Фото: З. Шапоњић

Најава председника тзв. државе Косово, Хашима Тачија, да Косово треба да користи уставно право да донесе посебан закон и организује референдум о уједињењу са Албанијом, последица је недавно одржаног референдума у Републици Српској и има за циљ да се изврши додатни притисак на Србију, каже за Спутњик бивши шеф ВБА Момир Стојановић.

Стојановић сматра да балкански народи и балканске државе нимало не утичу на своју судбину, јер, како каже, да утичу, одавно би било мира на Балкану. „У огољеном смислу, та најава да ће Косово расписати референдум за уједињење са Албанијом говори о томе да је неко Албанцима на Косову, због недавно одржаног референдума у Републици Српској, намигнуо и рекао да потегну то питање. То је само једно од питања којим се додатно врши притисак на Србију и Републику Српску“, сматра Стојановић.

Наш саговорник напомиње да та најава за циљ има вршење додатног притиска на Србију, односно да је намера да се Београд и Бањалука „дисциплинују“ и да се покаже шта се све може десити — то јест, какве све компликације Србија може да искуси уколико покуша да реши национално питање на Балкану.

„Није то изум косовских Албанаца — то је изум оних који се играју миром и стабилношћу на Балкану. У питању су пре свега САД и неке земље ЕУ које кључно одлучују о потезима многих држава на Балкану. Ова најава је у функцији претњи и притисака на Србију и Републику Српску, због недавно одржаног референдума о Дану РС“, оцењује Стојановић. Бивши шеф ВБА сматра и да Србија, уколико би референдум о присаједињењу Косова Албанији био спроведен у дело, не би на располагању имала ниједан правни механизам, односно да не би могла да учини готово ништа.

„Готово све државе бивше СФРЈ су решиле своје национално питање; једино је српско национално питање остало нерешено. Многи југословенски народи су — од Републике Словеније, Републике Хрватске, преко Македоније, БиХ — имали право на самоопредељење; једино се српском народу то право не признаје. Запањујуће је да званични органи Републике Србије, у ситуацији када је председник РС Милорад Додик на основу одлуке Скупштине РС спровео одлуку о одржавању референдума, ћуте. Ћуте упркос притисцима којима је Додик био изложен. То је несхватљиво. Та политика ’ми не бисмо да се мешамо‘ зачуђујућа је и у исто време запањујућа. Србија мора да штити виталне државне националне интересе — како Срба у Србији, тако и Срба у Републици Српској и свих Срба у расејању“, истиче Стојановић.

С друге стране, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун за Спутњик каже да би Србија, у случају расписивања референдума о присаједињењу Косова Албанији, имала на располагању дипломатске механизме. „С једне стране, Београд никада не би прихватио тако нешто — али је, с друге стране, питање и да ли би Албанија смела да се упусти у то да, као чланица НАТО-а, насилно прекраја границе једне државе и врши припајање дела територије, без обзира на то што је Албанија прихватила Косово као тзв. државу. Мислим да би то био велики политички ризик за Албанију, који би јој нанео велику штету и да у пракси не би могао ништа да постигне. Не смемо да заборавимо да је на Косову још увек присутна администрација УН, преко Унмика, Еулекса и Кфора, који званично спроводе Резолуцију 1244“, наглашава Дрецун.

Он додаје да није реално очекивати кршење резолуције 1244 упркос међународном присуству на Косову.

„Ово није ништа ново у великоалбанским плановима косовских Албанаца и њихових сународника из Албаније. Међутим, златни период покушаја да се Косово и Албанија уједине је прошао с одласком Салија Берише с власти. Ситуација се нормализацијом односа Београда и Приштине значајно променила у корист Београда, тако да је амортизована и она невидљива подршка које су неке државе пружале Албанцима у намери да створе етнички чисту албанску државу на Балкану“, каже Дрецун за Спутњик. Наш саговорник наглашава и да Хашим Тачи неће имати међународну подршку, а да они који стоје иза те идеје неће имати подршку ни Брисела, ни Вашингтона, али ни Берлина. „То је само један од покушаја да се албанска јавност и опозиција мало примире због онога што неминовно следи — а то је формирање Заједнице српских општина и почетак рада Специјалног суда, који ће судити злочинцима злочиначке терористичке ОВК“, закључује Милован Дрецун у разговору за радио Спутњик.

