Марим Кормаков (фото: Блиц)

Амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак сматра да су САД највише помогле БиХ да постигне независност, сигурност, стабилност и територијални интегритет, док је Русија, како тврди, више фокусирана на нестабилност и спречавање напретка БиХ.

„Није јасно да Русија дијели с нама те циљеве и нас брине оно што видимо као малигни руски утицај овдје“, рекла је Кормакова, наводећи да „такве тежње Русије широм свијета брину САД“.

Она је додала да амерички предсједник Доналд Трамп и његова стратегија за националну сигурност јасно кажу да САД сматрају Русију као пријетњу, као и пријетњу њиховим савезницима и партнерима.

„Сматрам да БиХ ово питање мора озбиљно узети у разматрање“, рекла је Кормакова за портал „Кликс“.

Говорећи о измјенама Изборног закона, она је истакла да странке треба да донесу одлуку, јер су оне те које требају спровести законодавство, које год буде на снази.

„То захтијева копромис, дискусију и политичку вољу. Централна изборна комисија је најавила да би то требало да буде одлучено до 7. септембра, дакле мјесец прије избора. Према том року се оријентишемо и радимо“, навела је амерички дипломата.

Она је напоменула да је и даље фокусирана на чињеницу да постоје конкретна рјешења за овај проблем.

„Бројне су могућности дискутоване међу странкама с правним експертима, укључујући и чланове Венецијанске комисије. Мислим да требамо остати фокусирани на то да рјешење постоји“, сматра Кормакова.

Према њеним ријечима, политичари треба да буду ти који ће бити одговорни и који ће урадити тај тежак посао да се договоре, да дођу до компромиса, да одустану од неких тешких тврдолинијашких позиција и да у потпуности проведу изборе на фер начин.

„Ово је један од оних тренутака када политичари треба да се баве оним питањима за која имају рјешења. Ипак, они се не фокусирају на важна питања у овој земљи, као што је развој привреде, стварање нових радних мјеста, унапређење образовног система, здравственог система, а тако би задржали младе људе који су будућност БиХ“, сматра она.

Амерички амабасадор каже да је рјешење мјесецима било на столу и да је постојала политичка воља да се ово ријеши, било би ријешено.

Чланак АМБАСАДОР САД У БИХ: Америка највише помаже БиХ, утицај Русије је малиган се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Н1)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да Република Српска и њене институције немају проблем са САД нити њеним грађанима, али да би о пристрасном и недипломатском панашању америчког амбасадора у БиХ Морин Кормак имали шта рећи.

На питање Срне да прокоментарише тврдњу Кормакове да предсједник Српске треба да подржи Дејтонски споразум и територијални интегритет и суверенитет БиХ, али да се то није десило, Додик је упитао „зар није смијешно да Кормакова позива било кога на поштивање Дејтонског мировног споразума, очување суверенитета и интегритета БиХ, а да при том Споразум није прочитала и свакодневно ради на урушавању суверенитета и интегритета БиХ“.

Он је нагласио да је БиХ у Дејтону добила гаранцију за спољни суверенитет, али јој је унутрашњи суверенитет одузет и држе га управо амбасадори попут Морин Кормак.

„Стотине је примјера за такву тврдњу али овај посљедњи око изборног закона је најочитији. Америчка амбасадорка јавно прича о свом учешћу у постизању договора око измјена изборног закона и ако такво мијешање у унутрашња питања БиХ није одузимање суверенитета и интегритета једној земљи, не знам шта је“, истакао је предсједник Српске.

Он је оцијенио да су паушалне оцјене Кормакове око његовог поштивања Дејтонског мировног споразума, суверенитета и интегритета БиХ већ толико депласиране, посебно ако такве тврдње долазе без иједног јединог конкретног доказа.

„Кормакова је свој мандат у БиХ почела предрасудама и личним односом и према мени и према Републици Српској и очито је да ће из БиХ отићи у истом убјеђењу“, констатовао је Додик.

Кормакова је синоћ за Н1 изјавила да Амбасада САД и други европски званичници раде са свим релевантним странкама у БиХ на томе да их окупе и изнађу рјешења за промјене изборног закона и америчка Амбасада тражи партнере у цијелој БиХ, али да то није предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Чланак ДОДИК: Кормакова почела мандат у БиХ предрасудама, тако ће га и завршити се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Спутњик/Радоје Пантовић)

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак одавно не држи правила дипломатског деловања, па је већ постало заморно коментарисати њено понашање.

