Телевизија Републике Српске вечерас емитује прву епизоду серије „На млечном путу“.

Серија је настала по истоименом филму прослављеног српског режисера Емира Кустурице.

У процесу рада на филму снимљено је знатно више материјала, па је у пет епизода серије у копродукцији РТРС-а, испричана цијела прича у којој главни женски лик тумачи славна Моника Белучи.

Снимање филма трајало је три године, а сниман је у Херцеговини, у Требињу, Билећи и Невесињу.

Серију „На млечном путу“ гледајте на програму РТРС-а након Дневника 2, у 20.15 часова!

Чланак БАЊАЛУКА: Серија „На млечном путу“ вечерас на РТРС се појављује прво на ИСКРА.

Пети Српски Филмски Фестивал у Чикагу почео је пројекцијом документарног филма „Обећање“, редитеља Жељка Мирковића и аутора и копродуцента Душана Гајића.

Документарац „Обећање“ приказан је почетком ове године и на Радио телевизији Србије, а доноси причу о несвакидашњем подухвату једне француске породице која се настанила у селу Рогљеву код Неготина, како би заједно са мјештанима производила органско вино за међународно тржиште.

Почетком прошлог вијека, село Рогљево је било необично просперитетно за једно удаљено село у источној Србији а вина из Неготинске крајине била су присутна на изложбама у Паризу, Лондону и Бордоу, трговина са Европом је цвјетала, али сто година касније главна одлика овог краја су сиромаштво и напуштеност.

Филм „Обећање“ приказан је ове године и на Међународном филмском фестивалу „Red Dirt“ у Охају, САД, као и у оквиру седмог издања Филмског фестивала „Queens world“, који се одржава на више локација. Чикашка публика прихватила је овај филм са одушевљењем и великим интересовањем.

Након „Обећања“ приказан је и нови филм Емира Кустурице „На Млечном Путу“ у којем главне улоге тумаче поред Емира Кустурице, Слобода Мићаловић и Моника Белучи. Филм је оставио снажан утисак код гледалаца, изненадио публику и изазвао доста емоција. Кустурицино дјело премијерно је приказано на филмском платну у оквиру 73. Међународног филмског фестивала у Венецији, на којем је освојио и признање „Млади златни лав“, а на нашим просторима премијерно је приказан почетком ове године на 10том Кустендорфу.

Поред ова два филма током наредних дана у оквиру Српског Филмског Фестивала у Чикагу ће се приказивати филмови: „Лутајућа Срца – архив емоција“, документарац о музичкој групи из Ниша која је била популарна 70тих година прошлог вијека, затим „Слепи Путник на Броду Лудака“, телевизијски филм у продукцији РТС-а и режији Горана Марковића, чија је радња смјештена у периоду Првог свјетског рата, односно у болници у којој последње дане живота проводи чувени српски књижевник Петар Кочић, а биће приказан и последњи филм Љубише Самарџића „Панта Реи“, који је прослављени српски глумац назвао „сажетим дијелом своје филмске и животне приче“.

У завршници биће приказано и овогодишње остварење режисера Бојана Вулетића „Реквијем за Госпођу Ј“ са Мирјаном Карановић у главној улози, који је свјетску премијеру имао на Берлинском филмском фестивалу а премијеру у Србији на овогодишњем ФЕСТ-у.

Филм „Реквијем за госпођу Ј“ је српски кандидат за Оскара у категорији „Дугометражни играни филм на страном језику“. Гледаоци у Чикагу имаће прилике да погледају и филмове „Војна Академија 3“ и „Јесен Самураја“ романтична комедија за који сценарио потписује Димитрије Војнов а у режији Данила Бећковића.

Овогодишњи фестивал посвећен је великану српског глумишта Љубиши Самарџићу, саопштила је Српска Телевизија из Америке.

Чланак „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“ У ЧИКАГУ: Филм оставио снажан утисак код гледалаца, изненадио публику и изазвао доста емоција се појављује прво на ИСКРА.

Фото: trebinjelive.info

Ексклузивно за ТребињеЛиве.инфо, филмски критичар Милан Д. Шпичек из Београда написао је свеобухватну  критику новог остварења режисера Емира Кустурице „На млијечном путу“. Послије дуго времена, публика има прилику да прочита мишљење човјека чијој се реченици вјерује! Због аутентичности, текст је на екавици!

КАДА ЈЕ БОГ СИШАО НА ЗЕМЉУ,
ВИДЕО ЈЕ РИБЕ ИВЕРКЕ
И ОДМАХ ЈЕ ОДЛЕТЕО НАТРАГ.
А ОНДА ЈЕ ПОСЛАО ЕМИРА КУСТУРИЦУ.

ИЗМЕЂУ ЉУБАВИ И МРЖЊЕ

Ова изјава изазваће гађење у кругу Кустуричиних непријатеља, којих уистину није мали број. Професора или воле или не воле. Средине нема. Ови други, једва чекају да му зарију нож у леђа.

Ја припадам онима који верују да га је заиста послао сам Бог (53,07%), па сам сада на жеравици, како да кажем трутх анд нотхинг бут тхе трутх, шта је моја душа доживела у његовом најновијем делу “На млијечном путу”, а да случајно не претерам или не дај Боже нешто важно изоставим.

Моје колеге, велика већина, високоумници који су посисали сва знања из кинематографије, блазирани од догогодишњих развлачења по Кановима, Венецијама и Берлинима, где се више лактају на коктелима и журкама да дођу до ића и пића него што говоре о филмовима, једва су дочекали да још један бисер из ниске Кустуричиних ђердана, попљују, јер је, тамо неко, из оне друге поставе, рекао да Професор овог пута није досегао висине, што ће рећи, самог себе.

Шта је позадина ове мржњологије?

Ја мислим, зато, што је Емир Кустурица створио један Дрвенград, Камени град, што је осмислио најнеконвенционалнији филмски фестивал у свету – Кустендорф, што свира гитару да му прође време аха, што је написао две књиге продате у тиражима од преко сто педесет хиљада примерака (!), што уместо цола-цоле пије бозу код Ћоркана, што игра фуцу на два голића с фудбалским магом Марадоном, што је на пер ту са Великим Владимиром, што говори седам језика, и што му није потребна адреса да би примио пошту на руке: ма из ког дела света да пошаљеш писмо, довољно је да на коверти напишеш само његово име.

А шта мене фасцинира код овог Богочовека? И његове фанове у комплету? Па управо ово изречено и муве (читај покрет) у његовим филмовима, јер пред радозналим очима гледалаца целог света, у покретним сликама које ствара – све је move, све је у покрету, све игра: осим глумаца, и цица-маце, керови, гуске, патке, ћурке, птице, соколи, магарад, па и сам камен (сурово лепе Херцеговине).

Доказао је да и камен може да глуми.

Рођен је у Сарајеву, у угледној породици интелектуалаца у чијој кући, осим Андрића, често је боравио и господин Шиба Хајрудин Крвавац, и у којој су се водили озбиљни разговори о животу и култури живљења, живљења са културом, па, напросто, због великог Шибиног утицаја редитеља антологијског филма “Валтер брани Сарајево” (најгледанији филм у свету, рачунам само гледаоце у Кини), није могао други одговор да да свом оцу Мурату, када је стасао за високе школе: ”Хоћу да будем исто што и чика Шиба”.

Уписује ФАМУ у Прагу и на пред крај прве године добија следећу оцену својих професора: ”Проше пана, овај младић када се буде вратио, направиће ршум у југословенској кинематографији”.

Фото: trebinjelive.info

Угледни професори су погрешили: направио је ршум у светској.

У “Валтеру” се код чика Шибе први пут срео с камером. Као глумац. Истина, ако трепнете, нећете бити сигурни да ли је то Он, али, како нема малих улога, млади Емир, заправо, почео је као глумац.

Озбиљан ацтор постаје када и редитељ. Обележио је неколико француских филмова. И, најновији, свој, као сценариста, редитељ и главни јунак “На млијечном путу”.

Пут му је био трновит до првог филма “Сјећаш ли се Доли Бел”. Десет година је требало политичким главешинама у комунистичкој Југославији да одобре снимање Емировог првенца за који је добио највишу награду у Венецији али није отишао да је прими јер је мењао паркет у стану.

За све своје филмове Емир Кустурица, ваљда је то неки репер, је награђен. Од првог студентског филма “Герника” о чувеном делу Пабла Пикаса, компилација игране и документарне структуре у Карловим Варима, “Невјесте долазе” и “Бифе Титаник” тв филм, до најновијег, који неће бити нигде наградјен јер је велики мајстор одлучио да се више не игра и да трку препусти другима.

Да је погрешио потврђује и његов често дискутабилан филм “Ariyona dream” који је после премијере био испљуван а на Берлинском фестивалу награђен Сребрним медведом (!?).

