Саудијски принц Мухамед бин Салман ел Сауд (Фото: Sputnik / AFP 2018 / STEPHANE DE SAKUTIN)

Нема никаквих предуслова да Русија изађе са тржишта нафте кроз 19 година, рекао је Спутњику заменик председника Комитета Државне думе за енергетику Игор Анансих, коментаришући изјаву саудијског принца Мухамеда бин Салмана да ће Русија до 2030. године скоро у потпуности прекинути производњу нафте и повући се са тржишта.

„То је слатки принчев сан, јер није било никаквих предуслова да Руска Федерација изађе са тржишта нафте. Залихе то омогућавају, компаније исто активно улажу средства у развој. Зато, да се ради о слатком бајковитом сну са његовим жељама, ништа друго се не може рећи“, сматра Анансих.

Прогнозе саудијског принца се не поклапају са другим извозничким прогнозама о Русији. Тако је ОПЕК у годишњој прогнози „World Oil Outlook 2040“ проценио руску производњу нафте за период 2017—2019 на 10,3 милиона барела дневно. За 2035. годину прогноза производње износи 10,02 милиона барела дневно, а за 2040. годину — 10,01 билион барел дневно. Прошлогодишња прогноза Међународне агенције за енергетику „World Energy Outlook 2017“ предвиђа да се до 2040. године производња нафте и кондензата у Русији може смањити за скоро 24 одсто — до 8,6 милиона барела дневно у поређењу са 2016. годином.

Британска корпорација БП, напротив, прогнозира раст руске производње нафте до 13 милиона барела дневно до 2040. године.

Чланак ИГОР АНАНСИХ: Нестанак руске нафте – слатки сан саудијског принца се појављује прво на ИСКРА.

Нафта (Фото: Flickr/Paul Lowry)

Цена нафте је прешла 81 долар за барел, први пут од новембра 2014. године.

Цена нафте марке „брент“ порасла је за 2,9 одсто до 81,17 долара за барел.

И цена нафте марке „ВТИ“ је порасла за 2,02 одсто и достигла 72,21 долара за барел.

Последње четири година цена нафте се колебала од око 30 до 80 долара за барел.

Чланак НАКОН ЧЕТИРИ ГОДИНЕ: Цена нафте прешла 81 долар се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/discovery-russia.ru

Руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се уводе измене у трговинске аспекте поморског саобраћаја на Северном мору и који у тим водама даје руским бродовима и танкерима ексклузивно право да под руском заставом превозе и чувају нафтне производе.

Поред тога, искључиво ће бродови под руском заставом моћи убудуће да пробијају лед, да пилотирају друге бродове, као и да се баве санитарним и еколошким питањима акваторије северноморске руте.

Између осталог, закон предвиђа да се руски бродови баве и тегљењем других бродова у тим водама, чувањем терета, као и спровођењем поморских истраживања, али и организовањем спасилачких мисија.

Чланак ПУТИН ПОТПИСАО ЗАКОН: Руски бродови добили ексклузивно право да превозе и чувају нафтне производе у Северном мору се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Сибир и Далеки исток поседују огромне залихе нафте и гаса, а због слабе насељености имају вишак електричне енергије, коју би могли да користе руски партнери у оквиру заједничких енергетских пројеката.

У земљама Пацифичког обруча забележен је драстичан раст потражње за електричном енергијом, зато све земље настоје да диверсификују изворе и маршруте испорука енергената. Сибир и Далеки исток поседују огромне залихе нафте и гаса, а због слабе насељености имају вишак електричне енергије, коју би могли да користе руски партнери у оквиру заједничких енергетских пројеката. О једном од њих се говорило на конференцији „Енергетска сарадња у Азијско-пацифичком региону“ у оквиру Источног економског форума у Владивостоку. Пројекат се зове „Азијски енергетски прстен“, а предвиђа уједињавање енергетских система Русије, Јапана, Јужне Кореје, Кине и Монголије. У марту 2016. године представници руске компаније „Росети“, кинеске компаније „Чајна стејт грид корпорејшен“, корејске „Кореја електрик пауер корпорејшен“ и јапанске „Софтбанк груп“ потписали су у Пекингу меморандум о заједничкој промоцији енергетског система који обухвата скоро целу североисточну Азију. Наравно да тај пројекат неће бити реализован у блиској будућности, али у перспективи би могли да буду изграђени енергетски мостови између земаља Пацифичког обруча, укључујући и мост између руског острва Сахалина и Јапана.

О овом мосту се преговарало још почетком 2000-их, али је цела та прича остала само мртво слово на папиру. Јапан није био спреман да прими електричну енергију, не само због недостатка искуства већ и зато што није било економских разлога за такву врсту сарадње. Ситуација се променила после хаварије на нуклеарној електрани Фукушима, након чега су власти зауставиле све реакторе у земљи. То је, наравно, утицало на зависност Јапана од испорука из иностранства — рекао је на конференцији за штампу у Владивостоку бивши извршни директор Међународне агенције за енергију Танака Нобуо.

„Без нуклеарног горива постали смо зависни од испорука енергената, углавном из блискоисточних земаља. Нестабилна ситуација у том региону угрожава стабилност испорука. Зато ми диверсификујемо не само ресурсе него и изворе. Када је реч о гасу, постоји могућност да се окренемо добављачима из Северне Америке, Аустралије, земаља АСЕАН, као и из Русије, која би могла да буде најважнији извор ’плавог горива‘. Мислим да ће у догледној будућности гас бити доминантан извор енергије за нас“. Нобуо каже да пројекат уједињавања енергетских система није никаква утопија, и да би, поред економских користи, могао да подстиче дијалог о проблематичним геополитичким питањима. Тренутно се на Сахалину гради нова термоелектрана укупног капацитета од 360 мегавата. Термоелектрана не само што ће обезбедити електричну енергију за све становнике острва већ ће омогућити и продају вишка страним потрошачима.

„Ако постоји интерес свих страна, постоје и шансе да ће пројекат бити реализован“, каже за Спутњик заменик руског министра енергетике Антон Ињуцин. Према његовим речима, за то је потребна не само сагласност, већ и озбиљно проучавање свих техничких и економских показатеља и проучавање ризика.

„Само након тога бисмо могли да донесемо коначну одлуку. Тренутно је прерано говорити о овом пројекту, али битно је да постоји жеља за сарадњом. Најважнија ствар је економска сврсисходност пројекта“, закључује Ињуцин. Иначе, руски Далеки исток већ сада нуди Јапану веома повољне услове за улагања на такозваним „територијама убрзаног развоја“, као и у слободној луци Владивостоку. Приоритетни правци руско-јапанске сарадње на Далеком истоку су енергетика, пољопривреда, медицина и транспорт. Енергетски мост као део азијског енергетског суперпрстена могао би да постане окосница сарадње Москве и Токија у овом делу Русије.