Чланак ПРИТИСКАЈУ СРБИЈУ: Америка и ЕУ хушкају на уједињење Косова са Албанијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Бивши шеф Војно-безбједносне агенције Момир Стојановић изјаву НАТО генерала Петра Павела да Балкану пријете исламски тероризам и руски утицај види као најаву радикалније политике САД и НАТО-а на овом простору, незадовољних све већим присуством Русије.

Предсједавајући Војног одбора НАТО-а, чешки генерал Петар Павел, ових дана је из Сплита поручио да Србија и Република Српска због све већег руског утицаја представљају озбиљну пријетњу чланицама НАТО-а на Балкану који је и даље, сматра он, потенцијални извор ратних сукоба.

Одмах је и додао да НАТО, наравно, мора да „одврати противника и одбрани своју чланицу од било какве претње“.

Какву поруку носи оваква изјава предсједавајућег изречена послије конференције Војног одбора НАТО-а, и то само неколико дана након што је њемачки државни министар за Европу Михаел Рот у Београду изјавио да Србија има 2емачку подршку ако је одлучна у својој намјери да буде део ЕУ, а не Русије.

Најновија изјава Павела за некадашњег шефа Војно-безбједносне агенције (ВБА) генерала Момира Стојановића није нимало чудна.

Он је подсетио да САД и земље Западне Европе имају неупоредиво већи број невладиних организација на које утичу, да су вјежбе које НАТО спроводи са нашим Министарством одбране далеко бројније него оне са Руском Федерацијом.

„Дакле, ниједан аргумент за изјаву какву је дао Павел не стоји. Али је очигледно да је због чвршћег става Руске Федерације када је у питању рјешавање проблема на балканском полуострву присутна нервоза у САД и НАТО-у“, казао је Стојановић.

Он сматра да стабилности више пријети непринципијелна политика коју НАТО спроводи већ дуги низ година према државама Западног Балкана, него исламски тероризам и Русија.

„Не би ме изненадило да, желећи да се ствари на Балкану искомпликују, САД у перспективи прибјегну неким методама специјалног рата, попут оних када су сами изазивали кризе на простору Балкана, као што је био случај Рачак или Маркале“, каже Стојановић.

Он сматра да би један такав инцидент био довољан да закомпликује већ довољно компликовану ситуацију у Македонији, БиХ, на Косову и Метохији.

„Управо ту су присутни највећи проблеми, а ниједна од тих земаља, па ни Косово, које они сматрају независном, није чланица НАТО. Тако да зачуђује изјава да ће НАТО бранити интересе својих чланица на Балкану“, навео је Стојановић.

Зато он изјаву Павела доживљава као увод или најаву, па и тиху пријетњу администрацијама земаља на Балкану да се морају слепо повиновати интересима САД и НАТО-а.

Али га, каже, не чуди што је НАТО генерал такву изјаву дао из Сплита, из Хрватске, с обзиром на све веће наоружавање хрватске армије, односно НАТО снага у тој републици.

То онда индиректно значи и отворену пријетњу да они могу да дестабилизују најпре стање у БиХ, с обзиром на најављени референдум и на то да се Дејтонски мировни споразум клима. То је с једне стране пријетња, а с друге стране одвраћање Србије од планова да нашу војску напокон опреми савременијим средствима ратне технике, о чему преговара са Руском Федерацијом, сматра он.

Притисак да се Србија определи На питање да ли је то још један од притиска који су, како се наводи, готово свакодневни, да се Србија определи између НАТО-а и Запада и Русије, бивши шеф ВБА одговара потврдно.

