Фото: Танјуг

У наредних неколико дана се очекуjе и формални почетак радова на реконструкциjи Народног музеjа, изjавила jе данас оперативни директор тог музеjа Гордана Грабеж.

Грабеж jе за РTС рекла да су испред музеjа већ постављене ограде, да се извођач спрема да крене у радове, а да ће од момента када они почну почети да тече рок од 542 дана за њихов завршетак.

Mузеj jе, према њеним речима, спреман за почетак радова, културна добра су премештена у део обjекта коjи у првоj фази неће бити обухваћен радовима.

Oна веруjе да ће рокови бити поштовани, те да ће стална поставка у том музеjу бити отворена по њиховом завршетку.

Народни музеj у Београду и грађевинско предузеће „Kото“ потписали су 6. маjа уговор о извођењу радова на рестаурациjи, санациjи и адаптациjи наjважниjег музеjа у Србиjи.

Tиме се 13 година од затварања сталне поставке и пола века од последње реконструкциjе отклања свака врста неизвесности и отвара ново поглавље у историjи наjстариjе музеjске установе у Србиjи, саопштено jе том приликом из Mинистарства културе.

Укупна вредност уговора jе 824 милиона динара (без пдв-а), а целокупна сума jе обезбеђена из буџета Србиjе.

Народни музеj jе основан 1844. године указом министра просвете Jована Стериjе Поповића.

Садашња зграда у коjоj се Mузеj налази изграђена jе 1903. године за потребе смештаjа Управе фондова.

Mузеj поседуjе збирку од преко 400.000 наjвредниjих уметничких, историjских и археолошких експоната.

Чланак БЕОГРАД: Све спремно за почетак реконструкциjе Народног музеjа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Завршетак изложбене ликовне сезоне окупио је у галерији Народног музеја у Ужицу публику из региона, а повод је био јединствен, непоновљив: цртежи, литографије и гравуре Пабла Пикаса, а реч је о укупно 46 одабраних радова, вратиле су на сцену помало изгубљену енергију животне радости, отварајући пред посетиоцима врата несвакидашњег. Уз поставке највећих српских сликара из легата САНУ у овдашњој Градској галерији, реч је о најзначајнијем ликовном догађају у овом делу државе у последњој деценији.

Већина изложених дела, први пут су се нашла пред публиком у региону, иако до Ужица нису путовала издалека. Вредна колекција власништво је Живе и Лазара Вујића (Галерија Местни трг, Висконти фајн арт галерија Љубљана). Аутор изложбе Александар Димитријевић, један од најуспешнијих ликовних стваралаца млађе генерације на овим просторима и коаутор сликар Душан Старчевић, учинили су да се три Пикасове мапе први пут нађу „уоквирене“ у једној поставци.

Отварању изложбе, поред приређивача, градских и музејских челника из града на Ђетињи присуствовао је и власник колекције Лазар Лаза Вујић, а потребно је истаћи да је у сарадњи са градом изванредни крај ликовне сезоне уприличен да би се публика, посебно она млађе генерације, приближила највећим достигнућима ликовне уметности. Пабло Пикасо је иза себе оставио хиљаде радова, највише је цртежа и графика, а ова заоставштина данас се може посматрати и тумачити као стваралачки дневник великана из најтурбулентнијег периода новије светске историје, оног у коме су настале скице, а затим и сама „Герника“…

Велико интересовање публике за изложбу данима уочи отварања, потврђено је: заједно са Ужичанима, у Народном музеју било је посетилаца пристиглих из више градова, од Чачка до Вишеграда. Најављено је да ће до 26. јануара „Пикаса у Ужицу“ видети организоване групе љубитеља ликовне уметности из више српских градова.

После највећег града западне Србије, изузетна поставка сели се у Требиње, у галерију „Платани“.

ЦРТЕЖИ ЕЛИЈАРА

– ИЗЛОЖЕНИ радови настали су између 1932. и 1969. године, то су три потпуно независне графичке мапе: „Дупла флаута“, „Фауна и флора са Антиба“ и мапа шеснаест штампаних цртежа „Пол Елијар“ – каже аутор изложбе Александар Димитријевић. – Све то обједињено је под насловом „Пикасо у Ужицу“.