Jean-Marc Bouineau у подужем есеју сложеном у “Мала књига о Емиру Кустурици” за Великог Емира у прологу каже: ”Од анахронистичне љубави једног ћурана и једне рибе, рођен је Емир Кустурица, који би летео чим би га ставили у воду (обратите пажњу на ову игру речи). Јер, реч је о једној чудној риби која као ћуран, гледа само са једне стране; али са праве. Са стране људског бића! Ако се филозофија крије у океану или у дну живинарника, како нам се чини да Кустурица каже, остаје нам, дакле, нада, да ћемо преживети на овој земљи јер су једина филозофска бића животиње“.

Фото: trebinjelive.info

Не волим цитате, али, овај скоро да открива, открива већи део, начин размишљања и прилаз животу и стварању Професора од филма, пера, музике…Већ речено.

Млечни пут је само једна од милијарду галаксија у видљивом делу универзума, и од посебног је значаја за људски род јер је дом Сунчевог система. Наслов, „На Млијечном путу“ можда нема никакве везе са галаксијом у којој се налази и мајка Земља, али је духовита смицалица аутора, јер се у једном ратном лудилу главни јунак војник Коста у тумачењу аутора, налази на млечном путу, преноси на магарцу млеко од своје штале до линије фронта у време минулог рата у Југославији.

На шпици филма, Кустурица упозорава неупућеног гледаоца, да је сценарио написао користећи три приче и много, много маште, што је уосталом својствено овом чудаку. Сурове природне лепоте Херцеговине где је филм сниман, углавном околина и нека села и засеоци Требиња, нису сценографија, већ како сам негде у уводу рекао су епизоде, епизодне улоге, јер снажан контраст као на Тикаловим маштарским сликама с пуно пејзажа и чудовиштанаца, камен, голет и херцеговачки крш, дају изузетну снагу лепоти и причи и Невести у тумачењу прелепе Монике Белучи (у том смислу ни за педаљ не заостаје и наша Слобода Мићаловић), па је посматрач збуњен шта га је снашло у том братоубилачком лудилу када је безбрижно могао само да завирује у душе двоје заљубљених, у једној галаксији којој припада овај свет а чији је Дом Сунчев систем.

Да ли је сценариста Емир Кустурица сметао глумцу Емиру Кустурици или редитељу Емиру Кустурици? Само у једном: редитељ је испустио главног глумца, није га водио као што зналачки уме када се налази само иза камере, али, мудро је глумчеве сцене у монтажи свео на разумну меру па се усуђујем да кажем да је и на овом задатку био на висини.

Ко се сећа филма „На доковима Њујорка“ Елије Казана, сетиће се како Марлон Брандо седи на мотоциклу тако што једну ногу пребацује преко друге. Коста седи на магарцу у истој пози, а на рамену носи сокола, резервне очи за проналажење непријатеља и подлих змија.

Први део филма, или прва прича испричана с много, много маште, сведен је на игру очима између Косте и Невесте, друга прича из бајковите атмосфере претаче се у ратне сцене да би трећом заокружио своје казивање поновним враћањем природи све изаткано минунциозном хеклерицом и проткано разоружавајућим хумором.

Фото: М. Цветковић

Кустурица воли изузетне, екстремне ситуације човека. Његова усијања, оштру, жестоку па и бруталну слику, са циљем да то његово схватање живота и уметности јасније и експресивније изрази али строго води рачуна о лепоти и нежности. Понављам се; у његовим филмовима све се креће, move, не само што стање подразумева такву драматургију, већ је то и симболика живота, живота виђених соколовим очима.

Режијом која за њега нема тајни, културом и снагом визуелних осећања, Професор гради магичне слике експресије и портретира изузетно маркантне ликове, које онда са лакоћом доносе Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Магаре, Соко, Змија, Мики Манојловић (можда је негде преиграо). Ни један лик није застао само на скици.

Девет година је прошло од последњег Кустуричиног филмског остварења. Али, ни време му ништа не може, ни време ни бављење узгредним, наоко безначајним пословима (стварање фарме на Мећавнику где његове краве дају млеко А класе јер слушају Шопена, док једна господја из Требиња прави сир за какав ни Французи не знају), његова склоност ка реалном и иреалном, надреалном остала је неокрњена.

Духовит, нежан, суров, мрачан, стари добри Емир.

На крају бих, Професора упоредио с Моцартом, не само зато што ствара фантастичне филмске симфоније већ и зато што сам изнад лида цитирао део текста из „Дома за вешање“, а и лично сам га упоредио с Богом, филмским и другим, јер је непревазиђени композитор, и МОцарт као и Кустурица имао бројне непријатеље.

Највећи непријатељ Моцарта био је минорни дворски композитор Салијери. Салијери је из дна душе мрзео Моцарта. Али му се потајно дивио.

У светској кинематографији, Емир Кустурица има много Салијериа.

Чланак МИЛАН Д. ШПИЧЕК, КРИТИКА ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ: Духовит, нежан, суров, мрачан, стари добри Емир се појављује прво на ИСКРА.

Прва пројекција филма „На млијечном путу“ Емира Кустурице у Бијељини била је омаж овом српском умјетнику чије су реченице из књига и сцене из свих досадашњих филмова млади и старији у публици размјењивали уочи и током приказивања филма.

Сала Центра за културу „Семберија“ са 350 испуњених мјеста личила је на интерактивну радионицу у којој је публика постала актер филма и Кустуричине књиге „Сто јада“ која је овај филм изњедрила.

Бојан Лаковић који је испред Мултиплекса „Доли Бел“ у Андрићграду задужен за пројекције филма „На млијечном путу“ у Републици Српској рекао је да публика у свим градовима врло емотивно реагује на филм.

Лаковић каже да опрему за приказивање филма носе са собом као својеврсно путујуће кино, јер већина биоскопа у Српској нема квалитетну опрему, осим Андрићграда, Бањалуке и Приједора, гдје је филм „На млијечном путу“ приказан у редовном репертоару.

Након два дана и четири пројекције у Бијељини, филм „На млијечном путу“ ускоро би требао бити приказан и у Источном Сарајеву, на отварању биоскопске сале која се реновира.

Кустурица је за ово остварење рекао да је његов покушај да филм буде узбудљив, авантуристички чин, али и естетски у исто вријеме.

Критика филм „На млијечном путу“ назива дјелом гдје се људи узиђују без остатка и политичким тестаментом прослављеног редитеља.

Политички аналитичар Ненад Кецмановић изјавио је да мале државе и малобројне народе који не располажу великом војном силом брани дјело великих умјетника, научника, спортиста, међу којима је и Емир Кустурица.

Чланак БИЈЕЉИНА: Публику одушевио филм „На млијечном путу“ се појављује прво на ИСКРА.

Негде и некад сам прочитао како је неки професор, до кога је Кустурица држао, рекао да кад прави филм, онда пази да, гледајући ове што ходају по платну, ваља произвести утисак да они притом не додирују земљу… да су мало изван равнотеже.

Што се мене тиче, већ недељама, изашавши са премијере филма „На млијечном путу“ у кишну ноћ, још увек ходам и мислим изван равнотеже. Филм (као и киша) нема моћ да спере или умањи зној и кал, муку и патњу, бол и врисак, пад, јад и срам, стрепњу и наду прогнаника, који и даље лутају земаљским шаром борећи се за своју душу. Највећи изазов у животу је откривати ко си заправо. Бити задовољан с оним што си јесте мудрост, али „бескрајно талентован и бескрајно контроверзан“ зна да ако ниси спреман на ризик, мораћеш се помирити са обичношћу.То се коси са његовим уметничким интегритетом.

Још од „Доли Бел“ Емир Кустурица није обична појава у култури. Заједничким именитељима своје поетике – емотивно, неочекивано, узбудљиво и тешко поновљиво – освојио је позицију једног од највећих које историја седме уметности има. Одавно је ушао у најужи круг светских синеаста како по наградама, тако и по референцама. Ипак, о Кустурици се више деценија на овим просторима највише говори у политичком контексту. А то је посебан феномен. Емир заслужује више разумевања. Успех по правилу јунака наводи на велики опрез, мерење речи и чување стечене репутације. Кустурица, као и већина његових јунака, увек је боље знао да пати, губи живце, воли и праска него да рачуна и хладно резонује.

Фото: М. Цветковић

Тешко је наћи неког налик њему, са таквом биографијом и километражом. Плус Мећавник, Андрићград, бестселер књиге, Кустендорф и The No Smoking Orchestra… у једном једином животу?

Кустурица је посебан јер све види и чује другачије и пре нас обичних. Његов монументални опус изражен у дуалности између маште и стварности увек је распусна аудио-визуелна теревенка, због лакрдије и бола, препун и балканског и паганског. Притом је уочљиво како чаробна имагинација представља његов начин бега од патње. Управо због тога се као уметник, по правилу, изражава претерано емотивно. Такав артистички замах није лако пратити, следити и тумачити и остати објективан.