Чланак СТОЈАНОВИЋ: За САД и НАТО права мјера за Србију је Београдски пашалук се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Flickr/ Philippe Put

Треба открити ко су били помагачи осумњиченом за шпијунажу Чеди Чоловићу, јер није ухапшена само једна особа, већ је реч о откривању целе мреже осумњичених, рекао је бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА) Момир Стојановић.

Говорећи о случају осумњиченог за шпијунажу, кога је Безбедносно-информативна агенција (БИА) у сарадњи с Вишим јавним тужилаштвом ухапсила у петак, Стојановић је за „Политику“ рекао да се у таквим случајевима не може бирати време хапшења. „Ако радите на неком случају индикативном по шпијунској активности, онда хапшење следи када наступе услови за то. Односи Србије и Хрватске су јако компликовани, и сигурно је да ово хапшење неће допринети њиховој стабилизацији. С обзиром на то да последњих 15 година, бар колико ја знам, нисмо имали ситуацију да су наше војне и цивилне службе пресекле шпијунску активност страних обавештајних служби, као бивши припадник службе ово хапшење доживљавам као охрабрујуће ако оно наговештава опредељење наших служби безбедности да се коначно баве оним због чега постоје“, сматра Стојановић. Он истиче да је основна делатност служби безбедности сузбијање обавештајне и друге субверзивне активности усмерене на рушење поретка Републике Србије, откривање и пресецање терористичке активности, као и пресецање канала организованих криминалних група.

„Ако је хапшење бившег припадника војске Републике Српске Крајине наговештај тога, онда ме то радује, али уколико је оно усмерено на маркетиншке и друге дневнополитичке сврхе, онда је то лош потез“, сматра бивши директор ВБА.

О ухапшеном се зна само оно што преносе медији, јер нико од надлежних није износио детаље случаја. Уколико је тачно да је реч о бившем припаднику Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске који никада није био припадник Војске Србије, онда он, сматра Стојановић, није био у позицији да ода неке кључне војне или друге тајне податке. „По свом статусу он није могао да дође до неких података које представљају војну или државну тајну већ је до неких сазнања долазио у разговорима и контактима са појединим припадницима војске или других институција. У истрази треба расветлити цео ланац, јер он то није сам чинио. Зато је неопходно утврдити зашто је он то чинио, који су све подаци уступљени, ко су му били помагачи, посредници, везе… Oвде није реч о индивидуалном хапшењу једног лица већ о откривању целе мреже која је била са њим“, истиче Стојановић.

Опште је познато, наводи он, да су особе које живе на територији Србије, а пореклом су из Републике Српске Крајине и Републике Српске, изложене активностима и насртајима хрватске обавештајне службе с обзиром на то да путују ради обиласка свог имања и решавања статусних питања.

„Ти људи су погодни за врбовање од стране хрватске обавештајне службе. Јавна је тајна да добар део њих пролази кроз информативне разговоре, кроз уцене и претње како би радили за хрватске обавештајне службе. Неки не пристају на то, други су уцењени. Овај припадник војске Републике Српске вероватно је уцењен неким доказима које су му предочили док је био командант бригаде на ратиштима на просторима Републике Српске и Републике Српске Крајине“, истиче Стојановић. Он сматра да иза активности хрватске обавештајне службе на Балкану редовно стоји активност немачке обавештајне службе. „Хрватска обавештајна служба одрађује на Балкану добар део послова за рачун немачке обавештајне службе. У многим случајевима на којима су у прошлости службе безбедности радиле видела се директна веза између хрватске и немачке обавештајне службе, макар кад је била у питању активност према Републици Србији“, напомиње некадашњи први човек ВБА.

Стојановић подсећа да службе безбедности морају да штите виталне државне и националне интересе и да не смеју бити у функцији дневнополитичких догађања.

У Вишем јавном тужилаштву у Београду у току је саслушање осумњиченог за шпијунажу, рекла је портпаролка Тужилаштва Татјана Секулић. Након што тужилац испита осумњиченог, одлучиће се о даљем току поступка. Њему је одређено полицијско задржавање од 48 сати, након хапшења које је су у петак спровели оперативци БИА у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом. Осумњичени се терети за кривично дело шпијунаже.

