Фото: Новости

Грађани који су девизно задужени, а банке им нису годинама умањивале камате у складу са кретањима на светском тржишту капитала, могу да очекују повраћај новца.

Централна банка је, прошлонедељном одлуком, по први пут запретила банкарима да ће бити кажњени уколико не надоместе штету коју су клијентима направили неоснованом зарадом на каматним стопама на зајмове везане за стране валуте, односно евре и „швајцарце“.

На удару НБС наћи ће се не само оне банке које су овако зарађивале на клијентима после 5. децембра 2011. године, од када се примењује Закон о заштити корисника финансијских услуга, већ и пре тог датума. Јер, одлука НБС се односи на сваки девизни кредит.

Новац који су банке присвојиле од клијената кроз неосновано подизање каматних стопа неће бити исплаћен дужницима „на руке“, већ ће им за толико бити смањена главница дуга, а остатак рата прилагођен новом плану отплате. Никакав посебан захтев клијенти не морају да подносе банци, јер је то искључиво њена обавеза. Банке које то не ураде, мораће овакве зајмове да класификују као тешко наплативе, што банкарима знатно повећава трошкове.

Свака банкарска камата на кредит у страној валути састоји се из два дела: чисте зараде банке и европске каматне стопе на конкретну валуту. То су еурибор за евре и либор за швајцарски франак. Како су обе ове стопе, са настанком светске економске кризе, почеле знатно да падају, и овдашње банке су имале обавезу да снизе камате, а тиме и спусте висину рате. Колико су на овоме профитирале одређене банке показује пример једног зајма банке која је поштовала прописе и спуштала девизну вредност рате како су стране камате падале.

– Нашем клијенту је одобрен кредит у износу од 71.220 евра у мају 2007, са каматом у висини шестомесечног еурибора плус 2,81 одсто – објашњава за „Новости“ Дејан Вучинић, извршни директор Сосијете женерал банке. – Прва рата, у јуну месецу, износила је 498,60 евра, а вредност шестомесечног еурибора за тај месец 4,255 одсто. У наредних 12 месеци, шестомесечни еурибор је достигао вредност 4,925 одсто, банчина маргина се није мењала, те је клијенту рата порасла на 540,61 евро.

Од 2009. године, вредност референтне камате на евро је константно опадала, па самим тим и рате зајма.

– У фебруару ове године на обрачун рата кредита индексираних у еврима примењујемо вредност шестомесечног еурибора од 0,135 одсто, а како се маргина и даље није мењала, рата кредита овог конкретног клијента сада износи 352,42 евра, дакле нижа је за 146 евра у односу на прву рату – истиче Вучинић, додајући да Сосијете никада није мењао једном уговорене услове, већ је каматна стопа и пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга увек била дефинисана као фиксна, а код променљиве као збир фиксне маргине и променљиве референтне стопе. Висина камате мењала се само у делу који се односи на базну стопу, а маргина је увек остајала иста.

Чланак ПОСЛЕ ОДЛУКЕ НБС: Банке умањују девизне рате! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Банке ће убудуће својим клијентима морати да понуде могућност конвертовања стамбених кредита узетих у страној валути у евро, па и кредите у швајцарским францима, саопштила је данас Народна банка Србије (НБС).

НБС је понудила четири модела конвертовања кредита у швајцарцима, а једна од њих је да ће банке морати да понуде могућност конвертовања тих кредита у евро по курсу повољнијем за пет одсто и продужетак рока отплате дуга за пет година, наводи се у саопштењу.

Одлука је донета ради очувања и јачања стабилности финансијског система Републике Србије, адекватнијег управљања ризицима банака, као и ради боље заштите корисника финансијских услуга, који су примарно погођени негативним последицама актуелних кретања на међународним девизним тржиштима.

Овом одлуком се на системски начин приступа решавању сложеног проблема валутно индексираних стамбених кредита, уз пуно уважавање слободе уговарања са једне стране и императивних прописа са друге стране.

Као регулатор банкарског тржишта НБС је усвојила решење које помаже грађанима да превазиђу тешкоће у отплати кредита у швајцарским францима, као и у случају једностраног подизања каматних маржи од стране банака, али које истовремено не угрожава основне принципе за које се НБС залаже- правну сигурност, тржишно пословање и одговорност свих тржишних учесника за преузете обавезе.