Реагујући на изјаву Кормакове да одлуку о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ не треба само суспендовати или одлагати, већ да је треба анулирати, те да је за укидање санкција председнику Републике Српске потребно трајно опредељење за будућност, Додик је рекао да та њена изјава не само да је изашла из оквира доброг дипломатског понашања, већ и да носи дозу злурадости јер суспензију референдума покушава да доведе у везу са санкцијама које су САД наметнуле по њеном диктату.

„Референдум није заказан нити се одлаже због Кормакове, нити њене амбасаде, која очито крши основне принципе спољне политике новог америчког председника, који често истиче да се САД неће мешати у унутрашња питања других земаља“, нагласио је председник Српске, пренеле су „Независне новине“, позивајући се на Срну.

Додик је поручио да Кормакова не треба више да се брине о санкцијама које су му наметнуте, јер се она претходно већ побринула да их добије.

„Остаје, међутим, дилема да ли Кормакова говори у интересу и у име опозиције у Републици Српској или Бакира Изетбеговића, или она сматра да је то једно те исто, али једно је очито — она не говори у име своје државе“, казао је Додик.

Чланак ДОДИК: Има злурадости у изјави америчке амбасадорке, у чије име она говори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/ Tanjug/ Раде Прелић

Председник Републике Српске Милорад Додик, на данашњој комеморацији у Доњој Градини за жртве усташких злочина, одбио је да се рукује са амбасадорком САД у БиХ Морин Кормак

Како преносе „Блиц“ и сарајевски „Дневни аваз“, Додик се руковао са свима, па и са политичким опонентима Младеном Иванићем и Бориславом Бореновићем, али када му је амбасадорка Кормак пружила руку, он је то игнорисао.

Наводи се да је Додик, након што су га САД ставиле на црну листу и увеле му санкције, за то недавно оптужио америчку амбасадорку и истакао да је Кормакова непожељна особа на територији РС.

Морин Кормак: Не брине ме

Амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак, изјавила је данас да у Доњу Градину дошла „да би одала почаст жртвама“, не коментаришући директно Додика.

„Политичари говоре за себе, нити ме брину, нити желим да коментаришем те гестове. Имала сам добре и позитивне састанке и боравила у доброј атмосфери у Републици Српској“, изјавила је Кормакова, преноси „Аваз.ба“.

Чланак ДОЊА ГРАДИНА: Додик одбио да се рукује са америчком амбасадорком у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Амбасадор САД у БиХ Морин Кормак сматра да санкције које је бивша америчка амдинистрација увела предсједнику Републике Српске Милораду Додику представљају „подршку БиХ на путу ка ЕУ“.

На питање новинара да ли очекује да ће се ЕУ придружити санкцијама, Кормакова је данас у Фочи рекла да то питање треба поставити директно ЕУ.

„Што се тиче САД, ми смо били веома јасни – ове санкције се уведене зато што се односе на неке ствари које ми сматрамо веома кључним, а то је владавина закона и пријетња сецесијама. Са друге стране, сматрамо да су оне подршка БиХ на путу ка ЕУ“, каже Кормакова.

Она је додала да Америка себе види као оне који, како каже, стају у одбрану Дејтонског мировног споразума, који је веома важан за БиХ.

На питање да ли очекује да ће је предсједник САД Доналд Трамп повући са мјеста амбасадора у БиХ, Кормакова је поновила да је она професионални дипломата и да је посвећена да остане у БиХ.

„Ми имамо двије врсте амбасадора – двије трећине су професионални, а једна су политички именовани, и они подносе оставке када се мијења администрација. То је позната традиција у САД. Пошто сам ја професионални дипломата, посвећена сам томе да останем у БиХ, јер је ово веома занимљиво и сложено мјесто“, додала је Кормакова.

Чланак КОРМАК: Санкције су „подршкa БиХ на путу ка ЕУ“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Амбасадор САД у БиХ Морин Кормак рекла је да су основ за доношење одлуке о увођењу санкција предсједнику Републике Српске Милораду Додику биле његове активности у вези са референдумом о Дану Републике, које је он, како је навела, у значајној мјери водио директно кршећи одлуку Уставног суда БиХ.

„Реторика коју је Додик од тада користио јасно говори у прилог даљим подјелама и стварању нових проблема“, рекла је Кормакова у изјави за новинске агенције у Републици Српској и Федерацији БиХ.

На питање Срне како правда одлуку о увођењу санкција предсједнику Српске два дана пред одлазак актуелне америчке администрације и зашто ни у једном ранијем случају није било увођења санкција, а постоји више од 90 одлука Уставног суда БиХ које нису проведене, Кормакова је одговорила да увођењу санкција претходе значајни и озбиљни кораци и да се оне не предузимају на једноставан начин.