„На млијечном путу“ (Љубав и рат) је опет Куста – велики, раскошан, бучан филм који атакује на сва чула. Од првог до последњег кадра љубавне драме (са елементима фантастике смештене у херцеговачки врлет) нема предаха. У френетичном ритму губи се сваки реалистични кључ и не хаје превише на драматуршка правила. Суманута историја и немогућа љубав се, исликани поетском руком, издижу у категорије вредне уметничког истраживања. У педесет недеља – током три године снимања Кустурица је направио оно што је желео – филм који у потпуности личи на свог аутора. У техничком погледу филм бајковите приче епског набоја одликује изврсност у свим кључним доменима (глума, фотографија, монтажа, сценографија, костим; ефектна музичка подлога), док ме мучи утисак да се више пажње требало посветити миксу звука (поготово у бучним сценама). Једна осумњичена балканска крв преведена је језикомуметничке сложености у антиратну епопеју. Слављење мира упркос истини исказаној у реплици филма да „више неће бити рата тек кад не буде Великог Брата“.

Кустурица и овог пута потврђује свој начин бављења филмом: уметност као посебна врста религиозности. Најдубља, најинтимнија осећања, интензивни доживљаји света и драматична отварања историјских процеса увек осветлити без страха. Филм као велико огледало на којем се рефлектују и пројектују људске и филозофске идеје. То је и „дувански пут“ поплочан духовним менама, уметничким даром, животном зрелошћу и стеченим занатским умећем. Фасцинантни херцеговачки крајолици су ништа друго до духовни пејзажи моралног човека и врста интелектуалне дистанце која је неопходна да се  хуманизује свет.

Без обзира на препознатљиву беспрекорност режије, где глумачка екипа одиста бриљира, то је истовремено и филм који одмиче од осведоченог Кустуричиног поступка и заслужује компетентније мишљење од мог јер доследан себи, аутор остаје особа која и даље не хода познатим стазама, већ наставља да крчи сопствене уметничке путеве. Завршница филма (алегоријски приказ човека који се бори са својом прошлошћу, покушавајући да лично бреме преточи у нешто конструктивно) јесте колико потресна толико и библијска, карактеришући једну катарзу и интелектуално вјерују уметника и јавне личности.

„На млијечном путу“ можда није највећа од Кустуричиних бајки, али су ликови те приче међу најуспешнијима које нам је до сада подарио. Колико год пута да се филм погледа, откриће се неки нови поетски слој! Од ватромета религијских литерарних и општељудских симбола до омажа најбољим српским и ексјугословенским филмовима, а опет и увек Кустурица! Не праве се више оваква дела, нити се аутори на овакав начин баве људским судбинама.

У позадини буке, беса, медијских манипулација и друштва спектакла дивно је знати да постоје и они за које је снимање филма константно одлагање самоубиства.

1. S. Просто речено, великој филмографији Кустурица је додао још један велики прилог. Обавезно га гледати на великом платну!

Чланак „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“; ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ: О архитектури маште се појављује прво на ИСКРА.

Чланак ЂОРЂЕ БЈЕЛАКОВИЋ: Овако је Кустурица снимао филм На млијечном путу се појављује прво на ИСКРА.

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и режисера Емира Кустурице, биће приказиван у приједорском биоскопу „Козара“ од четвртка, 9. марта, до сриједе, 15. марта.

Директор биоскопа Сафира Карахоџић потврдила је да је термин за пројекције 18.30 часова, а цијена улазнице је четири КМ.

„Тако смо изашли у сусрет многобројним љубитељима филмске умјетности и поштоваоцима Кустуричиног стваралаштва који су са нестрпљењем очекивали да овај филм дође и у наш град“, рекла је Карахоџићева.

Она је додала и да се карте већ сада могу резервисати позивом на бројеве телефона 052-211-259 и 052-211-258.

Филм је рађен три године и сниман на простору Херцеговине, Требиња, Билеће и Невесиња, а према ријечима режисера Емира Кустурице, везан је за примарну емоцију и прихватљив за све људе.

„На млијечном путу“ прати причу о животу једног човјека у три различита животна периода – у времену које је провео као срећни мљекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу, када се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и своје земље.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека на овим просторима, главне улоге тумаче Емир Кустурица, Моника Белучи, Слобода Мићаловић, те Предраг Мики Манојловић.

Чланак ПРИЈЕДОР: „На млијечном путу“ од 9. марта у биоскопу „Козара“ се појављује прво на ИСКРА.

Чланак ПЕТР НАШИЦ: Овако је Кустурица снимао филм На млијечном путу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

На фочанској премијери филма „На млијечном путу“, режисер Емир Кустурица најавио је градњу мултиплекса са три биоскопске сале у том граду, као наставак његове идеје да оживи биоскопе у крајевима гдје су они заборављени.

Кустурица је за филм „На млијечном путу“, који је између осталог сниман и на Зеленгори, рекао да је почетак једног дивног пријатељства, којим настоји да од Вишеграда до Требиња оживи биоскопе, и да становници тих крајева најновија филмска остварења гледају у истом тренутку када и грађани Сан Франциска и других свјетских метропола.

„Важна је та диоба осјећања, да знаш да гледаш тај филм у истом тренутку када изађе у Сан Франциску, Минхену, Београду и Бањалуци. Са филмом `Црна мачка, бијели мачор` отварао сам биоскопе по Црној Гори, са `Завјетом` у Србији на Мећавнику, а овим филмом желим да оживим ове крајеве који су заборављени када је у питању кинематографија“, рекао је Кустурица.

Фото: Срна

Он је најавио да ће заједно са општинском управом у Фочи адаптирати три сале, уз постојећу и двије нове, у Центру за културу и информисање, стварајући ново културно и социјално жариште у које ће да долазе млади.

Прва сала биће завршена у наредних мјесец и по.

„Радови би требало да почну ускоро и ова прва сала биће лакша, јер има добру акустичку обраду и треба само да се промијене платно и сједишта, и да се акустички обради у доњем дијелу, а остале сале бисмо урадили до нове школске године, да све буде завршено до октобра“, рекао је Кустурица.

Он је додао да му је циљ да се филмови добро чују и виде, јер су у прошлости приказивани тако да се не чује шта актери причају.

За филм „На млијечном путу“, Кустурица је рекао да биљежи велику гледаност и да га је у Београду за пет дана погледало већ 20.000 људи.

На премијери у Фочи, филм је играо у два термина, а кино-сала је оба пута била испуњена до посљедњег мјеста.

Чланак ПОВРАТАК БИОСКОПА: Кустурица у Фочи гради мултиплекс се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ премијерно је приказан у биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду, гдје се тражила карта више и све три сале биле пуне.

Кустурица је новинарима након премијере филма рекао да је ријеч о тешком филму чије је снимање трајало три године.

Филм се ослања, каже он, на екстеријер који је варљив.

„Варљивост екстеријера је била довољна да се најснажаније исцртају унутрашњи човјекови пејзажи, његова туга, радост, спектар осјећања у којима се одвија живот на Балкану“, рекао је режисер.

Он је навео да му је задовољство што је филм приказан у новим биоскопима у којима су звук и слика перфектни, што није карактеристично за Балкан.

Глумица Слобода Мићаловић рекла је новинарима да је и након снимања филма присутна јака емоција, коју су успјели да пренесу гледаоцима, што је велики успјех.

„За мене и све нас, и за Републику Српску, јако је битно да будемо овде и да будемо део Емировог пројекта, дивног филма коме ће историја судити. То ће бити филм којем ћемо се радо враћати, као и свим његовим филмовима“, казала је Мићаловићева.

Она је рекла да веома задовољна што је дио филма.

„То задовољство траје. Увијек се изнова буде осјећања и емоције, јер је пуно рада уткано у филм“, рекла је Мићаловићева.

Чланак СЛОБОДА МИЋАЛОВИЋ ПОСЛЕ ПРЕМИЈЕРЕ У АНДРИЋГРАДУ: Ово је филм коме ћемо се радо враћати, као и свим Емировим филмовима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Празник у Андрићграду вечерас. Истовремено, у три сале биоскопа у Анидрћграду, пред више од 300 гледалаца приказан је нови филм Емира Кустурице „На млијечном путу“. Карте за ове пројекције распородате су у Андрићграду још пре пет дана, вечерас – тражила се карта више.

Фото: С. Гарић

– Поштовани пријатељи, сарадници, представници власти, даме и господо, добродошли на вишеградску премијеру новог остварења Емира Кустурице „На млијечном путу“.

Иако Вишеград, заједно са Андрићградом, није био почетна станица за узлетање овог филма, ипак је веома битно да се ова премијера не схвати мање важном, јер је она саставни део лансирне рампе са које ће ова филмска бајка одлетети у орбиту. С обзиром на то шта су о филму рекли они који су га гледали, остаје нам да се надамо да се он из те светске орбите никада неће ни вратити.

