања на најатрактивнијим локацијама, тврде из агенција за некретнине, преносе македонски медији. Некретнине се углавном купују у Тетову, Гостивару и Скопљу.

Готово 80 одсто новоизграђених станова у Тетову и Гостивару купилу су грађани са Косова. За квадрат плаћају и по 700 евра. Осим станова купују се и куће, али је њихова цена висока“, кажу у једној гостиварској грађевинској фирми.

Осим у Тетову и Гостивару, Албанци са Косова у последње време купују станове и у Охриду, али то не раде директно већ преко посредника, а због страха да ће куповина стана изазвати негативне реакције код локалног становништва, купопродајни уговори се праве на трећа лица.

Из агенције за некретнине „Елинор“ из Тетова кажу да им Албанци потражују станове, али да им они не продају, те да их „прослеђују у Скопље“.

„Осим од Албанаца потражње за становима у Тетову и Гостивару има и код Македонаца из Албаније“, кажу из ове агенције.

Медији наводе да је тај проблем постао актуелан од када се пре неколико дана појавила информација да на хиљаде разочараних грађана стањем на том подручју масовно напушта Косово.

Наводи се и да додатни проблем за грађане на Косову представља строги визни режим који је Европска унија увела за грађане са Косова.

Иако званична Приштина има започете преговоре за укидање визног режима, чини се да је топљење шенгенске баријере још увек далеко, наводе медији, а разлог томе је повећани број захтева за азил у земљама западне Европе и нестабилно политичко стање на Косову и Метохији.

Због тога велики број грађана спас види у вађењу српских путних исправа са којима могу слободно да путују у земље Европске уније.

Белим Бечај, политички аналитичар из Приштине, каже да не постоји други разлог осим финансијског што се грађани исељавају са Косова, те да би власти то требало да спрече.

„Грађани су разочарани и због тога беже. Када човек има финансијских проблема не гледа на то да ли је пасош са којим треба да оде српски, македонски или руски. Услови за живот на Косову су тешки и због тога има и масовних одлазака“, навео је Бечај.

ЕУ је већ упалила „црвени аларм“ због таласа азиланата са Косова и тражи од власти у Приштини да својим грађанима преко кампања објасни да је скоро немогуће добити азил у некој земљи Уније.

Македонски медији наводе позивајући се на последња истраживања – да је незапосленост на Косову 45 одсто, те да је међу младима тај проценат готово 70.

Главни извор прихода грађана Косова је то што добијају помоћ од рођака из дијаспоре, те да свака трећа породица има некога на раду у Немачкој или Швајцарској.

Чланак НЕ ПИТАЈУ ЗА ЦЕНУ: Албанци са Косова масовно купују некретнине у Македонији се појављује прво на ИСКРА.