Чланак ПАБЛО ПИКАСО У УЖИЦУ: Најзначајнији ликовни догађај у овом делу Србије у последњој деценији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У КОМШИЛУКУ Народног музеја, у Великој галерији Дома војске, од следећег четвртака, наша највећа национална уметничка ризница представиће 73 слике Надежде Петровић. Реч је о четвртини опуса родоначелнице модерне у Србији, коју баштини музеј на Тргу републике, а биће изложени поводом века од Надеждине смрти у Ваљевској болници.

Поставка упућује у сва стваралачка раздобља велике сликарке, а њен аутор је историчар уметности и музејски саветник Љубица Миљковић. Моћи ће да се прати њен развој од 1898. до 1913, као и утицаји сецесије, симболизма, експресионизма, импресионизма и фовизма на њен рад. Надежда Петровић није само сликала, излагала и пратила збивања на европској ликовној сцени него се трудила да свестраном делатношћу допринесе напретку човечанства. Била је сликар, учитељица цртања у Вишој женској школи, покретач ликовних манифестација, ликовни критичар, аутор позоришне драме, једна од оснивача и први секретар Кола српских сестара. Била је члан Друштва српских уметника „Лада“ и Српског уметничког удружења.

Организовала је рад и изложбу Југословенске уметничке колоније – прве те врсте код нас. Као секретар Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства, учествовала је у осмишљавању програма захваљујући којем су основани Уметничко одељење Министарства просвете, Музеј савремене уметности и Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Академија ликовних уметности и Галерија фресака.

Поред свестраних обавеза повезаних са уметношћу, Надежда се посветила и активностима хуманисте. Носила је помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине. О правима Срба и осталих поробљених словенских народа говорила је на скуповима код нас и, захваљујући знању француског, немачког и руског, у иностранству. Једна је од оснивача париске Лиге за национална права потлачених народа. Била је добровољна болничарка у балканским ратовима и у Првом светском рату. Умрла је од тифуса у војној болници у Ваљеву, 3. априла 1915. године. Достигла је врхове у свему чему се искрено и страствено предавала.

ВЕЛИКИ ПУТНИК

Надежда је била и велики путник. Посетила је више пута Италију и боравила у Риму и Паризу. Излагала је самостално у Београду и у Љубљани. Учествовала је на Првој југословенској уметничкој изложби, Првој изложби Ладе и Првој изложби Српског уметничког удружења у Београду, Изложби Друштва Медулић „Нејуначком времену упркос“ у Загребу, Салону Интернационалне уније у Паризу, изложбама у Шантијиу и Лиону, Светској изложби у Риму…

ПРВА СРПКИЊА ФОТОГРАФ

Бавила се ликовном критиком и, прва се међу Српкињама, бавила фотографијом. Бурни историјски догађаји спречили су је да отвори своју школу сликања. Редовно је пратила прегледе савремене уметности у Немачкој, Аустрији и Бијенале у Венецији.

Чланак ВЕК ОД СМРТИ: Надеждa Петровић – хероина за штафелајем се појављује прво на ИСКРА.

Министар културе и информисања Иван Тасовац отворио је у Народном музеју у Ваљеву изложба „Ваљево 1914-1915. године – град болница“ која се реализује у спомен на велика ратна страдања током епидемије тифуса 1914/15. године.

„Прича о ваљевској болници није само један од догађаја из Великог рата. Овде је током рата направљена једна важна морална вертикала између наше прошлости и будућности, коју не смемо да заборавимо“, рекао је Тасовац на свечаности у Народном музеју.

Он је поручио да „никада не смемо заборавити те светле тренутке прошлости које имамо да пренесемо на будуће генерације у њихова сећања“.

Говорећи о Народном музеју, Тасовац је рекао да је по броју посетилаца, којих је око 100.000, тај музеј поставио нове стандарде другим музејима у земљи.

Напомињујући да ће повезивање музеја у Србији постати све видљивије, он је најавио нову акцију која почиње 9. маја и трајаће 10 дана, а у оквиру које ће 50 музеја бити отворено од 10 до 22 сата и бесплатно за посетиоце.

Изложба „Ваљево 1914-1915. године – град болница“ је припремана око годину дана, а посвећена је свим жртвама, као и свима који су помогли да се епидемија пегавог тифуса победи, рекао је директор Народног музеја Владимир Кривошејев.