Чланак ВЛАДИВОСТОК: Да ли је могућ азијски енергетски суперпрстен? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Исламска држава објавила је снимак спаљеног нафтног конвоја у селу Мансурах, западно од Раке.

Овим су терористи потврдили информацију руског Министарства одбране о уништеном конвоју цистерни и камиона у провинцији Рака.

На снимцима се виде спаљена возила, али и остаци бомби са ћириличним натписима које потврђују ко је одговоран за уништење.

https://www.youtube.com/watch?v=AxxwRBIPImc

Чланак ПАКАО ЗА ИСЛАМСКУ ДРЖАВУ И ЕРДОГАНА: Руси спалили нафтни конвој! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин

Председник Русије Владимир Путин отворио је јединствени арктички терминал који је изграђен за одржавање великог нафтног поља на Јамалу.

Нафта која се налази се на њему по квалитету превазилази не само руску Уралс, већ и Брент, а процењује се да ће се овом нафтом трговати на тржишту са додатним премијама. Већ ове године испоруке нафте типа „Нови порт“ износиће два милиона тона, а 2017. четири милиона тона. Максимална снага „Капије Арктика“ износи 8,5 милиона тона.

„Ово је прекретница, велики догађај за нафтну индустрију“, рекао је председник. „Изградња терминала у тешким условима севера један је од најкапиталнијих пројеката. У њега је уложено 186 милијарди рубаља за три године. Први пут се нафта неће испоручивати нафтоводом, већ морем“.

Директор „Гаспрома“ Алексеј Милер прецизирао је да од „Капије Арктика“ (која изгледа као огромна кула која вири из леда у заливу Об) до најближег система за транспорт нафте има 700 километара.

„Дебљина леда достиже до 2,5 метара, а температура се спушта до минус 50“, изјавио је Милер. Нафташи већ граде савремене ледоломце да нафтни танкери не би постали таоци сурове северне климе.

Чланак ПРЕКРЕТНИЦА ЗА РУСКУ НАФТНУ ИНДУСТРИЈУ: Путин отворио „Капију Арктика“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Стабилизација тржишта нафте биће постигнута након што цена за барел достигне 50 долара. Управо та бројка ће у најскорије време постати „магична“ за целокупну нафтну индустрију, наводи Блумберг.

Представници британске компаније БП, која је једна од највећих играча на тржишту нафте, истакли су да ће моћи да ојачају своје финансијске резултате, укључујући и дивиденде и инвестициону политику, само ако се цене врате на ниво од 50-55 долара за барел.

Светски лидер по броју бушотина, компанија „Нејборс индустрија“, већ води преговоре са клијентима о проширењу сарадње у случају скока цена нафте до „погодних 50 долара за барел и више“, наводи Блумберг.

Експерти компаније за саветовање „Вуд Мекензи“ такође сматрају да ће првих 50 играча на нафтном тржишту престати да „крваре“ када просечна цена буде 53 долара за барел.

Не говори се само о достизању цене од 50 долара за барел. Да би компаније могле да се врате на одмрзавање пројеката, цене треба да буду изнад 50 долара за барел и да се стабилизују барем на том нивоу, нагласио је потпредседник за корпоративну анализу у компанији „Вуд Мекензи“, Фрејзер Мекеј.

Чланак БЛУМБЕРГ: Стабилизација тржишта нафте када барел достигне 50 долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs/АП

Добитник Пулицерове награде за књигу о историји нафтне индустрије Данијел Јергин сумња да земље ОПЕК-а могу да се договоре о замрзавању производње нафте и очекује опоравак цена нафте у другој половини ове године или у наредној.

Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) изгубила је економску моћ због немогућности да превазиђе унутрашње поделе и заустави кризу на тржишту нафте, рекао је Јергин у интервјуу за „Фајненшел тајмс“.

„Ера ОПЕК-а као глобалне економске силе је приведена крају. Поделе у тој организацији су очигледне“, рекао је Јергин, човек са репутацијом „нафтног гуруа“.

Према речима тог стручњака, криза на тржишту нафте је показала неспособност ОПЕК-а да делује јединствено.

Јергин сумња да ће чланови картела моћи да се договоре о „замрзавању“ производње нафте, док Иран не донесе одлуку о количини нафте коју ће извозити.

Током овог месеца ће се састати министри енергетике Катара, Русије, Саудијске Арабије и Венецуеле како би разговарали о замрзавању производње нафте на нивоу јануара ове године. Раније је заменик престолонаследника Саудијске Арабије Мухамед бин Салман ел Сауд рекао да ће његова земља подржати договор само уколико Иран пристане да замрзне производњу.

Техеран је, међутим, раније најавио да планира да повећа производњу после укидања међународних санкција.

Цена нафте са 115 долара по барелу у лето 2014. године пала је на садашњих 40 долара по барелу, и толики пад цена може се поредити само са колапсом цена средином 1980-их година, истакао је Јергин.

Он очекује да ће цена нафте почети да расте пошто дотакне дно.

„Многа складишта су пуна, али сада нисмо на дну пошто се нафта не складишти. У другој половини ове године, или у наредној, видећете како ће тржиште постати уравнотеженије“, оценио је Јергин.

Чланак ЈЕРГИН: Kрај ере ОПЕК-а и раст цена нафте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Саудијска Арабија затражила је банкарску позајмицу у износу од шест до осам милијарди америчких долара, сазнаје Ројтерс.

То би била прва значајна страна позајмица саудијској администрацији после више од десет година. Званични Ријад затражио је од кредитора да предају предлоге за продужење петогодишњег зајма у америчким доларима, са могућношћу повећања износа, наводе извори. Тај зајам се тражи како би се избалансирао дефицит буџета, настао због ниских цена нафте.

Извор Ројтерса је желео да остане анониман, јер тај конкурс није јавно објављен. Новинари агенције су покушали да контактирају Министарство финансија и Централну банку Саудијске Арабије, али нису добили одговор.

Прошле недеље је та агенција објавила како Саудијска Арабија тражи од банака да размотре идеју о међународној позајмици, али тада нису објављени детаљи о величини и трајању зајма.

„Верус партнерс“, саветничка компанија са седиштем у Лондону коју су покренули бивши банкари „Сити групе“ Марк Аплин и Андрев Еллиот, саветује власти Саудијске Арабије како да се баве тим зајмом, наводе извори.

Фирма је послала захтеве за предлоге малој групи банака у име Министарства финансија Саудијске Арабије, наводе извори. Портпарол „Верус партнерса“ није био доступан за коментар.

Аналитичари наводе како би државне позајмице 6 арапских извозника нафте из Персијског залива могле да износе 20 милијарди долара или више у 2016. години, што је велика промена у односу на протекле године када је регион имао довољно средстава за кредитирање других.

Чланак ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Арапи очајни, траже помоћ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Ако оствари свој план, Русија би могла да држи под контролом 75 одсто светског снабдевања нафтом, оцењује портал „Оил прајс“ и према речима стручњака, Москва је направила сјајан маневар преузевши водећу улогу у стварању новог нафтног картела са чланицама ОПЕК.