Надамо се да сте спремни за вртоглави суноврат у вир који је у себе усисао све оно што овај део света негује у својој души, а који својим рукама, негде на дну овог мора у којем сви пливамо, прави Емир Кустурица – речи су којима су вечерас у све три сале биоскопа у Андрићграду поздрављени гледаоци.

Фото: С. Гарић

Много емоција, сузе, смех, аплауз и овације на крају пројекције за Кустурицу и екипу филма.

– Костин подвиг са краја филма није ништа тежи него што је био Кустин подвиг да овај филм направи. Искрено се надамо да сте уживали у резултату тог подвижништва – речи су којима су гледаоци поздрављени на крају филма.

Фото: С. Гарић

После премијере, гледаоце у Андрићграду поздравио је Емир Кустурица.

Чланак ПРАЗНИК У АНДРИЋГРАДУ: „На млијечном путу“ истовремено у три сале, тражила се карта више се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Филм режисера Емира Кустурице „На млијечном путу“ премијерно ће вечерас бити приказан у биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду, а сутра у Центру за културу и информисање Фоча.

Филм „На млијечном путу“ свјетску премијеру имао је на филмском фестивалу у Венецији, гдје је добио „Младог златног лава“.

Рад на филму трајао је три године, екипа је са прекидима снимала укупно 50 недјеља, било је ангажовано 5.000 статиста, а изведено је 800 експлозија.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека главну улогу тумачи италијанска глумица Моника Белучи.

Осим ње, улоге у филму тумаче Слобода Мићаловић, Предраг Манојловић, као и Кустурица, који је, премда већ има глумачког искуства, први пут на себе преузео и главну мушку улогу.

У Андрићграду филм ће бити приказан у 20.00 часова, а у Фочи у два термина – од 18.00 и 20.30 часова.

Чланак ПРЕМИЈЕРА: „На млијечном путу“ вечерас у Андрићграду, сутра у Фочи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и редитеља Емира Кустурице, премијерно је приказан у Требињу.

Уочи приказивања филма, Кустурица је синоћ на конференцији за новинаре рекао да је заплет грађан од три истините приче повезане у једну савремену људску драму, а „утемељен на љепоти призора“ који је као позорница на најбољи начин употпуњује.

„Врло сам срећан што смо све што у Херцеговини постоји, а што нам је било на дохват руке, снимили и, на срећу филма, практично имали позадину испред које се дешавала велика људска драма. А та драма није везана само за искуства наших ратовања, којих је било много, него је сублимирала у универзалну људску драмску причу, која је везана за све ратове овог свијета“, истакао је Кустурица.

Он је додао да га посебно радује што се филм приказује у реновираном биоскопу у Требињу, па ће публика моћи да види и чује слику и тон, са квалитетом у каквом су брижљиво и креирани у продукцији.

О искуствима током снимања филма, сарадњи са глумцима, али и Требињцима говорила је глумица Слобода Мићаловић, која је истакла да носи позитивне утиске и да се у Требињу осјећа домаћом.

Она је навела да јој је посебно драго што су приказане природне љепоте које посједује Требиње и цијела Херцеговина.

Искуства током снимања филма подијелио је и Требињац Александар Сарић, који је први пут имао улогу у неком филмском остварењу.

„Највеће богатство за мене је што ми је професор Кустурица допустио да уђем у свијет познатих личности, да видим како они живе и размишљају и да спознам да су и они, као и ми, само обични људи“, навео је Сарић.

Након завршетка филма требињска публика је дугим аплузом поздравила Кустурицу, Мићаловићеву, те глумце који су први пут глумили у филму „На млијечном путу“.

Чланак ТРИ ИСТИНИТЕ ПРИЧЕ: Требињска публика одушевљена филмом „На млијечном путу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Галерији Културног центра у Требињу отворена је изложба фотографија Петра Нашица из Чешке и Требињца Ђорђа Бјелаковића на којима су овјековјечени детаљи са снимања филма „На млијечном путу“, режисера Емира Кустурице.

Отварајући синоћ изложбу, градоначелник Требиња Лука Петровић рекао је да ће захваљујући фотографијама двојице умјетника Требиње остати трајно запамћено по снимању филма великог српског режисера Емира Кустурице.

„Они су за три године снимања фотографисали важне догађаје и обиљежили битне тренутке филма за који вјерујем да ће достићи неслућене висине“, рекао је Петровић, додајући да се, захваљујући фотографијама, види живот филма од првих до посљедњих кадрова.

Отварању изложбе присуствовао је Кустурица који је, говорећи о значају фотографија, изразио задовољство што су ова два искусна фотографа успјела да кроз објектив фотоапарата представе најзанимљивије детаљи који су настали у током снимања филма.

Кустурица је истакао да је право умијеће на фотографијама направити цјелину јер свака од њих има своју причу, напомињући да би се могао направити мали филм кад би се све представљене фотографије превеле у 25 фотки у једној секунди.

Фото: Срна

„Распоред фотографија говори о томе да је Петар Нашиц филмаџија који, као нико други, веома лако окида на фотоапарату и смјело у свакој секунди испуца готово читав филм. Исход његових фотографија је веома занимљив и потпуно обрнут од онога што сам ја очекивао. Мени треба два-три сата да нешто спремим, а њему секунд да нешто фотографише“, рекао је Кустурица.

Нашиц, који је уз асистенцију Ђорђа Бјелаковића вриједно пратио снимање филма „На млијечном путу“, рекао је да је сличну изложбу фотографија, само са филма „Завјет“, приредио у Прагу, истичући да Кустурицу прати и онда када представља своје књиге, потписује их, приређеује концерте.

Посебну захвалност на преданом и квалитетном раду на стварању ових фотографија упутио је Бјелаковићу. „Он је у почетку био мој асистент, а послије велики пријатељ“, рекао је Нашиц.

Изражавајужи задовољство што је оваква изложба приређена у Требињу, Бјелоковић је истакао да је ријеч о око 600 фотографија на којима су „ухваћени“ лијепи, али и они мање лијепи детаљи са снимања филма.

Он је истакао да се на основу фотографија може закључити да је владала позитивна енергија екипе окупљене око Емира Кустурице.

Отварању изложбе присуствовали су и Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, глумица Слобода Мићаловић, те многобројни пртедставниоци привредног и културног живота Требиња.

Чланак ТРЕБИЊЕ: Отворена изложба о снимању филма „На млијечном путу“ се појављује прво на ИСКРА.

После овог филма Кустурица као да је кренуо неким другим стваралачким путевима, који многе нису престали да збуњују све до данас, када је овај редитељ статус звезде европског ауторског филма већ увелико заменио за (надуметнички) статус „иконе глобалног Истока“. Његова два последња дугоматражна играна филма, „Завет“ и „На млијечном путу“, а који највише збуњују, свакако садрже, готово каталошки пописане, све оне главне поетичке топосе целокупног Кустуричиног стваралаштва, али свакако и један вишак или мањак, како се узме, а који се састоји у другачијем третману и улози одавно уочених елемената Кустуричиног ауторског рукописа. Ту је и даље карневализација, фантастика, необарок, постмодернизам, магични реализам, и тако даље, али значењски и поетички, а свакако и идеолошки, реорганизовани у мери да обавезују на битно другачија читања.

Можемо, стога, „На млијечном путу“ посматрати као филм о идентитету, у ком се одсликава и борба за идентитет (и право на идентитет) самог аутора; можемо га, са још више уверености, посматрати и као филм о „отмици Европе“, отмици нашег права на Европу и да будемо Европа, нашег права да уопште имамо свој свет.

И, управо у овом „нашем“ можемо тражити један од кључева за тумачење ових збуњујућих Кустуричиних поетичких избора, а које би избегло теорије завере, моралистичке проповеди или психологију. Последњи филмови овог аутора су стога ломљење остатака оног некадашњег у њима, ломљење оне визије света коју најрадије описујемо као западну, или европску. Њихова провокација, што се директно одражава на њихову поетику, естетику и структуру, у одбацивању је западњачких претензија на универзалност, па и на поетичку, естетичку и структуралну универзалност. Она нарушава прописане норме како би угрозила и саме „дубоке структуре“ на којима те норме почивају, а које су виђене као полазиште за колонијализам и империјализам, константе тако схваћене „западњачке“ цивилизаторске политике.

Кустиричини поетички, па зашто не рећи и идеолошки избори, у том кључу могу бити читани као слалом за избегавање колонијалитичких стратегија, за које нам се чини да се у већ постале не само део нашег културног него и генетског кода, и да су се претвориле у нужност, још једну датост међу многима.