Чланак СРБИЈА: Откривена шпијунска мрежа, у позадини немачка обавештајна служба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Б92

Бивши директор Воjно-безбедносне агенциjе (ВБA) Mомир Стоjановић изjавио jе данас да треба открити коjи су подаци уступљени, али и ко су били помагачи осумњиченом за шпиjунажу Чеди Чоловићу, jер ниjе само ухапшена jедна особа, већ jе реч о откривању целе мреже осумњичених.
Говорећи о случаjу осумњиченог за шпиjунажу, кога jе Безбедносно-информативна агенциjа (БИA) у сарадњи с Вишим jавним тужилаштвом ухапсила у петак, Стоjановић jе за „Политику“ рекао да се у таквим случаjевима не може бирати време хапшења.

„Aко радите на неком случаjу индикативном по шпиjунскоj активности, онда хапшење следи када наступе услови за то. Oдноси Србиjе и Хрватске су jако компликовани и сигурно jе да ово хапшење неће допринети њиховоj стабилизациjи. С обзиром на то да последњих 15 година, бар колико jа знам, нисмо имали ситуациjу да су наше воjне и цивилне службе пресекле шпиjунску активност страних обавештаjних служби, као бивши припадник службе ово хапшење доживљавам охрабруjуће ако оно наговештава опредељење наших служби безбедности да се коначно баве оним због чега постоjе“, сматра Стоjановић.
Oн истиче да jе основна делатност служби безбедности сузбиjање обавештаjне и друге субверзивне активности усмерене на рушење поретка Републике Србиjе, откривање и пресецање терористичке активности, као и пресецање канала организованих криминалних група.

„Aко jе хапшење бившег припадника воjске Републике Српске Kраjине наговештаj тога, онда ме то радуjе, али уколико jе оно усмерено на маркетиншке и друге дневнополитичке сврхе, онда jе то лош потез“, сматра бивши директор ВБA.
O ухапшеном се зна само оно што преносе медиjи, jер нико од надлежних ниjе износио детаље случаjа. Уколико jе тачно да jе реч о бившем припаднику Воjске Републике Српске Kраjине и Републике Српске коjи никада ниjе био припадник Воjске Србиjе, онда он, сматра Стоjановић, ниjе био у позициjи да ода неке кључне воjне или друге таjне податке.

„По свом статусу он ниjе могао да дође до неких података коjе представљаjу воjну или државну таjну већ jе до неких сазнања долазио у разговорима и контактима са поjединим припадницима воjске или других институциjа. У истрази треба расветлити цео ланац, jер он то ниjе сам чинио. Зато jе неопходно утврдити зашто jе он то чинио, коjи су све подаци уступљени, ко су му били помагачи, посредници, везе… овде ниjе реч о индивидуалном хапшењу jедног лица већ о откривању целе мреже коjа jе била са њим“, истиче Стоjановић.

Oпште jе познато, наводи он, да су особе коjе живе на териториjи Србиjе, а пореклом су из Републике Српске Kраjине и Републике Српске, изложене активностима и насртаjима хрватске обавештаjне службе с обзиром да путуjу ради обиласка свог имања и решавања статусних питања.

„Tи људи погодни су за врбовање од стране хрватске обавештаjне службе. Jавна jе таjна да добар део њих пролази кроз информативне разговоре, кроз уцене и претње како би радили за хрватске обавештаjне службе. Неки не пристаjу на то, други су уцењени. Oваj припадник воjске Републике Српске вероватно jе уцењен неким доказима коjи су му предочили док jе био командант бригаде на ратиштима на просторима Републике Српске и Републике Српске Kраjине“, истиче Стоjановић.