Појава новог нафтног картела на челу са Русијом може довести до озбиљне промене равнотеже снага у свету, а први корак у стварању био је састанак Русије, Катара, Саудијске Арабије и Венецуеле, крајем протеклог месеца. Наредни разговори, највероватније у ширем саставу, биће одржани средином марта.

Пре кризе водећу реч око цена нафте имала је Саудијска Арабија, међутим, после великог пада цена њена улога је знатно смањена. Тренутно кормило у борби са нафтном кризом преузима Русија, па је ситуација сасвим другачија.

Истовремено, Ријаду, у контексту драматичног погоршања односа са САД, сада треба нови савезник, који би био у стању да заштити интересе Саудијаца од претњи оличених у Исламској држави и Ирану.

„Без обзира што Русија и Саудијска Арабија подржавају супротстављене стране у сиријском конфликту, драматичан пад цена нафте, изгледа, учинио је њихов савез могућим“, наглашава портал „Оил прајс“.

Уколико нови картел постане реалност, земље које га чине могле би ускоро у потпуности престати да користе долар као средство плаћања. Овакав развој ситуације може да доведе до промена геополитичке карте света и то геометријском прогресијом, закључује „Оил прајс“.

Чланак СЈАЈАН МАНЕВАР: Ако Русија оствари овај план, мења се геополитичка карта света се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Кључне чланице ОПЕК-а планирају састанак са другим произвођачима у Русији 20. марта, како би обновили преговоре о споразуму о ограничавању производње нафте.

„Имаћемо „драматично кретање цијена“ када дође до састанка“, изјавио је нигеријски министар за нафту Емануел Каћикву на једној конференцији у главном граду Нигерије, Абуџи, преноси агенција „Блумберг“.

Наводећи да ће се „обје земље, Русија и Саудијска Арабија, и сви други вратити за преговарачки сто“, он је додао да произвођачи настоје да врате цијене нафте на 50 долара за барел.

Каћикву није прецизирао да ли ће Иран учествовати у планираним разговорима, преноси њујоршка агенција.

Цијене нафте су се стропоштале на 12-годишњи минимум од 27 долара за барел прошлог мјесеца. То је подстакло на разговор два највећа свјетска произвођача – Русију и Саудијску Арабију – који су се договорили о замрзавању производње на нивоу из јануара.

Како извјештава Раша тудеј, Катар, Венецуела, Еквадор, Алжир, Нигерија, Оман, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати су саопштили да су спремни да се придруже споразуму. То би био први пакт о производњи „црног злата“ од 2001. године.

Иран и Ирак су поздравили кораке за стабилизацију нафтног тржишта, али се нису придружили споразуму, додаје руски медиј.

Руски министар енергетике Александар Новак је недавно изјавио да су земље које дају три четвртине укупне свјетске производње нафте спремне да замрзну продукцију.

Аналитичари кажу да, иако замрзавање производње у Русији и Саудијској Арабији може зауставити раст презасићености понуде, тешко да је може смањити.

Иран жели да поврати своју тржишну позицију послије укидања санкција, и планира да драматично повећа производњу ове сировине.

Према подацима Ројтерса, Иран је повећао извоз сирове нафте за 200.000 барела дневно од децембра. Званични подаци Техерана показују знатно већу цифру од чак 500.000 барела дневно.

Сирова нафта „брент“ данас се трговала на 36,83 долара за барел, а америчка WТИ нафта је благо порасла на 34,70 долара по барелу.

Чланак НАФТА ИДЕ НА 50 ДОЛАРА: Путин дочекује кључне играче, свијет чека одлуку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

На цијене нафте утичу фундаментални економски и спекулативни фактори, изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на састанку са представницима руске нафтне индустрије.

„Тренутно видимо да је глобално тржиште нафте и гаса нестабилно. На њега утичу фундаментални економски фактори, на првом мјесту мислим на успоравање економског раста, али и спекулативни фактори. Све то утиче на тржиште, као и политички ризици“, рекао је Путин.

Руска предузећа се, како је додао, слажу са идејом о замрзавању нивоа производње нафте, што је званична Москва готово договорила са међународним партнерима.

„Александар Новак (руски министар енергетике) преговара о том питању (замрзавању производње нафте) и готово је постигао споразум са партнерима на глобалном тржишту“, навео је Путин.

Истовремено, руски предсједник је рекао и да је руска нафтна индустрија остварила стабилан развој у прошлој години.

„Генерално гледано, руска нафтна индустрија је у 2015. години показала да се развија стабилно. Прошле године, произведено је рекордних 534 милиона тона нафте, што је за 1,4 одсто више него у 2014. години“, прецизирао је.

Највећи удио произведене нафте је, према ријечима Путина, испоручен домаћим нафтним рафинеријама.

„Више од половине од укупно произведене нафте у Русији је испоручено домаћим рафинеријама и искоришћено је за прављење производа са високом додатом вриједношћу“, казао је Путин, позивајући истовремено на очување стабилности и одрживог развоја руског нафтног сектора.

Чланак ПУТИН: Цијенама нафте диригују економски и спекулативни фактори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

У свету има превише нафте, а с обзиром на то да алтернативни извори енергије постају све важнији, за 40 година нафта би могла бити бесплатна, тврди аналитичар Форбса Џон Маулдин.

Он је додао да се још увек не зна да ли ће се цене нафте уопште опоравити и почети да расту у наредном периоду. Маулдин истиче да је највиша цена коју нафта у наредним годинама може да досегне 60 долара.

Гас, соларна енергија и енергија ветра постају све важнији у светској економији и имају све више удела у глобалној производњи енергије.
Према одређеним проценама, у периоду од наредних 10 година соларна енергија ће доживети највећу експанзију.
Овај тренд ће се наставити и у наредним годинама.

Маулдин оцењује да ће нафта, дугорочно гледано, практично бити бесплатна, зато што ћемо имати велики број замена за фосилна горива.

Чланак ФОРБС: За 40 година нафта ће бити бесплатна се појављује прво на ИСКРА.

Фото:rs.sputniknews.com

Иран је саопштио да намерава да одустане од продаје нафте за доларе, преноси Ројтерс позивајући се на извор у Националној иранској нафтној компанији.

Ова одлука повезана је са жељом Ирана да се ослободи утицаја америчке валуте.

Према подацима агенције, Техеран намерава да рачуне за извоз нафте испоставља у еврима.

Саопштено је да је реч о уговорима с француском компанијом Тотал, шпанском корпорацијом „Цепса“ и „Литаском“, трговинским огранком „Лукоила“.

„У наше фактуре ћемо унети тачку да купци наше нафте морају да нам плаћају у еврима у доларској противвредности у моменту испоруке сировине“, навео је извор.