Кустурица разара кодове, како би отворио простор за „наше“, за „наш“ свет, за „наше“ право да и „ми“ имамо свој космос и свој универзум, да и „ми“ будемо свет и будемо све, а не само они који су то одавно, у некој давној паљевинама царског и патријаршијског града обележеној епохи, прописали као норму и приграбили као своје наследно право.

Одговор на питање ко смо то „ми“, и шта подразумева то „наше“, може се тражити само на цивилизацијском нивоу, а за све испод тога – боље је ћутање. Да ли смо спремни за то, чак и на разговор о том „нашем“ цивилизацијском идентитету, то је већ посебно питање, као и да ли и сам Кустурица пружа било какав одговор на њега. Осим да су „наше“ те горе по којима ходимо, и све што по њима ходи је „наше“; осим тог готово пантеистичког слободарства, и „нашег“ права које иде са њим.

Кустурица је рекао и то како је он „танак глумац, али добар комуниста“. То је такође једна од важних истина о овом његовом последњем филму, поред оне, а коју би у следећем филму свакако требало уважити, да је боље имати добру драматургију него лошу: она, ако већ не нуди готове одговоре, свакако помаже бољем формулисању питања.

Чланак ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ: „На млијечном путу“ Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Након Бањалуке, Херцеговачка премијера филма „На млијечном путу“ одржана је у Билећи. Нимало случано – на подручју ове општине филм је сниман, а својих пет минута славе добио је и начелник лично.

С обзиром на то да коријене вуче управо из Билеће није ни чудо, каже прослављени српски режисер Емир Кустурица, што је премијера његовог новог филмског остварења приређена баш у овој општини.

– Билећа има оскаровце, моји су одавде, постоје многи људи који нису само прошли кроз Билећу него су се ту и родили њихови ђедови, који су касније направили добре филмове. Ова премијера је почетак велике сарадње – навео је Кустурица.

Новим остварењем Емир Кустурица отворио је филмска врата многим Херцеговцима, који нису могли ни замислити да ће се икада наћи у свијету филма. Један од њих је и Миљан Алексић начелник општине Билећа.

– Провео сам пет незаборавних дана са Моником, Емиром и Слободом. Ово глумачко искуство за мене је било нешто ново и надам се да ће Куста у нашу Херцеговину поново доћи са неком добром идејом за филм и да ћу добити мало више простора – истиче Алексић.

Глумица Слобода Мићаловић рекла је да се у Херцеговини осјећа као на свом терену и да се радо враћа у ове крајеве.

– Ја се радо враћам у Херцеговину и некако се заиста осјећам као ваша суграђанка иако то нисам. Уживала сам, а што се тиче филма то је једна дивна, бајковита прича – рекла је она.

Филм „На млијечном путу“ вечерас ће бити приказан и у требињском Дому културе са почетком у 21 час, а пројекцији ће претходити изложба фотографија насталих током снимања филма.

Чланак ВЕЧЕРАС У ТРЕБИЊУ: И Билећа дочекала нови Кустин филм се појављује прво на ИСКРА.

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и редитеља Емира Кустурице, премијерно је вечерас приказан у мултиплексу „Палас“ у Бањалуци.

Бањалучкој премијери присуствовао је Кустурица, дио екипе која је три љета даноноћно и предано радила на овом остварењу, многобројни грађани, званице из културног, јавног и друштвеног живота.

Кустурица је истакао да је филм рађен три године у тешким околностима.

„Идеја је била да пејзаж говори више о унутрашњем садржају ликова у филму. То је стари патент који је сада прорадио“, рекао је новинарима Кустурица, након премијере филма.

Он је нагласио да је филм везан за примарну емоцију и да је прихватљив за све људе.

„Сваки човјек комуницира метафорама јер је емоција крајње компликована ствар. У филму су приказане три истините приче – о жени која је бјежала од официра међународних снага у БиХ који је у њу био заљубљен, затим о Србину из Коњица, који је тјерао овце у минско поље да би га прешао и трећа о човјеку из Авганистана, који је преживо хранећи змију“, навео је Кустурица.

Он је захвалио публици која га је на крају филма поздравила дуготрајним аплаузом.

У мултиплексу „Палас“ Срни је раније речено да је интересовање за филм „На млијечном путу“ огромно и да су све карте распродате. На редовном репертоару овог биоскопа, филм ће бити од четвртка, 2. марта.

Након Бањалуке, „На млијечном путу“ премијерно ће бити представљен и публици у Требињу и Билећи сутра, Вишеграду у четвртак, 2. марта, те у Фочи у петак, 3. марта.

Филм прати причу о животу једног човјека у три различита животна периода – у времену које је провео као срећни мљекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу, када се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и своје земље.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека на овим просторима, главне улоге тумаче Емир Кустурица, Моника Белучи, Слобода Мићаловић, те Предраг Мики Манојловић.
Срна

Чланак АПЛАУЗИ ЗА КУСТУРИЦУ И ЕКИПУ ФИЛМА: „На млијечном путу“ синоћ премијерно приказан у Бањалуци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Све што вриједи издржаће отпор времена, као никад до сада. На вагу ће лако да се стави оно што ваља и оно што не ваља. Надам се да ће седамдесете, које су биле врхунац филма, издржати, рекао је Кустурица.

Филм „На млијечном путу“ третира вријеме и простор на начин на који је филм то чинио седамдесетих, каже прослављени режисер.

– То значи да су сва реквизита филма као циркуса и филма, као поуке, укључена у пуном смислу те ријечи. Кинематографија, са једне стране, данас се одвија на нивоу Холивуда, који спектакуларним захватима најчешће личи на видео-игрице, а са друге стране филм постаје све више уточиште за ауторе који их праве саме себи и чине врло вриједне подухвате. Између та два опозита се створио простор у коме се ствара идеја да филм може да буде узбудљив, авантуристички чин, али и естетски у исто вријеме. То сам покушао да урадим овдје – навео је Кустурица.

Он каже да се „грчевито борио три године да би издржао“ и да би то уопште могло да се преведе на језик приче која може да привуче већи број гледалаца.

– Та моја велика мука нема директне аутобиографије, али симболично има. Мало се ко у филму жртвовао као ја, мало је ко трошио своје зарађене паре на властити филм. Зато мислим да ће Бањалука у правом смислу те ријечи да одреагује на филм – нагласио је Кустурица.

Најавио је и да би Академија сценских умјетности у Андрићграду требало да почне да ради ове године.

– У јуну ће бити избори, врло брзо ћемо објавити конкурс, те почињемо у октобру – каже режисер.

Говорећи о положају Срба, Кустурица истиче да је српски народ дефинисан давно и да његов опстанак, кроз културно, политичко и дјеловање његовог јединства, треба да буде допринос европској и свјетској цивилизацији.

– Ми ћемо стајати на свом путу, а тај пут је одређен не само нашом религијом, већ свим нашим цивилизацијским дометима које смо постигли кроз науку, спорт, умјетност. То што постоје различите стратегије, што постоје људи који желе да униште нашу културу као што је Бакир Изетбеговић, ми ћемо томе да се одупремо и да опстанемо као што смо то увијек чинили. Само што ће та цијена испостављена, уобичајено бити висока за нас у неком завршном рачуну – рекао је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Срби ће опстати, као што смо то увијек чинили, само што ће цијена и сада бити висока! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Филм „На млијечном путу“, сценаристе и редитеља Емира Кустурице, премијерно ће бити представљен вечерас у Бањалуци.

Бањалучкој премијери у мултиплексу „Палас“ у 20.30 часова присуствоваће Кустурица и глумица Слобода Мићаловић, као и дио екипе која је три љета даноноћно и предано радила на овом остварењу.

У мултиплексу „Палас“ Срни је потврђено да је интересовање за филм „На млијечном путу“ огромно и да су све карте распродате. На редовном репертоару овог биоскопа, филм ће бити од четвртка, 2. марта.

Након Бањалуке, „На млијечном путу“ премијерно ће бити представљен и публици у Требињу и Билећи 1. марта, Вишеграду 2. марта и Фочи 3. марта.

Филм прати причу о животу једног човјека у три различита животна периода – у времену које је провео као срећни мљекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу, када се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и своје земље.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека на овим просторима, главне улоге тумаче Емир Кустурица, Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Предраг Мики Манојловић и други познати глумци.

Чланак ПОСЛЕ ВЕНЕЦИЈЕ, МОСКВЕ, МЕЋАВНИКА, БЕОГРАДА: „На млијечном путу“ вечерас у Бањалуци, сутра у Требињу и Билећи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Славна италијанска глумица Моника Белучи изјавила је да је љубав свима потребна да би успјели да преживе у свијету какав је данас.

„Љубав нам је свима потребна да би успјели да преживимо у свијету какав је данас. Љубав дијелимо са породицом, са дјецом, ако је среће као што је у мом случају, радимо посао који волимо. Љубав је све“, истакла је Белучијева која игра у филму „На млијечном путу“ прослављеног режисера Емира Кустурице.