Ауторка изложбе Драгана Лазаревић Илић је рекла да је на основу документације и архивске грађе лоцирано 29 објеката који су били у функцији ваљевске болнице крајем 1914. и почетком 1915. године.

„Дневно је у Ваљеву умирало и до 150 војника и цивила, док је према расположивим подацима за време епидемије пегавог тифуса у Ваљевском крају страдало око 3.500 војника и преко 4.000 цивила, као и велики број аустроугарских заробљеника“, рекла је ауторка изложбе.

Поред фотографија из периода епидемије, на којима су и објекти у којима је била ваљевска болница, изложена је и архивска грађа, лекарска опрема, хируршки материјал из тог периода.
Ваљевци ће имати јединствену прилику да виде слику Надежде Петровић, добровољне болничарке која је умрла у Ваљеву 3. априла 1915. године.

Оригинална верзија слике, која је позајмљена из Музеја савремене уметности, биће изложена наредних 20 дана, а након тога на њено место долази репродукција, рекли су у Народном музеју.

Чланак ТАСОВАЦ: Не смемо заборавити светле тренутке прошлости се појављује прво на ИСКРА.

Народни музеј Ваљево је изложбу ВАЉЕВО 1914-1915. ГОДИНЕ – ГРАД БОЛНИЦА припремио у спомен на велика ратна страдања током епидемије тифуса 1914/15. године. Основну наративну нит презентације представљају дневничке и мемоарске белешке странаца који су у то време боравили у Ваљеву. Изложба је посвећена свим жртвама, као и свима који су помогли да се епидемија победи, без обзира на којој страни су ушли у рат, јер су се у Ваљеву сви они нашли у истим редовима и на заједничком задатку – борби против страховите пошасти. Свечано отварање изложбе је уприличено поводом стогодишњице смрти сликарке Надежде Петровић, умрле у Ваљеву 3. априла 1915. године. Аутори концепције изложбе, поставке и каталога: Драгана Лазаревић Илић и Владимир Кривошејев. Дизајн изложбе: Зоран Мујбеговић и Душан Арсенић. Дизајн каталога и пратећег материјала: Душан Арсенић.

„Изложба представља историографску причу о Ваљеву као граду болници. Основу наративне нити излозбе представља мемоарска грађа странаца који су боравили у Ваљеву током велике епидемије тифуса, пре свега холандског хирурга др Аријуса Ван Тиховена, пољског инфектолога Лудвига Хиршфелда и аустроугарског свештеника болничара фра Габре Цвитановића, али и Џона Рида и Арчибала Рајса“ – рекао је у изјави за ИСКРУ др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево.

„Тежиште изложбе је постављено на на свим објектима у Ваљеву у којима су биле болнице, а било их је тридесетак, као и на самом историјском току догађања везаних за епидемију тифуса и бројним жртвама, како међу становништвом, војницима и заробљеницима, тако и међу санитетским особљем. Носећи експонат изложбе је слика Надежде Петровић „Ваљевска болница 1915″, као и хируршки прибор из тога времена и амбијентална реконструкција болничког шатора. Поред тога биће изложено пуно разноврсног материјала из времена Првог светског рата, укључујући и реконструкцију чувеног српског бурета, импровизоване направе за дезинсекцију одеће и постељине, уз помоћ које је велика епидемија сузбијена.

У реализацији ове изложбе Ваљевском музеју су помоћ пружиле и колеге из Националног музеја Шкотске, као и списатељица Луис Милер.  Изложбу ће званично отворити Иван Тасовац, Министар културе и информисања у Влади Републике Србије“, најавио је др Кривошејев.

Устаљени појам Ваљевска болница, бар када је реч о времену првих година Великог рата, није везан за неки конкретан болнички објекат нити за болницу као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао једна велика болница.

У ратним плановима Краљевине Србије било је предвиђено да Ваљево, због стратешког положаја, као и због постојања гарнизона, буде један од главних центара војног санитета. Град на Колубари је овакву улогу имао и током балканских ратова, када су места борбених дејстава била удаљена од њега, да би са почетком Првог светског рата и сукоба на блиској дринској граници та улога добила додатни значај; Ваљево је постало седиште две сталне и шест резервних болница, распоређених у више десетина различитих објеката широм града.