Одлука се састоји од два дела.

Први део се односи на сваки појединачни уговор о кредиту у отплати који је банка закључила са корисником пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга, без обзира на страну валуту у којој је тај кредит индексиран. Тим делом Одлуке прописана је обавезна, једнообразна и детаљно уређена примена препоруке Народне банке Србије БАН 002/13 од 31. маја 2013. године, која се односила на примену неодредивих елемената променљиве каматне стопе пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Након сагледавања ефеката примене препоруке БАН 002/13 у банкама, НБС је одлучила да банкама пропише обавезујући начин поступања са средствима које су више наплатиле по основу једностраних повећања променљивих неодредивих елемената каматне стопе.

Банке су дужне да тај вишак урачунају у превремену отплату кредита и да о томе сваком појединачном кориснику доставе обавештење са измењеним планом отплате кредита у року од 30 дана од дана ступања на снагу те одлуке. Примена овог дела Одлуке од стране банака је обавезна и претходи примени осталих одредаба Одлуке садржаних у другом делу.

Други део Одлуке се односи само на уговоре о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима.

Корисницима ових кредита банка ће бити дужна да, најкасније 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке, понуди четири модела закључења анекса уговора којима би били измењени услови отплате кредита, уз задржавање постојећих инструмената обезбеђења, а рок за прихват понуде анекса уговора од корисника не може бити краћи од три месеца од дана пријема понуде. Корисник кредита може у сваком тренутку прихватити понуду у оквиру овог рока.

Банке су дужне да корисницима понуде следећа четири модела:конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима по курсу повољнијем за пет одсто, уз даљу примену каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима, уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Други модел је конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима, уз снижавање каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима на годишњем нивоу за један процентни поен, при чему не мора бити нижа од три одсто, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Трећи је да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се каматна стопа на годишњем нивоу снижава за један процентни поен, при чему не мора бити нижа од три одсто, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година.

Четврти модел је да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се износ месечне рате израженог у швајцарским францима снижава за 20 одсто уговореног износа у периоду од 36 месеци од дана закључења анекса уговора, а укупан износ за који су месечни ануитети умањени отплаћује се у 12 једнаких месечних рата након истека првобитног рока доспећа кредита.

На потраживања чија би наплата била одложена у складу са овим моделом банка не би обрачунавала нити наплаћивала камату.

У циљу додатног олакшавања положаја корисника ових кредита и њихове што свеобухватније заштите, банке неће моћи да понуде конверзију, у моделима који то решење садрже, под условима за одобравање кредита индексираних у еврима који су неповољнији у односу на услове које су у тој банци важили 31. децембра 2014. године.

Такође, банке неће моћи од корисника да наплате накнаду за предузимање наведених мера и активности, као ни трошкове које могу имати у вези са тим мерама и активностима, чиме се тежи минимизирању пратећих трошкова анексирања уговора, који би евентуално демотивисали кориснике да прихвате понуде банака и максимизирању ефеката Одлуке.

У том смислу, НБС је већ обавила непосредне разговоре и с другим надлежним институцијама (Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, Републички Геодетски завод, Министарство правде…) и очекује да ће сви корисници кредита који анексирају уговоре у складу са Одлуком бити ослобођени од додатних трошкова или ће ови трошкови бити умањени до симболичног износа.

НБС оцењује да ће примена Одлуке у значајној мери пружити могућност корисницима стамбених кредита у швајцарским францима да олакшају свој положај при измиривању обавеза, што ће последично спречити даљи раст удела „проблематичних“ кредита индексираних у швајцарским францима у укупним кредитима, а самим тим допринети и очувању и јачању стабилности читавог финансијског система.

Централна банка сматра да су усвојеним решењима створене претпоставке и подстицаји – обавезност поступања банака, слобода избора корисника кредита, као и подела финансијског терета између поверилаца и дужника – за трајно решавање проблема кредитирања у швајцарским францима, чиме се искључује могућност даљих регулаторних активности НБС везаних ове кредите.

Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“, наевдено је у саопштењу НБС.

Чланак ЧЕТИРИ МОДЕЛА КОНВЕРЗИЈЕ: НБС донела одлуке за лакшу отплату кредита у „швајцарцима“ се појављује прво на ИСКРА.