Oн сматра да иза активности хрватске обавештаjне службе на Балкану редовно стоjи активност немачке обавештаjне службе.
„Хрватска обавештаjна служба одрађуjе на Балкану добар део послова за рачун немачке обавештаjне службе. У многим случаjевима на коjима су у прошлости службе безбедности радиле виделе су директну везу између хрватске и немачке обавештаjне службе, макар кад jе била у питању активност према Републици Србиjи“, напомиње некадашњи први човек ВБA.

Стоjановић подсећа да службе безбедности мораjу да штите виталне државне и националне интересе и да не смеjу бити у функциjи дневно политичких догађања.

У Вишем jавном тужилаштву у Београду у току jе саслушање осумњиченог за шпиjунажу, рекла jе данас Танјугу портпарол Tужилаштва Tатjана Секулић.

Након што тужилац испита осумњиценог, одлучиће се о даљем току поступка. Њему jе одређено полициjско задржавнаjе од 48 сати, након хапшења коjе jе су у петак спровели оперативци БИA у сарадњи са Вишим jавним тужилаштвом. Oсумњичени се терети за кривично дело шпиjунаже.

У зависности од околности под коjима jе то дело извршено, Kиривчни законик предвиђа казне од три до 15 година затвора. Уколико услед таквих радњи наступе теске последице за безбедност, економску или воjну моћ земље, казна jе наjмање 10 година затвора.

Tужилаштво jе саопштило да ухапшено лице има држављанство Републике Србиjе и Хрватске, и да jе до 1990. године живео и радио у Хрватскоj, након чега му jе место пребивалишта било у Србиjи.

Чоловић (57) jе пензионисани официр Воjске Републике Српске Kраjине.

Чланак СТОЈАНОВИЋ: Ниjе откривен jедан шпиjун, већ цела мрежа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Представници борачких удружења са југа Србије намеравају да у свим већим градовима у Србији организују трибине и митинге у знак протеста због најављених оптужница Специјалног суда за ратне злочине у Приштини против тројице српских генерала – Братислава Дикића, Љубише Диковића и Момира Стојановића.

Председник Савеза удружења бораца 1990-1999. године Родољуб Вуковић најавио је у Нишу и формирање „врховног штаба“ за одбрану српских генерала и свих других бораца против којих ће Суд у Приштини подићи оптужнице.

– Штаб ће чинити представници 19 борачких и патриотских организација, правни експерти, као и сви грађани који желе да се прикључе – навео је Родољуб Вуковић. – Нећемо више дозволити да наши саборци монтираним и лажним оптужницама буду оптуживани и суђени за часна и херојска дела одбране Србије и српског народа.

Генерал Братислав Дикић за „Новости“ каже да нема никакву званичну информацију и најаве о подизању оптужнице.

– Са својим храбрим саборцима из САЈ-а часно сам бранио Србију и мој српски народ где год је то требало и лично се тиме поносим – наводи Дикић. – Наше чојство и јунаштво на КиМ је познато свима. Савест ми је мирна и монтиране оптужнице албанских терориста ме нимало не дотичу.

Чланак ПРОТЕСТИ ЗБОГ НАЈАВЉЕНИХ ОПТУЖНИЦА: Борци бране генерале се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Б92

Терористи са Косова и Метохије планирају да између 25. и 28. јуна изведу три терористичка напада на југу и у централној Србији, а прави циљ је уклањање свједока против албанске Ослободилачке војске Косова ОВК – рекао је предсједник Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбједности Момир Стојановић.

Стојановић, који је и бивши шеф војнообавјештајне агенције Србије, истиче да би тај напад требало да личи на класичан терористички акт радикалних исламиста, али прави циљ је уклањање опасних свједока, који би могли да дају крунске доказе против бивших лидера ОВК, позиционираних у привременим косовским институцијама.

„Све док не буду уклоњени кључни свједоци, бивши припадници ОВК неће дозволити формирање новог суда за ратне злочине на Косову. Помиње се да би суд могао бити основан у септембру, што би значило да имају два до три мјесеца за уклањање свједока“, рекао је он за „Вечерње новости“.

