(Научни скуп о Филипу Вишњићу) фото: С. Гарић

У организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института данас ће, поводом обиљежавања 250 година од рођења српског гуслара и творца српских народних пјесама Филипа Вишњића, у Андрићграду бити одржан Научни скуп „Филип Вишњић – пјесник и бесједник“.

Скуп је посвећен Вишњићу, „сликару епохе“, у чијим се пјесмама, писао је Јован Деретић, осјећа „неодољивост народне снаге, незадрживост превратничког, револуционарног замаха, који као вихор руши све препреке пред собом“, саопштили су организатори.

На скупу ће учествовати потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић, директор Библиотеке Српске академије наука и уметности Миро Вуксановић, потпредсједник Матице српске Миодраг Матицки, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Бошко Сувајџић и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Јеленка Пандуревић.

Уводну бесједу одржаће академик Вуксановић о теми „Кључне ријечи Филипа Вишњића“. Након уводне бесједе, академик Зуковић говориће о теми „Филип Вишњић, пјесник и пјевач“, потом ће академик Матицки одржати предавање о теми „Епски бесједник Филип Вишњић“ и професор Кнежевић – „Вишњићеве пјесме о двобојима“.

Након тога, Питулићева ће говорити о теми „Митолошко и хришћанско у пјевању Филипа Вишњића“, Сувајџић – „Вишњић и Библија“, а Пандуревићева ће одржати предавање о теми „Вишњићева епска парадигма и нематеријално културно насљеђе“.

Филип Вишњић /1767-1834/ један је од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама.

Чланак 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА: У Анрићграду научни скуп о Филипу Вишњићу се појављује прво на ИСКРА.

Андрићев институт, Андрићград

Одјељење за књижевност

Научни скуп Филип Вишњић – пјесник и бесједник

3. децембар  2017.

Филипу Вишњићу, „сликару епохе“, у чијим се песмама, писао је Јован Деретић, осећа „неодољивост народне снаге, незадрживост превратничког, револуционарног замаха, који као вихор руши све препреке пред собом“, посвећен је научни скуп у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института (Андрићград).

Научни скуп  Филип Вишњић – пјесник и бесједник одржава се поводом обиљежавања 250 година од рођења „српског Хомера“ дана 3. децембра у Андрићевом институту (у Свечаној сали) са почетком у 10 часова.

Учесници скупа су: академик Љубомир Зуковић, потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске; академик Миро Вуксановић, директор Библиотеке Српске академије наука и уметности; проф. др Миодраг Матицки, потпредсједник Матице српске; проф. др Саша Кнежевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; проф. др Валентина Питулић, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини; проф. др Бошко Сувајџић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. др Јеленка Пандуревић, професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Програм Скупа

Свечана сала, у 10,00

Поздравна реч

Свечана сала, у 10,15

Уводна беседа

Миро Вуксановић: Кључне речи Филипа Вишњића

Свечана сала, у 10,45

Љубомир Зуковић: Филип Вишњић, песник и певач

Миодраг Матицки: Епски беседник Филип Вишњић

Саша Кнежевић: Вишњићеве пјесме о двобојима

Свечана сала, у 12,30

Валентина Питулић: Митолошко и хришћанско у певању Филипа Вишњића

Бошко Сувајџић: Вишњић и Библија

Јеленка Пандуревић: Вишњићева епска парадигма и нематеријално културно насљеђе

Чланак АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: НАУЧНИ СКУП ФИЛИП ВИШЊИЋ – ПЈЕСНИК И БЕСЈЕДНИК се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Поводом великог jубилеjа – 160 година од рођења научника Николе Tесле, Српска академиjа наука и уметности, у понедељак 11. jула, организуjе научни скуп „Tесла за сва времена“.

Скуп о Tесли отвориће председник СAНУ академик Владимир Kостић, а присутнима ће се, како jе наjављено, обратити и државни секретар у Mинистарства трговине, туризма и телекомуникациjа Tатjана Mатић.

Aкадемици и стручњаци говориће о Tеслином животу и његовом раду, а за краj радног дана и свечаности, предвиђено jе отварање изложбе едукативног карактера „Tеслин рад на енергиjама – Инспирациjа за будућа поколења“ у Галериjи науке и технике.

Према речима потпредседника СAНУ, академика др Зорана Поповића, ова изложба има едукативни карактер да што млађем узрасту покаже на ефектан начин Tеслина открића и траjаће до 21. jула.