Ројтерс наводи да власти Ирана намеравају да у европској валути врате финансијске активе замрзнуте услед санкција, чија је вредност изражена у доларима — сто милијарди.

Чланак ЖЕЛЕ ДА СЕ ОСЛОБОДЕ УТИЦАЈА АМЕРИЧКЕ ВАЛУТЕ: Иран одбија да продаје нафту за доларе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Цена нафте би крајем 2016. године могла да порасте за 50 одсто и да достигне ниво од 48 долара за барел, прогнозира „Блумберг“.

Према аналитичарима „Блумберга“, раст цене нафте уследио би због пада производње „црног злата“ у Америци.

„Глобално презасићење тржишта је довело до кардиналног пада цене нафте, а ускоро би та ситуација могла да се промени због смањења производње нафте у САД“, наводи „Блумберг“ податке компаније „Голдман Сакс“.

Према подацима америчке Управе за енергетику, производња нафте у САД би до краја године требало свакодневно да опада по 620 хиљада барела, односно за седам одсто, а први на удару био би сектор добијања нафте из шкриљаца.

То би могло да проузрокује раст цена нафте на светском нивоу, будући да ће ниска цена стимулисати глобалну потражњу, закључује „Блумберг“.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Цена нафте ће у 2016. порасти за 50 одсто се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексеј Никольски

Договор о цени нафте могао би ускоро бити закључен између земаља-произвођача ОПЕК-а и држава које не улазе у ову организацију, изјавио је председник Венецуеле Николас Мадуро, говорећи на састанку посвећеном градским и сеоским проблемима.

„Близу смо договора између произвођача нафте који улазе у ОПЕК и оних који нису њене чланице. То што смо близу не значи да смо га већ постигли“, изјавио је венецуелански председник Николас Мадуро.

У петак је министар за нафту и рударство Венецуеле Еулохио дел Пино саопштио да ће посетити Русију, како би се састао са министром енергетике Александром Новаком и највећим руским произвођачима нафте. Након тога, Дел Пино ће посетити Катар, Иран и Саудијску Арабију.

„То су четири кључне земље и веома је важно да се договоримо“, изјавио је министар.

Због наглог пада цена „црног злата“ — главни извозни производ Венецуеле — земља се последње две године налази у великој економској кризи. Мадуро је више пута изјављивао да треба предузети мере за стабилизацију стања на нафтном тржишту. По мишљењу Каракаса, „правична цена“ барела не треба да износи мање од 60 долара.

Чланак МАДУРО: Близу договор о цени нафте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Сиријска војска и Националне одбрамбене снаге Сирије уништиле су колону цистерни са нафтом у провинцији Свеида на југозападу земље, јавила је иранска агнеција Фарс.

„Конвој од 16 цистерни са нафтом ДАЕШ-а био је мета напада сиријске војске у региону Свеида на југозападу земље“, рекао је агенцији извор из војске.

Током напада на цистерне више чувара је убијено.

Сиријска војска и Национални одбрамбене снаге интензивирале су прошлог месеца војне операције против терориста ДАЕШ-а у тој провинцији. Сиријске снаге су посебно биле активне у селима на северу провинције.

У међувремену, сиријска авијација успешно је уништила и већину позиција терориста на истоку Дамаска, где је убијено и рањено на десетине терориста.

Чланак СИРИЈА: Војска уништила цистерне са нафтом ДАЕШ-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Flickr

Вредност нафте на светском тржишту забележила је раст након ескалације тензија између Ријада и Техерана, пише „Волстрит џурнал“.

Цена нафте порасла је данас за три процента након што је Ријад у недељу прекинуо дипломатске односе са Техераном.

Нафта марке ВТИ порасла је на Њујоршкој берзи на 38,82 долара за барел, док је нафта марке „брент“ синоћ завршила трговину на вредности од 38,5 долара за барел.

Руководилац центра за истраживање из компаније „Номура холдингс“ Гордон Кван сматра да ће пораст тензија између Ирана и Саудијске Арабије позитивно утицати на вредност нафте, будући да постоји опасност од прекида испоруке тог енергента.

Према његовим речима, уколико се конфликт настави, цена нафте ће наставити да расте и омогућиће САД и Русији да повећају производњу „црног злата“.

Чланак ОПАСНОСТ ОД ПРЕКИДА ИСПОРУКА: Цена нафте расте због ескалација тензија између Техерана и Ријада се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Потпредседник компаније „Росњефт“ Михаил Леонтјев, у ексклузивном интервјуу за Спутњик говори о стању на светском тржишту нафте, новим и старим играчима, улагањима и плановима за будућност, очекивањима у вези са ценама црног злата у наредном периоду.

Ако се може судити према правилима класичне економије, цена се формира на основу односа понуде и потражње. Потражња за нафтом не расте, а темпо раста светске економије се успорава. Истовремено, на тржишту постоји велика понуда нафте. Све ово помињемо као увод за питање: каква се даља кретања (цена) на тржишту нафте очекују у следећој години?

Према свим подацима Међународне агенције за енергетику, потражња за нафтом — расте. Али, обим понуде расте брже од потражње. Нисам видео прогнозе које говоре да понуда неће расти. Да, говори се да ће потражња расти спорије. Ако полазимо од тога да се цена нафте формира на основу односа понуде и потражње- онда како ћемо гледати? Да нам је понуда порасла за три пута или да потражња опала за три пута? Ово је реторичко питање….

Оно што је важније, то је да цене нафте носе у себи и спекулативне и манипулативне факторе. Наравно, ту су и фундаментални фактори, који утичу на цену у дугорочном плану имају свог удела.

Ако на тржишту не делују неки други моћни регулатори, цене робе попут нафте носиће циклични карактер.

Говорите о улагању у истраживања и нове технологије. Има ли алтернативе класичном добијању нафте? Можда нафта из шкриљаца?

— Када неки говоре да шкриљци који могу да скрате процес вађења и прераде и да повећају обим производње, то је тачно. Али, само делимично тачно.

Као прво, добијање нафте из шкриљаца чини важан, али јако мали део тржишта. Ако се буде јавио озбиљан дефицит нафте, никакви шкриљци то не могу да компензују.

А, као друго, добијање нафте из шкриљаца и уопште улагање новца у овај сегмент не зависи само од текућих операционих трошкова, већ и од много тога другог. Неће бити револуције шкриљаца.

Од фактора који утичу на тренутну конјунктуру, како можемо протумачити укидање санкција Ирану и његов повратак на тржиште нафте?

— Повратак Ирана нема никакве везе са фундаменталним факторима. Као што смо већ поменули, цене нафте се не формирају само у вези са понудом и потражњом, већ у најбољем случају у вези са очекивањима која формирају тржиште нафте. Овде најпре мислим на разне фјучерсе или сличне деривате, стога из перспективе конјунктуре имамо посла са очекивањима.