„Као што сам мјесецима раније говорила, ово је процес унутар владе САД који захтијева пажљиво разматрање и веома пуно међуресорних разговора, за шта треба времена. То је процес који траје и који је предводило Министарство трезора и Стејт департмент, али је укључивало и све оне који имају конкретан интерес за БиХ и Балкан и једноставно је у овом тренутку процес окончан“, тврди амбасадор САД у БиХ.

Она је навела да је разлог због којег ову ситуацију САД схватају озбиљно то што је ријеч о, како тврди, првом активном кршењу одлуке Уставног суда БиХ.

„То не значи да занемарујем друге одлуке које нису проведене, попут Мостара, и замолила бих да се обратите Уставном суду БиХ јер су рекли да није 90, него 20 одлука није проведено“, каже Кормакова.

Увођење санкција предсједнику Републике Српске, додаје она, представља поруку САД свим онима који предузимају кораке супротне одлукама Уставног суда БиХ.

„Предузели смо тај корак, јер САД и даље врло озбиљно схватају своју одлуку да треба да бране Дејтонски мировни споразум с обзиром на то да смо ти који су га креирали и чврсто вјерујемо у територијални интегритет БиХ. То смо учинили и у знак подршке европском путу БиХ“, навела је Кормакова.

На питање Срне да ли је Додик највећа опасност из БиХ по САД и да ли је могуће да је он на „црној листи“, а велики број припадника „Исламске државе“ слободно шетају по БиХ – нису, као што нису ни они из реда бошњачког народа који поручују Србима да могу да иду из БиХ или им свакодневно шаљу пријетеће поруке, Кормакова је рекла да је „веома много људи широм свијета на тој листи“.

„Овдје у БиХ смо предузели овај корак јер сматрамо да је владавина закона кључна и да на њој треба градити ову земљу. Друго, Додик наставља да говори о подјели БиХ. Озбиљно смо схватили пријетње референдумом о сецесији и оно што он ради у кршењу владавине закона, те сматрамо да је то процес који морамо окончати да би ова земља могла да напредује“, рекла је Кормакова.

То не значи, каже она, да администрацију САД не брине негативна реторика других политичких актера у БиХ, те додаје да је то „јасно указала и политичарима из свих странака“.

Она је навела да „постоје гласови“ који су допринијели негативној реторици у БиХ и сматра да ће се сада озбиљно размишљати о томе.

„Сви политичари у овој земљи су се обавезали на пут ка ЕУ, а истовремено чујемо ту реторику која иде у сасвим другачијем правцу. Споразум који је постигнут о социјалним и економским реформама мора бити фокус активности у овом тренутку“, рекла је амбасадор САД у БиХ.

На питање да ли нова администрација САД може да опозове ову одлуку одлазеће администрације, Кормакова тврди да је ријеч о процесу који је значајне техничке природе док се припрема и исто тако и када се поништава, те да је то веома дуг бирократски поступак.

Чланак КОРМАК: Озбиљно смо схватили пријетње референдумом о сецесији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Посљедња комуникација замјеника помоћника државног секретара САД Хојт Јиа и амбасадора Морин Кормак са званичницима Републике Српске представља директно кршење основног начела међународног права – неуплитање страних влада у унутрашње послове суверених земаља и поштовање њихове политичке независности, истакнуто је у меморандуму који је америчким званичницима упутила фирма „Picard Kentz & Rowe“, у својству савјетника Владе Српске у области међународног права.

У меморандуму који је Јиу и Кормаковој упућен као одговор на захтјеве које су изнијели и посљедице којима су запријетили у комуникацији са предсједником Милорадом Додиком и премијером Жељком Цвијановић, истиче се да је у тој комуникацији прекршена и обавеза коју дипломате имају по основу Бечке конвенције о дипломатским односима – „да се не мијешају у унутрашње послове државе“.

У допису, који је Јиу и Кормаковој послат 4. јануара, подсјећа се да су Додику и Цвијановићевој упућена четири захтјева, од којих је први да се прекине рад са чланом Предсједништва БиХ и предсједником ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем на изради законских прописа са циљем реформисања Уставног суда БиХ, како је то уређено Уставом БиХ, и замјене страних судија судијама из БиХ.

Други захтјев је да се предсједник Српске одазове Тужилаштву БиХ на разговор у њиховим посторијама, упркос израженој спремности предсједника да се разговор обави у Српској, као што је то био случај раније.

Трећи захтјев америчких дипломата је да се спријечи објављивање резултата референдума у „Службеном гласнику Републике Српске“, упркос чињеници да је објављивање резултата законска обавеза.

Четврти захтјев је да се ван снаге стави одредба декларације СНСД-а од 25. априла 2015. године, у којој се наводи да ће СНСД на референдуму затражити мишљење грађана о томе да ли Српска треба да настави постојање у статусу ентитета БиХ уколико се не спроведу реформе са циљем враћања уставних надлежности и структуре гарантоване уговором по основу Дејтонског мировног споразума.