фото: Свет

Народна банка Србије ће идуће недеље изаћи са неким од решења за задужене у швајцарским францима, изјавила је данас гувернер НБС Јоргованка Табаковић, указујући да грађанима не би требало подгревати наду да ризик може да се пребаци на неког трећег.

„Ниједног тренутка нећемо некоме да дајемо лажну наду да ризик или трошак могу да пребаце на неког трећег”, рекла је Табаковић говорећи у парламенту где је у току расправа о сету „банкарских закона”.

Она је том приликом истакла да НБС неће дозволити себи да се упусти у расправу о томе на који начин би требало да помаже, а која никоме неће донети користи.

„Колико пута треба да поновим? НБС ради послове са свим учесницима, тамо где је томе место, у салама где се договарају решења. Имали смо састанак с банкарима, имаћемо још један на оперативном нивоу”, рекла је Табаковић.

Према њеним речима, у овој ситуацији са франком, НБС не ћути, већ ради „на начин који је примерен централној банци”.

Чланак ТАБАКОВИЋ: Не подгревати лажне наде задуженима у „швајцарцима” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Народна банка Србије (НБС) настојаће да кроз дијалог са представницима Владе Србије, банака, Удружењем банака, као и свим другим надлежним институцијама и организацијама у кратком року пронађе начин да помогне корисницима кредита у швајцарским францима, који су се нашли у тешкој ситуацији после снажног и изненадног јачања те валуте.

Како се наводи у саопштењу НБС, то ће учинити сагледавајући све евентуалне мере и њихове ефекте.

Поводом писања појединих медија, НБС подсећа да је у јуну 2011. године, пошто су се поједини грађани, и после свих спроведених активности и упозорења централне банке и даље задуживали у швајцарским францима, донела одлуку (са применом од јула) да се забрани кредитирање становништва у страној валути, осим у еврима.

То значи да се не може очекивати да званичници упозоравају грађане да се не задужују у валути у којој је задуживање забрањено, наводи се у саопштењу.

Што се тиче актуелне ситуације, јачање франка се могло очекивати у перспективи, али овакав својеврсни девизни удар (јачање швајцарског франка за око 15 одсто у једном дану) који је затекао сва тржишта, чак и најразвијенија, није могао да се предвиди, нити је било која централна банка предвидела реакцију Централне банке Швајцарске.

Они који сада кажу да се таква реакција могла предвидети, требало је да на то јасно и недвосмислено укажу, али таквих указивања није било, подсећа се у саопштењу НБС.

Иако је кредитирање у швајцарским францима забрањено од јула 2011. године, Народна банка Србије је наставила да пажљиво прати кретање рата кредита грађана који су се задужили како у швајцарским францима, тако и у еврима.

Свесна ситуације са којом се суочава око 22.000 грађана, али уважавајући и чињеницу да су и грађани који су узели кредите индексиране у еврима такође изложени девизном ризику, Народна банка Србије је у мају 2013. године дала препоруку банкама чији је циљ био да се корисницима кредита индексираних у швајцарским францима, у наредне три године, омогући отплата нижих рата кредита.

Тиме би се, у условима у којима је било извесно да се морају спровести мере фискалне консолидације које ће се одразити и на стандард грађана, терет отплате ових кредита ублажио у том најтежем периоду.

Разлика између сваке стварне и умањене рате одлаже се на период од три године, и на тако одложено потраживање се не обрачунава камата.

Другим речима, грађани су, по овом основу, док мере фискалне консолидације не почну да дају пуне ефекте на животни стандард становништва, могли да имају рате кредита које су ниже између 12 одсто и 20 одсто (у зависности од периода узимања кредита).

Због тога су корисници кредита који су прихватили ову препоруку у мањој мери погођени актуелним јачањем франка, наводи НБС.

Одмах по објављивању мера Централне банке Швајцарске, у Народној банци Србије су почеле да се спроводе свеобухватне анализе ефеката јачања швајцарског франка на положај грађана који имају стамбене кредите у овој валути, као и анализе последица овог својеврсног шока на стабилност финансијског система.

И у другим земљама попут Пољске, Хрватске и Румуније у току је сагледавање ефеката, али нису предложене никакве конкретне мере, нити се могу предложити у тако кратком року.

Предлози који су дати су у раној фази, али конкретне мере нису усвојене јер се ефекти сваке од њих морају веома пажљиво одмерити.