Званична изјава стручних агенција у вези са колебањима цене нафте изгледа тј. звучи отприлике овако: на основу тога што је Перица ујео Ђокицу, цене су пале. А на основу тога што је Перица пољубио Ђокицу, цене расту. Текуће колебање цена се не одређује реалним постојањем или недостатком одређених количина нафте, већ се у најбољем случају одређује на основу очекивања.

А ако се не ради о очекивањима, онда се ту већ јавља манипулисање, спекулисање.

Тржиште нафте је манипулативно. Тржиштем је дуго заправо управљао картел ОПЕК који је штитио интересе произвођача нафте.

Помињете ОПЕК, Организацију земаља извозница нафте. Да ли се статус овог картела променио у 2015.години и шта се може од ове организације очекивати у 2016. години?

— Јасно је да су у састав овог картела улазиле државе чије су економије највећим делом зависиле управо од нафте, такозване земље нафтне монокултуре. Зато не чуди што државе попут СССР и Норвешке, које се нису бавиле искључиво производњом нафте, нису биле чланице овог картела — оне су имале далеко шири спектар интересовања од пуког контролисања цена нафте.

Али, можемо рећи картел као такав да не постоји, односно — пошто нема регулације, нема картела. И зато је онда чудно понашање Саудијске Арабије, која иступа у име ОПЕК-а, која је у тренутку дисбаланса на тржишту почела — не да смањује производњу, већ да је повећава. Ово говори у прилог томе да картел не постоји. Ако доливате уље на ватру, у тренутку када се распламсава пожар, ви онда нисте ватрогасац…

Па ипак, крајем октобра је Русија престигла Саудијску Арабију по други пут током 2015. године по количини испорука сирове нафте Кини. Да ли то значи да, пошто је вредност рубље пала, Русија може имати користи од повећања обима производње и извоза, без обзира на снижење цена нафте на светском тржишту?

— Све руске компаније се мање или више придржавају производње исте количине нафте или чак повећавају обиме производње. То је политика која је у вези са тренутном конјунктуром. Да постоји регулаторно тело, као на пример некакав ОПЕК или слична организација, која би ограничавала производњу и од које би зависила динамика цена, да, то би онда заиста утицало на тржиште. Тада би имало смисла размотрити могућност смањења обима производње.

У овом тренутку све руске нафтне компаније, због девалвације рубље заиста морају да повећају проток новца. На који начин је могуће повећати проток новца ако никако не можемо утицати на цену? Тако што ће се повећати обим производње тиме што ћете експлоатисати најбоље већ постојеће изворе нафте и реструктурирати инвестиционе планове, односно уложити у нешто што ће се тек касније исплатити.

Ово је потпуно нормална реакција на кризу. Ми се не боримо против, већ покушавамо да пливамо у складу са током.

Kаква су, дакле, Ваша очекивања поводом цене нафте у догледној перспективи?

Став компаније који је формулисао Игор Сечин је да према нашим озбиљним, фундаменталним прорачунима, ако не буде непредвиђених ексцеса (које је иначе немогуће предвидети), онда ће се цена нафте средином 2017. године опоравити до инвестиционог нивоа.

Када се говори да ће цена нафте у дугорочној будућности бити толика да ће се исплатити сви трошкови и улагања великих компанија произвођача, то значи да јефтине нафте која се лако вади нема довољно на тржишту. Чак и у овом периоду када на светском тржишту падају цене нафте, ове јефтине је све мање.

Морају се тражити нова налазишта и развијати технологија. Јер, нафта која ће нам бити доступна у будућности лежи дубоко на тешко приступачним теренима. То је или „нетрадиционална“ нафта или нафта која се црпи из епиконтиненталог појаса.

Ако већ говоримо о епиконтиненталном појасу, какав је став компаније „Росњефт“ поводом нафте са Арктика?

Ми полазимо од тога да главна светска ресурна база будућности јесте Арктик. И не мислимо само ми тако. Видите и сами да са једне стране западне компаније напуштају арктичке пројекте, са друге постоји необично велико политичко интересовање за Арктик. Присутни су и „добри и лоши момци“, а и једни и други се баве стратешким планирањем. Свима је јасно да предстоји борба за ресурсе.

Чланак ПРЕДСЕДНИК КОМПАНИЈЕ „РОСЊЕФТ“: Предстоји велика борба за енергетске ресурсе у свету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Руски авиони уништили су у нападу 20 цистерни у сиријској провинцији Идлиб, које су превозиле “нелегалну нафту” у Турску, саопштило је министарство одбране Русије.

Како наводи то министарство, а преноси “Спутњик, снаге руског војног ваздухопловства су, такође, уништиле шест нафтних рафинерија које су контролисале терористи у провинцији Деир ез Зор и Алепо.

Чланак СИРИЈА: Руски авиони уништили 20 цистерни нафте на путу ка Турској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Саудијска Арабија забиљежила је буџетски дефицит од 98 милијарди долара у 2015. години усљед великог пада цијене нафте, саопштило је данас Министарство финансија.

Приходи су процијењени на 162 милијарде долара, што је далеко од прихода у 2014. години, а трошкови су износили 260 милијарди долара, објављено је на конференцији за новинаре у Ријаду.

Ово је највећи буџетски дефицит у историји Саудијске Арабије, највећег свјетског извозника нафте, пренио је АФП.

Међународни монетарни фонд очекивао је да ће саудијска краљевина бити у минусу за око 130 милијарди долара.

Ово је друга година узастопно у којој држава биљежи дефицит, а очекује се да ће тренд бити настављен и сљедеће године.

Приходи државе су најмањи од 2009. године усљед појефтињења нафте за више од 60 одсто од средине 2014. године.

Саудијска Арабија попуњава око 90 одсто буџета продајом овог енергента.

Чланак САУДИЈСКА АРАБИЈА: Буџетски дефицит 98 милијарди долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У једном тренутку из биланса стања у извјештајима америчке компаније „Чесапик енерџи“, која се бави истраживањем и производњом нафте из шкриљаца, нестаће милијарда барела нафте.

То је око 45 одсто резерви ове компаније. „Оазис петроулем“ ће изгубити 33 одсто залиха, док ће „Бил Барет“ остати кратак за око 40 одсто декларисаних резерви.

Ради се о поновном процјењивању количина нафте у обавезном извјештају који компаније подносе Комисији за хартије од вриједности и берзе САД.

Ствар је у томе што је Америчким компанијама било много једноставније да пријављују велике резерве нафте из шкриљаца у налазиштима, али то не значи да су одмах почеле да је производе. А сада је испало да су се радови изводили само на папиру.

„Блумбрег“ наводи да су америчке компаније активно лобирале за рачуноводствене прописе, које су им давале могућност да у извјештајима пишу о огромним подземним залихама енергената и добијају паре за истраживање. Сада ове компаније морају да признају да су свјесне онога чега су одавно свјесни инвеститори: да ће губити новац уколико цијена нафте буде пала испод 40 долара за барел. Осим тога, производња претходно пријављених количина нафте треба да започне током наредних пет година након што ју је компанија укључила у свој биланс стања.