У оквиру изложбе бриће приказане и наjбоље фотографиjе Викториjе Драгић, ученице основне школе „Вук Kараџић“ из Kрушевца, коjа jе учествовала на наградном такмичењу „Захваљуjући Tесли“ у оквиру ИT каравана коjе jе организовало Mинистарство трговине.

Oрганизациjу изложбе Aкадемиjи су помогли Mузеj Николе Tесле, Сћнеидер Eлецтриц Србиjа, Eлектротехнички факултет Универзитета у Београду и Mинистарство трговине, туризма и телекомуникациjа Републике.

Да се о Tесли не би говорило само од jубилеjа до jубилеjа, СAНУ и Mузеj Николе Tесле потписали су Споразум о сарадњи с циљем да формираjу академиjски одбор коjи ће се бавити промоциjом Tесле на дуже стазе.

Директор музеjа Никола Tесла др Бранимир Jовановић каже да институциjе у циљу приближавања Tесле младима, не смеjу да користе искључиво технички речник, као и да jе потребно створити праву слику о том научнику коjи jе постао глобални феномен.

Чланак БЕОГРАД: Научним скупом и изложбом СAНУ слави Tеслу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту у Андрићграду почела је међународна научна конференција „Жељезница, књижевност и филм“, која је окупила 50 предавача из Републике Српске, Србије, Русије, Турске, Црне Горе и Италије.
Руководилац Одјељења за књижевност при Андрићевом институту Александра Вранеш рекла је новинарима да је овај институт већ одредио своје мјесто на културној, научној и образовној мапи Републике Српске и Србије, али и цијелог свијета.

Фото: С. Гарић

„Конференција има међународни карактер, организацију и одзив. Са овом скупом и изложбом фотографија желимо да покажемо модернизацију коју је железница донела и утопију будућности коју нам романтична мисао о железници заувек оставља“, каже Вранешова.

Професор Универзитета Ломоносов из Русије Ала Шешкен каже да овај скуп много значи, јер је, осим великог броја предавача, тема у вези са Вишеградом, Ивом Андрићем и његовим чувеним књижевним дјелом.

Фото: С. Гарић

„Моја тема је из руске књижевности. Теме о којима данас говоримо су добро изабране јер могу да се прошире не само на књижевност и филм, већ и на сликарство и архитектуру“, рекла је Шешкенова.

Професор Филолошког факултета у Београду Јован Делић рекао је да је на предавању говорио о дјелу Данила Киша и значењу воза.

Фото: С. Гарић

„Киш је дете једног железничког службеника, који је преко реда вожње, као дела свога оца, желео да повеже све тачке света једним редом вожње“, рекао је Делић.

Организатори ове међународне научне конференције су Одјељење за књижевност, галерија и Одјељење за оријенталистику при Андрићевом институту.

Чланак АНДРИЋГРАД: Почела међународна научна конференција „Жељезница, књижевност и филм“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту у Андрићграду у суботу, 5. децембра, биће одржана међународна научна конференција на којој ће бити представљене књиге, изложбе фотографија и предавања из области жељезнице, књижевности и филма.

На научној конференцији под називом „Жељезница, књижевност и филм“ предавања ће одржати истакнути професори са универзитета из Русије, Турске, Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Изложба „Возови које смо волели“ биће отворена у 9.30 часова, а у 10.00 часова почеће предавање професора Слободана Грубачића.

Истог дана у 14.00 часова биће представљене књиге Маје Радонић „Стуб сећања српске културе“ и Саше Кнежевића „У сјећању на заборав“.

Чланак АНДРИЋГРАД: Mеђународна научна конференција „Жељезница, књижевност и филм“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Андрићевом институту у Андрићграду одржан је научни скуп о теми „Дигитална хуманистика“ на којем су учествовали студенти и професори из Србије и Италије.

Руководилац Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да се дигитална хуманистика као нова научна област развијала као помоћна научна дисциплина у три фазе.

„У почетку је имала кванитативну фазу развоја, када је било важно неки материјал дигитализовати, у другој фази је имала квалитативну фазу развоја која је инсистирала на отвореном приступу информацијама. Трећа фаза коју ми започињемо у Србији јесте омогућавање развоја рачунарске лингвистике и формирање информација на основу рачунарске анализе лингвистичких прилога“, рекла је Вранешова.

Фото: Срна

Она је изразила задовољство што Србија, иако нема развијену националну стратегију развоја дигитализације, на основу ентузијазма и знања сваког појединца успијева да квалитетно допринесе развоју дигиталне хуманистике.