Она је додала да је срећна што је Кустурица урадио филм о љубави, јер је то порука наде упућена свима.

Белучијева каже да јој је изузетна част што је филм „На млијечном путу у програму тако важног филмског фестивала какав је Међународни филмски фестивал – „Фест“.

За италијанску глумицу специфичност овог филма заправо лежи у љубавној причи између двије одрасле особе.

„Ликови које Кустурица и ја играмо у филму немају шта да изгубе. Већ су све изгубили у рату у моменту када се срећу. Без обзира на такве околности између њих се рађа магија. То је порука за све људе који су посумњали да им се добро више икада може десити у животу“, истакла је славна глумица за Тањуг.

Она је открила да је много научила од Кустурице у процесу настајања филма „На млијечном путу“.

„Емир је за мене много више од редитеља. Он је свестран умјетник продуцент, музичар, писац, глумац… Био је велики изазов за мене да учествујем у снимању његовог филма. Научио ме је многим тајнама глумачког заната и искуство снимања филма са њим је у многоме унапредило мој умјетнички израз“, каже Белучијева.

Она је додала да је као глумица срећна што има прилику да сарађује са врхунским редитељима као што су Сем Мендез или Емир Кустурица.

Чланак БЕЛУЧИ: Љубав је свима потребна да преживе у данашњем свијету се појављује прво на ИСКРА.

Упркос невремену и гужви коју је киша проузроковала на путу до Сава Центра, црвени тепих 45. ФЕСТ-а сијао је у пуном сјају и присуству истакнутих званица које су дошле на београдску премијеру филма Емира Кустурице „На млијечном путу“.

    Жагор расположене публике која је била распоређена дуж главног улаза у Сава центру, појачавао је позитивну атмосферу неизвесности и усхићења. Поздрављајући познате званице, радознала публика посебним аплаузом поздравила је глумицу Слободу Мићаловић и њеног супруга Војина Ћетковића, по доласку на црвени тепих.

    Потом је уследило тридесетоминутно дефиловање црвеним тепихом које су српски медији пропратили уз блицеве фото-апарата, интервјуе и изјаве познатих личности које су дошле на београдску премијеру филма Емира Кустурице, а од којих су се посебно издвојили Матија Бећковић, Оља Бећковић, Тамара Драгичевић, Наташа Нинковић, Срђан Голубовић, Синиша Мали, Никола Никодијевић, Верица Ракочевић, као и многе друге истакнуте личности из света уметности, књижевности, политике, моде и филма.

    После свечаног отварања четрдесетпетог Међународног филмског фестивала ФЕСТ, који је обележила мјузикл нумера „Филмски сан“ и наступ младих балетских играча обучених у препознатљиве костиме глумаца из страних филмова, на челу са Славеном Дошлом и Драганом Мићаловић као домаћинима и учесницима нумере, уследила је традиционална додела награде „Београдски победник“, овог пута српском глумцу и редитељу Љубиши Самарџићу, за изузетан допринос филмској уметности, као и шпанском редитељу Карлосу Саури за досадашње стваралаштво.    

    Пре почетка пројекције кинематографског остварења „На млијечном путу“, публика је имала прилику да се помоћу видео снимка „ФЕСТ Ин Мемориам“ подсети свих филмских уметника који су нас напустили у претходној години, поздрављајући филмске великане попут Бате Живојиновића, Драгана Николића, Мире Ступице, Милорада Мандића Манде, Маринка Маџгаља, Крсте Шканате и других громогласним аплаузом.

    Након што је италијанска глумица Моника Белучи на српском језику отворила овогодишњи ФЕСТ, уследило је премијерно приказивање филма „На млијечном путу“. Два и по сата помешаних емоција, уздаха, суза и смеха, обележило је пројекцију последњег остварења Емира Кустурице у Великој дворани Сава Центра, која је била попуњена до последњег места!

    Гледаоци на балкону и у партеру Велике дворане наизменично су бурно реаговали на сцене у којима главни ликови и животиње гину, али су још узбудљивијим и јачим смехом поздрављали сцене прошаране изврсном глумом Жаге (Микија Манојловића), акробацијама, одлучношћу и храброшћу Милене (Слободе Мићаловић), али и натуршчика и неизоставне бабе, који су филму дали посебну, препознатљиву ноту хумора. Ипак, посебни уздаси публике отели су се у сценама у којима Коста (Емир Кустурица) дели поморанџу из својих уста са медведом, удара змију главом и „плеше“ са соколом.

    Поред народне, изворне и фолк музике у филму, публику су посебно освојили „шарм“, заразни ритам и речи песме чији стихови гласе „На овом свету неће бити рата кад не буде Великога Брата, на овом свету неће бити мира док брат не предозира…“, а коју је у филму извео Но Смокинг Оркестра заједно са Кустурицом.

    По завршетку филма, публика је громогласним двадесетоминутним аплаузом, овацијама и усклицима „Браво!“, поздравила дугометражно остварење током целе одјавне шпице, а затим и један део филмске екипе која је представљена на сцени Сава Центра, приликом чега су Слобода Мићаловић, Моника Белучи и Емир Кустурица добили највећи стојећи аплауз и похвале публике.

    По изласку из Велике дворане од расположене, емотивно затечене и благо „шокиране“ публике, могли су да се чују само позитивни коментари и критике од којих су „То се зове ФИЛМ!“, „Класични филм и даље постоји!“, „Маестро од редитеља!“, „Каква глума Слободе Мићаловић!“, „Какве боје!“, дуго остали у ваздуху Сава Центра. Ипак, једна изјава узбуђене гледатељке за „ИСКРУ“ описала је магију овог филма у једној реченици: „Ово је круна његове каријере! Само врхунски уметници умеју да се играју са емоцијама гледалаца у оној мери у којој он то чини, терајући нас да се смејемо, плачемо, тугујемо заједно са ликовима и – живимо.“

    Да подсетимо, данас почиње биоскопски живот филма, током кога ће филм „На млијечном путу“ бити приказан у биоскопским салама широм Србије.

Чланак СУЗЕ, СМЕХ, ОВАЦИЈЕ, 20-МИНУТНИ АПЛАУЗ: Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ освојио београдску публику се појављује прво на ИСКРА.

– Драги Београде, фестивал је отворен – рекла је Моника Белучи и тако означила почетак 45. Међународног филмског фестивала. Уследило је премијерно приказивање филма „На млечном путу“, а какав је утисак ново остварење Емира Кустурице оставило на београдску публику, најбоље сведочи аплауз који је трајао дуже од 20 минута.

Фото: Срна

Фото: З. Шапоњић

Чланак КАД КУСТУРИЦА НАПРАВИ ФИЛМ: 20 минута аплауза за филм „На млијечном путу“ на отварању ФЕСТ-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Италијанска и холивудска глумица Моника Белучи отворила је вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал /Фест/, захваливши Србији за лијепу и топлу атмосферу којом је окружена.

„Драги Београде, фестивал је отворен“, рекла је на српском језику славна глумица.

Она је истакла да јој је велика част и задовољство што је у Србији.

„Била сам у овој земљи четири године и за мене то представља изузетно искуство. Око себе сам осјећала само лијепу и топлу атмосферу. Хвала ти, Србијо“, додала је Белучијева.

Фото: Срна

Свечаном отварању у „Сава центру“ присуствовао је и редитељ Емир Кустурица, чији је филм „На млијечном путу“ отворио најпознатију филмску смотру у Србији.

Током свечане церемоније прије отварања фестивала, додијељене су и награде за животно дјело „Београдски победник“, познатом глумцу Љубиши Самарџићу и шпанском редитељу Карлосу Саури.

У главном програму такмичи се 15 филмова из 12 земаља, аутора као што су Хаим Табакман, Ђузепе Пичони, Кирил Серебреников, Невио Марасовић, Павел Лунгин, Хана Јушић.

Фото: Срна

У такмичарском програму у националној селекцији наклоност жирија освајаће филмови Бојана Вулетића, Луке Бурсаћа, Данила Бећковића, Дана Комљена, Тамаре Дракулић, Филипа Ковачевића и Милоша Радовића.

На свечаном затварању 5. марта, београдска публика ће имати прилику да погледа филм „Тишина“ америчког режисера Мартина Скорсезеа, а до тада ће у биоскопским салама моћи да види најбоље филмове са свјетских фестивала и готово све фаворите за Оскара.

Чланак ХВАЛА СРБИЈИ НА ТОПЛОМ И ЛИЈЕПОМ ДОЧЕКУ: Моника Белучи отворила 45. ФЕСТ у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Карте за премијеру филма Емира Кустурице „На млијечном путу“, која је у Требињу заказана за 1. март, распродате су за два сата, а стотињак гледалаца је у претпродаји већ резервисало мјеста за пројекцију 2. марта, потврђено је Срни у Културном центру Требиње.

