Фото: Политика/Р. Крстини

Безброј пута је писано о лакрдији са наградом за „најчитанију књигу” коју додељује Народна библиотека Србије, а која се некада додељује књизи која је заиста најчитанија, а некада и не.

Разлог – о томе која је књига најчитанија не одлучује читаност, него жири?!

Узрок – једноумна свест књижевне шатро елите, којој није довољно то што, злоупотребљавајући непостојање чврстих норми и критичке јавности, остале књижевне награде дели својим „заслужним” представницима, не водећи рачуна о квалитету написаног, или како јој се дигне, него фалсификује и егзактну чињеницу као што је број читалаца.

Упркос очигледној превари утканој у процедуру доделе ове награде, и упркос томе што је Управни одбор Народне библиотеке – у којем већину чине представници поменуте „елите” – још прошле године званично признао неприхватљивост сопственог брљања, признање је и ове године додељено по старом, шизофреном принципу.

Као и толико пута до сада, превара би прошла у тишини, да овогодишњи добитник Филип Давид на додели није направио скандалчић, опљунувши присутног председника републике.

Разлог зашто – ако му је присуство Томислава Николића као почасног госта доделе неприхватљиво – награду није одбио, Давид налази у „чињеници” да су му је доделили „читаоци”.

Не знам да ли је књига Филипа Давида заиста била најчитанија – могуће је и да јесте, пошто су му припадници поменуте „елите” претходно обезбедили „Нинову” награду, која доноси велику читаност, и пошто му је издавач „Лагуна”, која зна да књигу учини читаном – али, и ако јесте и ако није, ни ову награду му нису доделили читаоци, него бесмислени жири, па је, уколико држи до здравог разума и до морала, лауреат имао добар разлог да је одбије много пре него што је ушао у салу библиотеке и видео кога све тамо има.

Симптоматично, у слављењу Давидовог скандалчића најгласнији су они претходни лауреати ове награде који су је добили потпуно незаслужено, јер им књиге нису биле најчитаније.

Ма колико звучало непопуларно у јеку општенародног одушевљења гестом за који, како рече Томислав Николић, није била потребна „ни храброст ни васпитање”, не могу да не приметим један непријатан детаљ.

Ако за неке друге бруке јесте, за суштинску бруку уткану у процедуру доделе ове награде актуелни председник Србије – било онакав какав је био, било онакав какав је сад – тешко да је одговоран.

Чланак ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ: Једна награда и два скандала се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Идући у сусрет осамстотој годишњици од подизања манастира Жича, данас је у Народној библиотеци Србије представљена монографија „Манастир Жича“, коаутора Милке Чанак-Медић, Данице Поповић и Драгана Војводића.

Монографија је рађена јако дуго, као што се и радови на Жичи могу мерити деценијама, рекла је Тањугу научни саветник Балканолошког института САНУ и коаутор монографије Даница Поповић и додала да је Жича споменик који је својеврсна метафора српске историје.

„Ми аутори смо покушали да у оквиру ове књиге, која је посвећена средњовековној историји и уметности тог споменика, дамо врло конкретне резултате, сазнатих дугогодишњих истраживања, као својеврсну подлогу, на којој смо после градили шира тумачења у складу са стандардима модерне науке, нашим личним научним погледима, покушавајући да предочимо у чему је значај Жиче“, рекла је Поповић.

Како је рекла, Жича је настала као резултат највећих узлета који су остварени у Немањићкој држави, замишљена је као фокус највиших државних и црквених функција, као крунидбени храм, катедрала аутокефалне српске цркве и као сакрално династичко средиште око моштију светог првовенчаног краља.

Истакла је да тај углед и статус Жича никад није изгубила, те да је остала оно што је одувек била- светиња и додала да тај манастир и данас живи свој двоструко значајни живот.

„То је врхунски споменик културе, не само у размерама српске уметности, већ и шире гледано хришћанском свету, али она је истовремено и свето место, жариште духовности и других активности које су особене за монашки живот“, нагласила је Поповић.

Помоћница министра културе и информисања Александра Фулгоси рекла је да је та монографија изузетно важна за Министарство културе и информисања, посебно, како је навела, пошто смо сведоци врло честих ситуација у којима се појављују историјски фалсификати и различита тумачења прошлости нашег народа, државе и цркве.

„Једна оваква монографија која на научној основи тумачи прошлост кроз живот самог манастира Жича, свакако доприноси бољем разумевању њених културних вредности и код наше и код међународне јавности. То је за мене кључно“, рекла је Фулгоси Тањугу.

Епископ жички Јустин нагласио је да је нова монографија изузетно сведочанство и српске цркве и народа и опстајања за осам векова, и да представља дело коме често треба да се враћамо.

„Ова монографија биће свима путоказ, на првом месту доноси благослов и молитве свете Жиче, уз благодарност ауторима. У овим временима, када се људске вредности и тековине цивилизације померају, ово је још један доказ да смо ми православни Срби, народ конститутиван, народ који уме да поштује и историју и уметност и који даје себе у изградњу тога и таквога друштва“, рекао је епископ жички.

Монографија „Манастир Жича“, издата на 578 страна, са 342 илустрације и опсежним резимеом на енглеском језику, дело је Републичког завода за заштиту споменика културе, а припрему и реализацију подржало је Министарство културе и информисања.

Чланак ОСАМ ВЕКОВА СВЕТИЊЕ: Представљена монографија „Манастир Жича“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: panoramio.com

Дан сећања на рушење Народне библиотеке Србије у Другом светском рату биће обележен данас, а централна манифестација биће одржана у 11 сати на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

Народна библиотека Србије позвала је грађане да оставе по једну књигу на локалитету Косанчићев венац, као симболичан повратак књиге на место где је уништен део српске и светске културне баштине.

Крајем априла, прикупљене књиге биће поклоњене библиотекама са најсиромашнијим фондом у нашој земљи.

Присутнима ће се обратити в. д. управника Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, књижевник и издавач Владислав Бајац и министар културе и информисања Иван Тасовац, наводи се у саопштењу Народне библиотеке Србије.

У музичком делу програма наступиће гудачки квартет „Инкогнито“.

Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије спомен је страдања једног народа, његове културе, али и позив нашим суграђанима на сећање и одговорност.

Чланак БЕОГРАД: Дан сећања на рушење Народне библиотеке Србије у Другом светском рату се појављује прво на ИСКРА.