„Ови захтјеви америчких званичника и придружене пријетње у случају њиховог неиспуњавања не само да су супротни основним начелима међународног права – да једна страна влада и њене дипломате ни на који начин не могу да се уплићу у послове друге државе, него би пристајање на такве захтјеве, о чему детаљније говоримо у даљем тексту, приморало предсједника и премијера да прекрше дужности које су преузели под заклетвом, а то је: поштовање Устава и закона Републике и заштита интереса Српске и њених грађана“, истиче се у допису који је у посједу Срне.

Када је ријеч о првом захтјеву – да се прекину легитимна настојања да се реформише Уставни суд БиХ, у допису се напомиње да Уставни суд БиХ мора бити реформисан уколико БиХ жели да постане суверена земља у пуном смислу и напредује на путу европских интеграција.

„Присуство страних судија у Уставном суду БиХ супротно је суверенитету БиХ и демократији и подрива легитимитет Суда. Његов легитимитет у великој мјери је ослабљен и познатим одсуством независности Суда од политичког утицаја, који се често врши на стране судије. На приватним састанцима, званичници ЕУ јасно су ставили до знања да БиХ не може постати чланица ЕУ све док се у њеном Уставном суду буду налазиле стране судије“, подсјећа се у меморандуму.

Додаје се да одредбе Устава БиХ указују да је намјера страна била да рад страних судија у Суду буде само привремена мјера, гдје се наводи да се судије морају замијенити пет година након доношења новог закона.

„Дакле, заједнички напори водећих српских и хрватских странака у БиХ на спровођењу неопходних реформи сасвим сигурно су законити и треба их подстаћи као подршку споразуму који је постигнут приликом утврђивања Устава. Уставни суд са страним судијама опречан је суверености и демократији. Присуство страних судија у Уставном суду БиХ неспојиво је са суверенитетом БиХ“, упозорава се у допису.

Подсјећа се да Уставни суд нема легитимитет, а да је легитимитет у јавности најбитнији елемент сваког суда који врши судску ревизију.

„Без тог легитимитета, јавност неће прихватити судске одлуке којима се поништава закон који су донијеле демократски изабране институције. Уставни суд БиХ имаће дефицит легитимитета све док се у његовом саставу налазе судије које – поред тога што немају демократски легитимитет – нису чак ни држављани БиХ нити говоре језике земље. Што је још горе, нису их ни именовале институције БиХ“, наводи се у меморандуму.

У допису се додаје да дефицит легитимитета Уставног суда погоршава његова политичка природа, укључујући и савезништво тројице страних судија и двојице судија из реда Бошњака, који често надгласавају већину држављана БиХ у Суду.

„Савез између страних и бошњачких судија резултирао је великим бројем политички и правно неутемељених одлука Уставног суда, које су усвојене без обзира на приговоре четворице судија из реда Хрвата и Срба“, напомиње се у документу.

Наглашава се далегитимитет Уставног суда такође подрива одсуство независности страних судија у односу на високог представника, а да је можда најјаснији примјер продорног уплитања високог представника у рад Уставног суда његова одлука да Суд не смије, ни на који начин, да оспори ниједну његову одлуку.

У допису америчким завничницима се констатује да сви српски и хрватски лидери подржавају укидање функције страних судија у Уставном суду БиХ, а да СДА одбија реформу Уставног суда и доношење новог закона зато што не жели да раскине савез бивших челника СДА и страних чланова Суда који га контролишу.

„Реформа Уставног суда је од пресудног значаја уколико БиХ жели да постане држава с пуним суверенитетом и чланица ЕУ, а Република Српска има законско право да се и даље залаже за такву реформу све до њеног усвајања“, истакнуто је у одговору званичника Српске на захтјев америчких дипломата.

Када је ријеч о другом захтјеву – да се предсједник Српске одазове саслушању у Тужилаштву БиХ у Сарајеву, у допису се наводи да такав захтјев беспотребно подрива уставом заштићени интегритет институције предсједника Српске и његову безбједност.

Уз напомену да је предсједник јасно рекао да је спреман да се одазове позиву упркос лажној природи истраге, али само на територији Српске, те да има уставно право да то учини, а његов став је више него рационалан, у допису се подсјећа да је Додик отишао у Сарајево, гдје је био саслушан, у жељи да јасно демонстрира непостојање било каквих личних мотива за избјегавање саслушања и демантује изражени стереотип да је цијела политичка и правна аргументација Српске о неодрживости оваквог модела постојања и рада Суда и Тужилаштва БиХ заснована на жељи да појединци избјегну процесе.