Ради исправног информисања јавности, Народна банка Србије мора да укаже и да сва „готова” решења која се током неколико протеклих дана помињу од представника удружења грађана, али и неких других лица, по правилу значе и преношење ризика са корисника ових кредита, а самим тим и трошкова, на банке, НБС и/или државу.

Тако на пример фиксирање курса на нивоу од 102 динара за швајцарски франак, које значи елиминисање девизног ризика за кориснике ових кредита, значи не само трошак по банке, већ није коректно према корисницима кредита који су иницијално били опрезнији и задужили се у еврима, јер они и даље остају изложени девизном ризику, у који су свесно ушли.

Што се тиче конверзије кредита из швајцарског франка у евро, уз навођење аргумената да би у том случају банке само смањиле „екстра профите” које имају по основу курсних разлика, НБС је указала да таква тврдња није тачна.

Уважавајући прописе који важе у свим уређеним системима, банке морају да имају усклађене износе извора средстава и пласмана по свим валутама (уз дозвољено одступање од 20 одсто).

Дакле, да би одобриле кредите индексиране у швајцарским францима оне су морале да имају изворе у тој валути (кредити, девизни депозити, финансијски деривати и др).

Другим речима, „екстра профит” по основу курсних разлика који се помиње у тим „готовим” решењима не постоји.

Такође, у тим предлозима се не помиње да би у случају евентуалне конверзије у евро кредите по курсу који је важио у моменту одобравања кредита, морале да се примене и више каматне стопе које су грађани који су се задужили у еврима плаћали дужи низ година (разлике између еурибора и либора, у периоду од 2006 до 2008. године, када су кредити индексирани у швајцарском франку махом узимани, осцилирале су у распону од 1,5 пп до 2,7 пп).

Због тога, тек након свеобухватне анализе свих аспеката – положаја грађана и могућности подношења трошкова сваке од мера, могу се коментарисати евентуалне мере и активности у циљу изналажења модалитета за дугорочније и одрживије превазилажење проблема у отплати кредита, наводи се у саопштењу.

Чланак НАДА ЗА 22.000 ГРАЂАНА: НБС ће помоћи корисницима кредита у швајцарцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће влада у разговору са банкама и Народном банком Србије покушати да пронађе некакво решење за проблем који је настао због раста вредности франка.

Вучић је новинарима у влади рекао да је у поређењу са другим земљама у окружењу, мали број грађана у Србији задужен у тој валути, али да ће се влада трудити да пронађе некакво решење у разговору са банкама и НБС како би се „некако помогло грађанима Србије“.

„То мора да покаже нашу бригу и да помогнемо грађанима и у ситуацији када нешто од нас није зависило и када нема наше кривице“, рекао је Вучић.

Он је подвукао да влада не сноси никакву одговорност за однос евра и франка.

Чланак ВУЧИЋ: Покушаћемо да нађемо решење за кредите у швајцарцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Народна банка Србије (НБС) најавила је данас да ће о проблему у којем су се нашли корисници кредита у швајцарским францима у наредном периоду разговарати са банкама, Удружењем банака и другим организацијама, са којима процени да је неопходно договарати решење.

У НБС кажу да су свесни да ће јачање швајцарског франка битно погоршати положај корисника кредита индексираних у овој валути, и напомињу да, у том смислу, већ сагледавају негативне ефекте по кориснике, али и последице на стабилност финансијског система.

„Међутим, тек након ових састанака, могле би се разматрати конкретне мере и активности у циљу евентуалног налажења модалитета за превазилажење проблема у отплати“, речено је у НБС.

Подаци Централне банке показују да је у Србији укупно учешће кредита у овој валути – привреде и грађана – 14,9 одсто, што износи око 1,1 милијарду франака.

Како су прецизирали, у овој валути су се махом задуживали грађани, док је удео привреде далеко мањи. Грађани, на пример, на име ових кредита дугују око милијарду „швајцараца“, а чак 28,8 одсто стамбених кредита одобрено је у тој валути.

Централна банка намерава да у наредном периоду о насталој ситуацији разговара са банкарима и са свима са којима процени да је неопходно договарати решење, а тек након тога ће размотрити конкретне мере.