Упркос драстичном паду цијена, произвођачима нафте из шкриљаца је пошло за руком да избјегну ревалоризацију својих залиха, али 2016. године након подношења извјештаја о резултатима претходне године из њихових биланса стања ће сигурно нестати милијарде барела.

Осим тога, у тренутним околностима многе компаније смањују трошкове и одлажу истраживање нових налазишта.

Осамнаест нафтних и гасних компанија из САД тренутно прикупљају докумената које ће им гарантовати заштиту права у стечајном поступку. Приходи компанија се драстично смањују због пада цијена нафте, а осим тога, ове компаније су готово изгубиле могућност да добију кредите.

Аналитичар „МФХ Капитал“ Александар Гриченков подсјећа да би компаније које се баве производњом ове врсте нафте, могле да остваре профит само уколико барел нафте кошта више од 50 долара, док је тренутна цијена „црног злата“ око 38 долара.

Уколико цијена нафте буде остала на овом нивоу у наредна два три квартала, до 50 одсто компанија које се баве добијањем нафте из шкриљаца нестаће са тржишта, закључује Гриченков.

Чланак САД: Нестају залихе америчке нафте из шкриљаца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Ројтерс

Руска обавјештајна служба забиљежила је скоро 12 хиљада нафтних цистерни на турско-ирачкој граници на прелазу у рејону Захо, изјавио је генерал Рудској.

„У тренутку снимања у рејону Захо са обе стране турско-ирачке границе налазило се 11.775 нафтних цистерни и камиона, од којих је 4.530 на територији Турске, а 7.245 у Ираку“, рекао је Рудској.

На турску територију нафта улази преко граничног прелаза у рејону Захо.

Генералштаб је описао нову трасу шверца сиријске нафте терориста ДАЕШ-а: камиони најкраћим путем улазе у Ирак, а затим се пребацују у Турску.

Како је изјавио Рудској, терористи покушавају да избјегну руску авијацију, па „мијењају логистику и проналазе нове путеве за шверц сирове нафте“.

Према његовим ријечима, траса транспорта води из провинције Дејр ел Зор, која се налази под контролом ДАЕШ-а, преко граничних прелаза Гуна и Тел Сфук у правцу провинција Мосул и Захо на територији Ирака.

Терористи у Сирији маскирају цистерне и крећу се ноћу.

„Наставља се коришћење сјеверне и западне трасе у Сирији, о којима смо раније говорили. Усљед губитака од руске авијације, терористи се крећу по њима углавном ноћу. Цистерне се прерушавају у обичне камионе и крећу се у малим колонама од по неколико десетина возила“, рекао је Рудској.

Чланак РУСИЈА: 12.000 нафтних цистерни на турско-ирачкој граници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Организација земаља извозника нафте објавила је годишњи извјештај у којем су објављене прогнозе цијена нафте у будућности.

Природни гас престиже цијену нафте на енергетском тржишту и до 2040. године ће постати најтраженији енергент у свијету, каже се у годишњем извештају ОПЕК-а за 2015.

Према основном сценарију развоја, до 2020. године свјетска потражња за нафту износиће 90,1 милиона барела дневно, до 2030. године 96,1 милиона долара, док ће до 2040. године овај показатељ достићи 100,6 милиона барела дневно.

Међутим, без обзира на раст потражње, удио овог енергента у енергетској равнотежи ће се смањити на 25,2 одсто до 2040. године са 31,5 одсто, колико је износио 2013. године.

Представници Организације земаља извозника нафте објавили су прогнозе у којима се каже да ће цијена нафте прећи 160 долара за барел, док ће свјетска потражња порасти за 20 одсто до 2040. године.

“То је за 18 милиона барела више него 2014. године. Цијена енергената и њихова потражња ће расти због повећања насељености планете“, каже се у саопштењу.

Сада је цијена нафте пала до прилично ниских показатеља. Данас су се, први пут у четири године, марке ВТИ и “Брент“ изједначиле. Обе коштају 36,43 долара за барел. Слаба нафта за собом вуче и рубљу. Долар, према посљедњим подацима, кошта 71,09 рубаља, док се евро купује за 77,72 рубље.

Чланак ОПЕК: Гас ће бити најтраженији дериват се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Светске цене за нафту могу пасти још ниже али само на кратко, јер ће се убрзо вратити на вредност од око 100 долара за баерл, сматра шеф „Гаспром њефта” Александар Дјуков.

„Треба узети у обзир игру обарања вредности нафте због повећања референтне каматне стопе у САД. Цена се најзад стабилизовала. Теоретски гледано, уколико се та игра настави, цена може да падне још ниже, али очигледно је да је то краткорочно“, рекао је он.

Према његовим речима, дугорочно гледано цене ће почети да се враћају на вредност од 100 долара за барел, јер је та цена поштена и према купцима и према произвођачима.

Истовремено, Дјуков је оценио да Русија не треба да мења стратегију у покушајима да утиче на повећање светске цене нафте.

„Ми се не осећамо слабо у овој игри, имамо добру резерву. Не видим смисла у мењању стратегије, јер не можемо изгубити ову борбу са конкуренцијом. Ово је игра нерава, али је Русија за ту игру спремна, рекао је Дјуков.

Говорећи о могућности смањења производње нафте како би се утицало на цену, Дјуков је рекао да је за тако нешто неопходно да све земље то учине.

„Све земље би требало да смање производњу нафте на три до пет одсто. Уколико то учини само Русија, она мора да смањи производњу на 20 одсто. То је веома компликовано и прети опасност да неко други заузме ту нишу на светском тржишту коју тренутно држи Русија“, додао је он. Шеф „Гаспром њефта“ је додао да би цена нафте истог часа могла да се врати на ниво од 65 долара за барел само ако би се са светског тржишта уклонило око два милиона барела нафте.

Чланак „ГАСПРОМ ЊЕФТ”: Цена нафте ускоро 100 долара за барел се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Међународна коалиција на челу са САД објавила је да је уништила 90 одсто нафтних капацитета ДАЕШ–а у Сирији и Ираку.

Међународна антитерористичка коалиција на челу са САД објавила је да је уништила 90 одсто нафтних капацитета ДАЕШ–а на територији Сирије и Ирака, саопштила је телевизија „Ел Сумарија“.

Савет безбедности Уједињених нација у четвртак је усвојио резолуцију која обавезује све земље у свету да се боре против финансијера тероризма, укључујући замрзавање њихове имовине, забране уласка и транзита, као и директне и индиректне испоруке наоружања лицима и организацијама, које се налазе на санкционом списку СБ УН.

Амерички председник Барак Обама изјавио је 14. децембра да је Америка интензивирала ваздушне ударе на позиције ДАЕШ–а.

Раније је саопштено да ДАЕШ годишње зарађује око 900 милиона долара од продаје нафте, сакупљања пореза и одузимања имовине.