Стојановић је оцијенио да је то била позадина и недавних сукоба у Куманову, у Македонији, гдје су свјесно жртвовали један број Албанаца да би ликвидирали „незгодне очевице“.

Лист наводи да се ово, случајно или не, поклапа са позивом припадника „Исламске државе“ из БиХ и са Косова да убијају по региону.

Професор београдског Факултета политичких наука /ФПН/ Мирољуб Јевтић каже да није изненађен најављеним нападима у региону, те истиче да српска политичка елита већ деценијама не разумије утицај вјере на политику.

„Деведесет одсто муслимана нису терористи, али сваки аутентични муслиман јесте против секуларног концепта државе, какав нуде западне демократије“, рекао је Јевтић.

Он је поновио да терористички акти у Србији, као и другдје, нису искључени, а претпоставке је створила држава, јер је дозволила да се формирају радикалне исламистичке базе у Београду, Нишу и Крагујевцу.

Јевтић је навео да радикални исламисти долазе у централну Србију са Косова још од 1999. године, инфилтрирајући се међу избјегле и расељене.

Чланак СТОЈАНОВИЋ: „Терористи са Косова планирају нападе око Видовдана“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности Момир Стојановић, сматра да је – поред међународног екстремизма и тероризма – кључни безбедносни ризик за Србију реализација пројекта „велике Албаније“, преноси Танјуг.

Чланак СТОЈАНОВИЋ: Кључни безбедносни ризик за Србију је „велика Албанија“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

„Најпоузданији“ сведок на чијим исказима су базиране оптужбе против генерала Момира Стојановића, бившег начелника ВБА и актуелног председника скупштинског Одбора за безбедност, за којим је недавно расписана црвена Интерполова потерница због наводних ратних злочина на Косову, јесте Нике Перај. Њега је Војни суд у Нишу после ратних сукоба осудио на 15 година робије због дезертерства.

У питању је Албанац католичке вероисповести, бивши официр у 52. артиљеријско-ракетној бригади Војске Југославије, који је, као капетан прве класе ВЈ, до краја јуна 1999. учествовао у војним операцијама на Косову и Метохији. Три дана пре повлачења војске с КиМ, он је дезертирао.

Перај је у неколико наврата сведочио пред Хашким трибуналом о злочинима почињеним у пределу Ђаковице, а први пут на суђењу Слободану Милошевићу. Бивши председник Југославије покушао је да га дискредитује као дезертера, који је дошао да сведочи против њега „на захтев ОВК“, да би тиме обезбедио себи „полису животног осигурања“, јер је као официр ВЈ био на „списку ОВК за ликвидацију“.

Перај је, између осталог, у исказу пред Трибуналом, који је доступан јавности и касније коришћен у суђењу тзв. косовској шесторки (Лазаревићу, Павковићу, Ојданићу, Шаиновићу, Лукићу и Милутиновићу), као и Властимиру Ђорђевићу, навео да је непосредан повод за злочине било убиство полицајца Милутина Прашчевића. Тврдио је да је био на неформалном састанку у једној приватној кући, близу касарне, у Ђаковици, на којем је Момир Стојановић, у то време начелник безбедности Приштинског корпуса, рекао да се спрема велика одмазда и наводно наредио убиство више од сто „глава“ и паљење кућа у области Река.

Перај је сведочио и да је „операција Меја“ координисана из команде ВЈ у Ђаковици, где је, како тврди, видео извештај по којем је тог дана „у Кореници убијено 74, а у Меји 68 терориста“. Такође је сведочио да је лично видео лешеве око 20 људи убијених из непосредне близине. Током унакрсног испитивања, он је објаснио „да је изјава о елиминацији 100 глава изнета у време Прашчевићеве сахране, и да он није директно учествовао у том разговору, већ је чуо коментаре“.

– Нике Перај је пред хашким истражитељима дао три-четири различите изјаве. Зато он за нас, иако је Трибунал у великом делу уважио његово сведочење, није био кредибилан сведок – каже адвокат Михаило Бакрач, који је бранио генерала Владимира Лазаревића.