Током првих ратних месеци (јули – новембар) 1914. године у ваљевским болницама су збрињавани рањени у првој и другој непријатељској офанзиви. Овај период је, због бројних страдалих, био прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанизиве када је стање у граду додатно отежано не само приливом великог броја рањеника већ и бројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град – болница. У насељу које је са својом најужим околином имало око 8.000 житеља у појединим тренуцима је боравило више десетина хиљада људи.

Ипак, и поред огромних потешкоћа, српски санитет се, уз подршку грађана Ваљева и страних лекарских мисија, суочавао са више или мање очекиваним проблемима са којима је имао искуства: различити видови рана од метака и шрапнела и болести као што су трбушни тифус, дизентерија, рекуренс… Постоје индиције да се у појединачним случајевима већ тада појавио и пегави тифус, али тада нису уочене назнаке које би указале на претњу епидемије. После треће аустроугарске офанзиве, краткотрајног освајања Ваљева (16. новембар – 9. децембар) и велике српске победе у Колубарској бици, са повратком војске и становништва у ослобођени град, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормих размера, за коју здравствена служба није припремљена, а која је била додатно закомпликована ескалацијом и других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса.

У овим трагичним тренуцима, борећи се са последицама пошасти, српско санитетско особље је уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало знатно више болесних и рањених српских војника и цивила и заробљених припадника аустроугарске војске, него што је Ваљево имало становника. Док је у целој Србији оболело преко пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на преко 170.000, сматра се да је током трајања епидемије (децембар 1914. – мај 1915.), у Ваљеву и његовој околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника. У јеку епидемије умирало је дневно 100, 150, па и знатно више оболелих. Међу њима су били и многи лекари и болничари. Био је то период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње.

Чланак НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО, ИЗЛОЖБА „1914-1915. ГРАД БОЛНИЦА“: Спомен на велика ратна страдања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Путници који користе авионски превоз, од пре пар дана на аеродрому „Никола Тесла“ могу да погледају 17 дела из колекције Народног музеја, а све то у оквиру изложбе „Арт тура“.

Циљ је да се страни и домаћи посетиоци Србије и Београда што боље и непосредније упознају са културним благом Србије, па се тамо могу погледати дела Ђуре Јакшића, Надежде Петровић, Пеђе Милосављевића, али и Анрија Матиса, Тулуз Лотрека, Огиста Реноара или Пабла Пикаса.

Оперативни директор Народног музеја у Београду Гордана Грабеж рекла је да је „Арт тура“ инспирисана традицијом Гранд туре која је у периоду од 17. до 19. века младим аристократама омогућавала да путујући Европом упознају врхунска уметничка остварења тих и минулих епоха.

Она је подсетила да је Народни музеј у Београду дуги низ година затворен због реконструкције и да ће бити отворен 10. маја 2016. „Једна од наших жеља била је, да захваљујући ‘Арт тури’, поштоваоцима уметности пружимо могућност новог и другачијег сусрета са уметничким благом које је из ризница Народног музеја закорачило у несвакидашњи изложбени простор“, истакла је Грабеж.

Она је изразила наду да је ово само први у низу од пројеката које ће реализовати са тимом из аеродрома „Никола Тесла“ и да ће заједнички креирати инспиративне кутке у којима је могуће пронаћи подстицај за упознавање светске културне баштине.

Извршни директор аеродрома „Никола Тесла“ Зоран Стојковић изразио је задовољство пошто ће „наши путници први видети културно благо Србије“.

„Можете ли да замислите да док чекате полазак на авион или док чекате да се провери ваша документација да се ‘дружите’ са ремек делима светске уметности и са њиховим ауторима који су ван времена и простора, да схватите да тих минут, два или пет није ништа у односу на непролазност једног Матиса, Реноара, Ђуре Јакшића, Надежде Петровић“, напоменуо је он.

Стојковић се захвалио Народном музеју на оваквој иницијативи за коју верује да нема парњака у свету и додао да је то почетак новог изазова.

„Народни музеј је бацио рукавицу осталима из креативне индустрије“, рекао је он и додао да то може да буде подстицај и другим креативним људима да се одазову том изазову, јер верује да ће на тај начин Србија бити уздигнута на виши ниво.

Чланак ЂУРА ЈАКШИЋ, МАТИС, ЛОТРЕК, РЕНОАР, ПИКАСО: Дела из Народног музеја на аеродрому „Никола Тесла“ се појављује прво на ИСКРА.