Уз констатацију да се овом чињеницом де факто затвара ово питање из разговора са званичницима америчке Владе, у допису се наводи да предсједник Додик и даље сматра да не постоји уставни основ за његово саслушање изван Републике Српске, као ни уставни основ за Суд и Тужилаштво БиХ на начин како те институције сада постоје, те позива да се реформа правосуђа усагласи с циљем да се обезбиједи поштовање Устава.

У документу се подсјећа да је начело да се предсједнику мора омогућити да обавља своје уставне функције, а поступци других власти, укључујући правосуђе, морају то узети у обзир чак и ако је ријеч о истрази наводних неправилности, поштовано, на примјер, током истраге коју је Тужилаштво БиХ водило у вези са наводима Удружења жртава рата и њихових породица – „Мајке Сребренице“.

„У овом случају, предсједник Додик пристао је на саслушање и оно је обављено 16. новембра 2016. године у Бањалуци“, наводи се у допису и оцјењује да не постоји разлог због којег овај приступ није могао бити примијењен и у посљедњем случају.

У меморандуму се, такође, упозорава да је истрага против предсједника Додика због референдума материјално незаконита, јер предсједник није донио закон о одржавању референдума 25. септембра нити је могао да одржавање референдума заустави.

„Одлуку о референдуму предложили су посланички клубови свих српских странака у Народној скупштини Српске. Дакле, ни предсједник ни Влада Републике Српске нису покренули иницијативу нити донијели одлуку“, наводи се у документу.

Што се тиче трећег захтјева званичника САД – да предсједник Милорад Додик и премијер Жељка Цвијановић спријече објављивање резултата референдума о Дану Републике у „Службеном гласнику“ – он је упућен на погрешну адресу.

„Прво, предсједник и Влада немају законско овлашћење да опструишу објављивање резултата референдума. Објављивање је ствар закона Републике у надлежности Народне скупштине Српске. Народна скупштина поштује законске процедуре за објављивање у ‘Службеном гласнику“, наводи се у допису.

Као друго и још важније, истиче се у меморандуму, Република Српска има право да одржи референдум и његове резултате објави у свом службеном гласнику.

„Референдум је већ успјешно закључен, а изабрани званичници у Републици Српској сада имају мишљење грађана Српске, које ће разматрати приликом утврђивања будуће политике и закона“, наводи се у допису и напомиње да се референдум тиче питања од највећег значаја за грађане Републике Српске и спроведен је у складу са позитивним прописима.

Додаје се да је објављивање резултата референдума у „Службеном гласнику“ једноставно посљедњи од неколико корака које је Народна скупштина Српске предузела водећи рачуна да референдум буде спроведен у складу са њеним законима.

„СДА и њени савезници у међународној заједници покушали су да подигну тензије износећи лажне наводе да је референдум корак ка отцјепљењу Републике Српске од БиХ. У ствари, референдум се бавио уско постављеним питањем датума Дана Републике Српске и ничим више“, подсјећа се у документу.

Уз констатацију да је референдум у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свијету, те да Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума, у допису се напомиње да су званичници Републике Српске у више наврата истакли да су увјерени да БиХ може бити успјешна уколико се буде поштовала дејтонска структура.

Када је ријеч о четвртом захтјеву, који се односи на промјену платформе СНСД-а, у допису се наводи да Република Српска, као страна Дејтонског споразума, има право да оцјењује да ли друге стране уговорнице крше своје обавезе и тражи правни лијек и средства по основу међународног права, између осталог и по основу Бечке конвенције о уговорном праву, те да платформу СНСД-а треба схватити управо у овом контексту.

„Република Српска се већ годинама свесрдно залаже за реформе којима ће се БиХ и ентитетима вратити надлежности које имају по основу Устава БиХ, Анекса 4. Дејтонског споразума. Неуставна централизација надлежности на нивоу БиХ је насљеђе периода када је високи представник користио самоизмишљена овлашћења и владао путем одлука“, наглашава се у допису.

Додаје се да је уз неуставност – и чињеницу да је издејствована незаконито, на основу одлуке или под присилом – централизација надлежности резултирала неприхватљиво неефикасном управом и разарањем најважнијих уставних механизама заштите конститутивних народа БиХ.

„Нажалост, бошњачке странке у БиХ, често уз подршку високог представника и других чланова међународне заједнице, показале су нефлексибилност у одбрани неуставног и дифункционалног статуса кво. Управо је у овом контексту СНСД усвојила декларацију од 25. априла 2015. године, у којој се наводи: Уколико до краја 2017. не буде видљивих процеса и мјерљивих резултата успостављања позиција Републике Српске у складу са Анексом 4. Дејтонског мировног споразума, Народна скупштина Српске треба у току 2018. године да распише референдум о самосталном статусу Републике Српске“, подсјећа се у допису.