Он је навео да је одбрана довела у питање кредибилитет тог сведока и да је после њега сведочио и генерал Стојановић:
– Да је тачно оно што је Перај рекао, Стојановић не би могао да дође у Хаг јер би се плашио да тужилаштво не подигне и против њега оптужницу, и да га не задрже. Он је, међутим, дошао и сведочио без бојазни, јер му је биографија чиста. Када одбрана доведе сведока, јасно је да он неће одговарати само на питања која иду у корист браниоцима, већ ће му питања постављати и тужилаштво и судско веће. Стојановић није имао проблема да одговори ни на једно питање, нити је накнадно имао проблема са Хагом. Он је негирао Перајеве наводе, као, уосталом, и генерал Лазаревић.

СУМЊЕ

Као и Милошевић, тако су и браниоци „косовске петорке“ од почетка сумњали да је Перај или шпијун ОВК убачен у редове војске или да је пребегао на другу страну и сведочењем купио слободу на Косову, где је и остао да живи.

Чланак МЕЊАО ИЗЈАВЕ: Момира Стојановића у Хагу терети – дезертер! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Посланик Српске напредне странке изјавио је да је чуо да је за њим преко на предлог Основног суда у Ђаковици, Унмикова администрација на КиМ покренула „црвену“ Интерполову потерницу против њега и још 16 грађана Ђаковице због  сумње да је су починили кривично дело ратни злочин,.истакавши да се нада да има „државу која ће реаговати, јер расписивање овакве потернице има за циљ застрашивање Срба да се не би вратили на Космет и да се њихова имовина разграби”.

Говорећи о одлуци Основног суда у Ђаковици, где је рођен, да покрене кривичну пријаву против њега и још 16 Срба, Стојановић је новинарима у Скупштини Србије рекао да је расписивање потернице у вези са одлуком Уједињених нација да се формира суд за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији. Он је, како је рекао, уверен да ће бити још таквих оптужница по градовима на Космету, а све „с циљем да се ублажи ефекат формирања тог суда”. Стојановић је казао да је поносан на све што је урадио, да нема намеру да се ставља у позицију да се брани и оценио непримереним да један општински суд расписује црвену потерницу. Он је додао: „Био сам заменик начелника безбедности Приштинског корпуса од 1993. до 1996, а до 1999. године њен начелник.”

Реагујући на то што је Интерпол расписао потерницу за Стојановићем због, како се тврди, почињених злочина над цивилним становништвом, Милован Дрецун (СНС), председник Одбора за КиМ, рекао је новинарима да се Србија залаже да сви ратни злочини који су почињени током сукоба на КиМ буду откривени и процесуирани и да је Србија на том пољу далеко испред КиМ. Што се тиче потернице за Стојановићем, Дрецун указује: „Треба погледати контекст тренутка у коме се подиже оптужница и може се уочити подударност са интензивираним притиском Запада да Приштина усвоји закон о формирању специјалног суда.

Тај суд треба да суди припадницима ОВК за почињене ратне злочине и сада се та прича маскира, релативизује и маргинализује. Што се тиче колеге Стојановића, мислим да ћемо ту бити потпуно чиста ситуација. Оно што је он радио на КиМ као начелник служби безбедности Приштинског корпуса је доступно, он је у неколико наврата био сведок у Хашком трибуналу, ја не знам шта сад суд у Ђаковици покушава да уради. Ако је на слободи Рамуш Харадинај, који је на подручју Ђаковице и Дечана починио ужасне злочине, онда не знам о чему било ко на КиМ може више да прича. Када последњих месеци стално форсирате причу о томе да је генерал Љубиша Диковић наводно одговоран за неке злочине, па се сада прави случај Момира Стојановића, уз чињеницу да суд у Ђаковици није нашао за сходно да разоткрије масовну гробницу која постоји на територији општине, него у о томе упорно ћути, а сада отвара некакву оптужницу против Срба, онда вам је јасно да тиме хоће да потпуно преокрену причу. То је рецепт који је примењиван свих ових година.”