Вранешова је навела да је професор Универзитета у Пескари Роберто Вералди одржао предавање које се односи на питања масовне и популарне културе, као и медијских компетенција сваког појединца из познавања исправности информација, те питањима стварног и виртуелног живота и односа хуманистике и дигитализације.

Она је закључила да су овим предавањима учесници добили значајан подстицај да критички размишљају о дешавањима у реалном и виртуелном свијету и да ће то подстаћи нека нова научна кретања.

Фото: Срна

Студент Филолошког факултета у Београду Ирена Радошевић изразила је задовољство због учешћа на овом научном скупу.

Организатор научног скупа су Филолошки факултет Београд, Универзитет у Анкари, Универзитет у Пескари и Андрићев институт у сарадњи са универзитетом из САД.

Чланак АНДРИЋГРАД: Одржан научни скуп „Дигитална хуманистика“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Музеј жртава геноцида у Београду и Фонд стратешке културе организоваће данас у Београду конференцију „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ ради утврђивања пуне истине и чињеница о догађајима у Сребреници, мимо медијског, регионалног или локалног контекста.

Циљ конференције, која ће окупити стручњаке из области одбране, историје, безбједности, новинарства и религије, јесте да се укаже и на српске жртве у сребреничком крају, као и на то да није било геноцида над муслиманима, саопштили су организатори.

Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић рекао је да, уколико се неко пита откуд Музеј у организацији оваквог догађаја, одговор лежи у његовим законским овлашћењима и праву да утврђује истину о страдању српског и несрпског становништва и у сукобима на простору бивше Југославије.

„Ако говоримо о геноциду, онда можемо говорити о збрисаним српским селима и геноциду над Србима у сребреничком крају“, истакао је Ђурић.

Александар Павић, представник Фонда стратешке културе у Србији, који је дио московског института „Ломоносов“, истакао је да је неопходна пуна истина о Сребреници, без „медијских дискурса“.

Павић је навео да је позив за учешће на скупу упућен и појединим представницима „друге стране“, међу муслиманима, али да нико није потврдио учешће.

Студент треће године београдског Правног факултета Марко Шукало, један од 2.000 студената потписника петиције којом су позвали предсједника Србије Томислава Николића и премијера Александра Вучића да не присуствују обиљежавању годишњице догађаја у Сребреници, истакао је да би одласком на комеморацију највиши државни званичници прећутно „признали да су Срби геноцидан народ, у рангу са Нијемцима или Турцима“.

„Геноцид подразумева неселективно убијање, а српска војска није убијала жене, децу или старце“, рекао је Шукало.

Он је истакао да није циљ негирати злочин, него да се не смије дозволити да Срби у Европу уђу као геноцидан народ.

Чланак БЕОГРАД: Научни скуп посвећен истини о сребреничким догађајима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Андрићевом институту у Андрићграду одржан је научни скуп посвећен културолошким питањима који је окупио око 130 учесника из Русије, Украјине, Словеније и других земаља, те са универзитета у Сингапуру и Хонг Конгу.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да се тема овогодишње конференције „Културе у преводу“ бави изузетно озбиљним питањем, а то је преводилачки посао.

„С једне стране имамо врло развијену преводилачку делатност, а са друге имамо потпуну маргинализацију те преводилачке делатности када говоримо о вредновању научно-стручног рада, о позиционирању наших преводилаца у друштву и другим сличним ситуацијама“, рекла је Вранешова и додала да ту неправду према култури превођења треба исправити организовањем озбиљних разговора о тој теми.

Она је истакла да је потпуно природно да институције које се бави мултикултуралношћу и лингвалношћу, какве су Андрићев институт и Филолошки факултет, дефинишу овакву тему.

„Превођење није само ствар превођења једног књижевног или научног дела, превођење подразумева познавање културе и књижевности, образовања и научних домета једног народа. Оно представља упознавање једне културе са другом, развијање демократизације и образовања, познавање светске књижевности и развијање толеранције“, каже Вранеш.

Она додаје да је изузетно важно да се превођење схвати на овај начин, јер је свјетска књижевност скуп преведених дјела и не може да егзистира без међусобног разумијевања писаца, аутора, читалаца и ради тога је превод врло релевантан и потребан.

Новинар информативног програма Радио-телевизије Србије Наталија Синановић каже да на конференцији учествује са радом који говори о томе колико је важна улога превода у информативном програму.

