Фото: РТРС

У Србији годишње „нестане“ општина величине Пријепоља или Неготина, јер се број становника сваке године смањује за око 35.000, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Највишу стопу наталитета у 2015. години бијележе Тутин, Нови Пазар, Сјеница и београдске општине Савски венац и Стари град, док су општине са најнижом стопом наталитета Рековац, Кнић, Голубац, Црна Трава и Нова Варош.

Најнижу стопу морталитета у 2015. имају Нови Пазар, Тутин, Петроварадин, Прешево и Сјеница, а највишу Црна Трава, Гажин Хан, Жабари, Бабушница и Кучево.

У периоду од 2005. до 2015. године број становника у је само на основу природног прираштаја смањен за око 383.000.

Годишње смањење броја становника од око 35.000 лица показује да сваке године нестаје општина величине Пријепоља или Неготина, наводи Завод.

Од укупног број општина и градова, којих је 169 у Србији, стопа природног прираштаја у 2015. години позитивна је у само седам општина – Сурчину, Петроварадину, Новом Саду, Сјеници, Прешеву, Новом Пазару и Тутину.

Процијењен број становника у Србији у 2015. је 7.095.383, број живорођених је 65.657, док је број умрлих 103.678, те је природни прираштај -38.021.

Стопа природног прираштаја у Србији износи -5,3 промила, што је повећање од 0,4 промила у односу на 2014. годину.

Просјечна старост мајке при рођењу дјетета је 29,5 година, а највећи број деце рађају мајке старости 25 до 29 година и од 30 до 34 године.

Просјечна старост умрлих у Србији је 74,7 година, а највише умиру људи од 75 до 84 године. Међу особама те старости, више умиру жене. Морталитет одојчади је опао за 0,4 у односу на 2014. годину и износи 5,3 умрла одојчета на 1.000 живорођених.

Депопулационе тенденције становништва с негативном стопом раста и негативним природним прираштајем забиљежене у Војводини почетком осамдесетих година, а у осталом дијелу Србије почетком деведесетих и даље се одвијају, а према изложеним индикаторима и процјенама, одвијаће се и у будућности, наводе из Завода.

Чланак КАТАСТРОФАЛНО: Србија годишње „изгуби“ цијелу једну општину! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Ових дана су у токупоследње припремеза јубиларне, 50. Мокрањчеве дане, који ће се одржати од 10. до 16. септембра, наравно у знак сећања на Стевана Стојановића Мокрањца, великана српске хорске музике, по којој нас и свет препознаје. У том духу је сачињен и овогодишњи програм музичке светковине, која ће на традиционалном натпевавању хорова, као никада до сада, угостити чак шест хорова из иностранства: Словеније, Румуније, Бугарске, Русије, Турске и Грчке. Управо из оних земаља по којима је наш великан изводио своја дела, пре свих „Руковети”, гостујући веома запажено са „Првим београдским певачким друштвом”, којим је дириговао.

Велики неготински јубилеј биће обележен и представљањем две књиге посвећене фестивалу: „Педесет година Мокрањчевих дана”, аутора Соње Маринковић, и „Мокрањчева родна кућа” Музеја Крајине из Неготина. Биће представљен и фељтон др Бранке Радовић „Стеван Стојановић Мокрањац” објављен у „Политици”, а премијерно ће концертом бити изведена и радио-драма музиколога Маје Чоловић „Мокрањац, човек своје уметности”. И две научне трибине су посвећене генијалном Неготинцу. На једној ће говорити др Надежда Мосусова, музиколог и композитор, а на другој музиколог Александра Паладин.

Објашњавајући концепцију овогодишњег програма, селектор фестивала др Бранка Радовић каже:

– Концепт се управо наслања на просторе којима су Мокрањац и „Прво београдско певачко друштво” ходочасећи проносили фолклор и дух српског народа, на темељима наше народне уметности. Било да су концерте држали у Солуну, Скопљу, Будимпешти, Пловдиву, Цариграду, Нижњем Новгороду, Петрограду, Москви, Кијеву, Берлину, Дрездену, Лајпцигу, Сарајеву, Мостару, Цетињу, Сплиту, Трсту, Ријеци, Загребу, Дубровнику… Зато се и каже да је Мокрањац био и својеврсни културни амбасадор Србије и зато смо замислили да са тих простора у Неготин, поводом јубилеја, дођу ансамбли и извођачи. Да учине омаж нашем великану и да изводе Мокрањчева дела, која ће, потом, трајно уврстити у сопствени репертоар, како је то Мокрањац одавно и заслужио.

Први пут Мокрањца и друге класике на отвореном простору изводиће студенти Факултета музичке уметности из Београда. Њихови концерти почињаће сваког дана у 11 часова на главном градском тргу, а насловљени су са „Класика у 11”. „Музички полетарци” биће у прилици да уче и од наших прослављених ансамбала. Уживо ће моћи да виде и чују концерте Београдске филхармоније и Хора и симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије. Први ће, 12. септембра, извести Вујићево „Српско коло”, Дворжаков концерт за виолончело и Коњевићеву симфонију у Це-молу. Други ће, на затварању фестивала, под вођством Бојана Суђића, извести Бетовенову Девету симфонију.

А светковина ће званично почети 11. септембра традиционалном беседом о Мокрањцу, у дворишту Мокрањчеве родне куће, и традиционалним натпевавањем хорова у великој сали неготинског Дома културе. Ове године, уз звуке Мокрањчеве Шесте руковети, у извођењу учесника натпевавања и хорова из Неготина, слово о великом Неготинцу одржаће познати хрватски диригент, пијанист и педагог Владимир Крањчевић.

У натпевавању ће учествовати хорови „Соунд” из Букурешта, „Назим Хикмет” (Истанбул), „Аве” (Љубљана) „Елегија” (Москва), „Каламарија” (Солун) и „Ангел Манолов” (Софија). Србију ће представљати Панчевачко српско црквено певачко друштво. Као обавезну сви ће изводити и Мокрањчеву Другу руковет, а њихово певање оцењиваће жири у којем су  Владимир Крањчевић, Даринка Матић Маровић и др Бранка Радовић.

Претфестивалско вече у Неготину, 10. септембра, обележиће својим целовечерњим појањем и популарни београдски хор „Вива вокс”, а у току фестивала (14. септембра) биће изведена и спектакуларна музичка драма Позоришта на Теразијама „Грк Зорба” редитеља Михајла Вукобратовића. Целовечерњи концерт одржаће и хор „Јувентус кантат” из Сомбора, прошлогодишњи победник

натпевавања хорова у Неготину. Концерт ће имати и Београдски квартет харфи, а посетиоци и учесници фестивала биће у прилици да виде и изложбу сликара Недељка Гвозденовића.

Чланак СТИЖУ ХОРОВИ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ, РУМУНИЈЕ, БУГАРСКЕ, РУСИЈЕ, ТУРСКЕ И ГРЧКЕ: Неготин слави Мокрањчеве ноте се појављује прво на ИСКРА.