Из ове установе кажу да је до недјеље, 5. марта, планирано укупно пет пројекција филма у требињском биоскопу, а цијена улазнице, осим за премијерно приказивање, је 4 КМ.

Због великог интересовања публике, како истичу, пожељна је претходна резервација карата.

Премијера филма је у 21.00 час, а све репризне пројекције почињу у 20.00 часова.

Режисер Емир Кустирица рекао је раније да ће присуствовати премијери у Требињу, као и српска глумица Слобода Мићаловић, али и други глумци овог филмског остварења.

Чланак ТРЕБИЊЕ: Карте за филм „На млијечном путу“ распродате за два сата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.co

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да је Београд космополитски град, његова публика је космополитска и да је то једини град на Балкану гдје људи срећни дочекују велике догађаје, па очекује да ће тако бити и на вечерашњој премијери његовог филма „На млијечном путу“.

Уочи премијере свог најновијег филма „На млијечном путу“ којим ће свечано бити отворен 45. Међународни филмски фестивал /ФЕСТ/ у Београду, Кустурица је изјавио Срни да Београд увијек има публику за велика догађања и да очекује да ће и вечерас превладати радост и усхићење.

Он је навео да има осјећај да ће премијера бити прави украс овог фестивала зато што је отварање први моменат једног великог догађаја.

„Срећна је околност и што се моје животно и моје ауторско искуство поклопило са развојем ФЕСТ-а и веома сам срећан због тога, као и због чињенице да сам филмове учио на ФЕСТ-у седамдесетих година када је филм био и памет и забава“, истакао је Кустурица.

Према његовим ријечима, филм „На млијечном путу“ је управо кројен за велико платно и он нема ништа што је подударно са савремним изразом гдје се простор углавном сужава на људску главу и гдје се заплет обавља кроз мало радње.

„Овај филм је сав покренут у радњу и овдје су пејзажи најбоља потпора онога што је унутрашња снага јунака“, појаснио је Кустурица.

Говорећи о промоцији филма у Бањалуци у уторак, 28. фебруара, у 20.30 часова, Кустурица је рекао да му је веома драго то што Бањалука има један сређен биоскоп и изразио увјерење да ће бањалучка премијера поновити ефекат који очекује вечерас у Београд.

„Ако сам радио филм који треба да буде на ивици између памети и забаве, као што су били филмови седамдесетих година, очекујем да ће Бањалука, Република Српска, њен предсједник Милорад Додик и моји тамошњи пријатељи који су ми помагали, заправо, који су стајали иза тог пројекта, имати једно узбудљиво вече“, нагласио је прослављени српски режисер.

Он је рекао да су добри услови, добар звук.. предности дигитализованих простора, односно биоскопа који имају пројекторе „2К4К“, попут мултиплекса „Палас“ у Бањалуци гдје ће бити одржана премијера филма.

Кустурица је нагласио да му је веома драго што Вишеград већ три године има мултиплекс, али му је још драже што је и Фоча добила нови биоскоп.

„Требиње већ има један такав биоскоп, а сада улазимо у преговоре у вези са изградњом још два, чиме би Република Српска добила још један мултиплекс. На тај начин би, што је и био наш пројекат, имали једну линију савремених биоскопских дворана од Вишеграда, преко Фоче до Требиња гдје ће постојати три мултиплекса, који би требало да буду ново жариште друштвеног и културног живота у тим мањим срединама“, истакао је Кустурица.

Он је најавио да су у току преговори и са градоначелником Бијељине Мићом Мићићем о могућности да се, удруженим средствима, направи мултиплекс и у овом граду, те да се коначно у Бијељини деси оно што је у Вишеграду пракса већ три године а то је да филм прије игра у том мало мјесту него у Лондону.

Кустурица је најавио да ће премијера филма „На млијечном путу“ у Требињу бити 1. марта у 20.30, у Билећи истог дана у 17.00 часова, Вишеграду 2. и у Фочи 3. марта у 20.30.

Колико је интересовање публике за пројекције овог филма, говори и чињеница да су карте већ распродате.

Филм „На млијечном путу“ прати причу о животу једног човјека у три различита животна периода – у времену које је провео као срећни мљекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу, када се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и своје земље.

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека на овим просторима, главне улоге тумаче Емир Кустурица, Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Предраг Мики Манојловић…

Чланак КУСТУРИЦА: Премијера филма „На млијечном путу“ – украс београдског ФЕСТ-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Abdeljalil Bounhar)

Филм „На млијечном путу“ режисера Емира Кустурице отвориће вечерас у Београду 45. Међународни филмски фестивал, а публику ће на отварању у Сава центру поздравити свјетска филмска звијезда Моника Белучи.

Током трајања Феста, до 5. марта, биће премијерно приказано 95 филмова, а у главном програму ван конкуренције посјетиоци ће моћи да погледају и фаворите за Оскара у свим категоријама, као што су „Она“, „Мјесечина“, „Џеки“, „Ла-ла ленд“, „По цијену живота“ и „Манчестер на мору“.

Ту су и најновија остварења добро познатих режисера: „Били Лин – херој“ Анга Лија, „Со и ватра“ Вернера Херцога, „Дивни дани у Аранхуезу“ Вима Вендерса, „Ноћне звијери“ Тома Форда, „То је само крај свијета“ Гзавијеа Долана, „Краљица Шпаније“ Фернанда Труебе, „Викинг“ Андреја Кравчука, „Лични купац“ Оливијеа Асајаса.

У главном такмичарском програму наћи ће се 15 филмова из 12 земаља: Француске, Исланда, Русије, Холандије, Чешке, Италије, Грчке, Израела, Ирака, Ирана, Хрватске и Словеније.
Умјетнички директор Феста Југослав Пантелић истакао је да међународни такмичарски програм ове године представља тематски различита остварења, а петочлани интернационални жири одлучиваће о наградама у категоријама: најбољи филм, сценарио, режија, најбоља мушка улога, најбоља женска улога и најбољи деби, а биће додијељена и награда жирија.

Фото: РТРС, Б92

Осим главног такмичарског програма, филмови ће бити награђивани у још два такмичарска програма – „Српски филм“ у оквиру којег ће бити приказано седам филмова, те програм „Границе“, у којем ће бити приказано осам субверзивних филмова из Јужне Кореје, Аустрије, Пољске, Француске, Италије, Ирана, Мексика и САД.

Селектор програма „Границе“ Младен Ђорђевић навео је да ће у оквиру тог програма бити приказана и три документарна филма: италијански о тренду „истјеривања ђавола“, аустријски о убијању животиња на сафаријима, те амерички филм о чувеној звјезди свјетске порно-индустрије Роко Сифредију.

Предсједник жирија главног такмичарског програма је српски режисер Срдан Голубовић, а предсједник жирија такмичарског националног програма „Српски филм“ је хрватска глумица Ксенија Маринковић.
Филмови на овогодишњем Фесту биће приказивани у још неколико нетакмичарских програмских цјелина, међу којима су главни програм ван конкуренције, „Плазма фестић“, у којима ће се приказивати филмови за дјецу, програм „Трилс енд килс“ и „Мајкровејв“, те специјалне пројекције.

Програм „Фест класик“ ове године чине документарци о иранском режисеру Абасу Кјеростамију и Стенлију Кјубрику, а посебну занимљивост чиниће пројекције рестаурисаних копија филмова „Очи чорније“ Никите Михалкова из 1987. године и „Београд, престоница Краљевине Југославије“ Војина Ђорђевића из 1932. године, као и новоизрађене копије култног дјела „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића из 1967. године.

У програм Феста поново је уведен и филм „Хјустоне имамо проблем“ Жиге Вирца, који је имао слабо примјетне пројекције на домаћем тржишту, да би се јавности скренула пажња на нелојалну конкуренцију која прати остварења малих кинематографија.

За награду „Небојша Ђукелић“ такмичиће се филмови из региона, биће додијељена и награда ФИПРЕСЦИ жирија, награда жирија Удружења филмских критичара Европе и Медитерана – ФЕДЕОРА, као и „Политикина“ награда.

Пантелић је саопштио је да су добитници специјалне награде „Београдски победник“ Карлос Саура и Љубиша Самарџић, а награде ће им бити уручене на фестивалу.
На конференцији за новинаре истакнуто је да ће се посјетиоцима 45. Феста представити екипе 14 филмова, а међу гостима биће шпански режисер Фернандо Труеба, аутор филма „Бел епок“ 1992. године, награђеног Оскаром за најбољи страни филм, као и Хју Хадсон режисер чувених „Ватрених кочија“.

Овогодишњи Фест биће затворен свечаном пројекцијом филма „Тишина“ америчког режисера Мартина Скорсезеа.
Филмови ће се приказивати у Великој дворани Сава центра, Музеју Југословенске кинотеке и Дворани Југословенске кинотеке, те биоскопима „Фонтана“ и „Синеплекс“ у шопинг центру „Ушће“, као и у Дому омладине Београда и Културном центру Београда.