„Новинар мора да има много више знања него што је то било у претходном периоду, да зна бар један светски језик како би могао да комуницира и да на што бољи начин пренесе оно што је потребно“, рекла је Синановићева.

Организатори научног скупа су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Андрићев институт.

Фото: Андрићград

Чланак АНДРИЋГРАД: Одржан научни скуп „Културе у преводу“ се појављује прво на ИСКРА.

У Андрићграду данас је поводом дана Универзитета Источно Сарајево почео дводневни научни скуп о теми „Национална економија у условима савремене глобализације“, који је окупио око 90 учесника.

Организатор научног скупа Спасоје Тушевљак рекао је новинарима да је основна идеја скупа национална економија у условима глобализације, те да је дио од радова који ће бити представљени настао на бази истраживања различитих феномена.

„То је теоријски, системски и институционално озбиљан проблем и озбиљна недоумица, а оно што је на теорији неолиберализма настало као једно динамизирање тржишта на глобалном плану, донијело је бројне користи, доступност технологијама, комуникацији, али је у одређеном домену изазвало и бројне проблеме“, рекао је Тушевљак пред почетак скупа.

Фото: Срна

Он је истакао да је све што је друштвена и социјална надградња остало у домену надлежности обавеза и одговорности националних економија, а са друге стране глобализација је довела до додатне афирмације и значаја економије.

„Главно питање у условима глобализације је питање конкурентности, а наша су размишљања да ова криза и проблеми захтијевају национални програм опоравка, гдје би се видјело шта су наши ресурси, материјални и људски и шта можемо да урадимо“, рекао је Тушевљак.

Он је додао да се не може направити просперитетна земља ако се потцијене материјални и људски ресурси.

Тушевљак је најавио да ће се о оваквим предавањима наставити даље радити кроз Институт Економског факултета и кроз оперативне пројекте Универзитета у Сарајеву, те кроз округле столове и слична савјетовања.

Професор са Универзитета из Ниша Зоран Видојевић рекао је новинарима да је процес деглобализације, једна врста напуклине у ономе што се подразумијева под глобализацијом и отпора глобализацији као потчињавању, не само капиталу, него и владајућем духу који је прикривен маском демократије.

„Има глобализација и својих позитивних ефеката, у повезивању у култури, спорту, али је бит глобализације повезивање света на темељу капитала који оставља иза себе огромне социјалне неједнакости“, рекао је Видојевић.

Он је истакао да алтерглобализација тек треба да се појави, а да се појављује у омладинским и политичким покретима, те да није израсла до нивоа озбиљне стратегије, која је непосредно актуелна.

На скупу, чији је организатор Универзитет у Источном Сарајеву, уз подршку Економског факултета из Пала, биће представљено око 60 реферата.

Чланак AНДРИЋГРАД: Почео скуп „Националне економије у условима глобализације“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Андрићград

У Андрићграду данас почиње дводневни научни скуп о теми „Националне економије у условима савремене глобализације“.

Организатор скупа је Универзитет у Источном Сарајеву, уз подршку Економског факултета Пале.

Научни скуп, који ће бити одржан поводом Дана Универзитета у Источном Сарајеву, почеће у 9.00 часова, саопштено је из овог универзитета.

Чланак НАУЧНИ СКУП У АНДРИЋГРАДУ: Националне економије у условима глобализације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна, РТРС

Удружење Срба из Хрватске, поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, организоваће данас научни скуп „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“.

Удружење Срба из Хрватске организује скуп у сарадњи са Српским културним друштвом „Зора“ и Институтом за политичке студије, а уз помоћ Управе за дијаспору и Срба у региону, у чијим просторијама ће бити одржан.

На скупу ће, како је најављено, учествовати више од 20 академика, историчара и самих учесника ратних догађања од 1990. до 1995. године.

Они, према најави, треба да дају одговоре на неколико суштинских питања – шта се све дешавало са српским народом у Првом и Другом свјетском рату, а посебно у грађанском рату приликом разбијања СФРЈ, колико су биле трагичне посљедице Другог свјетског рата за српски народ региона, а нарочито за неке његове дијелове, шта је био главни повод за почетак грађанског рата у Хрватској, које су последице доношења хрватског Устава из 1990, према коме су Срби изгубили конститутивност и проглашени за националну мањину…

Из тог удружења поручују да наука треба да да одговоре на та питања, јер без таквог приступа нема ваљаног рјешења проблема српског, али и осталих народа на овим просторима.

Чланак БЕОГРАД: Научни скуп поводом 20. годишњице прогона Срба се појављује прво на ИСКРА.