Коментаришући „готова решења“ која нуде представници удружења грађана и други заинтересовани, у НБС поручује да би требало имати у виду да сва наметнута решења којима се олакшава положај корисницима кредита у швајцарским францима, по правилу значе и преношење ризика, а самим тим и трошкова, које би тада сносиле банке, НБС и држава.

„У том смислу, у овом тренутку се не можемо изјаснити о томе да ли ће и које мере бити предузете у овом правцу. Настојаћемо да пажљивом проценом ситуације и након дијалога са учесницима на тржишту, дођемо до најприхватљивијег решења”, речено је у НБС.

У Централној банци подсећају да су у мају 2013. дали препоруку банкама у циљу да се корисницима кредита у „швајцарцима“ омогући отплата тако што би се рата обрачунавала по курсу обрачунатом на основу валутног односа евро-франак у моменту одобравања кредита, коригованом за највише осам одсто.

Разлика до тржишног курса има карактер одложеног потраживања на три године и на тај износ се не обрачунава камата.
„Корисници који су прихватили ову препоруку су у мањој мери погођени актуелним јачањем франка“, наводи НБС.

Чланак НБС САЗИВА БАНКАРЕ ЗБОГ ФРАНКА У „швајцарцима“ 15 одсто кредита се појављује прво на ИСКРА.

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да у првој половини 2015. године очекује нижи курс динара и поручила грађанима и привреди да наставе да верују у НБС, јер ће на све изазове реаговати тако да им олакша враћање кредита банкама, а реалном сектору да им пословање учини предвидивим.

Табаковићева је, за телевизију Б92, рекла да за НБС није неуспех то што је курс српске валуте на почетку 2014. године био 114 динара за евро, а на крају године преко 120 динара.

“То није неуспех, с обзиром на то каквим смо све изазазовима били изложени, од природних до оних из међународног окружења, на која апсолутно не можемо да утичемо већ само да се прилагођавамо“, рекла је Табаковићева.

Гувернерка централне банке сматра да је НБС, спроводећи режим флуктуирајућег курса, врло добро одмеравала своје реакције и мере монетарне политике, у којима је успела да те осцилације учини прихватљивим и да прилагођавање курса националне валуте буде учињено са најмање трошкова, не само за НБС, него и за грађане, привреду, али и државу.

Замољена за коментар о очекивањима у 2015. години, Табаковићева је грађанима поручила да треба наставе да верују у НБС, као што су јој веровали и до сада, да ће на све изазове који долазе из окружења и са домаћег терена реаговати тако да им олакша плаћање кредита, да олакша држави враћање зајмова и помогне привреди да своје билансе и пословање учине предвидивим.

„Међутим, то не значи да је НБС једина која може и треба да ради на стабилности“, рекла је Табаковићева и изразила очекивање да ће буџет Србије допринети да затечени девизни курс у првој половини идуће године буде чак и нижи.

Табаковићева је указала и на директну везу између потписивања новог аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ) и курсом и објаснила да ће курс динара ојачати зато што ће ојачати и поверење инвеститора да кроз куповину хартија од вредности на домаћем тржишту и улагање у реални сектор, показати да Србија води кредибилну економску политику.

„То је тај психолошки моменат који ће нама много допринети, али он није само у домену психолошког поврења, он је и у домену поверења у кредибилне мере које предузима Влада Србије, да уравнотежи своје билансе потрошње и зарађивања“, појаснила је гувернерка.

Табаковићева је напоменула да је за НБС нови аранжман с ММФ-ом, пре свега, и заједнички договор око новог законског оквира за решавање питања проблематичних банака у Србији.

„То практично значи да ћемо донети нове законе којима ће се превентивно деловати, да се никада више не деси да ми затварамо четири банке, колико сам ја као гувернер потписала решења о затварању, и да је то буџет Србије, што директно, што посредно, коштало близу милијарду евра“, навела је она.

Гувернерка је рекла да, у овом тренутку, у Србији нема ни једне банку попут оних којима је ове године одузета дозвола за рад и напоменула да ће Српској банци, која је под надзором Агенције за осигурање депозита и чији је већински власник држава, бити враћен некадашњи основни посао, а то је подршка наменској индустрији.

Чланак ГУВЕРНЕРКА ОПТИМИСТА: Динар ће у првој половини 2015. ојачати! се појављује прво на ИСКРА.