Чланак СИРИЈА И ИРАК: Америчка коалиција уништила 90 одсто нафтних капацитета ДАЕШ–а се појављује прво на ИСКРА.

Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вероватно.

Саудијска Арабија је захваљујући нафти богата и утицајна. Али, то богатство неће трајати довека. Штавише, Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у наредних пет година то краљевство морати да преиспита своју политику или банкротира.

Ако на свету постоји нешто што се може назвати стратешка сировина, онда је то нафта. Због тог „црног злата“ воде се ратови, руше владе. Цена тог горива светске економије може да успори или убрза коњуктуре. У принципу, цена нафте веома је осетљива на све врсте поремећаја. То што је дуго сматрано малтене законом природе, чини се да тренутно не функционише.

Цена нафте последњих месеци пала је за више од 20 одсто – упркос тешким кризама у неким земљама које спадају у веће произвођаче (Саудијска Арабија, Русија, Венецуела, Либија..). Извештај руског Института за стратешке студије РИП долази до следећег закључка: тренутни пад цена нафте плод је споразума између САД и Саудијске Арабије.

Везе највеће апсолутне монархије света са Вашингтоном и даље остају јаке. Једна држава је званично дефинисана као исламска, њом влада иста династија већ 83 године, религија диктира да жене не смеју да возе и како имају да се одевају. Друга држава је већински – али не и званично хришћанска, где грађани бирају политичаре, а свако може да се облачи како хоће. Једино што Саудијска Арабија и Сједињене Државе имају заједничко јесу интереси и непријатељи. Изгледа да је то довољно за чврсто партнерство које је успешно пребродило многа искушења.

Идеологија „Исламске државе“ није пала са неба. Инспирисана је вехабизмом, интерпретацијом ислама која је званична религија у Саудијској Арабији. То није једина веза те државе и бруталне терористичке организације. Своје званично тумачење религије Саудијска Арабија извози по целом свету. Према рачуници једног бившег америчког амбасадора, Краљевство је у последњих 25 година инвестирало 87 милијарди долара у религијску пропаганду.

Међународни монетарни фонд још у октобру изнео је предвиђање да ће то краљевство са ауторитарном влашћу још само пет година моћи да привређује као и до сада – а онда ће гигантске финансијске резерве државе бити исцрпљене. Ако цена барела нафте остане 40 $, амерички савезник на Блиском истоку ће потрошити све своје новчане залихе. Саудијски прваци инсистирају на томе да им је краљевство добро заштићено од нафтног шока. Но, троше се велике резерве страних валута. Економисти предвиђају да ће, ако не промене смер, у две године потрошити 500 милијарди долара.

Пре три године Међународна агенција за енергију проценила је да ће нова, револуционарна производња нафте претворити Сједињене Државе до 2017. у водећу светску енергетску велесилу и неповратно променити односе на тржишту црнога злата којим деценијама влада Саудијска Арабија. Комплексна америчка технологија чинила се супериорна традиционалном црпења нафте из бушотина – еколошки прихватљивија, економски експанзивна, јер ствара велике профите и отвара бројна радна места, те с гледишта националне енергетске безбедности најпогоднија јер омогућава независност о нафти из арапских земаља.

Но та се предвиђања Међународне агенције за енергију нису потпуно остварила. У најновијем извештају ИАЕ констатује да се вађење нафте из шкриљаца смањило 60 посто. Разлог је у новој, прилагођеној стратегији Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ), пре свега Саудијске Арабије, која њоме доминира. Супротно досадашњем начину, да смањењем производње одржавају или повећавају цену на тржишту, Саудијци су зимус одлучили повећати производњу нафте на 10,3 милиона барела на дан, чиме су јој срушили цену на међународном тржишту за 40 одсто. Саудијска Арабија тиме је задржала глобални примат као највећи извозник сирове нафте, но у Ријаду не ликују. Да би буџет саудијске Арабије био уравнотежен, цена нафте би требало да буде између 80 и 120 долара.

Тешко је доћи до поузданих бројки. Краљевство не дозвољава да му се гледа у карте. Но, подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) такође пружају невеселу слику: она би још ове године могла да се суочи са рупом у буџету од сто миијарди долара. А то би била петина њеног бруто друштвеног производа. ММФ сматра да се ситуација неће поправити ни 2016.

Стари принципи више не функционишу. До сада је држава тако рећи забадала прст у земљу, и претварала нафту у новац који делил грађанима. Тако држава већ деценијама масивно субвенционише становништво, вештачки се одржава ниска цена енергије, бензина и воде. Нема пореза на доходак. Саудијско друштво се понаша расипнички, а то је плод субвенција, а изненадну промену курса не треба очекивати. Напротив.

Саудијска Арабија од маја 2015. активно учествује у борбама против Хути побуњеника у Јемену који држе власт у скоро целој земљи, те индиректно у Сирији. Тренутно не може да се сагледа како ће се развијати ситуација на тим фронтовима. Јемен је не само војна, већ и економска катастрофа. Рат у Јемену је до сада коштао 100 милијарди долара, а у Сирији око 20 милијарди. Према неким независним подацима, поткрепљеним немачким истраживањима Саудијска Арабија је до сада само на у рат у Сирији потрошила преко 100 милијарди долара.

Треба свему додати и велико незадовољство у владајућој Ал Сауд династији, политиком коју спроводи актуелни краљ. Наиме породица број близу 15000 чланова (само је оснивач краљевства имао преко 150 – торо деце), а власт је везана за њих око 200. При томе један део друштва уопште није задовољан. Више од половине становништва Саудијске Арабије млађе је од 25 година, а до 2030. број млађих од 15 година повећа ће се за још шест милиона. Сходно томе, у идућих 15 година на тржишту рада појавиће се најмање 4,5 милиона нових, радно спсобних људи и биће потребно отворити три пута више радних места него што их је сада.

Краљевина је први пут након 2009. суочена с буџетским дефицитом, а раст незапсолености и ниска цена нафте могли би увећати јавни дуг чак до 140 посто тамошњег БДП-а. Међународни монетарни фонд (ММФ) већ је у октобру упозорио на вероватни банкрот Саудијске Арабије у наредних пет година.

Највећи светски извозник нафте, Саудијска Арабија рањивија је на ниске цене нафте него други произвођачи који имају разноврснију економију: у последњих неколико година приходи од нафте износили су више од 90 посто државног прихода. Штавише, економско здравље земље зависи о високим ценама сирове нафте.

Ипак, пад цена није утицао на амбициозне планове Ријада. Ибрахим ел – Асаф, саудијски министар финансија, признао је на конференцији о капиталу да су ниске цене изазов земљама извозницама и да ће влада морати да рационализује потрошњу. Ипак, инсистирао је на томе да је финансијска позиција земље „врло јака“ и да ће наставити са готово 2600 пројеката у вредности од 50 милијарди долара на које се у прошлости обавезала . С друге стране, понегде се појављују знакови успоравања. Компаније које зависе о пословима с државом предвиђају ниже приходе ове године, док нафтни сектор већ осећа ефекте.