Шеф посланичке групе ДС-а и бивши шеф нашег преговарачког тима за КиМ Борислав Стефановић такође је потерницу против Стојановића довео у везу са најављеним формирањем суда за ратне злочине у Приштини: „И ми подржавамо формирање тог суда, који треба да истражи све злочине које су чинили припадници ОВК, јер је то корак у правцу помирења задовољења правде. Што се тиче генерала Стојановића, сигуран сам да је у стању да одбрани своју невиност. И Оливер Ивановић би имао пуно тога да каже бранећи се на суду и сваким даном се показује да је оптужница неодржива. Не видим зашто би генерал Стојановић био мање успешан у томе. И он ће умети да докаже да нема ни трунке његове одговорности. На суду је да то утврди.”

Посланик Партије за демократско деловање Риза Халими рекао је новинарима да истражни органи треба да обаве свој посао и да истраже све злочине од 1999. до 2001, али нико унапред не може бити окривљен. Он сматра да ко год да је у питању, „посланик, министар, или ма који грађанин мора пред судским органима дати исказ”, а колико је њему познато „сви релевантни чиниоци на Косову подржавају формирање суда”. За потерницу је, каже, чуо од новинара.

Како ради Интерпол на КиМ

Потерница за Стојановићем расписана је по захтеву мисије Унмик на Косову. Канцеларија Интерпола на Косову ради у саставу Унмика.

Унмик је једина овлашћена мисија која има могућност да преко међународне сарадње потражује особе и размењује информације са земљама и организацијама које не признају Косово као независну државу. У том контексту, Унмик има улогу посредника који прослеђује захтеве за потерницама мисије Еулекса, али и саме полиције Косова.

Упућени тврде да Унмик не улази превише у правне детаље оправданости расписивања потерница, већ само технички прослеђује Интерполу захтеве Еулекса и полиције Косова.

Када Унмик, али и свака држава члан Интерпола, комплетира неопходну документацију, сам чин расписивања међународне потернице мери се минутима, а потерница се истог секунда види у свим земљама на које се односи.

Просторно важење потернице Интерпола се разликује од случаја до случаја. Неке важе само за суседне земље, неке само за Европу, неке за цео свет, али постоји и много других модалитета.

Да ли ће по тим међународним потерницама бити поступано у државама чланицама Интерпола зависи искључиво од њихових надлежних органа и принципа поступања Генералног секретаријата Интерпола. Пракса је различита, од случаја до случаја.

Издавање потернице може се наредити у случају када је покренут кривични поступак, на пример, када је донето решење о спровођењу истраге или подигнута оптужница, затим када се окривљени налази у бекству, али и у случају када постоји наредба за довођење окривљеног, то јест постоји решење о одређивању притвора. За лицима се трага и због бекства из затвора.

Чланак СТОЈАНОВИЋ НА ПОТЕРНИЦИ ИНТЕРПОЛА: Циљ застрашивање Срба, да се не враћају на Космет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир/Фонет

Момир Стојановић, посланик СНС у Скупштини Србије, генерал у пензији и некадашњи начелник Војно-безбедносне агенције, нашао се међу 17 Срба и Црногораца за којима је Интерпол расписао црвене потернице.

Потернице су расписане због наводних злочина почињених на Космету.

– Видео сам да је суд у Ђаковици расписао потерницу што је скандалозно пошто је то још само једна врста политичког притиска косовских власти због најављеног оснивања суда за ратне злочине. Несхватљиво је да локални суд расписује Интерполову потерницу – рекао је јутрос Момир Стојановић у ексклузивној изјави за Курир.

– Поносан сам на све што сам радио у животу – казао је Стојановић и изразио наду да ће Србија реаговати на ове неосноване оптужбе.

Стојановић је иначе и председник Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности.

Чланак МОМИР СТОЈАНОВИЋ, БИВШИ ШЕФ ВБА: Знам да сам на црвеној Интерполовој потерници се појављује прво на ИСКРА.