На основу резултата референдума, органи власти Републике Српске, наводи се даље, предложиће Федерацији БиХ мирно раздруживање и обострано истовремено признање, а на простору БиХ, од самосталних држава које би биле формиране, успоставила би се унија држава БиХ са отвореним границама, слободним кретањем људи и робе.

„Предсједник Додик, који је истовремено и предсједник СНСД-а, истакао је након усвајања декларације да Српска жели да остане у БиХ, али да се уставом заштићене надлежности Републике Српске у сфери правосуђа, финансија и другим областима морају вратити“, напомиње се у документу.

Додаје се да СНСД није усамљена у тврдњама да је постојеће стање у БиХ неодрживо, те да је, на примјер, највећа хрватска странка у БиХ – ХДЗ – недавно позвала на промјене на даљој децентрализацији постојеће структуре власти са циљем заштите права конститутивних народа БиХ.

У закључку меморандума упућеног америчким званичницима поручује се да односи између страних влада и БиХ и њених ентитета треба да почивају на поштовању међународног права, укључујући и основно начело неуплитања страних влада у унутрашње послове суверених земаља.

„Република Српска и њени званичници крећу се у оквиру својих законских права да мијењају законе Српске и законе на нивоу БиХ, у легалним и демократским процесима, у настојањима да заштите своја права као стране Дејтонског мировног споразума, укључујући и Анекс 4, којим је утврђен Устав БиХ.

Страно уплитање у унутрашње послове БиХ подрива дух изградње консензуса и компромиса, који су нужни за трајан напредак у свакој демократији – а нарочито у вишенационалној држави као што је БиХ“, закључено је у допису.

Чланак БАЊАЛУКА: Ји и Кормакова прекршили основно начело међународног права се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АП

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак непринципијелно понаша и нагласио да одлука Уставног суда БиХ о неуставности 9. јануара као Дана Републике Српске никада неће бити спроведена.

– Могу само поручити да су бесмислена саопштења америчке амбасаде када славимо наш дан. Ми поштујемо њихове празнике, могли би и они наше – истакао је Додик.

Он је рекао да га не занима одлука Уставног суда БиХ о неуставности 9. јануара као Дана Републике Српске и да никада неће бити спроведена.

– Нека то зна и амбасадор САД и сви они који су је навели да нас баш данас повриједи тиме што је написала да ми кршимо Дејтон, да је долазак премијера Србије овдје кршење Дејтона – навео је Додик.

Према његовим ријечима, они су злонамјерни и против Републике Српске, а амерички амбасадор непринципијелно се понаша у БиХ.

– Она нема право да задире у бит овог народа и нема право да нам на тај начин држи лекције. Ми ћемо славити 9. јануар, амерички амбасадор нека пише своје саопштење – закључио је Додик.

Чланак ДОДИК: Бесмислено саопштење америчке амбасаде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Политички аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић изјавио је да је амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак у својој најновијој колумни признала да 20-годишњица Дејтонског споразума представља за Сједињене Државе стартну позицију за удар на Републику Српску и њено рушење.

„Просто је цинично да амбасадорка једне далеке прекоморске земље пише ауторски текст у коме износи став да је неопходна уставна реформа једне државе, која ни на који начин није повезана са њеном: нити жели да уђе у неку врсту асоцијације са САД нити је део истог континента“, рекао је Анђелковић.

Он је оцијенио да би то што Кормакова, у име наводних евроинтеграција прича о томе како би требало да буде уређена БиХ, било смијешно, да се не ради о нечему што има политичку тежину и што је трагично, јер слути да ће се ствари компликовати и да ће бити притисака на Републику Српску.

Са друге стране, истиче Анђелковић, амбасадор САД је нехотично признала шта је права намјера Америке, а то је да они никада нису стварно жељели Дејтонски споразум какав је сада, већ су га сматрали само фазом у наметању онога за шта се борило Сарајево.

Он је оцијенио да је за Србе у Београду и у Републици Српској важно да чују „шта Американци раде“, истичући да се то до сада наслућивало, а сада се јасно чуло.

„То треба свима да буде упозорење да се спрема велики притисак на Републику Српску и да ту морамо бити сложни у одбрани наших националних интереса јер америчка амбасадорка је признала да ова година, када би требало да се прослави 20 година Дејтона успешног мировног решења, заправо је за неке стартна позиција за удар на Републику Српску са циљем њеног потпуног рушења“, рекао је Анђелковић.