Чланак ПОЧИЊЕ 45. ФЕСТ: Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ вечерас пред београдском публиком се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Филм „На млијечном путу“ режисера Емира Кустурице отвориће сутра у Београду 45. Међународни филмски фестивал, а публику ће на отварању у Сава центру поздравити свјетска филмска звијезда Моника Белучи.

Током трајања Феста, до 5. марта, биће премијерно приказано 95 филмова, а у главном програму ван конкуренције посјетиоци ће моћи да погледају и фаворите за Оскара у свим категоријама, као што су „Она“, „Мјесечина“, „Џеки“, „Ла-ла ленд“, „По цијену живота“ и „Манчестер на мору“.

Ту су и најновија остварења добро познатих режисера: „Били Лин – херој“ Анга Лија, „Со и ватра“ Вернера Херцога, „Дивни дани у Аранхуезу“ Вима Вендерса, „Ноћне звијери“ Тома Форда, „То је само крај свијета“ Гзавијеа Долана, „Краљица Шпаније“ Фернанда Труебе, „Викинг“ Андреја Кравчука, „Лични купац“ Оливијеа Асајаса.

У главном такмичарском програму наћи ће се 15 филмова из 12 земаља: Француске, Исланда, Русије, Холандије, Чешке, Италије, Грчке, Израела, Ирака, Ирана, Хрватске и Словеније.

Умјетнички директор Феста Југослав Пантелић истакао је да међународни такмичарски програм ове године представља тематски различита остварења, а петочлани интернационални жири одлучиваће о наградама у категоријама: најбољи филм, сценарио, режија, најбоља мушка улога, најбоља женска улога и најбољи деби, а биће додијељена и награда жирија.

Осим главног такмичарског програма, филмови ће бити награђивани у још два такмичарска програма – „Српски филм“ у оквиру којег ће бити приказано седам филмова, те програм „Границе“, у којем ће бити приказано осам субверзивних филмова из Јужне Кореје, Аустрије, Пољске, Француске, Италије, Ирана, Мексика и САД.

Селектор програма „Границе“ Младен Ђорђевић навео је да ће у оквиру тог програма бити приказана и три документарна филма: италијански о тренду „истјеривања ђавола“, аустријски о убијању животиња на сафаријима, те амерички филм о чувеној звјезди свјетске порно-индустрије Роко Сифредију.

Предсједник жирија главног такмичарског програма је српски режисер Срдан Голубовић, а предсједник жирија такмичарског националног програма „Српски филм“ је хрватска глумица Ксенија Маринковић.

Филмови на овогодишњем Фесту биће приказивани у још неколико нетакмичарских програмских цјелина, међу којима су главни програм ван конкуренције, „Плазма фестић“, у којима ће се приказивати филмови за дјецу, програм „Трилс енд килс“ и „Мајкровејв“, те специјалне пројекције.

Програм „Фест класик“ ове године чине документарци о иранском режисеру Абасу Кјеростамију и Стенлију Кјубрику, а посебну занимљивост чиниће пројекције рестаурисаних копија филмова „Очи чорније“ Никите Михалкова из 1987. године и „Београд, престоница Краљевине Југославије“ Војина Ђорђевића из 1932. године, као и новоизрађене копије култног дјела „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића из 1967. године.

У програм Феста поново је уведен и филм „Хјустоне имамо проблем“ Жиге Вирца, који је имао слабо примјетне пројекције на домаћем тржишту, да би се јавности скренула пажња на нелојалну конкуренцију која прати остварења малих кинематографија.

За награду „Небојша Ђукелић“ такмичиће се филмови из региона, биће додијељена и награда ФИПРЕСЦИ жирија, награда жирија Удружења филмских критичара Европе и Медитерана – ФЕДЕОРА, као и „Политикина“ награда.

Пантелић је саопштио је да су добитници специјалне награде „Београдски победник“ Карлос Саура и Љубиша Самарџић, а награде ће им бити уручене на фестивалу.

На конференцији за новинаре истакнуто је да ће се посјетиоцима 45. Феста представити екипе 14 филмова, а међу гостима биће шпански режисер Фернандо Труеба, аутор филма „Бел епок“ 1992. године, награђеног Оскаром за најбољи страни филм, као и Хју Хадсон режисер чувених „Ватрених кочија“.

Овогодишњи Фест биће затворен свечаном пројекцијом филма „Тишина“ америчког режисера Мартина Скорсезеа.

Филмови ће се приказивати у Великој дворани Сава центра, Музеју Југословенске кинотеке и Дворани Југословенске кинотеке, те биоскопима „Фонтана“ и „Синеплекс“ у шопинг центру „Ушће“, као и у Дому омладине Београда и Културном центру Београда.

Чланак ФИЛМСКА БАЈКА У БЕОГРАДУ: Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ отвара сутра 45. ФЕСТ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

У причи о љубавном троуглу и ратном разарању деведесетих година 20. вијека на овим просторима, главне улоге тумаче Емир Кустурица, Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Предраг Мики Манојловић и други познати глумци.

Чланак БАЊАЛУКА: ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“ 28. ФЕБРУАРА се појављује прво на ИСКРА.

У биоскопу „Доли бел“ у Андрићграду, 2. марта у 20 часова премијерно ће бити приказан најновији филм Емира Кустурице „На млијечном путу“.

Премијера у Андћиграду долази после приказивања овог филма на филмском фестивалу у Венецији, на фестивалу Кустендорф на Мећавнику, и на ФЕСТ-у у Београду.

Филм „На млијечном путу“ у биоскопе у Србији улази од 25. фебрара. Филм се приказује у више од 20 земаља у свијету, поред осталог и у великом броју биоскопа у Москви.

Карте можете купити сваког дана на благајни мултиплекса „Доли бел“ од 17:00 часова.

Резервације карата можете извршити на број +387/66/234-535. Пошаљите путем СМС-а Ваше име, презиме, датум пројекције и број карата.

Резервације важе 30 минута до почетка пројекције за коју сте извршили резервацију.

Добро дошли у мултиплекс „Доли бел“ Андрићград

Чланак АНДРИЋГРАД: Премијера филма „На млијечном путу“ 2. марта се појављује прво на ИСКРА.

Ново филмско остварење “На млијечном путу” сценаристе и редитеља Емира Кустурице премијерно ће бити приказано требињској публици у реновираној кино сали Центра за културу  1. марта. Потврдио је то за портал  Херцеговина пресс чувени режисер истакавши да ће са посебним задовољством присуствовати првом приказивању филма у Херцеговини. На премијери ће му се придружити Слобода Мићаловић али и бројна екипа која је у Херцеговини  три љета даноноћно и предано радила на овом остварењу.

“Филм “На млијечном путу” је филмска бајка снимљена у Херцеговини и тај пејзаж је најбоље исцртао духовне пејзаже јунака”, каже Кустурица.

Чувени режисер најављује  градњу још двије мултифункционалне биоскопске сале у Требињу које ће овом граду дати дозу филмског амбијента и услове да се Требиње истински претвори у град културе и умјетности.

“Пројекција филма планирана је 1. марта, а тиме и почиње нови живот овог биоскопа. Управо се довршавају уговори о градњи још двије биоскопске сале па ће, тако, Требиње добити свој мултиплекс. Данас не постоје изоловани биоскопи. Филмови се приказују у више сала и утолико ће ово бити свечани дан да се отвори још једна пора друштвеног живота са новим филмом”, истиче за Херцеговина пресс Кустурица.

Након Требиња, филм ће 2.марта бити премијерно приказан у Андрићграду, а планирано је и у општини Билећа.

“Да ли ће филм бити приказан у другим херцеговачким општинама још не знам пошто је у питању нова технологија, и потребно је да буду испуњени одређени услови”, додаје Кустурица.

Филм “На млијечном путу” прати причу о животу једног човјека у три различита животна периода: о времену које је провео као срећни млијекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу,  када се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и своје земље.

„Режирао сам савремену бајку и у исти мах све ово било је једнако узбудљиво као било који други филм који сам направио. У овом филму открио сам љепоту и открио сам интензивне, људске светове.  Филм “На млијечном путу” је настао из многих слојева мога живота. Ако бих могао да упоредим свој доживљај филма некада и сада, овог пута бих се помније загледао у прапочетак“,  рекао је раније  Кустурица.

Снимање филма пратили су и фотографи Чех Петар Насиц  и Требињац Ђорђе Бјелаковић и они ће требињској публици представити  документарну изложбу са 160 фотографија насталих „Иза сцене“. Изложбу ће отворити Емир Кустурица и градоначелник Требиња Лука Петровић.

Чланак КУСТИНА БАЈКА: Премијера филма „На млијечном путу“ пред требињском публиком 1. марта се појављује прво на ИСКРА.