Сауди Арамцо (у власништву државе, те највећа нафтна компанија) и друге владине агенције не одобравају све пројекте. И премда главни пројекти и даље напредују, друге ће зауставити или их одложити на неодређено време. Аналитичари кажу да то укључује и планове за бушење у дубоким водама Црвеног мора. У међувремену, десетине страних компанија, које је Сауди Арамцо ангажовао да изграде много спортских стадиона, чекају код куће знак за почетак тих одложених пројеката.

Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вероватно.

Чланак МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Да ли је Саудијска Арабија пред банкротом ? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Flickr

Посланици у Парламенту Ирака, са којима је Спутњик разговарао, сматрају да постоји директна веза између упада турске војске у Ирак и тога што је руска авијација пресекла илегалне руте испорука нафте из Сирије у Турску.

Тема испорука нафте коју шверцује ДАЕШ скоро да се не помиње у турској штампи иако је Министарство одбране Русије обелоданило чврсте доказе да та трговина постоји.

На који начин би шверцована нафта могла да стигне на турску територију и ко је купац ове нафте?

Високи функционер опозиционе Републиканске народне странке, бивши председавајући турског Савета за развој нафтних компанија Неџет Памир за Спутњик каже да се део нафте прерађује у ирачким рафинеријама, а онда преко посредника стиже у Турску, одакле из луке Џејхан иде за Израел.

Према његовим речима, порекло нафте из ирачко-турског нафтовода Киркук-Џејхан је доста сумњиво. Та нафта се испоручује Турској мимо Устава Ирака, према којем Ирачки Курдистан добија 17 одсто прихода од нафте. Постоје основане сумње да ту нафту са налазишта која су под контролом ДАЕШ-а Турској продаје лидер Ирачког Курдистана.

Неџет Памир истиче да се шверцована нафта рафинира (пречишћава), између осталог, у рафинерији која се налази близу границе са Ираком и у власништву је највеће турске нафтне компаније „Тупраш“.

Секретар турског синдиката радника нафтне индустрије Мустафа Текик каже за Спутњик да Турска свакодневно добија између 100.000 и 150.000 барела нафте „на црно“, а већина се налази у складиштима нафте у Искендеруну и Мерсину.

„Ова нафта се продаје у европским земљама од Италије до Велике Британије. Не верујем да би компанија ’Тупраш‘ тако лакомислено и отворено куповала и прерађивала нафту коју шверцује ДАЕШ. То све вероватно иде преко посредника“, открива Текик.

Текик истиче да они који јавно кажу „да без њихове дозволе ни птица неће пролетети границу“ сигурно знају да је у току шверцовање нафте. Он сматра да милитанти ДАЕШ-а зарађују огроман новац, илегално продајући нафту, између осталог, и преко територије Турске.

Посланици у Парламенту Ирака, са којима је Спутњик разговарао, сматрају да постоји директна веза између упада турске војске у Ирак и тога што је руска авијација пресекла илегалне руте испорука нафте из Сирије у Турску.

Посланик Муафак ел Раби каже да Турска зарађује на нафти, коју милитанти ДАЕШ–а шверцују преко турско-ирачке границе.

„Претходних месеци на црном тржишту Турске продате су велике количине ирачке нафте коју краде ДАЕШ. Мислимо да су неки на томе зарадили до 800 милиона долара. При томе, крадена нафта се продаје дупло јефтиније него на званичним светским тржиштима“, каже Ел Раби.

Чланак РУСКА АВИЈАЦИЈА ПРЕСЕКЛА ИЛЕГАЛНЕ РУТЕ ИЗ СИРИЈЕ У ТУРСКУ: Главни шверц нафте пресељен из Сирије у Ирак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да Москва већ дуго времена зна за умијешаност Турске у терористичке операције кријумчарења нафте, али све до сада није било познато колико је Анкара дубоко у томе.

– Ми већ дуго времена знамо да се турска територија користи за комерцијалне операције са Исламском државом, за пребацивање оружја и терориста у Сирију, као и за медицинско збрињавање милитаната којима се омогућава и смјештај како би се спремили за нове операције, не само у Сирији, већ и другим регионима, укључујући Сјеверни Кавказ – рекао је Лавров у интервјуу за италијанске медије.

Лавров је турске незаконите активности повезао са обарањем руског „сухоја“ 24. новембра.

– Ми не видимо друго објашњење, осим жеље Турске да поремети антитерористичке напоре и да их обезвриједи, или да спријечи Русију у дјеловању у ваздушном простору Сирије или можда да поремети политички процес у Сирији који полако почиње да добија облик на основу споразума из Беча – рекао је Лавров.

Лавров је поставио питање зашто Турска, умјесто да бомбардује терористе, бомбардује Курде.

И Ирак и Иран су подржали став Русије о умијешаности Турске у кријумчарење нафте са терористима, подсјећа „Спутњик“.

Чланак ЛАВРОВ: Анкара већ дуго времена умијешана у кријумчарење нафте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АП

Иако се на папиру син предсједника Турске Билал Ердоган трудио да остане чист, његова биографија има приличан број мрља.

Оптужбе Русије на његову адресу нису неосноване, пише њемачки „Ханделсблат“.

Тужилаштво је 2013. године осумњичило Билала Ердогана за прање очевог новца.

Оптужбе су биле засноване на сакупљеном досијеу који је укључивао фотографије и телефонске разговоре између Билала и Реџепа Ердогана.

Тадашњи премијер је наложио сину да се “ријеши читавог новца из кућ́е“, пише њемачки лист.

Почетком 2014. године појавио се снимак другог телефонског разговора који се тицао исплате на десетине милиона долара.

Није био јасно од кога је требало да стигне новац. Међутим, медији су потврдили да се радило о миту у вези са изградњом нафтовода. Реџеп Ердоган је изјавио да је снимак монтиран и да је “прљави фалсификат“.

У новембру министар информисања Сирије Омран ел Зуби саопштио је да нафту ИД испоручује транспортно предузецће у власништву Билала Ердогана.

Према његовим ријечима, син предсједника Турске купује од џихадиста сировине и предмете историјске вредности.

Према другим оптужбама, Билал је азијским земљама препродавао украдену нафту из области Ирака под контролом терориста, због чега је и добио надимак “министар за нафту ДАЕШ–а“.

Лист наводи да су турски листови више пута постављали питања шта раде бродови Билала на сиријској обали.

У исто вријеме предсједник Турске је изјавио да је спреман да поднесе оставку ако буде доказана умијешаност њега и његове породице у махинације са нафтом. Имајући у рукама тако лоше карте, предсједник очигледно ставља сувише висок улог, закључује аутор чланка.

Чланак ХАНДЕЛСБЛАТ: Ердоганов син – министар за нафту ИД се појављује прво на ИСКРА.