Он је оцијенио да ће САД вршити снажан притисак на Београд да се дистанцира од Бањалуке и да ће „кроз причу да то није усмерено против Републике Српске, већ само против Додика, да заправо потпуно ослабе Републику Српску да би наметнули централиизацију“.

„Мислим да Београд то добро схвата и да ће Србија потпуно бити уз Бањалуку, као што је била када се радило о британској резолуцији, јер је виталан интерес целог српског народа да се очува Република Српска оваква каква је замишљена изворно Дејтоном“, рекао је Анђелковић.

Он је оцијенио да се рушење Републике Српске не смије допустити, јер је Република Српска највећа српска побједа у 20. вијеку и најважнији национални интерес Срба с обје стране Дрине.

Амерички амбасадор у БиХ Морин Кормак навела је у ауторском тексту објављеном у „Независним новинама“ под насловом „Уставна реформа потребна због чланства у ЕУ“, да је остварен првобитни циљ Дејтона да се оконча рат и да се сада поставља питање његове улоге.

Чланак АНЂЕЛКОВИЋ: Кормакова признала шта је права намјера Америке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да не намјерава да мијења своје политичке ставове и да је у великој заблуди онај ко мисли да вербалним изражавањем о ситуацији у БиХ може промијенити стање у тој земљи.

„Америка је велика земља и стало нам је до добре сарадње, али нисам спреман да мијењам своје политичке ставове само зато што је неко, из фрустрације, због израженог става незадовољан, па макар то била и америчка амбасадорка“, рекао је Додик новинарима у Шамцу.

Амабасадор САД у БиХ Морин Кормак јуче је на питање новинара да ли има намјеру да прекине праксу својих претходника који нису имали обичај да се састају са предсједником Српске Милорадом Додиком, рекла да јавни коментари предсједника Српске од јануара „нису били у складу са позитивном реформском агендом, те да је спремна да се с њим састане уколико се то промијени“.

Чланак ДОДИК: Нећу мијењати ставове због Кормакове се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак изјавила је да председник РС Милорад Додик остаје непожељан саговорник за америчку администрацију и да, као ни њени претходници на тој дужности, с њим не намерава да се састаје док не промени понашање.

„То је и даље политика амбасаде САД“, казала је Кормак синоћ новинараима у Бањалуци где је боравила у службеној посети.

Кормак се састала с председницом владе РС Жељком Цвијановић, али Додика је заобишла, јавила је Хина.

„Спремни смо да се састанемо са свима који су спремни да на конструктиван начин раде на будућности БиХ. Од када сам дошла у БиХ, јавни коментари председника РС Милорада Додика нису били у складу с

позитивном агендом реформи и могућностима које се пружају БиХ. Ако се то промени, ја сам ту“, рекла је америчка амбасадорка.

Она је истакла да њена земља стриктно поштује територијални интегритет БиХ и да уважава постојање два ентитета.

Чланак АМЕРИЧКА АМБАСАДОРКА: Додик остаје непожељан саговорник за САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Један таман дрон, облак из Брисела, а преко Алпа, креће се ка Републици Српској. Носи нешто врло опасно, а опасније је то што многе политичке метеоропате Српске још ништа кожом не осећају.

Европа или што рекао Вук – „курва Јевропа“, хоће једно министарство образовања у БиХ тј. заједничке уџбенике, од којих су два важнија од свих осталих заједно: читанку и историју.

Та два заједничка уџбеника, из којих би учили мали Срби, Бошњаци и Хрвати би дугорочно својим садржајем коначно написала Дејтон 2 и то у главама младих, дакле, оних на којима Босна остаје.

Прве речи које је недавно нова америчка амбасадорка у БиХ Морин Кормак изговорила по доласку у Сарајево, након оних протоколарних, јесу ове: „У БиХ мора постојати заједничко министарство образовања“. Јер, оно што Европа хоће, некада неће да отворено каже; а када то исто хоће и Америка, она воли да ти то саопшти грубо и у лице.

Образовање деце је најважнији посао државе, односно важнији је само њихов долазак на свет. Оно што науче у школи, наставиће да раде у животу, многи притом верујући да је то и једина истина. Јаки, ретки индивидуалци ће мислити својом главом, а остали оно што им књиге рекоше.

Деца су сунђер који у своју главу и душу упија оно што му држава „проспе“ по корицама школских књига. Ако Брисел и Вашингтон уведу јединствено образовање у потпуно нејединственој Босни, Република Српска ће брзо почети да издише у кратким трзајима, што је и циљ ове намере.

Тако би се, коначно, кроз њу и душе њене деце прокинуо пут ка централизованој БиХ: прав, широк, бриселски. И октроисани, наравно. Можда већ у марту ове године, када је у Немачкој код Меркелове заказан мини Берлински конгрес 2, на коме треба да се Босна доведе у ред – „у суру,“ како се то говорило у турска времена.

Мирослав Јанковић

На том, више пута мистично најављиваном, скупу, чији се дневни ред не зна као ни ко ће све добити позив, Босни би се требало наметнути централистичко уређење: заједничко образовање, нови изборни закон и једно министарство пољопривреде. Засад то троје, а после би се из тога ширила паукова мрежа разних других закона, уредби, прописа… све дотле док Република Српска не клекне на оба колена.

Још 2002/2003. године је тадашњи високи представник у БиХ Енглез Педи Ешдаун предлагао да се из уџбеника у РС избаце Његош, Андрић и епске народне песме. Његош зато што је, по мишљењу Ешдауна, славио и опевавао убијање муслимана у Црној Гори (истрага потурица), Андрић зато што је у својим причама и романима домаће муслимане, тј. аге, бегове и паше приказивао као силнике, мрачњке и убице, не давши им ниједну позитивну улогу у својим делима. А епске песме по Ешдауну требало би забранити јер код Срба јачају и распирују борбени дух.

Узмемо ли да је литература највеће достигнуће људског духа, да је она рендгенски снимак душе и мозга једног народа, да су Његош, Андрић и епска поезија три највећа врха наше духовности, јасно је што „Јевропа“ хоће да их поломи, заобли па онда поравна. Да од Срба направи „јуродиве и нишче“, којима су потребни нови просветитељи, цукфирери који ће нам променити прво свест, па менталитет па и пигмент, ако буде и то потребно.

Потом би нашом руком, а по бриселским модулима, био написан заједнички уџбеник историје и у њему најважнија лекција: карактер рата у Босни 1992-1995. године.

Није потребно гледати у звезде (или пасуљ) да би се дознало како ће та лекција изгледати, ко ће бити мрски окупатор и агресор, а ко жртва и борац за слободу златну. Кроз заједничко министарство пољопривреде биће провучени закони који ће наше њиве засејати ГМО семенима, па ће нам тако отровати и тела.

Ако политички Срби из РС, који је представљају и бране у Сарајеву, све ово прихвате и потпишу, деде и очеви данашњих ђака у Српској, који су у Титовој Југославији учили сличну историју, па касније гледали или учествовали у њеном крвавом распаду, покорно ће водити своју унучад за руку у ту „бриселску, а нашу школу“.

Јер, живети се мора као с невољеном женом, што рекао велики Андрић, а умало ми се не омаче и „забрањени“. Давно рече, а као да то би јуче, брутални Черчил: „Историја је гомила гована и лажи око које смо, ето, постигли сагласност“.

Чланак СМЕТАЈУ ЊЕГОШ, АНДРИЋ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ: Преко ђака и заједничких уџбеника убијају Републику Српску се појављује прво на ИСКРА.

Потпредсједник Владе Републике Српске Антон Касиповић изјавио је да између надлежних институција Српске и Федерације БиХ постоји сарадња у области образовног система и да нема потребе за било каквим јединственим образовањем.

Поводом изјаве новог амбасадора САД у БиХ Морин Кормак да ће се залагати да дјеца у Српској и ФБиХ уче по јединственом плану и програму, Касиповић је оцијенио да је питање образовања квалитетно ријешено између Републике Српске и ФБиХ.

Касиповић каже за „Прес Република Српска“ да власти Српске немају ништа против тога да стране дипломате показују интересовање за унутрашње прилике у БиХ, али да се противе њиховом мијешању у утврђене надлежности ентитета.

Члан Главног одбора СНСД-а Душанка Мајкић осудила је прво јавно обраћање новог амбасадора САД у БиХ, оцјенивши да је Кормакова недовољно обавијештена о унутрашњем уређењу БиХ.

Мајкићева истиче да Кормакова може да предлаже разне ствари, али да коначну одлуку могу да донесу једино домаћи политичари.

Члан Одбора Народне скупштине Српске за образовање, науку и културу и информисање Крсто Јандрић, који је и предсједник Извршног одбора НДП-а, рекао је да његова странка неће прихватити приједлоге за увођење јединственог образовног система у БиХ, ма од кога они долазили.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Слободан Наградић сматра да Кормакова није сама дошла до такве идеје, те да није довољно упознат о уставној структури БиХ и чињеници да је образовање у искључивој надлежности ентитета, а у ФБиХ чак и кантона.

„Да је питање заједничког образовања у БиХ било могуће ријешити то би давно урадили много компетентнији људи него што је Кормакова“, сматра Наградић.

Чланак КАСИПОВИЋ: Нема потребе за јединственим образовањем се појављује прво на ИСКРА.